MOĆ GOVORA

Jeste moć disanja jeste moć rasta drveća jeste

moć kuće da se iznenadno nad glavom spavača sruši
al’
moć govora posebna je i najveća moć
moć govora moć govora moć govora
moć govora
ja mogu da kažem RUKO ZAGRLI OVU SVETLOST
i ruka moja poslušno
na način divan
grli čudo svetleće u hodu
pa mogu da kažem ZEMLJO TI SI NAJLEPŠA IGRAČKA
U MOJOJ SOBI
NAJLEPŠA U MOJOJ RUCI
a odmah zatim ZEMLJO TI SI PODMUKLA VARALICA
IZUJEDAĆU TE KAO PSETO
a odmah zatim OVAJ BIK VREDI VIŠE NEGO
PLANINA IZ KOJE IZVIRE VODA
zatim da legnem u travu
glavom uz topal kamen
da spavam beskrajno dugo kao što spava ugalj
pa kad se probudim (i to je priznajem
nepojmljiva moć) i vidim drvo mogu da kažem DRVO
i vidim sunce mogu da kažem SUNCE
i vidim sina čovekovog mogu da kažem DEČAK
pa DEČAK DEČAK DEČAK
drugačije bi uzviknuo tad Anri Mišo
on bi rekao GARSON pa GARSON GARSON GARSON
pa bi se u polju mešale naše bronzane reči
a ako bi još naišao Pasternak
sa svojim osmehom sličnim zmiji koja se sprema na skok
svi bi se cvetovi u polju okrenuli
neki bi se čak iz zemlje iščupali jer
iz udaljenih livada su
a hteli bi da čuju
divan nesporazum
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
MALJČIK DEČAK GARSON
i tako beskrajno moć govora.

***
Branislav Brana Petrović (7. april 1937 – 26. septembar 2002), pesnik i novinar. Prijatelji su ga
zvali Brančilo. Pojavio se šezdesetih godina prošlog veka zbirkom pesama “Moć govora” a
potom I “Gradilištem” 1964. godine. Zadobio je poverenje književne kritike i, za naše prilike,
širokog kruga poštovalaca poezije. Brana je zapevao drugačije, ali se nije odvojio od tradicije
kao mnogi kad pevaju drugačije. On se samo pojavio kao nov kontinuitet, što je stvar od velikog
značenja za poeziju i značaja za pesnika.
Rođen je 1937. godine u selu Bjeluša koje sada pripada opštini Arilje. Gimnaziju je završio u
Čačku. Studirao je na Pravnom fakultetu a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na
odseku za jugoslovensku književnost i srpski jezik.
Radio kao novinar u „Borbi“, kolumnista u NIN-u, urednik u časopisu „Vidici“ i „Srpski
književni glasnik“, urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“.
Izbor iz kolumni koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi „Kvadratura kruga“.
Osvajao je više nagrada za svoju poeziju.
Njegove pesme, poeme i priče nalaze se u brojnim antologijama i zbornicima.
„Nije pesnik taj koji stvara poeziju, ne dolivajmo njegovoj lepoj sujeti. Nije on taj koji stvara
(peva) iz ničega, iz nepostojećeg, ili najposle iz jezika. Poezija je svojstvo sveta kao jedinstvene,
božanske poezije, koja se nama ukazuje kao vidljivo i nevidljivo u svekolikom postojanju.
Pesnik samo otkriva to svojstvo sveta da u sebi sadrži i poeziju kao što sadrži i električnu struju i
atomsku energiju i ko zna šta sve još što niti slutiti možemo. Nama nije dato da u potpunosti
razumemo genijalnu tvorevinu našeg Tvorca, veličajnu građevinu postojećeg i nepostojećeg.
...
Sad, kad se AVANTURA DIVNA privodi kraju, ja mislim da je pesnik samo onaj koji pentrajući
se po urvinama sveta iz svog iskustvenog viđenja tog sveta, dolazi do rasutog grumenja poezije i
da ih, to grumenje, prilaže u riznicu jezika.
Na pitanje ŠTA JE POEZIJA moram odgovoriti onako kao što je veliki naučnik iz srpskih
Smiljana za struju: Ja mislim da je poezija Bog.
I mislim da je ta misao za mene definitivna.“ – Brana Petrović

***

Read more: http://balasevic.in.rs/branislav-brana-petrovic-moc-govora-tekst/