Međunarodni biznis – pojam i oblici Lazarević Jelena 57/13

1. Uvod
U ovom radu govorićemo o međunarodnom biznisu i njegovim oblicima, te pomenuti koršćenje
slobodnih zona u međunarodnom biznisu.

2. Pojam i ciljevi međunarodnog biznisa

Međunarodni biznis obuhvata sve ekonomske operacije koje međusobno obavljaju privredni subjekti
(privatni ili državni) iz dvije ili više država.

Tabela 1. Ciljevi i sredstva međunarodnog biznisa

OSNOVNI CILJEVI
širenje tržišta
nabavka resursa
diversifikacija

SREDSTVA
za postizanje ciljeva
Funkcionalna Operaciona
 proizvodnja  izvoz
 marketing  uvoz
 finansije  transport
 računovodstvo  licence
 kadrovi  ugovori
 franšizing
 investiranje
Izvor: Drašković, s.11 (skripta)

3. Međunarodno kretanje roba

Svako društvo ima određenu strukturu potreba, kako u proizvodnim tako i u potrošnim dobrima.
Potrebe (potrošnja) se zadovoljavaju jednim dijelom iz domaće proizvodnje, a drugim dijelom iz uvoza.
Isto tako, dio nacionalne proizvodnje se troši u zemlji, a dio kroz izvoz prodaje potrošačima u drugim
zemljama.
Uvoz predstavlja dio nacionalne potrošnje koji se zadovoljava kupovinom strane robe, a izvoz predstavlja
dio nacionalne proizvodnje koji se prodaje inostranim subjektima u cilju zadovoljenja njihovih potreba.

3.1 Oblici izvoza i uvoza robe

Danas se u međunarodnom biznisu, izvoz i uvoz vrši kroz četiri osnovna oblika:

1. redovan (slobodan) izvoz i uvoz,

2. vezani poslovi,
3. specifični poslovi,
4. dugoročna proizvodna kooperacija i poslovno-tehnička saradnja.

1
Međunarodni biznis – pojam i oblici Lazarević Jelena 57/13

3.1.1 Redovan izvoz i uvoz robe

U ovom slučaju izvoz i uvoz su međusobno odvojeni personalno, regionalno i vremenski. Kupac kupuje
slobodno gdje može najjeftinije da kupi, a prodaje tamo gdje može najpovoljnije da proda. Pošto se
plaćanje u principu vrši konvertabilnim devizama, redovan uvoz i izvoz daju najviše mogućnosti izbora
kupaca i prodavaca.

3.1.2 Vezani poslovi

Pod vezanim poslovima se podrazumijevaju specijalni spoljnotrgovinski aranžmani kod kojih je izvoz
vezan za uvoz ili obrnuto. U praksi se radi o robnim ili kombinovanim robno-usluđnim transakcijama.

4. Korišćenje slobodnih zona

Da bi povećale svoje učešće i efikasnost u međunarodnoj podjeli rada, mnoge zemlje pribjegavaju
netradicionalnim oblicima aktiviranja svojih resursnih potencijala. Jedan od tih načina je osnivanje
slobodnih zona, u kojima se kombinuje privlačenje inostranih investicija s koristima od dobijanja novih
znanja, iskustava i tehnologija, koje su u funkciji ekonomskog progresa, izvozne specijalizacije i
povećanja konkurentske sposobnosti određene države. Praksa formiranja slobodnih zona je dokazani
put efikasnog privrednog oporavka, uspjeha i razvoja.

5. Zaključak
U savremenim uslovima koje karakteriše rastući značaj međunarodne trgovine između zemalja, odnosi
jedne zemlje sa međunarodnim okruženjem igraju sve važniju ulogu za njen razvoj i privredni rast.
Zadatak međunarodne trgovine je da izvozi i prodaje u inostranstvo raspoložive fondove dobara i usluga
saglasno dinamici njihovog ostvarivanja, koji su namijenjeni izvozu po najpovoljnijim uslovima, u
najpovoljnijem trenutku i na najpovoljnijem mestu.

Literatura
1. Drašković, V. (2016), Osnovi međunarodnog menadžmenta, FZP, Kotor
2. Drašković, M.(2010), “ The Accession To European Union And The Concept Of Montenegro As A
Free Zone“, Montenegrin Journal of Economics Vol 6, N0 12, s 178
3. https://books.google.me/books (31.03.2018.)