ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ ПРОИЗВОДЊЕ ВЕШТАЧКИХ ЂУБРИВА

Технолошки процеси производње вештачких ђубрива
Садржај
1. УВОД ................................................................................................................................................... 2
2. ПРОИЗВОДЊА ВЕШТАЧКИХ ЂУБРИВА ............................................................................................... 3
2.1. ФОСФОРНА ЂУБРИВА ............................................................................................................................ 3

2.1.1. Производња фосфорних ђубрива ............................................................................................. 4
2.1.2. Производња суперфосфата .................................................................................................... 5
2.1.3. Техничко извођење процеса...................................................................................................... 6
2.2. АЗОТНА ЂУБРИВА ................................................................................................................................. 8
2.3. КАЛИЈУМОВА ЂУБРИВА ........................................................................................................................ 12
2.4. МЕШОВИТА ЂУБРИВА .......................................................................................................................... 13
2.5. ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕС ПРОИЗВОДЊЕ МЕШАНИХ ЂУБРИВА ........................................................................ 13
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................................. 15
ЛИТЕРАТУРА .............................................................................................................................................. 17
1. Увод
Ђубриво је смеша материја које се користе у пољопривреди или вртларству за

побољшање раста биљки. Обично се примењује на пољопривредним земљиштима.
Ђубрива се грубо могу подијелити на органска и неорганска (минерална), где

је основна разлика извор из којег је ђубриво настало, а не нужно састав нутријената.
Органска ђубрива и нека неорганска ђубрива добивена из руда, су се

користила вековима, док су хемијски синтетисана неорганска ђубрива почела да се
развијају током индустријске револуције. Побољшано разумевање деловања и
почетак употребе ђубрива су били важни кораци у пред-индустријској и зеленој
револуцији 20. века.
Главни циљ овог рада је опис технолошког процеса производње вештачких

ђубрива. Сходно томе у наставку овог рада следе следећи наслови. Производња
вештачких ђубрива, у оквиру којег спадају следећи поднаслови: фосфорна ђубрива
где је представљена производња фосфорних ђубрива, као и производња
суперфосфата, али и техничко извођење процеса. Затим, у наставку рада описана је
производња азотних ђубрива, али и калијумових и мешовитих ђубрива. И на крају у
закључку дата су закључна разматрања на дату тему.
Немања Ивановић 2
2. Производња вештачких ђубрива
Вештачка ђубрива су производи хемијске индустрије која садрже једињења

макроелемената (фосфора, азота калијума, а у неким случајевима и калцијума), и
различитих микроелемената, у облику погодном да их биљке могу апсорбовати
Вештачка ђубрива се деле на проста и сложена:
1. Проста ђубрива обухватају:

 фосфорна,
 азотна,
 калијумова,
 калцијумова (у неким случајевима);
2. Сложена ђубрива су:
 мешовита,
 комплексна.1
2.1. Фосфорна ђубрива
За фертилизацију је важно да су фосфорна ђубрива у води топива и да теже да

у земљишту пређу у мање топиве облике. Међутим, стварање дикалцијумовог
фосфата није штетно, јер га биљке под утицајем својих секрета и киселина отапају и
могу га добро искоришћавати.
Ако калцијума има врло мало, а има доста мобилног алуминијума и гвожђа,
што се догађа на киселим земљиштима, топиви облици фосфора прелазе у врло тешко
приступачне гвожђеве и алуминијумове фосфате, па се тада говори о штетној
промени фосфата у земљишту.
Примање фосфорног јона најјаче је око неутралне тачке, зато одређеним

захватима треба одржати оптималну рН вредност земљишта.
1 [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] http://www.vtssa.edu.rs/Tehnoloski%20procesi%20i%20zivotna%20sredina/TPZS_5.pdf
Примена фосфорних ђубрива. Фосфор има особину да из топивих облика

пређе у мање топива и биљци неприступачна једињења. Обрнуто, у води нетопива
фосфорна ђубрива се активирају у земљишном раствору, односно киселинама
земљишта.
Будући да се фосфор споро помиче у земљишту и добро веже на адсорптивни

комплекс, не стварајучи повеђане, а још мање штетне количине у земљишту, он се
може у ђубрењу дозирати одједном и у већим количинама. Садржај P2О5 у земљишту
mg/100 g земљишту:
 Сиромашно <10;
 Средње обезбеђено 10-20;
 Добро обезбеђено >20.
Фосфором се ђубри читава маса обрађеног слоја земљишта до максималних

дубина механичког захвата земљишта.
Фосфор није подложан испирању. Фосфорна ђубрива је најбоље уносити са

основним ђубрењем у јесен и пред сетву. Количина фосфора која се примењује зависи
од класе обезбеђености земљишта и потреба за ђубрењем.
Врста фосфорних ђубрива – Садржај Р2О5 у ђубриву:
 Триплекс 42-45%;
 Супер фосфат 17-19 %;
 Томасово брашно 16-22%;
 Термофосфат 19-28%;
 Преципитат 20-35%;
 Пелофос 17-18%.2
2.1.1. Производња фосфорних ђубрива
Сировине за производњу фосфорних ђубрива су природни фосфати:
2 [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] http://agroinfotel.net/fosforna-dubriva-indikatori/
 Апатит;
 Фосфорит.
Богати природни фосфати садрже 75 – 80 % Ca3(PO4)2.
Апатит се у природи јавља као флуороапатит Ca5F(PO4)3 или хидроксидапатит

Ca5OH(PO4)3.
Применом флотацијске концентрације добија се концентрат апатита са

садржајем P2O5 од 39 -41%.
Фосфорити су састојци седиментних стена. Фосфор се у њима налази у облику

трикалцијум-фосфата Ca3(PO4)2. Од примеса садрже кречњак, магнезит, доломит,
Fe2О3, Al2О3 и др.
Природни фосфати су тешко растворни у води и због тога неприступачни

биљкама.
Принцип производње се састоји у разлагању природних фосфата дејством

минералних киселина или загревањем ради добијања хидроген-фосфата који су
растворни у води и органским киселинама.
CaHPО4 - раствара се у органским киселинама која се налазе у тлу;
Ca(HPО4)2 - растворљив је у води.
Садржај фосфора у фосфорним ђубривима прорачунава се у P2О5 и изражава у

процентима.3
2.1.2. Производња суперфосфата
Суперфосфат представља једно од највише коришћених неорганских ђубрива.

Садржи 16 -20 % P2О5.
Састоји се од Ca(H2PO4)2 × H2О +CaSО4 ×0.5 H2О.
Производи се у облику праха различите гранулације.
3 [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] www.hpscoka.edu.rs/sites/default/files/012nht.ppt
Производња састоји се у разлагању природног фосфата помоћу сумпорне

киселине концентрације 62 – 66 %.
Овај процес састоји се из више фаза:
 Дифузија сумпорне киселине ка честицама апатита, (траје 30-40 минута

на температури од 100 -120°C);
 Дифузија фосфорне киселине у поре апатита, (траје од 6 – 25 дана и
убрзава се хлађењем).
Збирна реакција која се одиграва може се приказати као:
2Ca5F(PO4)3 + 7H2SO4 + 3H2O → 3[Ca(H2PO4)2H2O]+7CaSO4 x 0.5H2O + 2HF
Реакције су егзотермне.
2.1.3. Техничко извођење процеса
Производња се одвија у континуалним уређајима.
Фазе су следеће:
 Припрема сировог фосфата;

 Мешање фосфатног брашна са H2SО4;
 Накнадно дозревање суперфосфата и
 Гранулисање.
Припрема сировог фосфата. Припрема обухвата грубо, фино ситњење, сушење

и просејевање. Грубо ситњење се врши помоћу дробилица. Сушење се изводи до
влажности од око 2 %.
Фино ситњење се одвија у млиновима са ваздушним сепараторима, помоћу

којих се одваја само најситнија фракција која се у циклонима таложи. Овако
припремљен сирови фосфат се односи у даљи процес.
Мешање. Мешање фосфатног брашна са сумпорном киселином траје 2 – 5

минута и изводи се у суду помоћу механичких мешалица.
При мешању се развија топлота услед егзотермних реакција и (температура

достиже 80 – 100°C). У току мешања кроз мешач се удувава ваздух, који одводи
флуорне гасове и водену пару. Настала кашаста маса се по завршетку мешања
истискује у обртну реакциону комору која се налази испод мешача.
Реакциона комора је у облику обртног цилиндра (обрће се веома полако:чини

један обртај за 1,5 – 2,5 часова), израђеног од армираног бетона. Висока је 2,5 m и има
пречник 7,1m. Унутрашњост је обложена киселоотпорним материјалом. Комора је
херметички затворена поклопцем. Капацитет овакве коморе је око 30 – 40 t / час.
Унутар коморе налази се вертикална преграда која простор дели на два дела:
Улазни и излазни. У улазни део континуално стиже каша из мешача. У излазној зони
налази се сечка која се окреће у смеру супротном од обртања коморе и сече својим
ножевима отврднути суперфосфат. Исецкани комади падају кроз централну осовину
на прихватни транспортер који их односи на складиште.
Накнадно дозревање суперфосфата. Одвија се на складишту и траје 6 – 25

дана. Дозревање се убрзава мешањем и равномерним распоређивањем исецканог
суперфосфата по дну просторије у тањим слојевима.
Гранулисање. Врши се у циљу побољшања физичких особина. Изводи се у

обртним добошима где се суперфосфату додаје вода како би се влажност повећала на
око 10 %. Настале грануле се суше у добошастим сушницама на температури од
80°C. Осушене грануле су различите величине, те на крају врши се њихово
просејавање.4
У наставку текста на слици 1 представљена је упрошћена шема континуалног

поступка.
Слика 1. Упрошћена шема континуалног поступка.5
2.2. Азотна ђубрива
Азотна ђубрива се производе коришћењем амонијака као сировине, од кога

оксидацијом настају азотни оксиди, а у даљем поступку азотна киселина, којом се на
крају делује на амонијак или кречњак. У зависности од реактанта и накнадне обраде
производа реакције добијају се два типа ђубрива: амонијум-нитрат (AN) и кречни
амонијум-нитрат (KAN). Део амонијака са кречњаком даје карбамид – уреу (NH2)2CO,
која је високо-квалитетно азотно ђубриво. Некада (док нису развијена ефикасна
технолошка решења) били су веома тражени природни нитрати (чилска шалитра –
NaNO3) . Део азотних ђубрива добија се као споредни производ у процесу коксовања
при чему се настали амонијак третира азотном киселином минималне концентрације
45%:
NH3 + HNO3 → NH4NO3 + 148,6KJ.6
Међутим, веома је битно да нагласимо да азотно ђубриво можда спада у

вештачка ђубрива која се највише производе.
Приликом избора азотног ђубрива треба обратити пажњу на низ

карактеристика ђубрива које се односе на садржај и облик азота, могућност примене,
начин чувања и манипулације, евентуалне штетне ефекте на биљке и земљиште који
се могу јавити услед неадекватне примене. Из тог разлога наводимо најзначајније
карактеристике азотних ђубрива која су код нас најзаступљенија.
Амонијум-нитрат је ђубриво које садржи 34 % N. Половина азота се налази у

амонијачном, а половина у нитратном облику. Ђубриво је беле до бледожућкасте
боје, и производи се у облику кристала или чешће гранула. Ово ђубриво је веома
хигроскопно, односно склоно влажењу. На интензитет влажења поред садржаја
водене паре утиче и температура ваздуха, тако да ово ђубриво више влажи лети него
зими. AN се изузетно добро раствара у води и једно је од најрастворљивијих ђубрива.
Приликом чувања овог ђубрива долази до његовог слегања што је последица мењања
његове запремине приликом преласка из једног кристалног облика у други.
Карактеристично за ово ђубриво је да је у одређеним условима експлозивно и
запаљиво, што се најчешће испољава ако дође до загревања ђубрива у затвореном
простору или ако се нађе у јако збијеном стању. Због тога га треба чувати у
адекватним условима и избегавати слагање више палета једну на другу како се
ђубриво не би сабијало. Применом овог ђубрива гајеним биљкама се одмах на
располагање ставља неопходни азот, јер се ради о веома растворљивом ђубриву које
одмах прелази у земљишни раствор у коме дисоцира на амонијачни и нитратни јон.
Нитратни јон у земљишном раствору изазове привремено закишељавање, али после
његовог усвајања од стране гајених биљака, земљиште се враћа у првобитно стање.
Ово ђубриво може да се примењује за прихрањивање или предсетвено, за све биљне
врсте на земљиштима која имају неутралну, слабо киселу или слабо базну реакцију.
Примена овог ђубрива дужи низ година у већим количинама на киселом земљишту
слабе пуферности може довести до повећања његове киселости.
Стабилизовани амонијум-нитрат САН је ђубриво које садржи 33% N и 1%

MgO који потиче из стабилизатора који је примењен у овом ђубриву. Као и код
амонијм-нитрата, једна половина N је у амонијачном облику, а друга половина у
нитратном. Магнезијум садржан у стабилизатору представља и секундарни хранљиви
елемент. Ђубриво је бело-жућкасте боје, без мириса, производи се у облику гранула.
САН се као и АН одликује веома добром растворљивошћу у води и такође је
хигроскопно ђубриво. Експлозивност и запаљивост овог ђубрива је смањена у односу

на АН захваљујући стабилизатору који је примењен у производњи. САН се може
користити за прихрањивање или предсетвено, за све биљне врсте на земљиштима која
имају неутралну, слабо киселу или слабо базну реакцију. Примена овог ђубрива дужи
низ година у већим количинама на киселом земљишту слабе пуферности, може
довести до повећања његове киселости.
Кречни амонијум-нитрат је ђубриво које садржи 27% азота од чега је половина

у амонијачном, а половина у нитратном облику, као и 8% калцијума. Производи се у
гранулама, а боја варира од бело-сиве, светложућкасте до зелене у зависности од боје
кречњака који је садржан у њему. Амонијачни и нитратни азот из овог ђубрива су
веома растворљиви у води као код АН и САН ђубрива, али је CaCa3 слабо
растворљив. Ово ђубриво је доста хигроскопно, упија атмосферску влагу и ако се не
чува на одговарајући начин, може доћи до његовог згрудвавања. КАН се може
примењивати за прихрањивање или предсетвено за све културе, а због високог
садржаја CaCa3 (40%) најбоље га је примењивати на киселим земљиштима. У
наставку текста налази се слика 2, помоћу које можемо боље видети упрошћену шему
добијања КАН-а.
Слика 2. Упрошћена шема добијања КАН-а7
Уреа или карбамид је најконцентрованије чврсто азотно ђубриво које садржи

46% азота. Ђубриво је у облику гранула, млечно беле боје и мале специфичне масе.
Као и претходна ђубрива, и уреа је доста хигроскопна. Такође се одликује великом
растворљивошћу у води. Захваљујући томе може да се користи приликом
наводњавања (фертиригација). Уреа има добру компатибилност са већином
пестицида па се може примењивати и у воћарској и повртарској производњи. После
уношења урее у земљиште долази до хидлолизе карбамида и земљиште се
привремено закишељава. Бризина хидролизе урее тј. њено превођење у амонијачни
односно нитратни облик зависи од: микробиолошке активности, садржаја органске
материје у земљишту, pH вредности земљишта, температуре, влаге и типа земљишта.
Примену урее треба избегавати на киселим земљиштима јер може довести до даљег
закишељавања. Површинску примену овог ђубрива при температурама вишим од 8°C
треба избегавати јер се у том случају јављају губици азота волатизацијом. Уреу
такође није добро примењивати истовремено са сетвом је се при њеној хидролизи
ослобађа амонијак који може штетно да делује на клице и понике гајених биљака.
Употреба вештачких азотних ђубрива се константно повећава у последњих 50

година, и достигла је скоро 20 пута већу количину те износи око 1 милијарду тона
азота годишње. Употреба фосфатних ђубрива се такође повећала са 9 милиона тона
1960. године до 40 милиона тона у 2000. години. Количина од 6-9 тона кукуруза у
зрну по хектару захтева употребу 30–50 kg фосфатног ђубрива, док соја захтeва 20–25
kg по хектару. Yara International је највећи светски произвођач азотних ђубрива.8 У
наставку текста налази се табела која представља највеће светске произвођаче
азитних ђубрива.
8 [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] https://sr.wikipedia.org/sr-el/%C4%90ubrivo
Табела 1. Највећи светски произвођачи азотних ђубрива9
Удео укупне потрошње N Количина (1000

Држава
(%) t/годишње)
САД 51 4697
Кина 16 2998
Француска 52 1317
Немачка 62 1247
Канада 55 897
Велика Британија 70 887
Бразил 40 678
Шпанија 42 491
Мексико 20 263
Турска 17 262
Аргентина 29 126
На основу табеле 1 јасно видимо које земље су највећи светски произвођачи

азотних ђубрива, и који је удео укупне потрошње N, као и количину у тонима на
годишњем нивоу. САД спадају на првом месту по производњи азотних ђубрива.
2.3. Калијумова ђубрива
Калијумова ђубрива су природни минерали силвинит (KCI × NaCI), карналит

(KCI × MgCI2 × 6H2О) и каинит (KCI × MgSO4 × 3H2О), а налазе се као пратиоци у
налазиштима камене соли одакле се добијају.10
Калијум учествује у асимилацији угљендиоксида и учествује у многим

животним процесима биљака. Нарочито га много троше кромпир, дуван и шећерна
репа. Око 90 % произведених калијумових једињења троше се као вештачка ђубрива.
Чист KCI из минерала добија се одвајањем помоћу фракционе кристализације.

Користе се углавном вакуум кристализатори. Издвојени кристали се из матичног луга
одвајају цеђењем.
Добијени технички калијум-хлорид садржи 80 – 90 % KCI.
9 [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] https://sr.wikipedia.org/sr-el/%C4%90ubrivo
Због садржаја хлора KCI се не употребљава директно као ђубриво, већ се

помоћу сумпорне киселине или магнезијум-сулфата преводи у K2SO4.
2 KCl + H2SO4 → K2SO4 + 2HCl
2 KCl + MgSO4 → K2SO4 + MgCl2
Калијомове соли закишељавају земљиште, па се често мешају са кречним

(калцијумовим) ђубривима, која су базна.11
2.4. Мешовита ђубрива
Мешовита ђубрива се производе мешањем једнокомпонентних, а комплексна,

заједничком производњом или третирањем једнокомпонентних, мешавином који
садржи друге компоненте (нпр. суперфосфата –амонијаком).12
2.5. Технолошки процес производње мешаних ђубрива
Технолошки процес производње мешаних ђубрива састоји се у просејавању

сировина, одмеравању, мешању у одређеном односу, хомогенизације, гранулисања,
сушења влажних гранула и најзад, паковања.13
Мешовита ђубрива се добијају на два начина:
 Механичким мешањем простих ђубрива;

 Хемијским поступцима.
Механички се мешају:
 Амонијум-сулфат,
 Амонијум-нитрат,
 Суперфосфат,
 Калијумсулфат.
13 [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒]
http://www.vtssa.edu.rs/Tehnoloski%20procesi%20i%20zivotna%20sredina/TPZS_5.pdf
Поједине компоненте морају бити суве, приближне густине и гранулације.
Код хемијских поступака процес производње се тако подешава, да се добије

ђубриво које садржи најмање два основна елемента (углавном N и P).
Међу овим ђубривима најважнији су:
 Амонијум-фосфати и
 Нитрофосфати.
Амонијум-фосфати се добијају неутрализацијом NH3 и H3PO4.
H3PO4 + NH3 → NH4H2PO4
Нитрофосфати се добијају разлагањем природних фосфата азотном киселином,

при чему настају:14
3Ca(H2PO4)2 + 7Ca(NO3)2
Закључак
На крају овог семинарског рада можемо доћи до следећег закључка. Програм
вештачких ђубрива се реализује кроз увоз компонената и готових минералних
ђубрива и њихову дистрибуцију на домаћем тржишту, формулацију мешаних НПК
ђубрива и дистрибуцију минералних ђубрива домаћих произвођача. У Футогу се
налази и производни погон за формулацију мешаних НПК ђубрива. Поред НПК Делта
Аграр дистрибуира и КАН, АН, САН, УРЕУ, МАП и КЦИ.
УРЕА 46% Н. Активна компонента: Азот (Н) 46 +/-0.5%, биурет макс 1%;
Примена: Примењује се преко земљишта, у количини од 100-300 кг/ха, у

зависности од плодности земљишта и биљне врсте. Третирање се врши предсетвено
уз инкорпорацију или прихрањивањем. Примењује се равномерно по целој површини
(у ратарској и повртарској производњи) или у редове–траке (у воћарској и
виноградарској производњи). Може се растурати ручно, тракторским растурачима
или авионом (у ратарству и повртарству). Може се примењивати и фолијарно,
раствором концентрације 0.5-2%, у зависности од биљне врсте, пркалицама или
атомизерима. У току године може се применити 1-2 пута.
АН 33,5% N. Активна компонента: Азот (Н) 33.5 +/-0.5%;
Примена: Примењује се преко земљишта, за прихрањивање, у количини од

200-400 кг/ха, у зависности од плодности земљишта и биљне врсте. Примењује се
равномерно по целој површини (у ратарској и повртарској производњи) или у редове–
траке (у воћарској и виноградарској производњи). Може се растурати ручно,
тракторским растурачима или авионом (у ратарству и повртарству). Може се
примењивати и фолијарно, раствором концентрације 0.3-0.5%, у зависности од биљне
врсте, пркалицама или атомизерима. У току године може се применити 1-3 пута, с
пролећа.
КАН 27% N. Активна компонента: Азот (Н) 27 +/-0.5%;
Примена: Примењује се преко земљишта, за прихрањивање, у количини од

200-500 кг/ха, у зависности од плодности земљишта и биљне врсте. Примењује се у
току вегетације, равномерно по целој површини (у ратарској и повртарској
производњи) или у редове–траке (у воћарској и виноградарској производњи). Може
се растурати ручно, тракторским расурачима или авионом (у ратарству и
повртарству). У току године може се применити 2-3 пута, у фази интензивног пораста
биљака.
НПК 15:15:15. Активна компонента: Азот (N) 15 +/- 0.5%, Фосфор ( P2О5) 15+/-
0.5%, Калијум (К2О) 15+/- 0.5%;
Примена: Примењује се у основној обради или предсетвеној припреми у

количини од 300-600 kg/hа, у зависности од плодности земљишта и биљне врсте.
Примењује се равномерно по целој површини (у ратарској и повртарској производњи)

или у редове–траке (у воћарској и виноградарској производњи). Може се растурати
ручно, тракторским растурачима или авионом (у ратарству и повртарству). У току
године може се применити 1-2 пута.
Литература
1. [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] http://www.vtssa.edu.rs/Tehnoloski%20procesi%20i%20zivotna%20sredin
a/TPZS_5.pdf.
2. [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] http://agroinfotel.net/fosforna-dubriva-indikatori/.
3. [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] www.hpscoka.edu.rs/sites/default/files/012nht.ppt.
4. [𝑂𝑛𝑙𝑖𝑛𝑒] https://sr.wikipedia.org/sr-el/%C4%90ubrivo.

ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ ПРОИЗВОДЊЕ ВЕШТАЧКИХ ЂУБРИВА

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ ПРОИЗВОДЊЕ ВЕШТАЧКИХ ЂУБРИВА

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Технолошки процеси производње вештачких ђубрива

2. ПРОИЗВОДЊА ВЕШТАЧКИХ ЂУБРИВА ............................................................................................... 3

2.1. ФОСФОРНА ЂУБРИВА ............................................................................................................................ 3

Ђубриво је смеша материја које се користе у пољопривреди или вртларству за

Ђубрива се грубо могу подијелити на органска и неорганска (минерална), где

Органска ђубрива и нека неорганска ђубрива добивена из руда, су се

Главни циљ овог рада је опис технолошког процеса производње вештачких

2. Производња вештачких ђубрива

Вештачка ђубрива су производи хемијске индустрије која садрже једињења

Вештачка ђубрива се деле на проста и сложена:

1. Проста ђубрива обухватају:

2.1. Фосфорна ђубрива

За фертилизацију је важно да су фосфорна ђубрива у води топива и да теже да

Примање фосфорног јона најјаче је око неутралне тачке, зато одређеним

Примена фосфорних ђубрива. Фосфор има особину да из топивих облика

Будући да се фосфор споро помиче у земљишту и добро веже на адсорптивни

Фосфором се ђубри читава маса обрађеног слоја земљишта до максималних

Фосфор није подложан испирању. Фосфорна ђубрива је најбоље уносити са

Врста фосфорних ђубрива – Садржај Р2О5 у ђубриву:

2.1.1. Производња фосфорних ђубрива

Сировине за производњу фосфорних ђубрива су природни фосфати:

Богати природни фосфати садрже 75 – 80 % Ca3(PO4)2.

Апатит се у природи јавља као флуороапатит Ca5F(PO4)3 или хидроксидапатит

Применом флотацијске концентрације добија се концентрат апатита са

Фосфорити су састојци седиментних стена. Фосфор се у њима налази у облику

Природни фосфати су тешко растворни у води и због тога неприступачни

Принцип производње се састоји у разлагању природних фосфата дејством

CaHPО4 - раствара се у органским киселинама која се налазе у тлу;

Ca(HPО4)2 - растворљив је у води.

Садржај фосфора у фосфорним ђубривима прорачунава се у P2О5 и изражава у

2.1.2. Производња суперфосфата

Суперфосфат представља једно од највише коришћених неорганских ђубрива.

Састоји се од Ca(H2PO4)2 × H2О +CaSО4 ×0.5 H2О.

Производи се у облику праха различите гранулације.

Производња састоји се у разлагању природног фосфата помоћу сумпорне

Овај процес састоји се из више фаза:

 Дифузија сумпорне киселине ка честицама апатита, (траје 30-40 минута

Збирна реакција која се одиграва може се приказати као:

2Ca5F(PO4)3 + 7H2SO4 + 3H2O → 3[Ca(H2PO4)2H2O]+7CaSO4 x 0.5H2O + 2HF

2.1.3. Техничко извођење процеса

Производња се одвија у континуалним уређајима.

 Припрема сировог фосфата;

Припрема сировог фосфата. Припрема обухвата грубо, фино ситњење, сушење

Фино ситњење се одвија у млиновима са ваздушним сепараторима, помоћу

Мешање. Мешање фосфатног брашна са сумпорном киселином траје 2 – 5

При мешању се развија топлота услед егзотермних реакција и (температура

Реакциона комора је у облику обртног цилиндра (обрће се веома полако:чини

Накнадно дозревање суперфосфата. Одвија се на складишту и траје 6 – 25

Гранулисање. Врши се у циљу побољшања физичких особина. Изводи се у

У наставку текста на слици 1 представљена је упрошћена шема континуалног

Слика 1. Упрошћена шема континуалног поступка.5

2.2. Азотна ђубрива

Азотна ђубрива се производе коришћењем амонијака као сировине, од кога

NH3 + HNO3 → NH4NO3 + 148,6KJ.6

Међутим, веома је битно да нагласимо да азотно ђубриво можда спада у

Приликом избора азотног ђубрива треба обратити пажњу на низ

Амонијум-нитрат је ђубриво које садржи 34 % N. Половина азота се налази у

Стабилизовани амонијум-нитрат САН је ђубриво које садржи 33% N и 1%

хигроскопно ђубриво. Експлозивност и запаљивост овог ђубрива је смањена у односу

Кречни амонијум-нитрат је ђубриво које садржи 27% азота од чега је половина

Слика 2. Упрошћена шема добијања КАН-а7

Уреа или карбамид је најконцентрованије чврсто азотно ђубриво које садржи

Употреба вештачких азотних ђубрива се константно повећава у последњих 50

Табела 1. Највећи светски произвођачи азотних ђубрива9