STF Skripta II Milan Panti

Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno - matematički fakultet

Departman za fiziku
Savremena teorijska fizika

Uvod u Statističku fiziku
-Skripta-
prof. dr Milan Pantić

e-mail: mpantic@df.uns.ac.rs
Sadržaj
1 Fazni prostor: funkcija raspodele po statističkom ansanblu. Liuvilova teo-
rema. 4
1.1 Liuvilova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2 Fazni prostor: funkcija raspodele po statističkom ansamblu. Liuvilova

jednačina. Gibsova definicija entropije 8
2.1 Gibsova definicija entropije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
3 Gibsovi ansambli: mikrokanonički, kanonički i veliki kanonički ansambl 11

3.1 Mikrokanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
3.2 Kanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
3.3 Veliki kanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
4 Ekvivalentnost statističkih ansambala 16

4.1 Ekvivalentnost MKA i KA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
4.2 Ekvivalentnost KA i VKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
5 Kvazistatički procesi: veza izmed̄u statističke fizike i termodinamike 19

5.1 Teorija termodinamičkih potencijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
6 Gibsove teoreme i izobarno - izotermni ansambl 23
7 Teorema o ravnomernoj raspodeli energije po stepenima slobode. Specifična

toplota čvrstih tela 28
7.0.1 Idealan Gas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
7.0.2 Linearni harmonijski oscilator (LHO) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
7.1 Specifična toplota čvrstih tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
8 Rejli - Džinsov zakon zračenja - ultraljubičasta katastrofa 31
9 Statistički operator i srednje vrednosti fizičkih veličina po kvantnom ansam-

blu. Definicija entropije za ravnotežne ansamble. 33
9.1 Matrica gustine(statistički operator) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
9.2 Jednačina kretanja za ρ̂ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
9.3 Energijska reprezentacija operatora ρ̂ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
9.4 Operator entropije Ŝ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
10 Informaciona entropija i kvantni ansambli 39

10.1 Kvantni ansambli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
10.1.1 Mikrokanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
10.1.2 Kanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
10.1.3 Veliki kanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
2
11 Kvantni ansambli - pregled osnovnih rezultata kvantne statističke fizike 42
11.1 Mikrokanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
11.2 Kanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
11.3 Veliki kanonički ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
12 Veza kvantnih ansambala(kvazistatički procesi) sa termodinamikom 45

12.0.1 Nernstova teorema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
13 Srednja vrednost energije kvantnog oscilatora na temperaturi θ = kB T 48
14 Ajnštajnova teorija toplotnog kapaciteta čvrstih tela (1907. godina) 50
15 Debajeva teorija toplotnog kapaciteta čvrstih tela 51
16 Osnovi reprezentacije druge kvantizacije (RDK) 54

16.1 Postavka zadatka druge kvantizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
16.2 Boze - čestice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
16.3 Fermi - čestice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
17 Idealni kvantni gasovi: Boze - Ajnštajnova i Fermi - Dirakova raspodela. 59

17.1 Dometi klasične statističke fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
18 Karakteristika fermiona na niskim temperaturama. Degenerisani elektron-

ski gas. 63
19 Karakteristika bozona na niskim temperaturama. Boze - Ajnštajnova kon-

denzacija 65
20 Plankov zakon zračenja. Štefan - Bolcmanov i Vinov zakon. 68
3
1 Fazni prostor: funkcija raspodele po statističkom
ansanblu. Liuvilova teorema.
Posmatrajmo sistem koji se sastoji od N čestica. Ukoliko su sile interakcije potencijalne, a
sistem slobodan ili sa holonomnim vezama definišemo Hamiltonijan sistema:
H = H(p, q, t) p = p{p1 , p2 , ..., p3N } q = q{q1 , q2 , ..., q3N } (1)
Zanemarivši višečestične interakcije (tro- i višečestične, što se praktično uvek i radi, Hamil-
tonijan sistema definišemo kao:
3N 3N
X pi 2 1X
H(p, q) = + W (qi , qj ) (2)
i=1
2m 2 i=1
Konkretan oblik zavisnosti generalisanih koordinata i impulsa od vremena se dobija rešavanjem

sistema Hamiltonovih jednačina:
∂H ∂H
q˙i = ṗi = − (3)
∂pi ∂qi
Za mnoge slučajeve lakše nam je da razmatramo sistem čestica u jednom 6N apstraktnom
euklidskom prostoru u kojima se položaj jedne čestice se odred̄uje sa 6N koordinata. Takav
prostor nazivamo fazni prostor sistema. Svakom dinamičkom stanju sistema u trenutku t
odgovara jedna tačka - fazna tačka u faznom prostoru. Kretanju mehaničkog sistema u
fizičkom 3D prostoru odgovara tada kretanje fazna tačke sistema koja opisuje faznu tra-
jektoriju u 6N-dimenzionalnom faznom prostoru u skladu sa Hamiltonovim jednačinama.
Iako uvod̄enje fazng prostora unosi izvesnu matematičku pogodnost analize N-čestičnog sis-
tema jer dobijamo povezanost fizike sa geometrijom, ali je očigledno da sama geometrija
ne pruža nikakvu dopunsku olakšicu, jer i dalje ostaje problem rešavanja ogromnog broja
diferencijalnih jednačina (3) sa početnim uslovima:
qi (t = 0) = qi (0) pi (t = 0) = pi (0) (4)
a koje ne može da nam pruži nikakav eksperiment. Posmatrajmo slučaj LHO-a.
Slika 1 - LHO
Njegova energija je data sledećim obrascem:
p2 1
E= + mω 2 x2 (5)
2m 2
4
Ako ovaj obrazac podelimo sa E i malo sredimo, dobićemo jednačinu fazne trajektorije
linearnog harmonijskog oscilatora:
p2 x2
+ 2E = 1 (6)
2mE mω 2
Kao što se da videti iz jednačine, trajektorija je elipsa.
Slika 2 - Fazna trajektorija LHO-a
Bitan korak ka statističkom tretmanu sistema predstavlja uvod̄enje STATISTIČKOG

ANSAMBLA. U eksperimentu, mi proučavamo sistem sa velikim brojem čestica, a vršimo
njegovo makroskopsko posmatranje u nekom konačnom vremenskom intervalu, u toku kog
sistem prolazi kroz niz mikrostanja u skladu sa zakonom evolucije. Posle dovoljno dugog
vremena možemo smatrati da će sistem preći kroz skoro sva moguća mikrostanja. Ovakav
stav je poznat u statističkoj fizici kao ergodička hipoteza i ona nam dozvoljava da u teori-
jskom proučavanju umesto jednog sistema, istovremeno posmatramo skup identičnih fizičkih
sistema (koji se nalaze u istim makroskopskim uslovima) od kojih se svaki sistem nalazi u
različitom mikrostanju. Ovako obrazovan skup sistema nazivamo statistički ansambl sis-
tema. Dakle, zamišljamo skup veoma velikog broja sistema koji svi imaju istu Hamiltonovu
funkciju i svi se nalaze u identičnim makroskopskim uslovima, tj. imaju istu zapreminu,
nalaze se pod istim pritiskom, imaju isti tip kontakta sa sredinom itd. Ovakav skup zovemo
ansambl sistema. Svakom sistemu iz ansambla odgovara jedna fazna tačka koja se kreće
po faznoj trajektoriji u skladu sa (3). U početnom trenutku, svaki član zauzima različito
mikrostanje. I dalje nam ostaje problem vremenske evolucije svakog od sistema ansam-
bala, jer ne znamo rešenja Hamiltonovih jednačina. S obzirom da su nam zadati samo
spoljašnji makroskopski uslovi, oni predstavljaju jedina ograničenja na q(t) i p(t), svake od
faznih tačaka. Na ovaj način se praktično nedostupni početni uslovi (4), zamenjuju sa rela-
tivno eksperimentalno dostupnim makroskopskim parametrima, ali se zato gubi mogućnost
da se koordinate faznih tačaka precizno odrede. Najviše što možemo da odredimo jeste
verovatnoću da se data fazna tačka iz ansambla zatekne u datom elementu fazne
zapremine. Ovo i jeste zadatak statističke fizike, odnosno, da polazeći od mikroskopskih
zakonitosti pružimo makroskopsku sliku, a kao centralni zadatak statističke fizike predstoji
da nad̄e oblik funkcije raspodele! Verovatnoća dW da se fazna tačka nad̄e u elementu
fazne zapremine, proporcionalna je:
3N
Y
dW ∼ dpdq = dpi dqi (7)
i=1
5
Faktor proporcionalnost se naziva funkcija raspodele f˜(p, q, t):
dW = f˜(p, q, t)dpdq (8)
i ona na osnovu (8) predstavlja verovatnoće po faznoj zapremini. Uslov normiranja:
Z
f˜(p, q, t)dpdq = 1 (9)
Srednju vrednost fizičke veličine A(p,q,t), što inače dobijamo eksperimentom, definiše se kao
matematičko očekivanje po zadatoj raspodeli f˜(p, q, t):
Z
hAi = dpdqA(p, q, t)f˜(p, q, t) (10)
Relacija (10) narušava aditivnost entropije i prelaz sa kvantne na klasičnu statističku fiziku.
Klasična fizika je granični slučaj kvantne statističke fizike. Iz praktičnih razloga, umesto
funkcije f˜(p, q, t) koja ima dimenzije [pq]−3N tj, [dejstvo]−3N , uvodimo bezdimenzionu veličinu
f koja predstavlja meru broja mogućih stanja u elementu dpdq fazne zapremine.
Definišemo najmanji element faznog prostora. Uvodimo ga iz kvantne mehanike. Na osnovu
Hajzenbergovih relacija neodred̄enosti, minimalni element faznog prostora za jednu česticu
iznosi h3 , h - Plankova konstanta. Za N - čestica, on iznosi h3N . Ako se uzme u obzir da
su čestice identične, kao i da se permutovanjem N čestica dobija N! identičnih stanja, onda
je h3N N ! najmanji element faznog prostora, tj. to je fazna zapremina koja odgovara
jednom stanju sistema (~p, ~q):
dpdq
dΓ = 3N (11)
h N!
A srednja vrednost se definiše kao:
Z
hAi = dΓf (p, q, t)A(p, q, t) (12)
Dakle, (11) predstavlja broj različitih mikrostanja u elementu faznog prostora d~pd~q =
3N
Q
dpi dqi .
i=1
1.1 Liuvilova teorema

Posmatrajmo jedan statistički ansambl koji vremenski evoluira u skladu sa (3) iz jednog
dela faznog prostora u drugi. Pritom, ne dolazi do presecanja faznih trajektorija pojedinih
sistema (ne bi bilo u skladu sa klasičnim determinizmom). Uočimo jednu oblast faznog
prostora G0 koja u tom trenutku reprezentuje stanje posmatranog fizičkog sistema (Slika 3).
Slika 3 - Liuvilova teorema
6
Liuvilova teorema tada tvrdi:
G0 = Gt (13)
odnosno da fazna zapremina koju zauzimaju fazne tačke se ne menja tokom vremena,
odnosno tačke faznog prostora se ponašaju kao nestišljiv fluid.
Z Z
H(qi , pi ) = H(xi ) {xi } = {qi , pi} Γ0 = dx0 Γt = dxt (14)
Z Z
0 0 0
dx1 dx2 · · · dx6N = dx1 t dx2 t · · · dx6N t (15)
G0 Gt
Da bismo dokazali Liuvilovu teoremu, transformisaćemo desni integral iz (15) pomoću zamene
promenljivih u integralu:
∂(xt1 , x2 t , · · · , x6N t )
Z Z Z
Γt = dxt = dx0 = |J|dx0 (16)
Gt ∂(x1 0 , x2 0 , · · · , x6N 0 )
Da bismo pokazali važenje Liuvilove teoreme, dokažimo da je u (16) Jakobijan transformacije

|J| = 1, jer tada ova teorema definitivno važi.

∂x1 t ∂x1 t · · · ∂x1 t
∂x1 0 ∂x2 0 ∂x6N 0
∂x2 t ∂x2 t ∂x2 t
∂x1 0 ∂x2 0 · · · ∂x 0
6N
J = J(t) = .

. . (17)
.. .. ..
∂x6N t ∂x6N t
∂x 0
1
··· ∂x6N 0

∂x1 t
Uvodimo skup algebarskih oznaka aik = ∂xi 0
X d
J(t) = aik Dik / (18)
ik
dt
dJ X daik
= Dik (19)
dt ik
dt
daik d ∂xi t ∂ dxi t ∂ x˙i t X ∂ x˙i t ∂xl t X ∂ x˙i t

= = = = = alk (20)
dt dt ∂xk 0 ∂xk 0 dt ∂xk 0 l
∂xl t ∂xk 0 l
∂xl t
dJ XX ∂ x˙i t X X ∂ x˙i t X ∂ x˙i t

= Dik alk = Jδi,l = J (21)
dt ik l
∂xl t il k
∂xl t i
∂xi t
vratimo xi = {qi , pi }
dJ X ∂ q˙i ∂ ṗi
=J ( + ) (22)
dt i
∂q i ∂p i
Ubacimo Hamiltonove jednačine (3):
∂ 2H ∂ 2H

dJ X
=J − =0 (23)
dt i
∂qi ∂pi ∂pi ∂qi
7
Gornji rezultat jednak je nuli, jer su mešoviti izvodi jednaki nuli. Ako je prvi izvod Jakobi-
jana jednak nuli, tada je J = const., odnosno J(t0 ) = 1 i ovim je Liuvilova teorema dokazana.
Zapremina koju zauzima odred̄eni skup faznih tačaka ma kog Hamiltonovog sistema se ne
menja u toku vremena. Ova teorema je osnova cele statističke fizike i njenu fundamentalnu
važnost je teško proceniti.
2 Fazni prostor: funkcija raspodele po statističkom

ansamblu. Liuvilova jednačina. Gibsova definicija
entropije
Do sad, pri definiciji i dokazivanju Liuvilove teoreme nigde nismo
R koristili funkciju raspodele.
To je okej, jer je ova teorema čisto mehanička. S obzirom na f (p, q, t)dΓ = 1 uključujemo
u igru i funkciju raspodele. Pokazaćemo da Liuvilova jednačina predstavlja zakon evolu-
cije funkcije raspodele u vremenu. To je parcijalna diferencijalna jednačina koja nije
trivijalna za rešavanje. Posmatrajmo proizvoljnu faznu zapreminu φ (Slika 4).
Slika 4 - Proizvoljna fazna zapremina φ
Ukupan broj faznih tačaka dat je izrazom:

Z
Nφ = N dΓf (p, q, t) (24)
dN
Posmatrajmo promenu broja faznih tačaka u jedinici vremena dtφ :
Z Z Z
dNφ ∂f ∂ ∂f
=N dΓ + N f dΓ = N dΓ (25)
dt ∂t ∂t ∂t
Drugi član u (25) je identički jednak nuli, zato što pretpostavljamo važenje Liuvilove teoreme.
Ujedno je: Z Z
dNφ ~
= −N f (p, q, t)~u · dS = −N div(f~u)dΓ (26)
dt
U izrazu (26) smo primenili Gausovu teoremu koja je prevela površinski integral u za-
preminski. Sledi iz jednakosti relacija (25) i (26):
Z
∂f
N ( + div(f~u))dΓ = 0 (27)
∂t
φ
div(f~u) = O · (f~u) = O · (f ∗~u) + O · (f~u∗ ) = gradf~u + f div~u (28)
8
X ∂ q˙i ∂ ṗi X ∂ 2H ∂ 2H
div~u = ( + )= ( − )=0 (29)
i
∂qi ∂pi i
∂qi ∂pi ∂pi ∂qi
X ∂f ∂f ~
gradf = ( e~i + hi ) (30)
i
∂qi ∂pi
3N
X
~u = (q˙i e~i + ṗi h~i ) (31)
i=1
nakon kraćeg sred̄ivanja izraza ~u · gradf korišćenjem Kronekerovog simbola:
e~i · e~j = δij (32)
dobija se izraz za ~u · gradf :

X ∂f ∂f X ∂H ∂f ∂H ∂f
~u · gradf = (q˙i + ṗi )= ( − ) (33)
i
∂qi ∂pi i
∂pi ∂qi ∂qi ∂pi
Konačno iz relacije (27) zamenom prethodnih izraza dobijamo:
∂f X ∂H ∂f ∂H ∂f
+ ( − )=0 (34)
∂t i
∂pi ∂qi ∂qi ∂pi
Ova suma nije ništa drugo no definicija Poasonove zagrade [f, H], te konačno dobijamo
Liuvilovu jednačinu kao:
∂f
+ [f, H] = 0 (35)
∂t
Sa druge strane, pod pretpostavkom da je funkcija f diferencijabilna, totalni izvod f po
vremenu jednak je nuli, što jednostavno sledi iz (35):
df
= 0 ⇒ f = const. (36)
dt
Funkcija raspodele se ne menja duž fazne trajektorije, te ona predstavlja integral kretanja
(36). Pretpostavimo sada da funkcija raspodele ne zavisi eksplicitno od vremena, tj ∂f ∂t
= 0,
to su ravnotežni procesi, tada je Poasonova zagrada iz (35) jednaka nuli. Ovo nas može
dovesti do zaključka da ravnotežna funkcija može da se izrazi i pomoću ostalih integrala koji
karakterišu ansambl. Ovo ima praktični značaj, jer se kod ravnotežnih ansambala, zavisnost
od 6N faznih koordinata zamenjuje zavisnošću od relativno malog broja integrala kretanja
~ ...) i preko relativno malog broja parametara koji opisuju makroskopske uslove u
f (H, p~, L,
kojima se sistem nalazi: f (p, V, T, n, ...). Upravo na osnovu Liuvilove teoreme zaključujemo
da funkcija raspodele u potpunosti odred̄uje tip ansambla, tj. da bismo u potpunosti
opisali neki sistem, dovoljno je poznavati funkciju raspodele. Kada Liuvilova teorema ne
bi važila, tj. kada bi se element fazne zapremine menjao u toku vremena, onda bi za opis
sistema trebalo da pored funkcije raspodele poznajemo i vremensku zavisnost elementa fazne
zapremine.
9
2.1 Gibsova definicija entropije
Gibs - američki fizičar
Entropija je pojam koji je uveden najpre u termodinamiku kao mera nepovratnog rasejanja
energije. Entropija je fundamentalan termin u statističkoj fizici.
• Entropija je ekstenzivna funkcija stanja sistema i proporcionalna je broju čestica.
• Za izolovane sisteme, entropija je monotono rastuća funkcija vremena i dostiže maksi-

mum u termodinamičkoj ravnoteži.
Uvodimo fazni eksponent:

η(p, q, t) = −lnf (p, q, t) (37)
On nam je pogodan za račun, zato što je za multiplikativnu funkciju raspodele (kakva je za
sistem slobodnih čestica), fazni eksponent aditivna veličina. Iz (37) sledi da je f (p, q, t) =
e−η , te ubacivanjem ove forme funkcije raspodele u Liuvilovu jednačinu (35) lako se možemo
uveriti da zadovoljava Liuvilovu jednačinu. Gibs je definisao entropiju kao srednju vrednost
faznog eksponenta i kao takva, ne zavisi od vremena:
Z
S = − dΓf (p, q, t)lnf (p, q, t) (38)
10
3 Gibsovi ansambli: mikrokanonički, kanonički i veliki
kanonički ansambl
Ovi ansambli su ravnotežni. Sistem se nalazi u kontaktu sa okolinom.
3.1 Mikrokanonički ansambl

Sistem je izolovan, ima fiksnu zapreminu V, fiksan broj čestica N, a energija mu se malo
menja u energijskom intervalu E i E+∆E, pri čemu je ∆E
E
1.
Slika 5 - Mikrokanonički ansambl
Za ovaj ansambl, Gibs je postulirao funkciju stanja:

(
Ω−1 E≤ H≤ E+∆E
f (p, q) = (39)
0 inače
Radi lakšeg zapisa, uvodimo oznaku ω ≡ E ≤ H(p, q) ≤ E + ∆E.

Ω−1 (E, N, V ) - statistička suma mikrokanoničkog ansambla.
Iz uslova normiranja: Z
dΓf (p, q, t) = 1 (40)
dobijamo izraz za statističku sumu mikrokanoničkog ansambla:

Z
1
Ω(E, N, V ) = 3N dpdq (41)
h N! ω
Vidimo iz (41) da je statistička suma jednaka broju stanja u zapremini faznog prostora
energijske ljuske ∆E (Slika 5).
Entropija mikrokanoničkog ansambla:
Z
S(E, N, V ) = − dΓf (p, q, t)lnf (p, q, t) (42)
Z
1
S(E, N, V ) = − 3N dpdqΩ−1 (E, N, V )lnΩ−1 (E, N, V ) = (43)
h N! ω
11
Z
S(E, N, V ) = lnΩ(E, N, V ) dΓΩ−1 (E, N, V ) = lnΩ(E, N, V ) (44)
ω
SM KA = kB lnΩ(E, N, V ) (45)
kB = 1.38 · 10−23 [ KJ ] - Bolcmanova konstanta.
Postavlja se pitanje: koji oblik dobija funkcija raspodele u klasičnom slučaju ∆E → 0? Za
∆E → 0 fazna zapremina teži nuli, te će:
(
∞ H=E
f (p, q) = (46)
0 H6=E
Funkcija raspodele u ovom slučaju:
f (p, q, t) = D−1 (E, N, V )δ(H − E) (47)
normiranjem dobijamo D:
Z
1
D(E, N, V ) = 3N dpdqδ(E − H) (48)
h N!
a to je gustina stanja na hiperpovrši H(p,q)=E.

Veza izmed̄u D i Ω:
Z E Z Z E Z
D(E, N, V )d − dΓ dδ( − H) = dΓ = Ω(E, N, V ) (49)
E0 p,g E0
integracija se vrši po E0 ≤ H ≤ E i konačno dobijamo vezu izmed̄u D i Ω:

∂Ω
D(E, N, V ) = (50)
∂E
3.2 Kanonički ansambl

Posmatrajmo sada sistem koji poseduje konstantan broj čestica N, konstantnu zapreminu
V, ali se nalazi u kontaktu sa termostatom (sistem sa znatno više stepeni slobode) sa kojim
razmenjuje energiju. Termostatu se stanje neće menjati, on ima puno čestica.
Slika 6 - Kanonički ansambl
Gibs je definisao funkciju raspodele kanoničkog ansambla na sledeći način:

H(p,q)
f (p, q) = Q−1 (θ, N, V )e− θ (51)
12
Q(θ, N, V ) - statistička suma kanoničke raspodele
θ = kB T - moduo kanoničke raspodele koji karakteriše razmenu energije sa termostatom
Koristeći uslov normiranja: Z
dΓf (p, q, t) = 1 (52)
Dobijamo izraz za statističku sumu kanoničkog ansambla:

Z
1 H(p,q)
Q(θ, N, V ) = 3N dpdqe− θ (53)
h N!
Ona veličina koja je karakteristična za kanonički ansambl jeste slobodna energija F, koja
se definiše na sledeći način:
F
F (θ, N, V ) = −θlnQ(θ, N, V ) ; Q = e− θ (54)
Pomoću slobodne energije možemo izraziti srednju energiju hH(p, q)i kanoničkog ansambla,
kao i entropiju:
Z
∂ 1 ∂Q 1 1 H(p, q) − H(p,q)
lnQ = =− dpdq e θ (55)
∂θ Q ∂θ Q h3N N ! θ2
daljim sred̄ivanjem... Z
∂ H(p,q)
θ2
lnQ = − dΓQ−1 H(p, q)e− θ (56)
∂θ
integral u izrazu (56) predstavlja srednju energiju hH(p, q)i:
∂
hH(p, q)i = θ2 lnQ (57)
∂θ
Entropija kanoničkog ansambla se definiše kao srednja vrednost faznog eksponenta (37):
Z Z
H(p,q) H(p,q)
SKA (θ, N, V ) = − dΓf (p, q, t)lnf (p, q, t) = − dΓQ−1 e− θ ln[Q−1 e− θ ] (58)
Z Z Z
H(p,q) H H(p,q) H(p,q) H
−1 − −1 −1 −
SKA (θ, N, V ) = − dΓQ e [lnQ +lne ] = − dΓQ e
θ θ lnQ + dΓQ−1 e− θ
θ
−1
θ
(59)
F (θ, N, V ) hHi θ2 ∂ ( F ) − F ∂F
SKA (θ, N, V ) = − + = − ∂θ θ =− (60)
θ θ θ ∂θ
Sa izračunatom entropijom (60), slobodna energija može elegantnije da se napiše kao:
hH(p, q)i = F (θ, N, V ) + θS(θ, N, V ) (61)
13
3.3 Veliki kanonički ansambl
Posmatrajmo sada sistem koji sa termostatom razmenjuje i energiju i čestice. Pritom, kao
i kod kanoničkog ansambla, stanje sistema se menja, a termostata ne. Ovom sistemu kore-
spondira veliki kanonički ansambl.
Slika 7 - Veliki kanonički ansambl

Sada funkcija stanja zavisi od trenutnog broja čestica:
f (p, q, t) −→ fN (p, q, t) (62)
Uslov normiranja:
XZ
dΓfN (p, q) = 1 (63)
N ≥0
Za funkciju raspodele, Gibs je postulirao sledeću formu:

H(p,q)−µN
fN (p, q) = Z −1 (θ, µ, V )e− θ (64)
Z(θ, µ, V ) - statistička suma velikog kanoničkog ansambla

µ - hemijski potencijal koji karakteriše razmenu čestica sa termostatom
Iz uslova normiranja:
XZ H(p,q)−µN
Z −1 (θ, µ, V )e− θ =1 (65)
N ≥0
Odakle dobijamo statističku sumu velikog kanoničkog ansambla:

X H(p,q)−µN
Z(θ, µ, V ) = dΓe− θ (66)
N ≥0
Ono što je entropija za MKA, slobodna energija za KA, to je za VKA veliki termodi-
namički potencijal φ:
φ(θ, µ, V ) = −θlnZ(θ, µ, V ) (67)
Pomoću njega se sve ostale karakteristike ansambla mogu izraziti u kompaktnoj formi. Sred-
nji broj čestica dobijamo diferenciranjem lnZ po hemijskom potencijalu:
∂ ∂ XZ 1 X
Z
H−µN N
− H−µN
lnZ = ln[ dΓe θ ] = dΓe− θ (68)
∂µ ∂µ N ≥0 Z N ≥0 θ
∂φ(θ, N, V
hN i = − (69)
∂µ
14
Ako odradimo diferenciranje lnZ po θ:
H−µN H − µN hHi − µhN i
Z
∂ 1 X
lnZ = dΓe− θ 2
= (70)
∂θ Z N ≥0 θ θ2
Odakle možemo izraziti srednju energiju hHi:

∂φ φ
∂ φ ∂φ θ− ∂φ
hHi = −θ2 ( )−µ = −θ2 ∂θ 2 θ
−µ (71)
∂θ θ µ θ ∂µ
∂φ ∂φ
hH(p, q)i = φ − θ −µ (72)
∂θ ∂µ
Za entropiju velikog kanoničkog ansambla:
XZ XZ H−µN H−µN
SV KA (θ, µ, V ) = − dΓfN lnfN = − dΓZ −1 e− θ ln[Z −1 e− θ ] (73)
N ≥0 N ≥0
XZ
−1 − H−µN −1
XZ H−µN H − µN
SV KA (θ, µ, V ) = − dΓZ e θ lnZ + dΓZ −1 e− θ ( ) (74)
N ≥0 N ≥0
θ
hH(p, q)i − µhN i

SV KA (θ, µ, V ) = lnZ + (75)
θ
φ φ ∂φ µ ∂φ µ ∂φ ∂φ
SV KA (θ, µ, V ) = − + − − + =− (76)
θ θ ∂θ θ ∂µ θ ∂µ ∂θ
Ova tri ansambla se najčešce koriste u statističkoj fizici.
15
4 Ekvivalentnost statističkih ansambala
U statističkoj fizici postoji tvrd̄enje:
”Svi statistički ansambli su ekvivalentni - daju iste rezultate u tzv. termodinamičkom
limesu.”
Pod termodinamičkim limesom se podrazumeva konačna vrednost odnosa zapremine sistema
i broja čestica u njemu, kada N −→ ∞:
V
lim = v0 6= 0 (77)
N −→∞ N
Postojanje ove granične vrednosti omogućuje prelaz sa statističke fizike na termodi-

namiku. Ovo tvrd̄enje ćemo dokazati uvodeći pojam srednje relativne kvadratne fluktuacije
veličine A(p, q), koja se definiše kao odnos srednjeg kvadrata devijacije i kvadrata srednje
vrednosti te veličine:
h(A − hAi)2 i
ϕA = (78)
hAi2
Ili, ako se brojilac kvadrira, usrednji i primeni hhAii = hAi
hA(p, q)2 i − hA(p, q)i2

ϕA = (79)
hA(p, q)i2
4.1 Ekvivalentnost MKA i KA

Polazimo od srednje kvadratne fluktuacije energije KA:
hH(p, q)2 i − hH(p, q)i2

ϕH = (80)
hH(p, q)i2
H
Diferenciraćemo dva puta logaritam statističkog integrala Q = dΓe− θ po θ. Sa jedne
R
strane:
Z
hHi
Z
∂ ∂ −H 1 H H
lnQ = ln dΓe θ =R H dΓe− θ 2 = 2 (81)
∂θ ∂θ dΓe− θ θ θ
∂2 ∂ hHi 1 ∂H 2
2
lnQ = 2
= 2 − hHi(− 3 ) (82)
∂θ ∂θ θ θ ∂θ θ
Sa druge strane izvodimo opštu formulu:
∂2 ∂ 1 ∂Q 1 ∂ 2Q 1 ∂Q 2 1 ∂ ∂Q 1 ∂Q 2
lnQ = ( ) = − ( ) = ( ) − ( ) (83)
∂θ2 ∂θ Q ∂θ Q ∂θ2 Q2 ∂θ Q ∂θ ∂θ Q2 ∂θ
∂2 H 2
Z Z
1 ∂ −H H 1 −H
lnQ = ( dΓe θ ) − 2 ( dΓe θ ) = (84)
∂θ2 Q ∂θ θ2 Q θ2
2
H2
Z Z Z
1 2 −H 1 −H 1 −1 − H H
(− dΓe H + 2 dΓe
θ θ ) − 4 ( dΓQ e θ ) (85)
Q θ3 θ θ2 θ
16
∂2 2 1 1
2
lnQ = − 3 hHi + 4 hH 2 i − 4 hHi2 (86)
∂θ θ θ θ
Sada ćemo izjednačiti (82) i (86) i nakon skraćivanja dobijamo izraz:
∂hHi
θ2 = hH 2 i − hHi2 (87)
∂θ
Izraz (87) ubacujemo u (80):
θ2 ∂hHi
ϕH = (88)
hHi2 ∂θ
Pošto je hHi ∼ N i u termodinamičkom limesu kada N → ∞ dobijamo:
θ2 ∂N N 1
ϕH = lim 2
∼ 2 ∼ →0 (89)
N →∞ N ∂θ N N
Prema tome, kada N → ∞ fluktuacija iščezava, što znači da u termodinamičkom limesu, ova
veličina teži nuli, što dokazuje termodinamičku ekvivalentnost mikrokanoničkog i kanoničkog
ansambla. Drugim rečima, srednja energija kanoničkog ansambla hHi može pri N → ∞
da se identifikuje sa energijom E, oko koje se grupišu vrednosti Hamiltonove funkcije u
mikrokanoničkom ansamblu, što očigledno ilustruje ekvivalentnost ovih ansambala.
4.2 Ekvivalentnost KA i VKA

Polazimo od srednje kvadratne fluktuacije broja čestica velikog kanoničkog ansambla:
hN 2 i − hN i2
ϕN = (90)
hN i2
Radićemo izvod statističke sume velikog kanoničkog ansambla dva puta po hemijskom po-
tencijalu µ.
∂ ∂ X H(p,q)−µN 1 X H(p,q)−µN N hN i
lnZ = ln( dΓe− θ )= dΓe− θ = (91)
∂µ ∂µ N ≥0 Z N ≥0 θ θ
∂2 1 ∂hN i
2
lnZ = (92)
∂µ θ ∂µ
Sada izvodimo opštu formulu:
2
∂2 1 ∂ 2Z

1 ∂Z
lnZ = − 2 (93)
∂µ2 Z ∂µ2 Z ∂µ
!2
∂2 1 X −1 −
H(p,q)−µN 1 X H(p,q)−µN hN 2 i − hN i2
2
lnZ = 2
dΓZ e θ N 2
− 2
dΓZ −1 e− θ N =
∂µ θ N ≥0 θ N ≥0 θ2
(94)
17
Izjednačićemo relacije (92) i (94) i nakon sred̄ivanja dobijamo relaciju:
∂hN i
hN 2 i − hN i2 = θ (95)
∂µ
Relaciju (95) ubacujemo u (90) i posmatrajmo fluktuaciju u termodinamičkom limesu:
θ ∂hN i 1
ϕN = lim 2 ∼ →0 (96)
N →∞ hN i ∂µ N
Znači, u termodinamičkom limesu, srednji broj čestica velikog kanoničkog ansambla hN i

može se identifikovati sa stalnim brojem čestica N kanoničkog ansambla, čime je njihova
ekvivalentnost dokazana.
Na osnovu konstantovanih ekvivalentnosti zaključujemo:
(M KA ⇔ KA) ∧ (KA ⇔ V KA) ⇒ (M KA ⇔ V KA) (97)
Ova činjenica ima veliku primenu u praksi, jer se pri računanju srednjih vrednosti može
koristiti bilo koja od raspodela; naravno, uvek će se u termodinamičkom limesu dobiti isti
rezultat. Med̄utim, to je moćno i zbog toga što se uvek može izabrati ona raspodela pomoću
koje najlakše možemo dobiti željeni rezultat. Treba naglasiti da domen primene ovog stava
ne pokriva celu statističku fiziku, jer npr. u teoriji fluktuacija se ovaj stav ne može koristiti.
18
5 Kvazistatički procesi: veza izmed̄u statističke fizike
i termodinamike
Pri uvod̄enju tri ansambla, u sva tri slučaja smo uveli pretpostavku da je V = const.. Razma-
trajmo sada situaciju kada je V 6= const. Pošto zapremina odred̄uje oblast koja je dostupna
česticama sistema, tada se zidovi suda ponašaju kao potencijalna barijera - promenom za-
premine menja se i potencijal kojim zidovi deluju na čestice sistema. Ovo nameće zavisnost
H = H (p, q, V ). Sve ovo dovodi do promene funkcije raspodele koja zavisi od vremena, tj.
sistem ćemo opisivati neravnotežnom funkcijom raspodele. Med̄utim, makroskopsko men-
janje zapremine (npr. pomeranje klipa u cilindru sa gasom) je veoma spor proces u odnosu
na makroskopske relaksacione procese (to je karakteristično vreme za koje mikroobjekti
iz jednog stanja ravnoteže prelaze u neko novo ravnotežno stanje kada se prethodno stanje
naruši i ono je reda ∼ 10−8 s), pa se pri makroskopskim promenama zapremine može smatrati
da sistem sukcesivno prolazi kroz niz ravnotežnih stanja. Takav proces, koji se opisuje meto-
dama ravnotežne statistike nazivamo kvazistatički proces. Analiza kvazistatičkog procesa
u tzv. termodinamičkom limesu dovodi do povezivanja statističkih zakonitosti sa zakonima
termodinamike. Pri promeni zapremine menja se Hamiltonova funkcija, te uvodimo pojam
generalisane sile:
∂H
− (98)
∂V
Srednja vrednost (98) po bilo kom ansamblu predstavlja fundamentalnu veličinu u termodi-
namici - PRITISAK:
∂H(p, q, V )
P =h i (99)
∂V
Pritisak je promenljiva koja proizilazi iz promene zapremine i prelaska sa statičkih na kvazis-
tatičke procese. Osnovni problem koji nastoji da rešimo jeste da se pritisak izrazi pomoću
uvedenih statističkih karakteristika ansambla, odakle ćemo dobiti zakone termodinamike.
Naćemo prvo vezuR izmed̄u pritiska i entropije u slučaju MKA. Diferenciraćemo gustinu stanja
D(E, N, V ) = dΓδ [H − E] po zapremini:
∂δ [H − E] ∂ (H − E)
Z
∂D
= dΓ (100)
∂V ∂ [H − E] ∂V
opaska: δ (H − E) zavisi samo od E. Sa promenom zapremine menja se Hamiltonova funkcija.
∂δ [H − E] ∂H
Z Z
∂D ∂ ∂H D
= dΓ = dΓδ [H − E] (101)
∂V ∂E ∂V ∂E ∂V |{z}
D
trik

∂D ∂ ∂H
=− Dh i (102)
∂V ∂E ∂V
Znamo da je entropija S = lnD;(kB = 1), gde je D - broj stanja na hiperpovrši.

∂S ∂ 1 ∂D 1 ∂ ∂H 1 ∂D ∂H D ∂ ∂H
= lnD = =− Dh i =− h i− h i (103)
∂V ∂V D ∂V D ∂E ∂V D ∂E ∂V |D ∂E{z ∂V }
uT Dlimesu=0
19
Dolazimo do relacije:
∂S 1 ∂D ∂H P ∂D ∂S
=− h i= =P (104)
∂V D ∂E ∂V D ∂E ∂E
opaska: ∂H
∂V
6= f (E), ali h ∂H
∂V
i = f (E), jer funkcija raspodele po kojoj se uzima srednja
vrednost zavisi od ove veličine. Kako je:
S(E, N, V ) = lnD(E, N, V ) (105)
∂S ∂S ∂S
dS = dE + dN + dV (106)
∂E ∂N ∂V
Iskoristićemo stav o ekvivalentnosti ansambala:
hHi − F E−F
SKA = = (107)
θ θ
hHi − µhN i − φ E − µN − φ
SV KA = = (108)
θ θ
Te nalaženjem odgovarajućih parcijalnih izvoda dolazimo do:
θdS = dE − µdN + P dV (109)
Relacija (109) predstavlja kombinovani I i II zakon termodinamike. Ovim je pokazano

da entropija mikrokanoničkog ansambla, uzeta u termodinamičkom limesu predstavlja pot-
punu ekvivalenciju sa termodinamičkom entropijom.
5.1 Teorija termodinamičkih potencijala

Pored (109) u kojoj se kombinovani I i II zakon termodinamike obično predstavlja, postoje
i njegove druge forme u kojima su zastupljene druge nezavisne promenljive. Za kanonički
ansambl, karakteristična je slobodna energija - F (θ, N, V ).
H F
f (p, q) = Q−1 e− θ F = −θlnQ Q = e− θ (110)
F −H
f (p, q) = e θ (111)
Z
∂ F −H ∂ H
e θ = dΓe− θ (112)
∂V ∂V
Iz (112) sledi relacija:
∂F
P =− (113)
∂V
20
Slika 8 - Bornov četvorougao
Bornov četvorougao se lako pamti:

Vuk Fata Tatu. Ugrabi Ga. Sin Hvata Pušku.
Napisaćemo sada totalni diferencijal slobodne energije F (θ, N, V )
∂F ∂F ∂F
dF = dθ + dN + dV (114)
∂θ ∂N ∂V
∂F
Iz ekvivalentnosti KA i VKA možemo naći parcijalni izvod ∂N
∂SV KA µ ∂SKA 1 ∂F ∂F
=− ∧ =− ⇒ =µ (115)
∂N θ ∂N θ ∂N ∂N
dF = −Sdθ + µdN − P dV (116)
Relacija (116) takod̄e predstavlja kombinovani I i II zakon Termodinamike. Slično radimo i
sa velikim kanoničkim ansamblom.
φ φ−H+µN
φ = −θlnZ Z = e− θ fN (p, q) = e θ (117)
Z
∂ −φ ∂ X µN −H
e θ = dΓN e θ (118)
∂V ∂V N ≥0
Iz (118) se lako može odrediti da je:
∂φ
P =− (119)
∂V
Zapisaćemo totalni diferencijal velikog termodinamičkog potencijala φ(θ, µ, V ):
∂φ ∂φ ∂φ
dφ = dθ + dµ + dV (120)
∂θ ∂µ ∂V
dφ = −Sdθ − hN idµ − P dV (121)

U (121) nismo koristili stav o ekvivalentnosti ansambala, što je i logično, budući da je veliki
kanonički ansambl najopštiji i pruža najbolji opis prilikom realnih situacija koje nastaju u
termodinamici.
21
Ostalo nam je još da uočimo fizički smisao termodinamičkih potencijala F i φ.
Za F ćemo iskoristiti ekvivalentnost KA i VKA:
θdS = P dV + dE − µdN (122)
H − hF i
SKA = ⇒ F = H − θS ⇒ F = E − θS (123)
θ
Pri p,θ,N=const. ⇒ dN=0. Ako iskombinujemo relacije (122) i (123) dobijamo relaciju:
F = −P V (124)
Slobodna energija F predstavlja rad koji se izvrši u izobarno - izotermnom procesu na en-
ergijski i materijalno izolovanom sistemu.
Za φ ćemo koristiti ekvivalentnost MKA i VKA i analognim rezonovanjem pri (p,θ,N)=const.
dobijamo relaciju:
φ = −P V (125)
Veliki termodinamički potencijal predstavlja rad koji se izvrši pri izobarno - izotermnom
procesu na energijski izolovanom sistemu sa konstantnim brojem čestica.
22
6 Gibsove teoreme i izobarno - izotermni ansambl
Postolati o mikrokanoničkom i kanoničkom ansamblu nisu nezavisni. Dokazaćemo Gibsovu
teoremu o ravnomernoj raspodeli u skladu sa kojom mali deo mikrokanoničkog ansam-
bla sa velikim brojem stepeni slobode je kanonički distributivan. Posmatrajmo sistem sa
V,N=const. dok mu se energija menja E ≤ H(p, q) ≤ E + ∆E, pri čemu je ∆ E
E 1.
Takvom sistemu smo pridružili MKA. Posmatrajmo sada mali podsistem ovog sistema koji
ima znatno manje stepeni slobode od početnog. Ovaj podsistem može sa ostatkom sistema
razmenjivati samo energiju ili energiju i čestice. Ostatak sistema ima još uvek veliki broj
stepeni slobode, te na njega razmena enegije i eventualno čestica ne utiče, što znači da je
funkcija raspodele MKA. Za podsistem važe Gibsove teoreme:
1. Ako mali podsistem mikrokanoničkog distribuiranog sistema sa ostatkom
sistema razmenjuje samo energiju, on je kanonički distribuiran.
2. Ako mali podsistem mikrokanoničkog distribuiranog sistema sa ostatkom

sistema razmenjuje i energiju i čestice, onda njemu pridružujemo veliki
kanonički ansambl.
Dokazujemo tvrd̄enje 1.
Neka je H - Hamiltonijan malog podsistema, H2 - Hamiltonijan ostatka sistema, a H1 -
Hamiltonijan celog sistema (Slika 9).
Slika 9
Jasno je da je H1 = H +H2 . Kako je ceo sistem mikrokanonički distribuiran, onda je njegova
funkcija raspodele:
f (p, q) = Ω−1 (E1 ) (126)
gde je E1 - energija oko koje se grupišu vrednosti Hamiltonijana H1 . Hamiltonova funkcija
ostatka sistema je po pretpostavci mikrokanonički distribuirana funkcijom raspodele:
f2 = Ω−1 (E2 ) (127)
Funkciju raspodele podsistema nalazimo integracijom funkcije raspodele celog sistema po

svim mogućim stanjima ostatka sistema:
Ω2 (E1 − H) eS2 (E1 −H)

Z Z
fOS.SIS. = dΓf1 = dΓΩ−1 (E1 ) = = S1 (E1 ) (128)
Ω1 (E1 ) e
23
Pošto je H E1 , funkcija S2 (E1 − H) može da se razvije u Tejlorov red:
∂S2
S2 (E1 − H) ' S2 (E1 ) − H + ··· (129)
∂E1
∂S
−H ∂E2 H
f = e|S2 (E1{z
)−S1 (E1 )
}e 1 = Q−1 e− θ (130)
Q−1
čime smo dokazali da je sistem distribuiran kanonički.

Dokazujemo tvrd̄enje 2.
Slika 10
Neka je H1 = H + H2 i N1 = N + N2 (Slika 10). Ceo sistem je mikrokanonički distribuiran
i za dati broj čestica N1 , funkcija raspodele:
f1N1 = Ω−1 (E1 , N1 ) (131)
Funkciju raspodele ćemo integraliti po ostatku sistema:
Ω2 (E1 − H, N1 − N ) eS2 (E1 −H,N1 −N )
Z Z
fN = dΓf1N1 = dΓΩ−1 (E1 , N1 ) = = (132)
Ω1 (E1 , N1 ) eS1 (E1 ,N1 )
Kako je H E1 i N N1 , razvijamo funkciju S2 (E1 − H, N1 − N ) u Tejlorov red:
∂S2 ∂S2
S2 (E1 − H, N1 − N ) ' S2 (E1 , N1 ) − H− N (133)
∂E1 ∂N1
∂S ∂S
2 −S1 − ∂E2 H − ∂N2 N H−µN
fN = e|S{z }e 1 e 1 = Z −1 e− θ (134)
Z −1
čime smo dokazali da je podsistem distribuiran po velikom kanoničkom ansamblu.
Ovim su Gibsove teoreme dokazane.
Izobarno - izotermni ansambl

Do izobarno - izotermnog ansambla dolazi se analognim rezonovanjem kao i u slučaju dokazi-
vanja Gibsovih teorema. Pod izobarno - izotermnim ansamblom podrazumevamo ansambl
koji se pridružuje malom podsistemu koji se širi kroz mikrokanonički distribuiran veliki sis-
tem, tako da mu prilikom širenja pritisak ostaje konstantan i sa velikim sistemom
razmenjuje samo energiju, dok mu broj čestica ostaje konstantan!
24
Slika 11
Veliki sistem (Slika 11.) ima zapreminu V1 i vrednosti Hamiltonove funkcije su grupisane
oko energije E1 , pa mu je funkcija raspodele:
f1 = Ω−1
1 (E1 , V1 ) (135)
Ostatak sistema je mikrokanonički distribuiran sa funkcijom raspodele:
f2 = Ω−1
2 (E1 − H, V1 − V ) (136)
gde je V - zapremina podsistema, a H - Hamiltonijan podsistema. Funkciju raspodele dobi-

jamo integracijom f1 po svim stanjima ostatka sistema:
Ω2 (E1 − H, V1 − V )
Z Z
fV = dΓf1 = dΓΩ−1 1 (E1 , V1 ) = = eS2 (E1 −H,V1 −V )−S1 (E1 ,V1 ) (137)
Ω1 (E1 , V1 )
Za V V1 i H E1 možemo funkciju S2 (E1 − H, V1 − V ) razviti u Tejlorov red:
∂S2 ∂S2
S2 (E1 − H, V1 − V ) = S2 (E1 , V1 ) − H− V (138)
∂E1 ∂V1
H+P V
2 −S1 −
fV = |eS{z } e
θ (139)
W −1 (θ,N,P )
H+P V
fV = W −1 (θ, N, P )e− θ (140)
gde je W (θ, N, P ) - statistička suma izobarno - izotermnog ansambla. Pošto je zapremina
podsistema promenljiva, onda uslov normiranja zahteva i integraciju po zaprem-
ini V: Z Z
dV dΓfV = 1 (141)
Z Z
H+P V
W (θ, N, P ) = dV dΓe− θ (142)
Dalja analiza ovog ansambla se olakšava ako se uvede Gibsov termodinamički potencijal
L:
L = −θlnW (143)
25
Iz (143) sledi da je:
L
W = e− θ (144)
pa se funkcija raspodele može zapisati kao:
L−H−P V
fV = e θ (145)
Sada ćemo naći srednju zapreminu izobarno - izotermnog ansambla. To se postiže na sledeći
način: Z Z
∂ ∂ − H+P V 1 − H+P V V
lnW = ln dV dΓe θ = dV dΓe θ − (146)
∂P ∂P W θ
∂L
hV i = (147)
∂P
Srednju energiju izobarno - izotermnog ansambla dobijamo:
hHi + P hV i
Z
∂ 1 H+P V H + P V
lnW = dV dΓe− θ 2
= (148)
∂θ W θ θ
∂ ∂L ∂L
θL = hHi + P hV i ⇒ hHi = −L − θ
− −P (149)
∂θ ∂θ ∂P
Entropiju nalazimo iz definicije:
Z Z h i
H+P V H+P V
S = − dV dΓfV lnfV = − dV dΓW −1 e− θ ln W −1 e− θ (150)

hHi + P hV i
Z Z
−1 H + PV
S=− dV dΓfV lnW − dV dΓfV − = lnW + (151)
θ θ
| {z }
=1
hHi + P hV i − L
S= (152)
θ
Ako iskoristimo (147) i (149) dobijamo:

1 ∂L ∂L ∂L ∂L
S= L+θ −P +P −L ⇒S =− (153)
θ ∂θ ∂P ∂P ∂θ
Izobarno - izotermni ansambl je ekvivalentan ostalim Gibsovim ansamblima u termodi-
namičkom limesu. Polazimo od srednje kvadratne fluktuacije zapremine:
hV 2 i − hV i2
ϕV = (154)
hV i2
Da bismo je odredili, uradićemo sledeće:

hV i
Z
∂ 1 − H+P V V
lnW = dV dΓe θ − =− (155)
∂P W θ θ
∂2 1 ∂hV i
2
lnW = − (156)
∂P θ ∂P
26
Zatim, kao i u prethodnim slučajevima izvodimo opštu formulu:
2
∂2 1 ∂ 2W hV 2 i − hV i2

∂ ∂ ∂ 1 ∂W 1 ∂W
lnW = lnW = = − = · · · =
∂P 2 ∂P ∂P ∂P W ∂P W ∂P 2 W 2 ∂P θ
(157)
Izjednačavajući (156) sa (157) dobijamo:
∂hV i
hV 2 i − hV i2 = −θ (158)
∂P
Te je srednja kvadratna fluktuacija u termodinamičkom limesu:
∂hV i 1 N 1
ϕV = − lim θ 2 ∼ 2
∼ →0 (159)
N →∞ ∂P hV i N N
Fluktuacija zapremine izobarno - izotermnog ansambla u termodinamičkom limesu teži nuli,

što znači da se srednja zapremina izobarno - izotermnog ansambla može identi-
fikovati sa stalnom zapreminom koju imaju ostali ansambli!
∂L ∂L ∂L
L = L(θ, N, P ) ⇒ dL = dθ + dN + dP (160)
∂θ ∂N ∂P
dL = −Sdθ + µdN + hV idP (161)
Relacija (161) takod̄e predstavlja kombinovani I i II zakon termodinamike.
Fizički smisao Gibsovog termodinamičkog potencijala:
hHi + P hV i − L
SIIAns = ⇒ L = hHi + P hV i − θS (162)
θ
Znamo iz VKA (pri θ,N,P=const.):
θdS = P dV − µdN + dE (163)
E + P V − θS = P V + F = 0 ⇒ L = P V + F = 0 (164)
Gibsov termodinamički potencijal predstavlja sumu slobodne energije i spoljašnjeg rada.
Jasno je da pri izobarno - izotermnim procesima koji se odvijaju u energijski i materijalno
izolovanim sistemima, Gibsov termodinamički potencijal jednak je nuli. Pomoću Gibsovog
termodinamičkog potencijala se definiše entalpija - toplotna fluktuacija H:
H = L + θS = E + P V − θS + θS ⇒ H = E + P V (165)
Entalpija predstavlja sumu unutrašnje energije i spoljašnjeg rada energijski i materijalno

izolovanog sistema koji se nalazi na T,P=const.
27
7 Teorema o ravnomernoj raspodeli energije po ste-
penima slobode. Specifična toplota čvrstih tela
Za statistički sistem i Hamiltonijan proizvoljnog oblika važi:
∂H
hXi i = kB T δij = θδij (166)
∂Xj
gde je Xi ili pi ili qi ; i = 1, 2, 3, · · · , 3N

Pokažimo važenje teoreme na primeru kanoničkog ansambla
H(p,q)
f (p, q) = Q−1 e− θ (167)
ako stavimo da je X ≡ (p, q)

H(X)
f (X) = Q−1 e− θ (168)
Po definiciji srednje vrednosti:
Z Z
∂H ∂H H(X) ∂H(Xi )
hXi i = dΓf (X)Xi = dΓQ−1 e− θ Xi (169)
∂Xj ∂Xj ∂Xj
Poslednji član u integralu (179) ćemo zapisati na nama trenutno zgodniji način:

∂ − H(X) −
H(X) 1 ∂H
e θ =e θ − (170)
∂Xj θ ∂Xj
Z
∂H θ ∂ − H(X)
hXi i=− dΓXi e θ (171)
∂Xj Q ∂Xj
Radimo parcijalnu integraciju:
∂Xi ∂ − H(X) H
u = Xi du = dXj dv = e θ dXj v = e− θ (172)
∂Xj ∂Xj
Z Z
∂H θ − H +∞ −H ∂Xi H
hXi i = − {e θ Xi − e θ dXj θδij dΓe− θ Q−1 } (173)
∂Xj Q −∞ Xj ∂Xj
| {z }
1
∂H
hXi i = θδij (174)
∂Xj
Za statističke sisteme, ako bilo koja koordinata teži u ±∞ i H → ±∞.
Posmatraćemo dva primera:
28
7.0.1 Idealan Gas
3N 3N
X pi 2 X pix 2 + piy 2 + piz 2
= (175)
i=1
2m i=1
2m
pix 2
a) 1D, 1 čestica, H = 2m
∂H pix pix 2
hpix i = hpix 2 i = 2h i = 2hT i = θ (176)
∂pix 2m 2m
θ
hT i = (177)
2
b) 1D, N čestica
Nθ
hT i = (178)
2
c) 3D, 1 čestica
∂H ∂H ∂H 3θ
hpix i + hpiy i + hpiz i= (179)
∂pix ∂piy ∂piz 2
d) 3D, N čestica
3N θ
hHi = (180)
2
za 1mol gasa i za N = NA je kB NA = R
3RT
hEi = (181)
2
7.0.2 Linearni harmonijski oscilator (LHO)
Slika 1 - LHO
p2 1
H= + kx2 (182)
2m 2
∂H θ
hp i = 2hT i = θ ⇒ hT i = (183)
∂p 2
∂H θ
hx i = 2hV i = θ ⇒ hV i = (184)
∂x 2
θ θ
hEi = hT i + hV i = + = θ (185)
2 2
Za N oscilactora: hEi = N θ
Za 3D sistem i N oscilatora hEi = 3N kB T
29
7.1 Specifična toplota čvrstih tela
Slika 12 - Kristalna rešetka
U kristalnoj rešetki (Slika 12) na datoj temperaturi T, atomi vrše oscilacije.

Klasična teorija: Svakom atomu kristalne rešetke pridružujemo po jedan linearni
harmonijski oscilator.
hEi = eN kB T (186)
Za N = NA
hEi = 3RT (187)
∂hEi
CV = = 3R (188)
∂T
Relacija (188) poznata je pod nazivom Dilong - Ptijev zakon. Za visoke temperature
(od 100K pa naviše) važi Dilong - Ptijev zakon. Kada T → 0+ (0+ jer 0K ne može da se
postigne) Cv ∼ T 3 , te klasična fizika ne može objasniti specifičnu toplotu čvrstih tela na
niskim temperaturama (Slika 13).
Slika 13 - Specifični toplotni kapacitet čvrstih tela
30
8 Rejli - Džinsov zakon zračenja - ultraljubičasta katas-
trofa
Slika 14 - Apsolutno crno telo
U okviru klasičnih predstava, zidovi sferne ljuske se modeliraju kao sistem klasičnih oscilatora
koji mogu razmenjivati energiju sa zračenjem u ljusci. Zračenje u sfernoj šupljini u uslovima
ravnoteže sa telom predstavlja se u vidu stojećih talasa ili moda oscilovanja. Zgodno je
uzeti sfernu ljusku u obliku kocke sa stranicama Lx = Ly = Lz = L, a da pritom ne gubimo
ništa na opštosti. Jednačina ravnog talasa:
Ψ(x, y, z) = Ψ(x + Lx , y, z) (189)
Ψ(x, y, z) = Ψ(x, y + Ly , z) (190)

Ψ(x, y, z) = Ψ(x, y, z + Lz ) (191)
Sledi uslov:
eiki Li = 1 i = x, y, z (192)
Koji je ispunjen za:
ki Li = 2πni (193)
To su zapravo uslovi obrazovanja stojećih talasa duž sva tri pravca kocke. Broj talasa dN,
čiji su talasni brojevi smešteni izmed̄u (ki , ki + dki ) jednak je broju celih brojeva sadržanih
u intervalu (ni , ni + dni ) i zbog toga je:
3
Lx Ly Lz L
dN = dnx dny dnz = 3 dkx dky dkz = d3~k (194)
2π 2π
Prelazimo na sferne koordinate:
3
L
dN = k 2 sinθdθdϕ dk (195)
2π | {z }
4π
dN 1 2
= 3 4πk dk (196)
V (2π)
Uzimajući:
ω 1
ω = ck ⇒ k = ⇒ dk = dω (197)
c c
31
dN 1 ω 2 dω 1 ω2
= 2 2 = 2 3 dω ·2 (198)
V 2π c c 2π c |{z}
2polarizacije
2
dNuk ω
= 2 3 dω (199)
V π c
Svaki od stojećih talasa naziva se moda oscilovanja, a broj moda jednak je broju stepeni
slobode oscilovanja sa kojim je zračenje u šupljoj ljusci. Ako je hEi srednja energija zračenja
koja pripada jednom stepenu slobode, tada je gustina energije zračenja u kutiji:
dNuk ω2
Wω (T ) = hEi = 2 3 hEidω (200)
V π c
Klasična teorija: Energija u kutiji predstavlja beskonačno prebrojiv skup linearnih harmoni-
jskih oscilatora hEi = θ, pri čemu svakoj modi odnosno vrednosti ~k i σ, tj. svakom skupu
(n1 , n2 , n3 , σ) odgovara oscilator zračenja:
" #
1 X (pk σ )2 2
+ ω~kσ 2 Q~k σ

H= (201)
2 m
~k,σ
Dobijamo izraz za gustinu enegije zračenja:

ω2
Wω (T ) = 2 3 kB T dω (202)
π c
Relacija (202) predstavlja Rejli - Džinsov zakon zračenja.
Ako (202) prointegralimo po svim frekvencijama, tj:
Z ∞
dωWω (T ) = ∞ (203)
0
Relacija (203) poznata je kao ULTRALJUBIČASTA KATASTROFA.
Slika 15 - Ultraljubičasta katastrofa

Ovo se ne dešava u prirodi - ne postoje beskonačni izvori energije. Ovde pada klasična
statistička fizika. Prelazimo na KVANTNU STATISTIČKU FIZIKU!
32
9 Statistički operator i srednje vrednosti fizičkih veličina
po kvantnom ansamblu. Definicija entropije za ravnotežne
ansamble.
Pri visokim temperaturama broj raspoloživih stanja je mnogo veći od broja čestica, pa se
čestice obično raspored̄uju tako da je najveća verovatnoća da u jednom stanju bude jedna ili
nijedna čestica. Tada vrsta čestica nije bitna. Med̄utim, na nižim temperaturama broj stanja
može da bude jednak ili čak manji od broja čestica, tako da moramo voditi računa o načinu
popunjavanja nivoa. Ovo je bitno kada je reč o identičnim česticama. Koncept ansambla
prenosimo u kvantnu statističku fiziku. To znači da se umesto uočenog sistema kvantnih
mikroobjekata u kvantnoj statistici analizira veliki broj njegovih kopija, koje sve imaju isti
Hamiltonov operator i nalaze se u istim makroskopskim uslovima. Med̄utim, pojam fazne
površine (zapremine) zbog relacija neored̄enosti ne prenosimo u kvantnu statističku fiziku.
Osnovni zadatak kvantne statističke fizike je da nad̄e verovatnoću da se sistem prilikom
merenja registruje u datom kvantnom stanju. Samim tim gubimo pojam funkcije raspodele,
te ćemo uvesti pojam statističkog operatora.
Čisto stanje je u kvantnoj mehanici opisano sa jednim vektorom stanja |Ψ, ti, za koji uvek
pretpostavljamo da je normiran. Ovaj vektor stanja se može razložiti po svojstvenim stan-
jima |ai kompletnog skupa opservable Â.
X X
ˆ
|Ψi = I|Ψi = |aiha|Ψi = Ca (t)|ai (204)
a a
(204) se naziva koherentna superpozicija koju nemamo u klasičnoj fizici. Skup je kom-
pletan: X X X
|aiha| = 1̂ ⇒ |Ψ, ti = 1̂|Ψ, ti = |aiha|Ψ, ti = Ca (t)|ai (205)
a a a
gde su Ca (t) ≡ ha|Ψ, ti kompleksni, vremenski zavisni koeficijenti razvoja. Prirodan je

onda uslov normiranosti: merenjem se sigurno dobija jedno od svojstvenih stanja, pa zbir
verovatnoća svih različitih alternativa mora dati 1 Za uslov normiranja uzimamo:
X X
1= |Ca (t)|2 = hΨ|aiha|Ψi = hΨ|Ψi (206)
a a
hÂi = hΨ|Â|Ψi (207)

Svakom sistemo iz ansambla ćemo pripisati |Ψk i; k = 1, 2, 3, · · · , koji je čist vektor i tako
dobijamo mešani ansambl. U kvantnoj statističkoj fizici ne možemo koristiti čisto stanje jer
imamo posla sa sistemom čestica i okolinom. Kvantni sistem sa verovatnoćom Wk se može
naći u čistom stanju |Ψk i. Ovde su Wk realni brojevi.
X
0 ≤ Wk ≤ 1 ∧ Wk = 1 (208)
k
Važno je naglasiti da mešovito stanje nije koherentna superpozicija, jer da jeste, za nje-
gov opis bi bio dovoljan jedan vektor stanja. U koherentnu superpoziciju ulaze različita
33
stanja sa, u opštem slučaju, kompleksnim koeficijentima i pritom je bitna informacija o rel-
ativnim fazama tih koeficijenata. Toga nema u nekoherentnoj superpoziciji, koju uvodimo
kod mešovitog stanja. Kada je ukupan broj različitih stanja |Ψk i jednak 1, mešovito stanje
se svodi na čisto stanje |Ψk0 i , ostali su nula 7→ čisto stanje sa Wk = 1.
9.1 Matrica gustine(statistički operator)

Uvodimo pojam statističkog operatora u kvantnu statističku fiziku umesto funkcije raspodele
f (p, q).
Srednja vrednost opservable Â:
0 0
X X X
hÂi = ˆ Â|IΨ
Wk hΨk I| ˆ ki = Wk hΨk |aiha|Â|a iha |Ψk i (209)
k k a,a0
!
0 0 0 0
X X X
hÂi = ha|Â|a iha | Wk |Ψk ihΨk | |ai = ha|Â|a iha |ρ̂|ai (210)
0 k 0
a,a a,a
Veličinu: X
ρ̂ = Wk |Ψk ihΨk | (211)
k
nazivamo statistički operator (1927. godina - Landau i fon Nojman).

X 0 0

hÂi = ha|Â|a iha |ρ̂|ai = T r Âρ̂ = Sp Âρ̂ (212)
0
a,a
Napomena: Tr - trag (trace), ili špur.

U opštem slučaju imamo mešano, a u specijalnom slučaju čisto stanje.
k = k0 Wk = Wk0 = 1 (213)
ρ̂2 = |Ψk0 ihΨk0 |Ψk0 ihΨk0 | = ρ̂ (214)

Te je uslov za čisto stanje:
ρ̂2 = ρ̂ (215)
Ovaj operator ima, za mešovita stanja, istu ulogu raspodele verovatnoće kao vektor stanja za
čista kvantno - mehanička stanja. Celokupno znanje o stanju kvantnog sistema sadržano je
u odgovarajućem operatoru gustine. Čista stanja koja ulaze u ρ̂ u sistemu identičnih čestica
moraju biti simetrična (bozoni), ili antisimetrična (fermioni).
Uslov normiranja statističkog operatora:
X X X X
T rρ̂ = T r[ Wk |Ψk ihΨk |] = Wk T r[|Ψk ihΨk |] = Wk hΨq |(|Ψk ihΨk |)|Ψq i (216)
k k k q
X X X X
T rρ̂ = Wk hΨq |Ψk ihΨk |Ψq i = Wk hΨq |Ψk iδqk = Wk = 1 (217)
k q k,q k
T rρ̂ = 1 (218)
34
Ovaj uslov ekvivalentan je uslovu normiranja funkcije raspodele u klasičnoj statističkoj fizici.
U slučaju kada je kvantni sistem opisan statističkim operatorom koji sadrži samo jedan član,
k = 1, tada je:
ρ̂ = |ΨihΨ| (219)
To znači da se on nalazi u čistom stanju |Ψi, jer ne postoje druga stanja koja su pomešana.
Lako možemo proveriti da za čisto stanje važi:
ρ̂2 = |ΨihΨ|ΨihΨ| = |ΨihΨ| = ρ̂ (220)
Ova relacija može da nam posluži kao kriterijum na osnovu koga možemo da utvrdimo da li
se sistem, opisan statističkim operatorom ρ̂, nalazi u čistom ili u mešanom stanju. Ako je
ρ̂2 = ρ̂, sistem je u čistom, a ako je ρ̂2 6= ρ̂, sistem je u mešanom stanju.
Navešćemo, bez dokazivanja, još nekoliko najvažnijih osobina operatora gustine ili statističkog
operatora. To su:
• ermitovost: ρ̂+ = ρ̂
• jediničnost traga: T rρ̂ = 1, (dokazano!)
• pozitivna definitnost: ha|ρ̂|a0 i ≥ 0 (u bilo kojoj bazi {|ai})
• trag njegovog kvadrata je manji od 1: T r(ρ̂2 ) ≥ 1.

X X X
(T r(ρ̂2 ) = ha|ρ̂2 |ai = ha|ρ̂|a0 iha0 |ρ̂|ai = |ha|ρ̂|a0 i|2 ≤ 1.) (221)
a a,a0 a,a0
Bilo kakva matrica, čiji elementi zadovoljavaju ova ograničenja, predstavlja moguće mešovito
stanje kvantnog sistema. Postoje u literaturi veoma lepi primeri koji ilustruju sve gore nave-
dene osobine statističkog operatora.
9.2 Jednačina kretanja za ρ̂

Pošto je ρ̂ definisan pomoću čistih stanja, koja se u Šredingerovoj slici menjaju sa vremenom,
sledi da će u ovoj slici, u opštem slučaju, i statistički operator ρ̂ biti funkcija vremena. U
tom smislu diferencirajmo izraz (211) po vremenu:

∂ ρ̂ X ∂|Ψk i ∂hΨk |
= Wk hΨk | + |Ψk i . (222)
∂t k
∂t ∂t
Na osnovu Šredingerove jednačine:

∂|Ψk i
i~ = Ĥ|Ψk i (223)
∂t
Odnosno u adjungovanom obliku:
∂|Ψk i
−i~ = hΨk |Ĥ (224)
∂t
35
Sledi:
∂ ρ̂ X X
i~ = Ĥ( Wk |Ψk ihΨk |) − ( Wk |Ψk ihΨk |)Ĥ = Ĥ ρ̂ − ρ̂Ĥ (225)
∂t k k
Kao konačni oblik zakona kretanja dobijamo:

∂ ρ̂
i~ = [Ĥ, ρ̂] (226)
∂t
Relacija (226) predstavlja fon Nojmanovu jednačinu kretanja matrice gustine.
Dobijena jednačina analogna je Liuvilovoj jednačini u klasičnoj statističkoj fizici.
ih i
f → ρ̂ {H, f } → − Ĥ, ρ̂ (227)
~
Ako je sistem opisan statističkim operatorom ρ̂ u ravnotežnom stanju, ρ̂ ne sme da zavisi
eksplicitno od vremena:
∂ ρ̂
=0 (228)
∂t
tj. h i
ρ̂, Ĥ = 0 ⇒ ρ̂ = ρ̂ Ĥ (229)
što znači da u stanju ravnoteže statistički operator predstavlja integral kretanja,
čime je očuvana analogija sa klasičnom statističkom fizikom. Gornja relacija će biti zado-
voljena u slučaju kada je ρ̂ neka funkcija Hamiltonovog operatora, tj. ρ̂ = ρ̂(Ĥ) ili u trivi-
jalnom slučaju kada je ρ̂ konstantan operator. Pošto ρ̂ ne zavisi od vremena jasno je da ni
Hamiltonov operator ne sme biti funkcija vremena, odnosno:
∂ Ĥ
=0 (230)
∂t
9.3 Energijska reprezentacija operatora ρ̂

Često se kvantna funkcija raspodele (operator gustine) zadaje u nekom bazisu. Najčešće je
to svojstveni bazis Hamiltonijana koga ćemo označiti sa {|ni}, pri čemu su En odgovarajuće
svojstvene vrednosti, tj. važi
Ĥ|ni = En |ni; n = 1, 2, .. (231)
Pošto ρ̂ i Ĥ komutiraju, oni imaju zajednički svojstveni bazis, pa je tada |ni istovremeno i
svojstveni bazis statističkog operatora ρ̂
ρ̂|ni = Wn |ni (232)
gde Wn predstavljaju pripadajuće svojstvene vrednosti, koje su zbog ρ̂ = ρ̂(Ĥ) povezane sa

svojstvenim vrednostima En , formulom
Wn = ρ̂(En ). (233)
36
Na osnovu (211) možemo ρ̂ napisati u tzv. spektralnoj formi:
X
ρ̂ = Wn |nihn| (234)
n
odakle zaključujemo da svojstvena vrednost Wn predstavlja verovatnoću da se sistem, koji

se nalazi u mešanom stanju, nad̄e u čistom stanju |ni.
Statistički operator, kao i svaki operator, možemo prikazati pomoću matrice u nekom bazisu
(bazisu neke opservable). S obzirom da je ρ̂ = ρ̂(Ĥ) zgodno je da se ρ̂ prikaže u svojstvenom
bazisu Hamiltonijana, tj. u energijskoj reprezentaciji. Matrica pridružena ρ̂ se zove matrica
gustine, što se često koristi kao sinonim za statistički operator.
Dakle:
ρnn0 = hn|ρ̂|n0 i = hn|ρ̂(Ĥ)|n0 i (235)
su matrični elementi u energijskoj reprezentaciji. Na osnovu (232) sledi
ρnn0 = Wn hn|n0 i = Wn δnn0 = ρ(En )δnn0 (236)
odakle vidimo da u ovoj reprezentaciji ρ̂ ima dijagonalni oblik. S obzirom na (234) sledi
X
Wn = 1 (237)
n
gde se sumira po svim mogućim čistim stanjima sistema. Ako želimo da, umesto sumiranja
po svim mogućim stanjima, izvršimo sumiranje po svim mogućim energijama sistema, tada
treba imati u vidu činjenicu da svaki sistem ansambla koji je okarakterisan sa E1 , E2 , ..., En ,
..., a svaki energijski nivo En može biti g(En ) puta degenerisan. Tada, s obzirom na (233),
poslednji izraz postaje X
g(En )g(En ) = 1 (238)
{En }
gde je sa {En } označen skup svih mogućih vrednosti za energiju.
9.4 Operator entropije Ŝ

Po analogiji sa klasičnom entropijom, u kvantnoj statističkoj fizici se definiše operator en-
tropije:
Ŝ = − ln ρ̂ (239)
Sama entropija se računa kao srednja vrednost operatora entropije Ŝ u mešanom stanju:
S ≡ hŜi = T r(ρ̂Ŝ) = −T r(ρ̂ ln ρ̂) (240)
Ako trag računamo po svojstvenom bazisu Hamiltonijana, imamo:

X
S=− hn|ρ̂ ln ρ̂|ni (241)
n
37
Kako je, na osnovu (232), bazis {|ni} istovremeno i svojstveni bazis operatora ρ̂, definišemo
fon Nojmanovu entropiju: X
S=− Wn ln Wn (242)
n
gde se sumiranje vrši po svim mogućim stanjima sistema. Ako želimo da sumiramo po svim
mogućim vrednostima energije onda se koristi formula
X
S=− g(En )ρ(En ) ln ρ(En ) (243)
{En }
P R
Ukoliko su nivoi kontinualni, tada se sa sume prelazi na integral dE.
n
38
10 Informaciona entropija i kvantni ansambli
Nismo do sada analizirali fizički sadržaj entropije. Na osnovu njene definicije kao i relacije
(242), zaključujemo da je sadržaj pojma entropije blisko povezan sa procesom merenja. Vezu
izmed̄u entropije i procesa merenja dao je Šenon:
n
X
Si = − πk lnπk (244)
k=1
πk - verovatnoće odigravanja jednog dogad̄aja iz diskretnog skupa s = {1, 2, · · · , k, · · · , n}.

Ako su verovatnoće svih dogad̄aja iz ovog skupa 0, osim jednog πk0 = 1, onda je informa-
cija o dogad̄ajima maksimalno odred̄ena. Dakle, desio se dogad̄aj k0 i toj maksimalno
odred̄enoj informaciji odgovara Si = 0.
Ako su verovatnoće svih dogad̄aja jednake, informacija o dogad̄ajima je maksimalno neo-
dred̄ena i odgovara joj πk = n1 :
n
X 1 1
Si = − ln = −ln1 + lnn = lnn (245)
k=1
n n
Informaciona entropija je mera odred̄enosti odnosno neodred̄enosti informacije.

Statistička entropija je mera odred̄enosti rezultata koji se dobiju pri merenju fizičkih veličina
u nekom sistemu. Ako su sve čestice u sistemu u istom stanju - maksimalna ured̄enost sis-
tema. Najobjektivnija informacija mora u sebi sadržati maksimum neodred̄enosti pri datim
spoljašnjim uslovima, čemu odgovara maksimalna entropija. Uslov maksimalnosti entropije
daje najverovatniju raspodelu za odgovarajuća ograničenja sistema. Zbog toga se poznate
statističke raspodele za različite tipove ansambla mogu lako dobiti variranjem entropije uz
spoljašnje uslove konzervacije i izjednačavanje varijacije sa nulom.
10.1 Kvantni ansambli

10.1.1 Mikrokanonički ansambl
U ovom slučaju sistem ne razmenjuje energiju sa okolinom, te su svojstvene vrednosti Ĥ
jednake Ek i gusto su grupisane oko neke zadate vrednosti E (tolerancija je regulisana sa
∆E∆t ≥ ~). Tražimo statistički operator uz uslov da T rρ̂ = 1. Dakle, reč je o uslovnom
ekstremu:
δρ̂ [S − λT rρ̂] = 0 (246)
gde je:
λ - Lagranžev množitelj
δ - funkcional

1
δρ̂ [−T r(ρ̂lnρ̂) − λT rρ̂] = −T r lnρ̂δ ρ̂ + ρ̂ δ ρ̂ + λδ ρ̂ = −T r lnρ̂ + 1 + λ1̂ δ ρ̂ = 0
ρ̂
(247)
lnρ̂ = −1̂ (1 + λ) (248)
39
ρ̂ = e−(1+λ)1̂ = Ω−1 (E, N, V )1̂ (249)
U energijskoj reprezentaciji:
(
Ω−1 E≤ Ek ≤ E+∆E
Wn = (250)
0 inače
Ω−1 - statistička suma (težina) MKA.

X X
Wn = 1 ⇒ Ω(E, N, V ) = 1 (251)
n n
X X
S=− Wn lnWn = − Ω−1 lnΩ−1 (252)
n n
S = kB lnΩ (253)
10.1.2 Kanonički ansambl

U ovom slučaju se energija razmenjuje sa okolinom, što se opisuje moduom kanonske raspodele
θ = kB T . Srednja vrednost Hamiltonijana (unutrašnja energija mora ostati konstantna, te
se nameću sledeća ograničenja:

hĤi = T r ρ̂Ĥ = const. ∧ T rρ̂ = 1 (254)
h i
δρ̂ S − αT rρ̂ − βT r(ρ̂Ĥ) = 0 (255)

h i 1
−T r δρ̂ ρ̂lnρ̂ + αρ̂ − βT r ρ̂Ĥ = −T r lnρ̂ + ρ̂ + α + β Ĥ δ ρ̂ = 0 (256)
ρ̂
H
ρ̂ = e−(1+α)1̂+β Ĥ = e−(1+α)1̂ e−β Ĥ = Q−1 e− θ β = θ−1 (257)
Ek
Wk = Q−1 e− θ (258)
X X Ek
Wk = 1 ⇒ Q = e− θ (259)
k k
F −Ĥ
F = −θlnQ ⇒ ρ̂ = e θ (260)
10.1.3 Veliki kanonički ansambl

Razmena energije i čestica sa termostatom uz uslove:

hĤi = T r ρ̂Ĥ = const. ∧ hN̂ i = T r ρ̂N̂ = const. ∧ T rρ̂ = 1 (261)
h i
δρ̂ S − αT rρ̂ − βT r ρ̂Ĥ − γT r ρ̂N̂ = 0 (262)
µ
ρ̂ = e−(1+α)−β Ĥ−γ N̂ γ=− (263)
θ
40
Ĥ−µN̂
ρ̂ = Z −1 e− θ (264)
Ĥ|ki = Ek |kiN̂ |ki = Nk |ki (265)
X
Wk,Nk = 1 (266)
k,Nk
XX Ek −µNk
Z= e− θ (267)
k Nk
φ = −θlnZ (268)
Ovo smo sve izveli iz principa maksimuma energije.
41
11 Kvantni ansambli - pregled osnovnih rezultata kvantne
statističke fizike
Pošto maksimumu entropije odgovara maksimalno objektivna informacija, potrebno je da se
dokaže da je za date raspodele i date uslove konzervacije entropija zaista najveća moguća.
U dokazivanju ćemo koristiti:
1
lnx ≥ 1 − , x ≥ 0 (269)
x
1
Slika 16 - grafik funkcije f (x) = lnx + x
−1
1
Ako analiziramo funkciju f (x) = lnx + x
− 1 (Slika 16), za x ≥ 0, vidimo da je:
lim f (x) = 0 ∧ lim f (x) = 0 (270)

x→∞ x→0
11.1 Mikrokanonički ansambl

Kako je: X X
S=− Wk lnWk ∧ Wk = Ω1 (E, N, V ) ∧ Ω(E, N, V ) = 1 (271)
k
S = lnΩ(E, N, V ) (272)
Dokaz da (272) jeste maksimum entropije izvodi se tako što se pretpostavi da osim verovatnoće
W
Pk , postoji skup verovatnoća Wk0 koje su u svemu proizvoljne, ali zadovoljavaju uslov
Wk0 = 1. Pošto su Wk i Wk0 ¿ 0 u (269) se uzima smena:
k
Wk0
x= >0 (273)
Wk
Wk0 Wk
ln ≥1− 0 (274)
Wk Wk
Wk
lnWk0 − lnWk ≥ 1 − \ ·Wk0 (275)
Wk0
Wk0 lnWk0 − Wk0 lnWk ≥ Wk0 − Wk (276)
X
Wk − Wk0 lnWk ≥ Wk0 − Wk0 lnWk0 \ (277)
k
42
X X X X
Wk − Wk0 lnWk ≥ Wk0 − Wk0 lnWk0 (278)
k k k k
X
−lnΩ−1 Wk0 ≥ S 0 (279)
k
S ≥ S0 (280)
Znak = važi ako je Wk0 = Wk
11.2 Kanonički ansambl

X Ek F −Ek
S=− Wk lnWk ∧ Wk = Q−1 e− θ =e θ (281)
k

X F −Ek F − Ek F F X − Ek 1 X F −Ek F hĤi
S=− e θ =− e θ e θ + E k e θ = − + (282)
k
θ θ |{z} k θ k θ θ
Q
| {z }
Q−1
Polazimo od (269) i (273).

Wk
lnWk0 − lnWk ≥ 1 − \ ·Wk0 (283)
Wk0
X
Wk0 lnWk0 − Wk0 lnWk ≥ Wk0 − Wk \ (284)
k
X X
Wk0 lnWk0 ≥ Wk0 lnWk (285)
| {z }
k k F −Ek
θ

0
X F − Ek
−S ≥ Wk0 (286)
k
θ
S ≥ S0 (287)
11.3 Veliki kanonički ansambl

hĤi − µhN̂ i − φ X
S= ∧ S=− Wk,Nk lnWk,Nk (288)
θ k,Nk
µNk −Ek φ+µNk −Ek
Wk,Nk = Z −1 e θ =e θ ∧ φ = −θlnZ (289)
Opet radimo kao i kod MKA i KA, tj. polazimo od relacija (269) i (273):
0 Wk,Nk 0
lnWk,N − lnWk,Nk ≥ 1 − 0
\ ·Wk,N (290)
k
Wk,Nk
k
X X
0 0 0
Wk,Nk
lnWk,Nk
− Wk,Nk lnWk,Nk ≥ Wk,Nk
− Wk,Nk \ \ (291)
k,Nk
43
X X
0 0
Wk,Nk
lnWk,Nk
≥ Wk,Nk lnWk,Nk (292)
k,Nk k,Nk
X φ + µNk − Ek
−S 0 ≥ 0
Wk,N (293)
k,N
θ k
k
S ≥ S0 (294)
Zahtev da se u datim makroskopskim uslovima kroz akt merenja dobije najiscrpnija infor-
macija o sistemu, svodi se na nalaženje maksimuma entropije. Ovaj tretman je omogućio da
se statističke raspodele, koje se nisu mogle izvesti iz dinamičkih zakona, veoma jednostavno
izvedu iz uslova ekstremalnosti entropije.
44
12 Veza kvantnih ansambala(kvazistatički procesi) sa
termodinamikom
U prethodnim paragrafima uveli smo kvantne ansamble i odgovarajuće statističke operatore
ρ̂. Takod̄e smo razvili kompletan formalizam u okviru klasične statističke fizike i povezali smo
statističku fiziku sa termodinamikom. Med̄utim, interesantno je istaći da dobijeni rezultati
do kojih se došlo pokazuju da kvantna i klasična statistička fizika, nezavisno od toga što
koriste bitno različite formalizme, daju identične, ili bar veoma slične rezultate. Zbog toga
će ovde, da bi se izbeglo ponavljanje gotovo identičnih načina dokazivanja, osnovni rezultati
ravnotežne kvantne statističke fizike biti navedeni (neki su već i dati) bez izvod̄enja dokaza.
Izuzetak će biti učinjen samo prilikom analize kvazistatističkog procesa, jer se u ovom slučaju
rasud̄ivanje koje je korišćeno u klasičnoj statističkoj fizici ne može ad hoc preneti u kvantnu
statističku fiziku. Naime, pritisak u kvantnoj statitičkoj fizici definiše se kao negativna
srednja vrednost izvoda hamiltonijana po zapremini, to jest:
∂H
b ∂H
b
P = −T r( ρb) = −h i (295)
∂V ∂V
Da bi se pritisak mogao izraziti pomoću karakteristika mikrokanoničkog ansambla, potrebno
je da se statistička težina diferencira po zapremini:
Ω(E, N, V ) = T r(D(
b Hb − E)) (296)
Ovaj rezultat je dobijen zamenom ρb = Ω−1 (E, N, V )D(

b H−E)
b u uslov normiranja statističkog
operatora mikrokanoničnog ansambla Sp(b ρ) = 1. Dalje, diferenciranje (296) po zapremini
daje:
∂Ω ∂ b − E)} = T r{ ∂ D(H − E) ∂(H − E) } = − ∂ {ΩT r(Ω−1 D( b − E) ∂ H )}

b b b b
= Sp{D(b H b H
∂V ∂V ∂(Hb − E) ∂V ∂E ∂V
(297)
što dalje daje:
∂Ω ∂ ∂Hb
=− (Ωh i) (298)
∂V ∂E ∂V
Ovaj izraz je analogan odgovarajućem rezultatu klasične statističke fizike. U termodi-
∂Ω ∂Ω ∂ H
namičkom limesu relacija (298) prelazi u ∂V = − ∂E h ∂V i, a ako se iskoristi veza S = lnΩ,
b
dolazi se do rezultata:
∂S ∂S ∂ H b
=− h i (299)
∂V ∂E ∂V
Dalje, ako se na osnovu termodinamičke ekvivalentnosti mikrokanoničkog i kanoničkog ansam-
∂S
bla uzme da je ∂E = 1θ , za pritisak mikrokanoničkog ansambla se konačno dobija izraz:
∂S
P =θ (300)
∂V
što je potpuno identično sa odgovarajućim izrazom u klasičnoj statističkoj fizici.
Svakako da ovde treba istaći da i u kvantnoj statističkoj fizici važi stav o termodinamičkoj
45
ekvivalentnosti ansambala, te da se on dokazuje tako što se pokazuje da relativna sred-
nja kvadratna fluktuacija unutrašnje energije ili srednjeg broja čestica teži nuli u termodi-
namičkom limesu.
Sada ćemo na jednom mestu dati pregled osnovnih rezultata kvantne statističke fizike i
to bez izvod̄enja dokaza, jer se svi, kao što je već napomenuto, izvode analogno kao u
klasičnoj statističkoj fizici. Za mikrokanonički ansambl karakteristične promenljive su E, N
i V. Statistički operator i odgovarajuće verovatnoće Wk su dati sa:
ρb = Ω−1 D(
b Hb − E); Wk = Ω−1 ; E ≤ Ek ≤ E + ∆E (301)
dok se statistička težina nalazi kao:

X
Ω = T r{D(
b Hb − E)} = 1 (302)
k
a entropija je data sa:

S = lnΩ (303)
Takod̄e, kombinovani I i II zakon termodinamike izražen pomoću promenljivih E, N i V ima
sledeći oblik:
∂S p ∂S 1 ∂S µ
θdS = dE + P dV − µdN = ; = ; =− (304)
∂V θ ∂E θ ∂N θ
Karakteristične promenljive za kanonički ansambl su θ, N i V. Statistički operator kanoničkog
ansambla i verovatnoće Wk dati su sledećim izrazima:
H F −H Ek F −Ek
ρb = Q−1 e− θ = e ; Wk = Q−1 e−
b b
θ θ =e θ (305)
Statistička suma kanoničkog ansambla je (Sp(b

ρ) = 1):
H
X Ek
Q = Sp{e− θ } = e−
b
θ (306)
k
Slobodna energija i entropija ovog ansambla su:
hHi
b −F ∂F
F = −θlnQ; S = ; S=− (307)
θ ∂θ
a kombinovani I i II zakon termodinamike izražen pomoću promenljivih θ, N i V ima oblik:
dF = −P dV − Sdθ + µdN (308)

∂F ∂F ∂F
= P; = −S; =µ
∂V ∂θ ∂N
Veliki kanonički ansambl karakterišu varijable θ, µ i V. Statistički operator i verovatnoće
Wk,Nk dati su izrazima:
b −H
µN Φ+µNb −H µNk −Ek Φ+µNk −Ek
ρb = Z −1 e ; Wk,Nk = Z −1 e
b b
θ =e θ θ =e θ (309)
46
dok se statistička suma ovog ansambla računa po obrascu:
b −H
µN b X µNk −Ek
Z = T r{e θ }= e θ (310)
k,Nk
Termodinamički potencijal i entropija dobijaju se iz sledećih relacija:
hHi
b − µhNbi − Φ ∂Φ
Φ = −θlnZ; S = =− (311)
θ ∂θ
a kombinovani I i II zakon termodinamike izražen pomoću promenljivih velikog kanoničkog
ansambla θ, µ i V ima oblik:
dΦ = −P dV − Sdθ − hN
b idµ (312)
∂Φ ∂Φ ∂Φ
= −P ; = −S; = −hN bi
∂V ∂θ ∂µ
12.0.1 Nernstova teorema

Naime, Nernstova teorema (ili III zakon termodinamike) tvrdi da je entropija sistema koji
se nalazi na apsolutnoj nuli uvek jednaka nuli:
S(T = 0K) = 0 (313)

P
Na bazi izraza za entropiju kvantnog sistema S = − k Wk lnWk i verovatnoće Wk = Wk0
sistem je u osnovnom stanju (stanju najniže energije), koje je okarakterisano jednim kvantnim
brojem k = k0 . Očigledno je Wk0 = 1, a sve ostale su jednake nuli, pa sledi da je:
S = −Wk0 lnWk0 = −ln1 = 0 ⇒ S(T = 0K) = 0 (314)
Sličnim rezonovanjem se i u klasičnoj statističkoj fizici može doći do istog rezultata.
47
13 Srednja vrednost energije kvantnog oscilatora na
temperaturi θ = kB T
Kvantnomehanički oscilator ima sledeće moguće vrednosti energije (H|ni
b = En |ni):
1
En = (n + )~ω, n = 0, 1, 2... (315)
2
Energijski nivoi su nedegenerisani (gn = 1). Tada se statistička suma kanoničkog ansambla,
s obzirom da oscilatori med̄usobno ne interaguju, računa:
X
Q = QN 1 = { e−βEn }N (316)
n≥0
Statističku sumu jednog oscilatora Q1 nalazimo na sledeći način:

β~ω
X
−β(n+ 21 )~ω − β~ω
X
−β~ω n e− 2
Q1 = e =e 2 (e ) =
n≥0 n≥0
1 − e−β~ω
1
Q1 = (317)
2sh β~ω
2
Srednju energiju možemo naći na dva načina:
1. za jedan oscilator
β~ω
− 2
b = (bb†bb + 1 )~ω, Q1 = e
H
2 1 − e−β~ω
b = hbb†bbi~ω + 1 ~ω
hHi (318)
2
1 H 1 X b†b 1
ρbb†bb} = T r{ e− θ bb†bb} = hn|e−β(b b+ 2 )~ω bb†bb|ni
b
hbb†bbi = T r{b
Q1 Q1 n≥0
1 X −β~ω(n+ 1 ) 1 1 ∂ X −(n+ 1 )β~ω 1 X −(n+ 1 )β~ω
= ne 2 = − e 2 − e 2 =
Q1 n≥0 ~ω Q1 ∂β n≥0 2Q1 n≥0
1 1 ∂Q1 1 1 ∂ 1
=− − =− lnQ1 −
~ω Q1 ∂β 2 ~ω ∂β 2
Ovom prilikom koristili smo sledeće:
1 ∂ 1 −(n+ 1 )β~ω 1 1
ne−(n+ 2 )β~ω = − ( e 2 ) − e−(n+ 2 )β~ω
∂β ~ω 2
Idemo sad dalje:
~ω ~ω β~ω
lnQ1 = − − ln(1 − e− θ ) = − − ln(1 − e−β~ω )
2θ 2
1 ∂ β~ω 1 1 ~ω ~ωe−β~ω 1 1
⇒ hbb†bbi = − (− −ln(1−e−β~ω ))− = − (− − −β~ω
)− = β~ω
~ω ∂β 2 2 ~ω 2 1−e 2 e −1
b = 1 ~ω +
⇒ hHi
~ω
2 β
e ~ω − 1
48
2. Srednju energiju sistema možemo naći i na sledeći način:
~ω
− 2θ
b = −θ ∂ ( F ) = θ2 ∂ lnQ = θ2 ∂ (ln( e
E = hHi 2
)N ) =
∂θ θ ∂θ ∂θ − ~ω
1−e θ
~ω
∂ ~ω ~ω ~ω e− θ ~ω ~ω ~ω
= Nθ 2
(− − ln(1 − e− θ )) = N (θ2 2 + θ2 ) = N ( + )
1 − e− θ θ 2
~ω ~ω
∂θ 2θ 2θ 2 e θ −1
⇒ E = hHi b = N ( ~ω + ~ω~ω ) (319)

2 e θ −1
Ako sada uzmemo da je ~ω θ ⇒ E ∼
= N θ, što predstavlja energiju sistema klasičnih
oscilatora.
49
14 Ajnštajnova teorija toplotnog kapaciteta čvrstih tela
(1907. godina)
Da bi objasnio ponašanje CV u funkciji temperature, Albert Ajnštajn je 1907. godine
predložio ideju o diskretnom karakteru energije koju mogu posedovati oscilatori koji obrazuju
čvrsto telo, slično tome kako je to ranije uradio Maks Plank da bi izveo formulu o zračenju
crnog tela. Ajnštajn je pretpostavio da je elementarna porcija koju može posedovati linearni
oscilator jednaka ∆. Zbog toga, energije koje može imati oscilator date su u obliku:
En = n∆ (n = 0, 1, 2...) (320)
Za srednju energiju oscilatora dobija se:
X En X n∆ X ∆ 1
Q1 = e− θ = e− θ = (e− θ )n = ∆ (321)
n≥0 n≥0 n≥0 1 − e− θ
∆
2 ∂ ∂ 1 2 ∂ −∆ e− θ ∆
E=θ lnQ1 = θ2 ln( ∆ ) = θ (0 − ln(1 − e 2
θ )) = θ (−
∆ (− 2 ) (322)
∂θ ∂θ 1 − e− θ ∂θ 1 − e− θ θ
∆
E= ∆ (323)
eθ −1
Prema tome, energija oscilovanja 1 mola oscilatora je:
3Na ∆
U = 3Na E = ∆ (324)
eθ −1
odakle se lako nalazi specifična toplota (pri konstantnoj zapremini):
∆
∂U ∆ 2 e kB T
Cv = ( )V = 3Na kB ( ) (325)
∂T kB T (e kB∆T − 1)2
Ovo je Ajnštajnova formula za specifičnu toplotu čvrstih tela. Pri T → ∞, CV → 3R.
Pokažimo to. Uzmimo sledeće:
∆
=x (326)
kB T
Otuda možemo videti da kada T → ∞ x → 0. Nad̄imo sad limes gornjeg izraza za CV kad
x → 0:
x2 e x (2x + x2 )ex 2 + 2x 2+0
lim (3R x ) = 3R lim = 3R lim = 3R = 3R (327)
x→0 (e − 1)2 x→0 2(ex − 1)ex x→0 2ex 2e0
Ovde smo dva puta upotrebili Lopitalovo pravilo.
Med̄utim, kada T → 0K dobijamo sledeće:
∆ 2 − k ∆T
CV → 3R( ) e B →0 (328)
kB T
Kao što se vidi, CV teži nuli po eksponencijalnom zakonu kada T teži nuli, ali eksperiment
daje stepeno smanjenje:
CV ∼ T 3 (329)
Na taj način, Ajnštajnov model za računanje CV nije primenljiv i trebalo ga je zameniti
drugim modelom. Ajnštajn nije uspeo da objasni CV za niske temperature.
50
15 Debajeva teorija toplotnog kapaciteta čvrstih tela
Nedostatak Ajnštajnovog modela:
• Atomi u čvorevima kristalne rešetke nisu nezavisni.
• Treba uzeti kolektivnu interakciju spegnutih oscilatora.
X
X 1
Ĥ = ~ωj (~k) b̂+ ~ ~
j (k)b̂j (k) + = Ĥk,j (330)
2
~k,~j ~k,~j
Radimo u reprezentaciji druge kvantizacije i imamo tri pravca polarizacije.
Ej (~k) = ~ωj (~k) ωj (~k) = vj~k (331)
Atomi ne osciluju jednom frekvencijom. Sva stanja su u prvoj Briluenovoj zoni, a talasnih
vektora ~k ima koliko ima i čvorova kristalne rešetke.
Sa vj smo označili brzinu zvuka u kristalu, u j = x, y, z pravcu.
Pretpostavljamo da je vx = vy = vz = v u sva tri pravca su iste oscilacije.
 
X 1
~ωj (~k)  ~ ~
 + 
U = hĤi = hb̂j (k)b̂j (k)i +
 (332)
2 
~k,~j |{z}
zanemarujemo jer nema T
Zbog tri polarizacije:

X 1
U =3 ~vk ~vk (333)
~k,~j e θ −1
Dakle imamo čitav spektar oscilacija. Kada je reč o kristalu, govorimo o velikom broju
atoma, bliskih vrednosti talasnih vektora ~k, te možemo sa sume preći na integral:
Z
X V
(· · · ) = 3 d3~k(· · · ) (334)
k
(2π)
gde je V - zapremina kristala Pošto je k u (333) intenzitet talasnog vektora, možemo preći
na sferne koordinate:
Z2π Zπ kmax
Z =kD
V
dϕ sinθdθ dkk 2 = N (335)
(2π)3
0 0 0
kD - Debajev talasni vektor - maksimalni mogući talasni vektor u kristalu

N - broj čvorova rešetke
ZkD
V 2 N a 3 kD
3
dkk = N ⇒ =N (336)
2π 2 2π 2 3
0
51
1 1
kD = (6π) 3 (337)
a
Z2π Zπ kmax
Z =kD
3V 1
U= 3 dϕ sinθdθ dkk 3 ~v ~vk (338)
(2π) e θ −1
0 0 0
kmax
Z =kD
3V 1
U= ~v dkk 3 (339)
2π 2 e
~vk
θ −1
0
Integral u (339) je nemoguće rešiti analitički - može samo preko numeričkih metoda.
Možemo pričati aproksimativno u granicama visokih i niskih temperatura.
1. Niske temperature T → 0+
SMENA:
~vk ~vk xθ
x= dx = dk k = (340)
θ θ ~v
Z∞
3V θ4 x3 3V θ4
U = 2 3 3 dx x = 2 3 3 I(x) (341)
2π ~ v e −1 2π ~ v
0
Z∞ Z∞ ∞
x3 X n
I(x) = dx x = dxx3 e−x e−x (342)
e (1 − e−x ) n=0
0 0
Z∞ ∞
X
dxx 3
e−(n+1)x (343)
0 n=0
∞
Sada ćemo n + 1 → n0 tada suma ide
P
n0 =1
Z∞ ∞
0
X
dxx 3
e−n x (344)
0 n0 =1
Sada ćemo samo preći sa slova n0 na n, a kako ovaj integral uniformno konvergira, smemo
zameniti mesto sumi i integralu!
SMENA (želimo da integral svedemo na Γ - funkciju):
dx
nx = t dt = (345)
n
∞ Z∞
X 1 3 −t π4 π4
dtt e = ζ(4)Γ(4) = 3! = (346)
n=1
n4 90 15
0
ζ - Rimanova zeta funkcija
Γ - Gama funkcija
4 4 4 3
3V kB T π kD V kB π 2 3 T4
U= 3
= k D 3 (347)
2π 2 ~3 v 3 15 kD 10

~vkD
|{z} kB
T RIK
52
3
~vkD
= TD − Debajeva temperatura (348)
kB
Ako u (347) ubacimo vrednost Debajevog talasnog vektora (337) kao konačan izraz za U
dobijamo:
3N kB π 3 T 4
U= (349)
5 TD3
3
∂U 12 3 T
CV = = N kB π (350)
∂T V 5 TD
Relacija (350) je poznata pod nazivom Debajev zakon specifičnih toplota.
0, 1TD ≈ 10K (351)

2. Za visoke temperature - Razvoj u Tejlorov red
1 1 θ
~vk = 1 ~vk 1
= (352)
e θ −1 1+ 1! θ
+ 2! + · · · − 1 ~vk
ZkD
3V θ
U = 2 ~v dkk 3 (353)
2π ~vk
0
Kada u (353) ubacimo relaciju za Debajev talasni vektor (337) nakon sred̄ivanja izraza
dobijamo relaciju:
U = 3N kB T ⇒ CV = 3R (354)
(354) predstavlja već poznati Dilong - Ptijev zakon.
53
16 Osnovi reprezentacije druge kvantizacije (RDK)
Mi ćemo dati osnovnu ideju i opisati formalnu šemu prelaska na prostor druge kvantizacije.
Naime, u kvantnoj statističkoj fizici imamo posla sa talasnim funkcijama koje zavise od ve-
likog broja promenljivih, te zbog toga koordinatna reprezentacija nije pogodna za praktično
korišćenje. Kvantna stanja mnogočestičnih sistema se obično opisuju u reprezentaciji druge
kvantizacije ili tzv. reprezentacija broja popunjenosti. Glavna zasluga ove reprezentacije
je to što se u okviru ove reprezentacije simetrija N - čestične talasne funkcije uračunava au-
tomatski uvod̄enjem specijalnih operatora kreacije i anihilacije. Delujući na kvantno stanje
sistema, ovi operatori menjaju broj čestica u jednočestičnim stanjima. Kao što ćemo videti u
okviru ovog formalizma, veoma elegantno se operatori dinamičkih promenljivih mogu izraziti
pomoću gore spomenutih kreacionih i anihilacionih operatora.
16.1 Postavka zadatka druge kvantizacije

Druga kvantizacija je naročiti metod razmatranja kvantnih sistema koji se sastoje od ve-
likog broja identičnih čestica. Pritom, ulogu nezavisno promenljivih igraju brojevi čestica u
zadatom stanju. Razmotrimo kvantni sistem koji se sastoji od N identičnih čestica i uvedimo
neki potpuni sistem ortonormiranih jednočestičnih stanja |li. U koordinatnoj reprezentaciji,
ova jednočestična stanja se opisuju talasnim funkcijama:
{ϕl (x)} = hx|li (355)
gde simbol x označava skup koordinata čestica i spin.

Npr. mogu se koristiti talasne funkcije čestice koja se slobodno kreće unutar zapremine V:
1 p~·~r
ϕp~σ (~r, σ) = √ ei ~ δσσ0 (356)
V
U ovom slučaju indeks l = {~p, σ} definiše impuls i spinsko stanje čestice.
Pomoću funkcija {ϕl (x)} mi možemo izgraditi potpun sistem bazisnih talasnih funkcija kao
što smo to radili u kvantnoj mehanici.
Neka je {ϕi } potpun sistem ortogonalnih talasnih funkcija koje opisuju stacionarna stanja
jedne čestice sa kvantnim brojem i. Razmotrimo kvantni sistem N neinteragujućih čestica
od kojih se N1 čestica opisuje
P talasnom funkcijom ϕ1 , N2 talasnom funkcijom ϕ2 itd. sa
ukupnim brojem čestica Ni = N .
i
Postavimo sebi cilj da izgradimo matematički aparat u kome ulogu nezavisno promenljivih
igraju veličine Ni - koje se nazivaju brojevi popunjenosti stanja i, ili naseljenosti stanja
i,a ne koordinate i projekcije spina na neki pravac za svaku česticu.
Talasna funkcija sistema N čestica može se zapisati:
φN1 N2 ··· (x1 , x2 , · · · , xN ) (357)
gde je: xn = (~rn , σnz ).

~rn i σnz - vektor položaja i projekcija spina na pravac z-ose čestice n.
54
16.2 Boze - čestice
Posmatrajmo sistem koji se sastoji iz bozonskih čestica. Označimo sa p potpun skup kvantnih
brojeva koji karakterišu stanje jedne čestice. Na primer, p može označavati impuls čestice p
i projekciju njenog spina na izabranu osu. Stanje izdvojene čestice se karakteriše talasnom
funkcijom ϕp (x). Stanje sistema N identičnih čestica od kojih se N1 čestica nalazi u stanju
p1 , N2 u p2 , · · · , Nm u pm , pri čemu je N1 + N2 + · · · Nm = N , opisuje se simetričnom
talasnom funkcijom
r
S N1 !N2 ! · · · Nm ! X
φN1 N2 ··· (x1 , x2 , · · · , xN ) = ϕp1 (x1 ) · · · ϕpN (xN ) (358)
N!
{P }
gde {P } označava sumiranje po svim permutacijama argumenata x1 , x2 , · · · , xN , ili p1 , p2 , · · · , pN .

Kako skup brojeva N1 , N2 , · · · , Nm potpuno zadaje (odred̄uje) talasnu funkciju (358), kao
što se vidi iz njene definicije, na dalje ćemo uvesti Dirakovu notaciju i sledeće oznake:
Za talasne funkcije:
φN1 N2 ··· (x1 , x2 , · · · , xN ) = |N1 , N2 , · · · , Nm i (359)

φ∗N1 N2 ··· (x1 , x2 , · · · , xN ) = hN1 , N2 , · · · , Nm | (360)
Za matrične elemente:
Z
φ∗N10 N20 ··· (x1 , x2 , · · · , xN )ÂφN1 N2 ··· (x1 , x2 , · · · , xN )dx1 · · · dxN = hN10 , N20 , · · · , Nm
0
|Â|N1 , N2 , · · · , Nm i
(361)
U skladu sa izborom nezavisno promenljivih u obliku broja popunjenosti, operatori fizičkih
veličina treba da deluju na funkcije brojeva popunjenosti | · · · i. Uvedimo osnovne operatore
u metodu druge kvantizacije, odnosno:
• operator kreacije â+
p čestica u kvantnom stanju p
• operator anihilacije âp čestica u kvantnom stanju p

p
â+
p | · · · N p · · · i = Np + 1| · · · Np + 1 · · · i (362)
p
âp | · · · Np · · · i = Np | · · · Np − 1 · · · i (363)
Kao što se vidi iz ovih relacija, operator kreacije povećava za jedan, a operator anihilacije
smanjuje broj čestica u stanju p za jedan. Na brojeve popunjenosti ostalih stanja operatori
â+
p i âp ne deluju.
Matrični elementi operatora kreacije i anihilacije su sledeći:
p
h· · · Np + 1 · · · |â+
p | · · · Np · · · i = Np + 1 (364)
p
h· · · Np − 1 · · · |âp | · · · Np · · · i = Np (365)
Odavde se vidi da su operatori kreacije i anihilacije ermitski - konjugovani jedan drugom.
Proizvodi â+ +
p âp i âp âp imaju samo dijagonalne elemente:
h· · · Np · · · |â+
p âp | · · · Np · · · i = Np (366)
55
h· · · Np · · · |âp â+
p | · · · Np · · · i = Np + 1 (367)
Zbog toga:
âp , â+ + +

p = âp âp − âp âp = 1 (368)
Takod̄e:
âp1 , â+
+ +
p2 = δp1 p2 [âp1 , âp2 ] = 0 âp1 , âp2 = 0 (369)
koje predstavljaju komutacione relacije za Boze - operatore â+ p i âp .
Pomoću operatora (362) i (363), može se prikazati bilo koji operator koji deluje u bazisu
funkcija (358). Tako za jednočestične i dvočestične operatore oblika:
N
X
F̂1 (x1 , · · · , xN ) = fˆ1 (xi ) (370)
i=1
N
1X ˆ
F̂2 (x1 , · · · , xN ) = f2 (xi , xj ) (371)
2 i,j=1
gde je:
Z
1|fˆ1 |2 = dxϕ∗p1 (x)fˆ1 (x)ϕp2 (x) (372)
Z
1, 2|f2 |3, 4 = dxϕ∗p1 (x1 )ϕ∗p2 (x2 )fˆ2 (x1 , x2 )ϕp3 (x2 )ϕp4 (x1 )
ˆ (373)
a radi kraćeg zapisa uvedene su oznake 1 = p1 , 2 = p2 , · · · .

Dakle, običan operator, koji deluje na funkciju koordinata, uspeli smo da izrazimo pomoću
operatora koji deluju na funkcije broja popunjenosti. Tako, na primer, operator Hamiltoni-
jana neinteragujućih čestica: X
Ĥ = Ĥi (~ri ) (374)
i
u reprezentaciji druge kvantizacije, u skladu sa (370) i (371) zapisuje se:

X (1) X
+
Ĥ = Ĥ12 â1 â2 = 1|Ĥ |2 â+
(1)
1 â2 (375)
12 12
Ako su stanja ϕi - svojstvena stanja Hamiltonijana Ĥi ,tj.
Ĥ(~r)ϕp (~r) = εp ϕp (~r) (376)
tada je matrica H12 dijagonalna i njeni dijagonalni matrični elementi su svojstvene vrednosti
energije εp . Znači: X
Ĥ = εp â+
p âp (377)
p
ili zamenjujući â+

p âp sa svojstvenim vrednostima Np = (np ), dobijamo za nivoe energije
sistema sledeći izraz: X
E= εp Np (378)
p
56
Aparat druge kvantizacije može se predstaviti u kompaktnoj formi, uvod̄enjem operatora
polja: X
Ψ̂(x) = ap ϕp (x) (379)
p
X
Ψ̂∗ (x) = a+ ∗
p ϕp (x) (380)
p
Komutaciona pravila za operatore polja definisane su relacijama:

h i
Ψ̂(x), Ψ̂ (x ) = δ(x − x0 )
+ 0
(381)
h i h i
Ψ̂(x), Ψ̂(x0 ) = 0 Ψ̂+ (x), Ψ̂+ (x0 ) = 0 (382)
Operator (370) odnosno (371) se zapisuje kao:

Z
F̂1 = Ψ̂+ (x)fˆ1 (x)Ψ̂(x)dx (383)
Hamiltonijan sistema sa dvočestičnom interakcijom ima oblik:
~2 +
Z ZZ
1
Ĥ = {− + (1)
Ψ̂ (x)∆Ψ̂(x)+Ψ̂ (x)Û (x)Ψ̂(x)}dx+ Ψ̂+ (x)Ψ̂+ (x0 )Û (2) (x, x0 )Ψ̂(x0 )Ψ̂(x)dxdx0
2m 2
(384)
16.3 Fermi - čestice

Razmotrimo drugu kvantizaciju za sistem Fermi - čestica. Talasna funkcija sistema od N
identičnih čestica treba da bude antisimetrična u odnosu na permutaciju ma kojeg para
čestica iz skupa {xi } ili {pi }, i zapisuje se preko Slejterove determinante reda N kao:

ϕp (x1 ) ϕp (x2 ) · · · ϕp (xN )
1 1 1
a 1 ϕ (x
p2 1 ) ϕp2 (x 2 ) · · · ϕ p2 (x )
N

φN1 N2 ··· (x1 , x2 , · · · , xN ) = |N1 · · · i = √ = .. .. ... (385)
N ! . .

ϕpN (x1 ) ϕpN (x2 ) · · · ϕpN (xN )
Za fermione važi Ni = 0, 1.
Da bismo fiksirali znak talasne funkcije, neophodno je urediti kvantne brojeve, naime, pret-
postavimo da važi uslov:
p1 < p2 < · · · < pN (386)
Vrste u determinanti (385) ćemo tako pisati da kvantni brojevi u kolonama rastu prema
dole.
Uvedimo operatore kreacije i anihilacije za Fermi - čestice u stanju pn . Definišimo ih na
sledeći način: P
(p1 ,pn−1 )
h1pn |αˆp+ |0pn i = h0pn |αˆp |1pn i = (−1) ij (387)
57
P
(p1 , pn−1 ) - označava sumu svih brojeva popunjenosti u stanjima od pi do pj .
ij
Odred̄eni znak u formuli (387) se pojavljuje u skladu sa našim ured̄enjem vrsta u determi-
nanti (385). Nije teško videti da su operatori αˆp+ i αˆp ermitski. Takod̄e, iz (385) slede relacije
za operatore kreacije i anihilacije Fermi - čestica.
Antikomutator:
ˆ
{αp1 , αˆp+2 = αˆp1 αˆp+2 + αˆp+2 αˆp1 = δp1 p2 (388)
{αˆp1 , αˆp2 } = 0 {αˆp+1 , αˆp+2 = 0 (389)
Jednočestični i dvočestični operatori - isti kao i kod Boze - čestica.
Matrični elementi:
(1|f1 |2) ∧ (12|f2 |34) (390)
se računaju po antimetričnim talasnim funkcijama u slučaju Fermi - čestica.
Po analogiji se uvode operatori polja za fermione.
Za Fermi sisteme Ni = 0, 1, a za Boze sisteme Ni može biti bilo koji nenegativni broj.
Relacije ortogonalnosti:
hn01 · · · n0k · · · |n1 · · · nk · · · i = δn1 n01 δn2 n02 · · · (391)
Za beskonačan broj popunjenosti koristi se Fokov prostor.
58
17 Idealni kvantni gasovi: Boze - Ajnštajnova i Fermi
- Dirakova raspodela.
Najprostiji sistem jeste kada posmatramo N čestica koje med̄usobno ne interaguju. Hamil-
tonijan takvog sistema:
N
X p2i
Ĥ = (392)
i=1
2m
U RDK: X
Ĥ = εp~ âp+
~ âp
~ (393)
p
~
εp~ - nivoi energije ; p - skup kvantnih brojeva koji definišu stanje atoma.
U prirodi, prostoje dva tipa mikroobjekata:
• BOZONI - imaju celobrojan spin i u jednom kvantnom stanju p ih može biti beskonačno
mnogo, odnosno, np = 1, 2, 3, · · · . Oni ne zadovoljavaju Paulijev princip.
• FERMIONI - imaju poluceli spin i u datom kvantnom stanju ih ne sme biti više od
jednog, odnosno, np = 0, 1. Oni zadovoljavaju Paulijev princip.
Uvodimo operator broja čestica:

n̂p = â+
p âp (394)
Svojstveni problem operatora broja čestica:
n̂p |np i = np |np i (395)
Svojstveni vektori N - čestičnog sistema u Fokovom prostoru:

Y
|np i = |{np }| = |ni i (396)
i
{ni } - brojevi popunjenosti jednočestičnih kvantnih stanja.

Operator ukupnog broja čestica:
X X
N̂ = np = â+
p âp (397)
p p
Te Hamiltonijan zapisujemo kao: X

Ĥ = ε̂p n̂p (398)
p
Kako u datom kvantnom stanju može biti proizvoljan broj čestica (bozoni), koristimo veliki
kanonički ansambl: ∞
X X
Z = Z(θ, µ, V ) = e−βN µ e−βEn (399)
N =0 n
59
Sistem se nalazi u n - tom kvantnom stanju, definisan skupom brojeva:
{np } = {n1 , n2 , n3 , · · · } ≡ n (400)
i neka se u p - tom kvantnom jednočestičnom stanju nalazi np čestica. Tada je:

X
En = εp np (401)
p
Skup brojeva {np } odred̄uje jedno stanje sistema i pritom mora biti:
X
np = N (402)
p
Za drugi skup brojeva {np } dobija se drugo stanje istema itd.

Statistička suma velikog kanoničkog ansambla:
P
np =N
∞ p P
X X −β (εp −µ)np
Z(θ, µ, V ) = e p
(403)
N =0 {np }
P
Kako se kod VKA menja ukupan broj čestica N = np , brojevi np iz skupa {np } mogu
p
poprimiti sve moguće vrednosti 0,1,2,· · · .
Za:
N = 1 n1 = 1, n2 = n3 = n4 = · · · = 0 (404)
N = 0n1 = n2 = n3 = n4 = · · · = 0 (405)
N = 1n1 = 0, n2 = 1, n3 = n4 = · · · = 0 (406)
Važi: ∞ X
X X XXX X
→ = ··· ··· (407)
N =0 {np } {np } n1 n2 n3 np
Tada (403) postoje:

!  
XXX X Y X X
Z= ··· ··· e−β(εp −µ)np = e−β(εp −µ)n1 ··· e−β(εp −µ)np  (408)
n1 n2 n3 np p n1 np
YX
Z= e−β(εp −µ)np (409)
np
BOZONI: np ∈ (0, ∞)
Y 1
ZB = ; µ < εp (410)
p
1− e−β(εp −µ)
FERMIONI: np = 0, 1 Y
ZF = (1 + e−β(εp −µ) (411)
p
60
Koristeći veliki termodinamički potencijal φ(θ, µ, V ) = −θlnZ, možemo naći srednji broj
čestica iz poznate relacije:
∂φ
hN i = − (412)
∂µ
X X 1
hN i = hnB/F
p i= β(εp −µ) ∓ 1
(413)
p p
e
Boze - Ajnštajnova raspodela:
1
fBA = hnB
pi = (414)
eβ(εp −µ) −1
Fermi - Dirakova raspodela:
1
fF D = hnFp i = (415)
eβ(εp −µ) +1
Formula za Boze - Ajnštajnovu raspodelu je izvedena pod uslovom da εp > µ(T ).
Pri εp = µ(T ) fBA postaje beskonačna - BOZE - AJNŠTAJNOVA KONDENZACIJA.
0 < fF D < 1
Za β(εp − µ) → −∞ i fF D → 1. Ova situacija odgovara popunjenim stanjima (εp < µ), a to
je ispunjeno na niskim temperaturama.
Za fF D → 0 kada β(εp − µ) → +∞, to znači da je popunjenost stanja sa εp , takvih da je
εp > µ(T ), veoma mala. To se dešava na visokim temperaturama.
Za εp − µ(T ) kB T sledi:
hnp i ' e−β(εp −µ (416)
što odgovara slučaju klasične Maksvel - Bolcmanove statistike(ovo važi i za Boze -
Ajnštajnovu i za Fermi - Dirakovu raspodelu).
17.1 Dometi klasične statističke fizike

Kriterijum primene (važenja) Bolcmanove klasične statistike za (hnp i 1).
U kvantnoj mehanici relacija za De Broljevu talasnu dužinu glasi:
h
λ= (417)
mv
Kvantni efekti su zanemarljivi ako je talasna dužina manja od prosečnog rastojanja izmed̄u
čestica. Prosečno rastojanje izmed̄u čestica je:
13
V
λ (418)
N
Tipična termalna talasna dužina na temperaturi T:
r
kB T
ν= (419)
m
61
Kombinujući (417) i (419):
2
h2 V 3
kB T (420)
m N
Ovo je uslov važenja klasične statističke fizike, koji je zadovoljen na visokim temperatu-
rama i niskim koncentracijama čestica.
Temperatura (420) naziva se temperatura (energija) degeneracije gasa.
62
18 Karakteristika fermiona na niskim temperaturama.
Degenerisani elektronski gas.
Fermijevu karakteristiku primenjujemo na elektronski (Fermi) gas u metalu. Pri T = 0K
imamo potpuno degenerisan Fermi - gas. Kako u svakom kvantnom stanju (ne više od
jednog elektrona), oni popunjavaju sva stanja od najniže do neke Fermijeve energije koja je
maksimalna. Ona se odred̄uje iz uslova:
X
N = hN bi = hnbp i (421)
p
Za V → ∞ imamo prelazak sa sume na integral:

Z
X V
(...) → 2 · 4π (...) p2 dp (422)
p
(2π~)3
2 zbog spina, q = 2
Kako elektroni popunjavaju sva stanja s impulsom od nula do maksimalnog impusla p =
pF , tada se broj elektrona, nakon prelaska na integral, na osnovu prethodne formule može
iyračunati kao:
ZpF
V V p3
N = 2 3 p2 dp = 2 F3 (423)
π ~ 3π ~
0
Fermijev impuls je onda:

13
2
31 N
pF = 3π ~ (424)
V
~
On je veći što je veća gustina gasa. Važi ocena pF ∼ gde je a srednje rastojanje izmed̄u
a
čestica gasa.
Fermijeva energija:
p2 ~2
EF = F ∼ (425)
2m ma2
I ona raste sa porastom gustine gasa.
Fermijeva funkcija raspodele je oblika:
1
fp = (426)
eβ(εp −µ) +1
Pri T = 0K prelazi u ”Fermi stepenik”, tj.
(
1 p≤pF
fp = (427)
0 p>pF
ili (
1 ε≤µ=EF
fp = (428)
0 ε>µ=EF
63
Slika 17
Hemijski potencijal Fermi gasa na T = 0K se podudara sa graničnom Fermijevom energijom,

µ = EF .
Na konačnim temperaturama kB T EF (jako degenerisan gas) Fermi stepenica se raz-
mazuje u oblasti kB T . Pri kB T EF Fermijeva raspodela prelazi u Bolcmanovu. Takod̄e, sa
porastom temperature, hemijski potencijal se smanjuje od pozitivnih vrednosti reda veličine
EF i postaje negativan u Bolcmanovoj oblasti kB T EF .
Na T = 0K, ukupna unutrašnja energija je jednaka:
Z ZpF
X V 4π V
U = hHi
b = εp hnbp i = 2 3 dpp4 hnbp i = p4 dp (429)
p
(2π~) 2m 2mπ 2 ~3
0
Jer na T = 0K hnbp i → 1
V p5F
U= (430)
10mπ 2 ~3
3 1
2 3
1 N
Odavde eliminišemo pF = (3π ) ~
V
1 2
3 (3π 2 ) 3 ~2 N 3
U= N (431)
10 m V
2
Jednačina stanja Boze i Fermi gasa idealnog kvantnog stanja je pV = U. Tada za
3
jedna/vcinu stanja potpuno degenerisanog gasa dobijamo:
2 53
(3π 2 ) 3 ~2

N
p= (432)
5 m V
53
N
Za T = 0K , p ∼ .
V
N
Ocena Fermijeve temperature za gas sa gustinom ∼ 1022 cm−3 , koja je tipčna za metale, i
V
mase čestica m ∼ me , gde je me masa slobodnog elektrona, Fermi-temperatura je u intervalu:
104 − 105 K . Zbog toga se elektronski gas u metalima, pri normalnim uslovima, uvek tretira
kao jako degenerisan (što u poluprovodnicima nije slučaj). U poluprovodnicima je često
statistika nosilaca struje upravo Bolcmanova.
64
19 Karakteristika bozona na niskim temperaturama.
Boze - Ajnštajnova kondenzacija
Na niskim temperaturama svojstva Boze-gasa se radikalno razlikuju od svojstava Fermi-gasa.
Na T = 0K sve čestice zauzimaju stanja sa najnižom energijom E = 0, jer za njih ne postoje
ograničenja vezana za Paulijev princip.
Pretpostavimo da se posmatrani Boze-gas nalazi u zapremini V. Ukupan broj bozonskih
čestica iznosi: X X 1
N= hnbp i = p2
(433)
β( 2m −µ)
p −
→
p e − 1
Sada ćemo sa sume po impulsima preći na integraciju u impulsnom prostoru.
Z 2π Z π Z ∞ Z ∞
3→
−
ZZZ
X V V 2 V
(...) = 3
d k (...) = 3
dϕ sinθdθ k dk = 3
4π k 2 dk
−
→ (2π) (2π) 0 0 0 (2π) 0
k
(434)
Naravno, podrazumevamo da je p = ~k.
Kako je µ < 0 i ako pri zadatoj gustini gasa N V
snižavamo temperaturu, tada µ pri nekoj
konačnoj temperaturi (T = TC ) teži nuli, tj. µ → 0. Med̄utim, impulsi nekih članova postaju
→
−p = 0. Stoga je uPposlednjoj sumi neophodno izdvojiti članove sa → −
p = 0 i ostale sa → −
p 6= 0
R 3→ −
da bi prelazak sa − p na
→ d p bio korektan. Dakle, N = N0 + N− p 6=0 . Odatle imamo:
→
1 X 1
N= + 2 (435)
Z −1 − 1 − β( p −µ)
−1
p 6=0 e 2m
→
gde je 1
Z −1 −1
= N0 broj čestica sa →
−
p = 0. Dalje je:
∞
p2 dp p2
Z
V
N = N0 + 3 4π p2
= (β = x) (436)
h 0 eβ( 2m −µ) − 1 2m
Z ∞ 1
V 3 1 x 2 dx
= N0 + 3 (2πmkB T ) 2 ( √π ) (437)
h 0 Z −1 ex − 1
2
β
gde je Z = e µ, 0 ≤ Z ≤ 1.
Kako je Z −11 −1 = N0 i s obzirom da na niskim temperaturama (kada µ = 0) Z → 1, N0
postaje jako veliko. Rešavajući jednačinu za N0 po Z, dobijamo:
N0
Z= , (0 ≤ N0 ≤ N )
N0 + 1
odakle sledi da je on 0 ≤ Z < 1, a da za N0 1, Z → 1 (od nižih vrednosti). Jednačina
(437) se može zapisati u obliku:
3 ∞ 1
N − N0
Z
(2πmkB T ) 2 1 x 2 dx
= ( √π ) (438)
V h3 0 Z −1 ex − 1
2
65
ili konačno kao:
N − N0 1
= 3 g3/2 (Z) (439)
V λT
q
h2
gde je λT = 2πmk BT
tzv. termalna talasna dužina.
Analizirajmo sada izraz (439) na niskim temperaturama (Z ≤ 1). Naime, formulu (439)
možemo zapisati kao:
N 0 = N − N0 (440)
gde je N0 broj bozona u stanju sa impulsom jednakim 0, dok je N ukupan broj bozonskih
čestica. Očigledno je:
1
N 0 = N 0 (Z) = V 3 g3/2 (Z) (441)
λT
broj bozona koji se nalaze u stanjima sa impulsom →−
p 6= 0. Grafik funkcije g3/2 (Z) je prikazan
na slici ispod.
Slika 18
Specijalno, ako je Z = 1 ⇒
∞
3 X 1
g3/2 (1) = ζ( ) ≈ 2.612; ζ(Z) = , ReZ > 1 (442)
2 k=1
kZ
gde je ζ(Z) Rimanova ζ(zeta) funkcija.

U intervalu Z ∈ (0, 1) funkcija g3/2 (Z) je, s obzirom na sliku, monotono rastuća, što važi i za
veličinu N 0 , N 0 = N 0 (Z). Dakle, maksimalan broj bozona u stanjima sa →
−
p 6= 0 (ekscitovanim
stanjima) iznosi prema (441):
0 V 3
Nmax = N 0 (Z = 1) = ζ( ) (443)
λ3T 2
Dakle, jasno je da će u sistemu postojati neka temperatura T = TC iznad koje je N0 = 0
i ispod koje broj čestica u stanju sa impulsom →−p = 0 postaje sve veći, da bi konačno, na
T = 0K, N0 = N (sve čestice bile bi u istom stanju).
Pojava skupljanja čestica (bozona)na nivou sa najnižom energijom E− p =0 = 0 (u stanju sa
→
→
−p = 0) naziva se Boze-Ajnštajnova kondenzacija (BAC). Pojava kondenzacije idealnog gasa
teorijski je predvid̄ena 1924. godine, a eksperimentalno realizovana 1995. godine.
Matematički kriterijum za pojavu BAC je:
V
N0 > 0, N0 = N − g3/2 (1) > 0, tj. (444)
λ3T
66
V
g3/2 (1) < N (445)
λ3T
ili pomoću temperature:
h2 N 1 2
T < ( )3 (446)
2πmkB V ζ( 32 )
Dakle, do BAC dolazi kada temperatura u sistemu spadne ispod tzv. kritične temperature
TC , koja je, jasno, odred̄ena sa:
h2 N 1 2
TC = ( )3 (447)
2πmkB V ζ( 23 )
Ova temperatura se naziva temperatura kondenzacije, ili temperatura degeneracije.

Konačno možemo napisati:
T 3
N0 = N (1 − ( )2 ) (448)
TC
Vidimo da sa opadanjem temperature ispod TC broj kondenzovanih bozona raste i na T = 0K
praktično su svi kondenzovani (N0 = N ), tj. nalaze se na nultom nivou.
Slika 19
Napomenimo da je ovde reč o ”kondenzaciji” u impulsnom prostoru (→ −p = 0), koja nema ništa
zajedničko sa običnom kondenzacijom gasa. Čestice u Boze-kondenzatu obrazuju makroskop-
sko kvantno stanje sa veoma specifičnim svojstvima.
Tokom mnogo godina pojava BAC u gasovima bila je čisto teorijski rezultat, mada je važnost
te pojave prekrasno shvaćena i, faktički, pojava BAC je posmtrana u efektima superfluidnosti
i superprovodljivosti u kondenzovanim telima (gde je, naravno, uloga interakcije krucijalna).
Poslednjih godina (1995), med̄utim, pojava BAC je neposredno vid̄ena u eksperimentima sa
razrad̄enom parom alkalnih metala (Rb, Na, i Li), a zatim (1997) i sa atomskim vodonikom,
koji su ohlad̄eni do veoma niskih temperatura (∼ 10−7 K) u specijalnim magnetnim sis-
temima za hlad̄enje (magnetne klopke). Ti sistemi se dovoljno dobro opisuju modelom skoro
idealnog Boze-gasa. Ta istraživanja su danas veoma aktivna i predstavljaju jednu od najin-
teresantnijih oblasti fizike sistema mnogo čestica.
67
20 Plankov zakon zračenja. Štefan - Bolcmanov i Vi-
nov zakon.
Najvažniji objekat primene Boze - Ajnštajnove statistike je elektromagnetno zračenje koje
se nalazi u ravnoteži - zračenje crnog tela. Jednačine elektrodinamike su linearne (važi
zakon superpozicije), sto znači i odsustvo fotona - oni obrazuju idealan gas. Podrazumeva
se postojanje slabe interakcije fotona sa materijom (neophodan uslov da bi se uspostavila
termodinamička ravnoteža). Mehanizmi koji omogućavaju uspostavljanje termodinamičke
ravnoteže su apsorpcija i emisija fotona od strane materije. Primer: reliktno zračenje u
vasioni- ostalo od velikog praska. Očigledno da broj fotona N nije sačuvan- odred̄uje se iz
zahteva da slobodna energija F bude minimalna:

∂F
=µ=0 (449)
∂N T,V
Spin fotona je S = 1 (Boze gas), pa se pokorava Boze-Ajnštajnovoj statistici:

1
np = (450)
eβ~ω − 1
Ovo je Plankova raspodela.
Ukupan broj fotona u posmatranoj zapremini V koje emituje crno telo je:
X
N = hN i = hnp i (451)
p
P R
Prelazak sa na
2
Z∞ 2 Z ~ ω 2 ~ dω
4πV p ~ 8πV c2 c
N =2 dp = {p = c} = 3 3 (452)
h3 βpc
e −1 ω 8π } eβ~ω − 1
0
Z∞
V ω2
N= 2 3 dω (453)
π c eβ~ω − 1
0
Iz gornjeg izraza sledi da je broj fotona čije su frekvencije u intervalu ω i ω + dω jednak:
dNω V ω2
= 2 3 β~ω (454)
dω π c e −1
Ukupna energija koju zrači crno telo je:
Z∞
X 4πV p2
U = hHi
b = εp hnp i = 2 ~ω dp (455)
p
(2π~)3 e~ωβ − 1
0
68
~ ~
p= ω ⇒ dp = dω
c c
Z∞ ~2 2 ~
8πV 2
ω dω
U= ~ω c β~ω c (456)
8π 3 ~3 e −1
0
Z∞
~V ω3
U= 2 3 dω (457)
π c eβ~ω − 1
0
Ukupna gustina zračenja je:

Z∞ Z∞
~ω 3

U
W = = dω = Wω dω (458)
V π 2 c3 (eβ~ω − 1)
0 0
gde je:
~ω 3

Wω = (459)
π 2 c3 (eβ~ω − 1)
Plankova formula čiji je grafik prikazan na slici:
Slika 20
Ukupna gustina zračenja je:

Z∞
U ~ ω3
W = = 2 3 dω (460)
V π c eβ~ω − 1
0
x
Smena: β~ω = ⇒ β~dω = dx
d
Z∞
~ 1 1 x3
W = 2 3 dx (461)
π c β~ β 3 ~3 ex − 1
0
1
β = θ−1 =
kB T
69
4
π4 k4 π2

~ kB T
W = 2 3 = B 3 3 T 4 = σT 4 (462)
π c ~ 15 15~ c
W = σT 4 (463)
Ova formula predstavlja Štefan - Bolcmanov zakon.
W
σ = 5.67 · 10−8 (464)
m2 K 4
Iz formule (459) može biti nad̄en maksimum spektralne gustine zračenja. Položaj mak-
simuma zavisi od skale za koju se on definiše. Da bismo izračunali prema skali talasnih
dužina, neophodno je preći na talasne dužine:
2πc
λ=
ω
dλ
Wω dω = −Wλ 2πc
λ2
Zbog toga raspodela gustine energije na talasnim dužinama je oblika:
1 1 1 1
Wλ ∼ ∼ a (465)
λ5 2π}c λ5
e kB λT − 1 eλ − 1
a
∂Wλ a · eλ 5
= a 2 − a !2 = 0 (466)
∂λ !
λ7 eλ − 1 λ6 e λ − 1
a
a eλ
· a =5 (467)
λ
eλ − 1
a
=y
λ
yey
=5 (468)
ey − 1
Ovu jednačinu rešavamo numeričkim putem, a kao rešenje dobijamo: y = 4, 96511.
2πc~ b
= 4, 96511 ⇒ λmax = (469)
kB T λmax T
Gde je: b = 0, 0029m · K
Relacija (469) predstavlja Vinov zakon pomeranja.
Za kosmičko pozadinsko zračenje, položaj maksimuma odgovara temperaturi od oko 3K.
70

STF Skripta II Milan Panti

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

STF Skripta II Milan Panti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno - matematički fakultet

Savremena teorijska fizika

prof. dr Milan Pantić

2 Fazni prostor: funkcija raspodele po statističkom ansamblu. Liuvilova

3 Gibsovi ansambli: mikrokanonički, kanonički i veliki kanonički ansambl 11

4 Ekvivalentnost statističkih ansambala 16

5 Kvazistatički procesi: veza izmed̄u statističke fizike i termodinamike 19

6 Gibsove teoreme i izobarno - izotermni ansambl 23

7 Teorema o ravnomernoj raspodeli energije po stepenima slobode. Specifična

8 Rejli - Džinsov zakon zračenja - ultraljubičasta katastrofa 31

9 Statistički operator i srednje vrednosti fizičkih veličina po kvantnom ansam-

10 Informaciona entropija i kvantni ansambli 39

12 Veza kvantnih ansambala(kvazistatički procesi) sa termodinamikom 45

13 Srednja vrednost energije kvantnog oscilatora na temperaturi θ = kB T 48

14 Ajnštajnova teorija toplotnog kapaciteta čvrstih tela (1907. godina) 50

15 Debajeva teorija toplotnog kapaciteta čvrstih tela 51

16 Osnovi reprezentacije druge kvantizacije (RDK) 54

17 Idealni kvantni gasovi: Boze - Ajnštajnova i Fermi - Dirakova raspodela. 59

18 Karakteristika fermiona na niskim temperaturama. Degenerisani elektron-

19 Karakteristika bozona na niskim temperaturama. Boze - Ajnštajnova kon-

20 Plankov zakon zračenja. Štefan - Bolcmanov i Vinov zakon. 68

H = H(p, q, t) p = p{p1 , p2 , ..., p3N } q = q{q1 , q2 , ..., q3N } (1)

Konkretan oblik zavisnosti generalisanih koordinata i impulsa od vremena se dobija rešavanjem

qi (t = 0) = qi (0) pi (t = 0) = pi (0) (4)

a koje ne može da nam pruži nikakav eksperiment. Posmatrajmo slučaj LHO-a.

Njegova energija je data sledećim obrascem:

Kao što se da videti iz jednačine, trajektorija je elipsa.

Slika 2 - Fazna trajektorija LHO-a

Bitan korak ka statističkom tretmanu sistema predstavlja uvod̄enje STATISTIČKOG

1.1 Liuvilova teorema

Slika 3 - Liuvilova teorema

Da bismo pokazali važenje Liuvilove teoreme, dokažimo da je u (16) Jakobijan transformacije

daik d ∂xi t ∂ dxi t ∂ x˙i t X ∂ x˙i t ∂xl t X ∂ x˙i t

dJ XX ∂ x˙i t X X ∂ x˙i t X ∂ x˙i t

Ubacimo Hamiltonove jednačine (3):

2 Fazni prostor: funkcija raspodele po statističkom

Slika 4 - Proizvoljna fazna zapremina φ

Ukupan broj faznih tačaka dat je izrazom:

div(f~u) = O · (f~u) = O · (f ∗~u) + O · (f~u∗ ) = gradf~u + f div~u (28)

nakon kraćeg sred̄ivanja izraza ~u · gradf korišćenjem Kronekerovog simbola:

e~i · e~j = δij (32)

dobija se izraz za ~u · gradf :

Konačno iz relacije (27) zamenom prethodnih izraza dobijamo:

• Entropija je ekstenzivna funkcija stanja sistema i proporcionalna je broju čestica.

• Za izolovane sisteme, entropija je monotono rastuća funkcija vremena i dostiže maksi-

Uvodimo fazni eksponent:

3.1 Mikrokanonički ansambl

Slika 5 - Mikrokanonički ansambl

Za ovaj ansambl, Gibs je postulirao funkciju stanja:

Radi lakšeg zapisa, uvodimo oznaku ω ≡ E ≤ H(p, q) ≤ E + ∆E.

dobijamo izraz za statističku sumu mikrokanoničkog ansambla:

Funkcija raspodele u ovom slučaju:

f (p, q, t) = D−1 (E, N, V )δ(H − E) (47)

a to je gustina stanja na hiperpovrši H(p,q)=E.

integracija se vrši po E0 ≤ H ≤ E i konačno dobijamo vezu izmed̄u D i Ω:

3.2 Kanonički ansambl

Slika 6 - Kanonički ansambl

Gibs je definisao funkciju raspodele kanoničkog ansambla na sledeći način:

Dobijamo izraz za statističku sumu kanoničkog ansambla:

hH(p, q)i = F (θ, N, V ) + θS(θ, N, V ) (61)

Slika 7 - Veliki kanonički ansambl

f (p, q, t) −→ fN (p, q, t) (62)

Za funkciju raspodele, Gibs je postulirao sledeću formu:

Za V V1 i H E1 možemo funkciju S2 (E1 − H, V1 − V ) razviti u Tejlorov red: