OSNOVE PLANIRANJA

SAOBRAĆAJA

Prof. dr Jadranka Jović

2010/2011
 PRAVILA IGRE
Prisustvo predavanju: 5 bodova
Prisustvo vežbama: 15 bodova
Kolokvijumi: 2x10 bodova (ukupno 20 bodova)
Godišnji rad: 20 bodova
Seminarski rad: 10 bodova
Pismeni ispit: 20 bodova
Usmeni ispit: 20 bodova
Minimalno 40 bodova za izlazak na ispit
Maksimalno 110 bodova
 I BLOK

OSNOVE PLANIRANJA SAOBRAĆAJA

 Definicije
• Šta je planiranje saobraćaja?
• Šta je TRANSPORT?
• Šta je SAOBRAĆAJ?
• TRANSPORTNI PROCES
• SAOBRAĆAJNI PROCESI
• Šta je kretanje u planerskom smislu?
• Sta je mobilnost?
• Zašto nastaje potreba za transportom?
• Karakteristike kretanja (transporne potrebe)
• Šta je putovanje u planerskom smislu?
Definicija i značenje termina

• Nebrižljiva i neprecizna upotreba svakodnevnog

jezika (tj. upotreba reči bez fiksiranog značenja,
uz mnogo podrazumevanog) može ozbiljno da
ometa napredak saznanja i često vodi
nepotrebnim raspravama.
• Jezičke termine možemo razumeti i korektno
koristiti čak i da ne umemo da ih definišemo. To
je sposobnost u koju nas upućuje tek
sistematsko obrazovanje i zahteva prilično
razvijene jezičke veštine
Tri najčešća razloga da se termini definišu

1) Da bi se poboljšao i obogatio rečnik – da bi se

neko uveo u značenje i upotrebu termina koji su
mu nepoznati.

2) Da bi se eliminisale jezičke dvosmislenosti i

neodređenosti prisutne u jeziku.

3) Da bi se redukovala nejasnoća izraza npr.

„inteligentno”, „elegantno”, „jestivo”, koji su
podložni subjektivnoj interpretaciji.
 Šta je TRANSPORT?
– Transportovanje ljudi i tereta,
odnosno njihovo premeštanje
sa mesta na mesto, kao i
transport informacija i energije
sa jednog mesta na drugo,
predstavlja jedan specifičan
proces - transportni proces.
– U osnovi ovog procesa jeste
dislokacija ili premeštanje ljudi,
robe, vesti ili energije.
 Šta je SAOBRAĆAJ?
– Saobraćaj je usmereno kretanje voznih jedinica na
zajedniočkoj mreži saobraćajnica.
– “Negativna” posledica transporta.
 TRANSPORTNI PROCES

Svaki vid transporta ima svoje specifičnosti koje,

pre svega, proizilaze iz razlike u samim
sredstvima transportnog rada i transportnim
putevima kojima se ta sredstva kreću, jer se kod
pojedinih vidova transporta zajedno sa teretom i
putnicima kreću i transportna sredstva. Izuzetak
je cevni transport, transport energije i transport
informacija.
 SAOBRAĆAJNI PROCESI
OBUHVATAJU:
• Programiranje, planiranje, organizovanje, upravljanje
i kontrolu kretanja transportnih jedinica na određenoj
saobraćajnoj mreži.
• U tom cilju mogu se izdvojiti faze ostvarenja ovog
zadatka: planiranje i programiranje saobraćaja na
određenom saobraćajnom sistemu, organizacija i
režim koordinacije kretanja i kontrola funkcionisanja
sistema, uključujući i javnu bezbednost.
Zašto nastaje potreba za
transportom?
 Ljudske aktivnosti -
prostorna raspodela
stanovanje posao

obrazovanje odmor

kupovina
Potreba za kretanjem?
Prema kom cilju?

Prodavnica 1

500m
1
3000m Prodavnica 2

200
0m

Prodavnica 3
kojim načinom?

Pešice@
Cjdjlmpn@
Lpmjnb@
Bvupcvtpn@
prodavnica 3
kojim putem?

prodavnica 3

2
U koje vreme?

?
?
?
 Karakteristike kretanja
(transportni zahtevi)

• Obim u 24 sata
• Mobilnost
• Prostorna raspodela
• Raspodela po svrhama
• Raspodela po načinu
• Vremenska raspodela i
• Raspodela po mreži saobraćajnica
 PARAMETRI KVALITETA
TRANSPORTNOG SISTEMA
• Transport je uslužna delatnost
• Korisnika transportnog sistema ne
interesuje prevozna tehnologija. On je
zainteresovan za kvalitet transportne
usluge koji može da mu obezbedi
određeni vid prevoza.
• Koji su to parametri (indikatori)
Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:
Kapacitet-odnosno zadovoljenje transportne usluge po količini u
potrebno vreme na odredenom pravcu,
Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:
Brzina prevoza - odnos vreme trajanja prevoza računajući od
mesta polaska (vrata) do odredišta, uključujući prilazak
transportnom sistemu, čekanje na voznu jedinicu, trajanje
ukrcavanja i iskrcavanja presedanja (pretovara), kao i terminalnih
vremena na kraju transportnog procesa.
Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:
Pouzdanost-podrazumeva garantovanje određenog vremena
transporta koje se unapred može predvideti, tako da se pouzdano
može odrediti vreme stizanja na cilj. U javnom prevozu to je
garantovanje reda vožnje.
Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:
Komfor-podrazumeva široku skalu uslova pod kojima se
transportna usluga obavlja, počev od uslova prilaska transportnom
sistemu do uslova u vozilu, načina plaćanja usluge i dr. Kod JPP se
uključuje i udobnost putnika u pogledu ventilacije, grejanja,
mogućnosti udobnog sedenja, strukture i koncentracije putnika,
ljubaznost osoblja i dr.
Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:
Bezbednost-podrazumeva verovatnoću da se prevoz obavi bez
nezgode odnosno bez štetnih posledica,
Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:

Ekonomičnost - za korisnika je ukupan iznos direktnih i indirektnih

troškova koje treba platiti za obavljanje prevoza. Naravno direktni
trošak korisnika je prihod za prevoznika.
Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:

Ekologija - polutanti i globalno zagrevanje

Za korisnika su od značaja sledeće
osobine prevoznog sistema:
Sigurnost - lična sigurnost i vandredne situacije
 II BLOK

ORGANIZACIJA PLANIRANJA
Organizacija planerskog postupka je početna karika u
lancu planerskog posla.
Od procesa prikupljanja podataka, njihove analize i
izvlačenja odgovarajućih zaključaka, zavisi i kvalitet celog
daljeg toka pa i predloga rešenja.

Treba obezbediti u startu jasne odgovore na pitanja:

Ko?
Šta?
Kada?
Zašto?
Čime?
Organizovani pristup planerskom postupku
zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Šta su ciljevi planiranja, ko ih postavlja

i kakva je hijerarhija ciljeva?
Organizovani pristup planerskom postupku
zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Kakvi su rokovi u kojima je potrebno

ciljeve ostvariti?
Organizovani pristup planerskom postupku
zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Raspoloživa sredstva u okviru kojih

planiranje treba realizovati.
Organizovani pristup planerskom postupku
zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Kakva ograničenja ili uslovljenosti

postoje u pogledu ostvarivanja ciljeva?
Organizovani pristup planerskom postupku
zahteva da se još u prvoj fazi razjasni sledeće:

• Utvrditi da li postoji jasno sagledana politika u

socijalnom i privrednom razvoju područja,
• Definisati sadašnje i buduće prostorne granice
područja za koje se plan priprema,
• Kakve su mogućnosti za formiranje radnog tima,
a kakve obaveze u pogledu saradnje
odgovarajućih institucija i pojedinaca.
ZAŠTO SE PRISTUPA PLANIRANJU?

1) Javljaju se određeni simptomi

2) Istekla je važnost postojeće planske
dokumentacije (istekao period važenja GUP-a)
3) Nalažu novi propisi i procedure (procedure
propisane od usaglašenih zahteva EU,
usaglašava se sa regionalnim ili širim
prostorima)
4) Zahtevi za planiranje kapitalnih zahvata (metro,
Evropski koridori, autoputevi, železnica, vodeni
putevi...)
 Simptomi

Planerski proces najčešće je pokrenut

upravo radi nezadovoljstva postojećim
stanjem, pri čemu se polazi od jasno
uočljivih činjenica koje definišu stanje u
vidu simptoma bolesti od kojih boluje
saobraćajni sistem područja, kao što su:
Zagušene ulice i zastoji
Parkirana vozila na svim slobodnim
površinama
Zagađenost okoline bukom i
gasovima
Predugačko putovanje na posao ili
na povratku
Česte saobraćajne nezgode
Dugačke kolone vozila na
određenim potezima i sl.
Otežano snabdevanje
 Dijagnoza
Kroz opis i analizu stanja potrebno je doći do
uspostavljanja dijagnoze, odnosno do utvrđivanja
mogućih uzroka koji su uticali na takvo stanje, a
zatim i do izdvajanja onih čiji je uticaj na posledice
najznačajniji.

Uspostavljanje dijagnoze je prvi preduslov

adekvatnog lečenja koje će da dovede do
ozdravljenja saobraćajnog sistema ili da spreči dalja
pogoršanja stanja.
Često su prisutne tendencije da se ova faza preskoči ili
obavi brzopleto i da se odmah pristupi lečenju, a da
nisu razjašnjeni uzroci bolesti.

Pogrešno lečenje, poznato je, može dovesti do

pogoršanja.
 Uzroci nezadovoljavajućeg stanja
Mogu se razlikovati dve osnovne grupe uzroka:

• Koji proističu iz neuskladenog prostornog razmeštaja

aktivnosti,

• Koji proističu iz neadekvatno organizovanog sistema

prevoza.
 Uzroci mogu biti:
• prevelika koncentracija aktivnosti na malom prostoru,
• nepovoljan razmeštaj aktivnosti,
• preveliki stepen mobilnosti zbog neodgovarajuće
organizacije aktivnosti,
• preveliki stepen korišćenja individualnih vozila,
• nedovoljno razvijen ili neefikasan sistem masovnog
prevoza i razvoza tereta,
• nizak nivo usluge ili visoka cena prevoza u JMP,
• nedovoljna propusna sposobnost saobraćajne
mreže,
• neadekvatni režim ili regulisanje saobraćaja, itd.
• Pojave slabosti koje se uočavaju u saobraćaju
mogu, dakle, biti posledica stanja u nekoj drugoj
oblasti ili neusklaženog investiranja u ranijem
periodu (na pr. previše u industriju ili u stanove,
premalo u mrežu ili garaže) ili koncepcije
prostornog razmeštaja (samo jedan gradski
centar, nepovezanost sa regionom i sl.) ili
posledica teritorijalne podeljenosti nadležnosti i
donošenja odluka čije se negativne posledice
kasnije odraze u saobraćaju (pojedine zajednice
donose svoje odluke koje imaju uticaja i na
susednim područjima).
 Lekovi
Izbor lekova je veliki i
potrebno je dobro
poznavati pozitivne i
neželjene efekte.

Za izbor leka pored visokog

stepena savesnosti
potreban je i visok stepen
znanja ne samo iz uske
stručne oblasti već i iz
komplementarnih struka.
 Lekovi mogu biti:

• izvršiti novi planski razmeštaj aktivnosti radi

smanjenja obima prevoza,

• povoljnije razmestiti industriju sa velikom

koncentracijom zaposlenih,

• smanjiti gustinu stanovanja ili radnih mesta,

• obezbediti nedostajuće delove mreže,
• ostvariti savremeniji, efikasniji i brzi sistem masovnog
prevoza putnika,
• izgraditi robne terminale i skladišta na odgovarajućim
površinama,
• povećati kapacitet saobraćajne mreže na potrebnim
odsecima,
• izmeniti režim saobraćaja,
• denivelisati određene raskrsnice,
• uvesti svetlosnu signalizaciju,
• izgraditi sistem garaža, itd.
 Faze planiranja saobraćaja:

1. Definisanje ciljeva i metodologije planiranja

2. Formiranje informacione osnove
3. Analiza i ocena postojećeg stanja
4. Prognoza transportnih potreba (modeliranje)
5. Generisanje rešenja
6. Vrednovanje i izbor optimalnog rešenja
7. Izrada planskih dokumenata
8. Usvajanje i primena plana
 Definisanje metodologije i
ciljeva izrade studije

Algoritam planiranja
saobraćaja
 Podaci koji reprezentuju stanje

Algoritam planiranja
saobraćaja
 Analiza stanja

Algoritam planiranja
saobraćaja
 Definisanje željenog
stanja

Algoritam planiranja
saobraćaja
 Prognoza transportnih
potreba

Algoritam planiranja
saobraćaja
 Generisanje rešenja

Algoritam planiranja
saobraćaja
 Vrednovanje i izbor
rešenja

Algoritam planiranja
saobraćaja
 Izrada plana

Algoritam planiranja
saobraćaja
 III BLOK

INFORMACIONA OSNOVA
 Planiranje saobraćaja se mora shvatiti kao
multidisciplinaran i veoma složeni proces koji
započinje stvaranjem informacione osnove o
karakteristikama transportnog sistema - o
karakteristikama kretanja ljudi i tereta
(transportnim potrebama), o saobraćajnoj
infrastrukturi i saobraćajnom sistemu u celini
(transportnoj ponudi), kao i o socio-ekon. i
prostornim karakteristikama, koje su od
uticaja na transportni sistem.
 FORMIRANJE INFORMACIONE OSNOVE

Od kvaliteta podataka koji reprezentuju postojeće stanje

zavisiće kvalitet celokupnog posla, odnosno saobraćajnog
rešenja.
Informaciona osnova se stvara putem:
• sistematizovanja postojećih podataka iz dostupnih izvora i
• saobraćajnih istraživanja
U saobraćajnom planiranju važne su informacije o:
- Karateristikama prostora (nameni i gustini korišćenja
zemljišta),
- Privredi i stanovništvu i sl.
- Saobraćajnoj infrastrukturi
- Karakteristikama transportnih zahteva
U postupku planiranja javlja se potreba za organizovanjem
posebnih saobraćajnih istraživanja, najčešće vezanih za
karakteristike transportnih zahteva.

Podaci o postojećem stanju, analiza stanja i prognoza

transportnih potreba se obavljaju na nivou manjih prostornih
jedinica, nego što je definisano područje.
Porodica
- najmanja jedinica posmatranja 1-10 osoba,

Popisni ili statistički krug

- prostorna jedinica koju jedan popisivač
može da obiđe za jedan dan i obuhvata
nekoliko desetina porodica (obično 20-40),

Statistička zona
- najmanja prostorna jedinica za koju
se prati statistika i formira se po čitavom
nizu statističkih kriterija
(obično 200 - 300 porodica),
Saobraćajna zona
- najmanja prostorna jedinica posmatranja za
upoređivanje kretanja na području - jedna ili više
statističkih zona, obuhvata 500 – 1500
domaćinstava. Granične zone idu saobraćajnicama.

Saobraćajni distrikt
- predstavlja zbir više saobraćajnih zona u cilju
jasnijeg grafičkog predstavljanja saobraćajnih
parametara
Mesna zajednica
- prostorno-politička celina koja obuhvata socio ekonomsku
skupinu ljudi koji zajedno zadovoljavaju svoje interese. Može
da se poklapa sa saobraćajnim distriktom
(eventualno i sa saobraćajnom zonom)
Opština
- osnovna društveno-politička zajednica
sa znatnim nivoom samostalnosti –
(najčešće 50000 - 100000 stanovnika)
Zajednica opština
- gradska ili regionalna zajednica, sa
zajedničkim interesom,
- pokrajine, republike su autonomne
društveno-političke jedinice višeg ranga
• Granice većih jedinica treba da su formirane tako da se
uvek ceo broj manjih jedinica sadrži u većoj jedinici.

• Definisanje jedinica zavisiće u velikoj meri od prostornog

nivoa na kome se mogu dobiti još uvek pouzdani podaci.

• Pre podele, utvrđuju se kriterijumi koji se baziraju na uvidu u

raspolozive podatke po pojedinim prostornim jedinicama i
mogućnosti uklapanja različitih sistema podele kao što su:
opšti statistički, evidencija građana i vozila,
elektrodistribucija, osiguranja, narodna odbrana, policijska i
druge, koje se koriste u saobraćajnom planiranju.

• Kod gradova posebno treba voditi računa o granicama

postojećeg užeg i šireg područja, granici opštine, granici
protezanja budućeg grada, koji može izaći iz postojećih
granica.
Gradske saobraćajne zone se formiraju prema
sledećim kriterijumima:

1.Poštuje se homogenost zone u odnosu na

sadržaj zone
Gradske saobraćajne zone se formiraju prema
sledećim kriterijumima:

2.Poštuju se prirodne i vestačke granice

(vodotokovi, magistrale, železničke pruge i sl.)
Gradske saobraćajne zone se formiraju prema
sledećim kriterijumima:

3.Svaka zona je okružena mrežom

saobraćajnica
Gradske saobraćajne zone se formiraju prema
sledećim kriterijumima:

4.Poštuju se zonske podele iz postojećih

planova
Gradske saobraćajne zone se formiraju prema
sledećim kriterijumima:

5.Oformljeni zonski sistem mora imati u vidu i

buduću namenu površina
SOCIOEKONOMSKI PODACI

demografski
(broj stanovnika i broj domaćinstava ) i

ekonomski podaci
(ukupan broj zaposlenih po zoni rada, broj zaposlenih
po zoni stanovanja, stepen motorizacije i dohodak
po domaćinstvu )
PODACI O NAMENI POVRŠlNA

Podaci o nameni površina i korišćenja zemljišta, odnose se na

funkcionalnu podelu po aktivnostima i na intenzitet korišćenja
površina.

Oni obuhvataju:
• broj zaposlenih, odnosno broj radnih mesta po zonama rada,
• intenzitet korišćenja zemljišta (broj stanova, indeks
izgrađenosti itd.),
• površine radnog prostora po delatnostima
• površine školskih prostora,
• površine prostora specijalne namene,
Podaci o transportnoj ponudi:
Najobimniju grupu podataka čine podaci o komponentama
sistema. To su pokazatelji vezanih za:
• vozni park,
• uličnu mrežu,
• javni prevoz putnika,
• prostor za parkiranje vozila i
• terminale i sl.

Utvrđuju se iz već ustaljenih izvora (evidencija o registraciji

vozila,prevoznicka preduzeca, katastar ulične mreže,
statističke službe i sl.), ili snimanjem na terenu (lokacije I
karakteristike terminala, prostor za parkiranje i sl.).
 Podaci o transportnim potrebama:
Karakteristike kretanja i putovanja:
- mobilnost i obim ,
- prostorna raspodela ,
- vremenska raspodela,
- raspodela kretanja po svrhama,
- raspodela kretanja po načinu
 Podaci o transportnim potrebama
Kako formirati bazu podataka o transportnim
zahtevima na nekom području?
Saobraćajnim istraživanjima!!!
Metodologija saobraćajnih istraživanja sadrži:

- Definisanje kalendara istraživanja

- Definisanje veličine uzorka za istraživanje
- Definijasanje metoda za svako od istraživanja
- Definisanje teritorijalne obuhvatnosti istraživanja
- Definisanje vremenske obuhvatnosti istraživanja
- Formiranje obrasca za ankete i brojanje
- Obuka i odabiranje anketara
- Definisanje načina obrade podataka
 SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJA

Kod definisanja vrste i obima potrebnih

saobraćajnih istraživanja mora se ići na dva nivoa
obuhvatnosti i detaljnosti:
• Moraju se razraditi saobraćajna istraživanja o
transportnim zahtevima ljudi i tereta, koja
opterećuju transportni sistem, planom definisanog,
podrucja (lokalna kretanja).- prostorno detaljno
• Istražuju se transportni zahtevi koji poticu iz
spoljnih zona- tzv. ciljna i tranzitna putovanja.
SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJA

Tipične istraživačke aktivnosti u saobraćajnom planiranju su:

Anketa domaćinstava u gradu o dnevnim kretanjima ljudi.
Anketa spoljašnjih putnika na putničkim terminalima u gradu.
Anketa putnika i tereta na kordonima oko grada ili regije.
Anketa javnih prevoznika tereta u gradu.
Snimanje parametara saobr. toka na mreži saobraćajnica.
Brojanje saobr. na raskrsnicama i pregradnim linijama.
Brojanje saobr. na spoljasnem kordonu
Brojanje putnika na terminalima
SAOBRAĆAJNA ISTRAŽIVANJA

Ponekad se primenjuje niz specifičnih saobraćajnih anketa

kao što su:
Anketa vlasnika putničkih automobila,
Anketa vlasnika teretnih automobila,
Anketa gostiju hotela o kretanjima,
Anketa na parkiralištima,
Anketa putnika na stanicama javnog gradskog prevoza itd.
Anketa vozača taksija i dr.