UPRAVLJANJE INFORMACIJAMA

I ZNANJEM

Teorijski i aplikativni aspekti

SADRžAJ

2
Upravljanje
informacijama i znanjima

3
 Tacit znanje
TACIT znanje ima dve dimenzije:
1. Tehnička – obuhvata neformalne, teško
iskazive sposobnosti i veštine – “know-how”
2. Kognitivna – sastoji se od šema, mentalnih
modela, koristi i percepcija koje želimo da
zadržimo – ona reflektuje našu sliku
realnosti (šta jeste) i našu viziju budućnosti
(šta će biti).
• Ovi implicitni modeli oblikuju način na koji
mi doživljavamo svet oko sebe!
Definicije i priroda upravljanja znanjem

Definicije upravljanja znanjem

Hijerarhijsko i organičko upravljanje znanjem

Pristupi upravljanju znanjem

Druga generacija upravljanja znanjem

5
Definicije upravljanja znanjem

Dovođenje neiskazivih znanja na površinu,
njihovo konsolidovanje u oblike koji su
mnogo dostupniji i promovisanje njihovog
kontinuiranog kreiranja. (Birkett 1995).

Procesi zahvatanja, distribuiranja i
efektivnog korišćenja znanja. (Davenport
1994).

Kreiranje, sticanje i transfer znanja i
modifikovanje organizacionog ponašanja
tako da odrađava nova znanja i uviđanja.
(Garvin 1994).
6
Upravljanje znanjem

Upravljanje znanjem je dobijanje pravih
informacija za prave ljude u pravo vreme i
pomaganje ljudima da kreiraju znanje, dele
ga i dejstvuju na osnovu informacija na
način koji će merljivo unaprediti
performansu NASA i njenih partnera.

Za NAS to znači dostavljanje sistema i
servisa koji će pomoći našim zaposlenima i
partnerima da dobiju informacije koje su
ima potrebne za donošenje boljih odluka.
7
Upravljanje znanjem

Ako prihvatimo da je upravljanje
znanjem zbirka procesa koji upravljaju
kreiranje, rasprostranjivanje i
korišćenje znanja, onda smo snažno
pokrenuti da prihvatimo da je
upravljanje znanjem mnogo više nego
“stvar tehnologije” i da njegovi
elementi postoje u svakom od naših
poslova.
8
On the Management of Knowledge - Position
Statement by Karl M. Wiig, February 6, 1996

Upravljanje znanjem u organizacijama

mora da bude razmatrano u tri
perspektive s različitim horizontima i
svrhama:
1. Poslovna perspektiva –
usredištena na zašto, gde i u kom
obimu organizacija mora da investira
u znanje ili da eksploatiše znanje;

9
Upravljanje znanjem
2. Upravljačka perspektiva – usredištena na
određivanje, organizovanje, usmeravanje,
olakšavanje i monitorisanje praksi i
aktivnosti povezanih sa znanjem,
zahtevanih za postizanje željenih
strategija i ciljeva.
3. Operativna perspektiva – usredištena na
primenu ekspertize za obavljanje
eksplicitniog rada i zadataka povezanih
sa znanjem.
10
Ronald Maier:

Upravljanje znanjem je funkcija
menažmenta odgovorna za regularno
odabiranje, implementaciju i
evaluaciju ka cilju usmerenih
strategija znanja čija je svrha
unapređivanje načina na koji
oprganizacija upoptrebljava interno i
eksterno znanje za poboljšavanje
performanse organizacije.
11
Univerzitet Texas:

Sistematični proces nalaženja, odabiranja,

organizovanja, pročišćavanja i
prezentovanja informacija na način koji
unapređuje shvatanja zaposlenih u
određenoj oblasti ineresovanja.

Upravlajnje znanjem pomaže organizaciji
da stiče uviđanja i razumevanja na osnovu
sopstvenog iskustva.

12
Univerzitet Kentucky

Znanje je vitalni resurs organizacije. ...

Tipovi znanja kojima se koriste donosioci
odluka uključuju informacije, procedure, i
heuristike, između ostalog...

Različite tehnike zasnovane na
računarima, za upravljanje znanjem (npr.
predstavljanje i obrada znanja) bile su i
sada su razvijene da dopune urođene
veštine upravljanja znanjem.

13
UZ

Kao oblast proučavanja, upravljanje
znanjem je usredsređeno na
invenciju, unapređivanje, integraciju,
upotrebu, administraciju, evaluaciju i
doprinos ovakvih tehnika.

14
Ciljevi upravljanja znanjem

Nalazi jednog empirijskog istraživanja (R.

Maier, 2001.) kazuju da korisnici ovako
shvataju ciljeve upravljanja znanjem :

Postizanje transparentnosti znanja

Unapređivanje dokumentacije znanja

Promena kulture organizacije

Unapređivanje komunikacija i kooperacije

Preobražavanje implicitnog u eksplicitno
znanje (eksternalizacija)
15
 Poređenje pristupa upravljanju znanjem

UPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka Usmereno ka Sintetičko

tehnolologiji ljudima

Pristup Usmerenost ka Usmerenost ka Holistički; ka

tehnolologiji ljudima ljudima i
tehnologiji
Perspektiva Inženjerstvo, Kultivisanje, Socio-tehnički
kognitivna zajednica sistemi,
Inženjerstvo

Definicija znanja Dokumentovano Znanje isljučivo u Dokumentovano

znanje, glavama ljudi znanje je po-
odvojivo od čoveka vezano sa zna-
njem u glava-
ma ljudi i usa-
đeno u soci-
jalne mreže.
16
Poređenje pristupa upravljanju znanjem
UPRAVLJANJE ZNANJEM

Usmereno ka Usmereno ka Sintetičko

tehnolologiji ljudima

Strategija Kodifikacija Personalizacija Objedinjavanje

upravljanja
znanjem
Ciljevi a. Unapređenje a. Unapređenje a. Unapređenje
dokumentovan komunikacija pristupa
osti znanja b. Obučavanje postojećim
b. Akvizicija novog osoblja neizrecivim i
eksternog c. Unapređenje eksplicitnim
znanja i deljenja znanja znanjima
retencija d. Unapređenje b. Transparent-
znanja ličog razvoja nost znanja
c. Pretvaranje c. Unapređenje
implicitnog u inovativnosti
eksplicitno d. Promena kulture
znanje
17
 Poređenje pristupa upravljanju znanjem
UPRAVLJANJE ZNANJEM
Usmereno ka Usmereno ka Sintetičko
tehnolologiji ljudima
Uloge - Autor - Ekspert - Partner u znanju
- Administrator - Mentor - Objedinitelj
znanja - Voditelj mreže - Koordinator za UZ
- Administrator - Menadžer - Specijalista za
baze znanja zajednice dato područje
- Broker znanja - Moderator
Zadaci - Skladištenje - Uspostavljanje i - Razvoj mapa
znanja razvoj zajednica znanja koje
- Rafinisanje - Dokumentovanje povezuju elemente
znanja umeća i ekspertiza znanja i ljude
- Brisanje/arhivira- - Organizovanje - Razvoj profila
nje znanja deljenja znanja - Razvoj portala
znanja
- Personalizovanje
baze znanja
Kultura Tehnokratska Socio-kulturna Socio-tehnička,
diskurzivna 18
 Upravljanje znanjem
Do 2000. godine, naglasak na IT oblasti:
• Prva faza - početak 1992. - fokusiranje na
produktivnost, kreiranje baza podataka
(Lotus Notes itd.)
• Druga faza – orijentacija na klijente –
skladišta podataka (data warehouse).
• Treća faza – od1999.- interaktivne web
stranice, elektronsko poslovanje (dot com)
• Sledeća faza – ključ za otkrivanje vrednosti
znanja su ljudi.
“Druga generacija” upravljanja znanjem

Do nedavno je pristup upravljanju znanjem

bio pretežno usmeren ka tehnologiji.

Da bi se naglasila razlika između novog,
savremenog upravljanja znanjem i
pređašnjeg tehnocentričnog upravljanja
znanjem, neki autori, među kojima se ističe
McElroy, upotrebljavaju naziv »druga
generacija upravljanja znanjem«.

20
 UZ

Firestone i McElroy prirodu upravljanja

znanjem shvataju kao skup procesa, kao
troslojni okvir poslovnih procesa i
proishoda.

Oni razlikuju:

operativne poslovne procese,

procese znanja i

procese upravljanja procesima znanja,
predstavljene na sledećoj slici:

21
 II Knowledge Management

• Novi resurs moći i uspeha je znanje, ne

rad, zemlja ili, finansijski kapital.
Predstavlja nevidljivi, intelektualnu imovinu
kojom se mora upravljati.

• Ključni izazov znanja - zasnovanog na

ekonomiji predstavlja podsticaj
informacijama.

22
Ekonomija znanja

Ekonomija znanja počiva na tri stuba:

• Uloga koju znanje ima u transakcijama: šta je
kupljeno i prodato; i sirovine i materijali ali i
finalni proizvodi;
• Povećanje znanja kao imovine, se ogleda i
transformisanju i stvaranju dodatne vrednosti
proizvoda;
• Iznalaženje načina za upravljanjem materijalima
i imovinom (dobit), ili KM

23
Dve vrste znanja

Znanje je neopipljivo, dinamično, i teško

merljivo, ali bez njega organizacija ne može da
funkcioniše.
• Tacit: ili neartikulisano znanje je u većoj meri
lično, iskustveno, specifičnog konteksta, i teško
za formalizovanje; teško je za komunikaciju ili
deljenje; i generalno nalazi se u glavama ljudi;
• Eksplicitno: znanje može lako biti napisano i
kodifikovano.

24
 Definicije

• Tehnike dizajniranja i instalisanja i procesi

kreiranja, zaštite i korišćenja poznatog znanja.
• Dizajniranje i kreiranje okruženja i aktivnosti za
otkrivanje i primenu znanja je neizrecivo ili tacit
znanje.
• Artikulisanje i upravljanje znanjem kao resursom
i njegovo predstavljanje u drugim aktivnostima i
programima.

25
 Uspešnost KM programa
• Informacije se široko prostiru kroz organizaciju. Gde god
su potrebne, omogućen je pristup.
• Virtuelne zajednice u praksi dele sve na globalnom nivou,
nezavisno od vremenske zone i drugih geografskih
ograničenja.
• Poslovanje bez graničnih barijera, ima virtuelnu prirodu.
• Zajedništvo kao podrška kontinuiranim inovacijama i
kreiranju novog znanja.

26
 Knowledge Management
(continued)

Explicit Knowledge
(above the waterline)

Tacit Knowledge
(below the waterline)

27
Knowledge Management System -
ciklus
• Create knowledge - kreiranje
• Capture knowledge - zahvatanje
• Refine knowledge - rafinacija
• Store knowledge - smeštanje
• Manage knowledge - upravljanje
• Disseminate knowledge -
diseminacija

28
29
Procesni aspekti upravljanja znanjem

Modeli procesa upravljanja znanjem

Model Nonaka - Takeuchi

Beckmanov osmoetapni proces upravljanja znanjem

Model Holsaple - Joshi

Model Oluic-Vukovic

Model Bouthillier- Shearer

Model Karl M. Wiig

30
Modeli procesa upravljanja znanjem

Kao vredna imovina organizacije, znanja

moraju da budu formalizovana,
distribuirana, deljena i primenjena.

Predloženo je mnoštvo modela procesa
upravljanja znanjem.

31
Model Nonaka - Takeuchi

Nonaka i Takeuchi su 1995. definisali četiri

procesa kreiranja znanja:
1. Socijalizaciju - proces kojim se obavlja
transfer neiskazivog znanja jedne osobe u
neiskazivo znanje druge osobe.
2.Eksternalizacija - proces kojim se neiskazivo
znanje preobražava u eksplicitno znanje
među individuama unutar grupe.
3. Kombinacija - proces kojim se obavlja
transfer eksplicitnog znanja.
4. Internalizacija - proces razumevanja i
asimilacije eksplicitnog znanja u neiskazivo
znanje osobe. 32
 Dijagram Nonake i Takeuchia

Neizrecivo znanje Eksplicitno znanje

Socijalizacija Eksternalizacija
Timski rad
Neizrecivo Zahvatanje
Deljenje
znanje

Razumevanje Sistematizovanje
Eksplicitno Učenje Klasifikovanje
znanje
Internalizacija Kombinacija
33
Beckmanov osmoetapni proces KM

1. Identifikovanje
2. Kaptiranje
3. Odabiranje
4. Skladištenje
5. Deljenje
6. Primenjivanje
7. Kreiranje
8. Prodavanje

34
Glavne aktivnosti manipulisanja znanjem (Holsaple i Joshi,1998.)

Eksterni izvori

Akvizicija R
e
s
u
Upotreba Selekcija r
s
Generisanje

Internalizovanje
i
z
Eksternalizo- n
vanje a
nj
a
Eksterne mete
35
Bouthillier, F. and Shearer, K. (2002) "Understanding knowledge
management and information management: the need for an empirical
perspective" Information Research, 8 (1), paper no. 141

Identifikovanje potreba za
znanjem

1. Otkrivanje postojećeg znanja

2. Akvizicija znanja 3. Kreacija novog

znanja

4. Skladištenje i 5. Deljenje znanja

organizovanje znanja

6. Korišćenje i primena znanja

36
Karl M. Wiig Ciklus evolucije institucionalnog znanja se
odvija kroz pet stupnjeva:

Razvijanje
znanja

Sticanje
Korišćenje
i skladištenje
znanja
znanja

Distribuiranje Rafinisanje
znanja znanja

37
Karl M. Wiig Ciklus evolucije ličnosnog znanja

38
Tehnološki aspekti upravljanja znanjem

IT infrastruktura

Shema reprezentacije znanja

Repozitorijumi znanja

Integrisani sistemi podrške performansi

Groupware
39
IT infrastruktura

Da bi bili primenjeni, znanje i

ekspertiza moraju da budu razumljiv i
spremno dostupni u čemu IT
infrastruktura ima vrlo značajnu ulogu.

40
IT komponente u Becmanovom modelu poslovanja uključuju:

IT arhitekturu i standarde

IT platformu: kompjutacioni hardver

Komunikacije: podaci, glas, slika, mreža,
sigurnost

Interfejsove

Podatke/informacije

Softverske aplikacije

Korisničku podršku: deskovi za pomoć i
obučavanje

41
Softverske aplikacije

Automatizovana kancelarija i Groupware

Transakcioni sistemi

Proces modelovanja i simulacija

DSS i EIS

Funkcionalni informacioni sistemi: finansije,
marketing, proizvodnja, ljudski resursi,

Inteligentni sistemi: ES, KD, ML (mašinsko
učenje) IPSS (integrated performance
support systems)

42
Karakteristike znalačke organizacije

Visoka performansa

Usmerenost na kupca/korisnika

Usmerena na unapređenja i
poboljšavanja

Usmerena na visok kvalitet

Visoko fleksibilna i adaptivna

Visok nivo ekspertize i znanja

Velike količine učenja i inovacija
43
Transfer znanja

Identifikovanje,

Razvoj,

Monitorisanje i ljudskih i elektronskih
kanala deljenja znanja.

44
ORGANIZACIJA KOJA UČI

Definicije organizacionog učenja se, pored

ostalog, razlikuju i po odgovoru na pitanje
da li se za učenje zahteva promena
ponašanja ili su novi načini mišljenja i,
time, nove mogućnosti za akciju dovoljne.

Primer definicije koja spada u prvu

kategoriju je: Neki entitet (osoba, grupa,
organizacija, društvo...) uči ako, kroz svoju
obradu informacija, menja opseg svojih
potencijalnih ponašanja (Huber, 1991.)
45

Organizacija koja uči je vešta u
kreiranju, sticanju i prenošenju
znanja i u modifikovanju svog
ponašanja saobrazno novim
znanjima i uviđanjima.

46
Uprošćena shema ciklusa organizacionog učenja
(prilagođeno, Nonaka, 1994.)

Individualno Deljenje Intersubjektivno

znanje znanje

Feed-back Institucionalizacija

Znanje u Aplikacija Institucionalizovano

primeni znanje

47
 Pristup
strana-tražnje KM strana-primene KM
lIndividualno
učenje lProgram obuke
lGrupno učenje lCommunities of Practice

Socijal. lUpiti lZahvatanje znanja

Dim. lEkperti lRazgovori

lMenadžmet planiranja lKM inicijative
lOperaciono mgmt

lPortaliznanja lInformacioni portali

lInovacioni alati mgmt lIntranet
lGroupware: collaboration apps, Virtual lInformaciono mgmt
Tehn. Teaming Tools, emails lWork product mgmt
Dim. lDiskusione grupe lUpravljanje sadržajem mgmt
lGroupware
Relevantne (AI) tehnike za KM

Inženjering znanja/tehnike sticanja

Data Mining, ekstrakcija informacija

Ontologija

XML, XML shema, RDF, RDF shema

Znanje i organizaciono modelovanje

Modelovanje poslovnih procesa

Mogućnosti, ciljno modelovanje, korisničko modelovanje i
profilisanje

Rezonovanje na slučaju

Planiranje

Workflow sistemi

Integracija znanja, specijalizacija i ponovno korišćenje

Provera nekonzistentnosti

Automatizovana podrška za kolaborativne diskusije,
argumentacije, topic praćenje topika i značenja

49
Doprinos AI u KM ?

Tehnike inženjeringa znanja:

– Sticanje (crpljenje) znanja
– Zahvatanje znanja
– Modelovanje znanja
– Deljenje znanja
– Rezonovanje i zaključivanje o znanju, e.g.

Workflow sistemi

Verifikacija, validacija i kritički pristup znanju

Argumentacija znanja i rešavanje konflikata
– Korišćenje znanja i re-use

50
 Kako se kreira znanje?
• Teorija Nonaka & Takeuchi 1995: The
Knowledge Creating Company:

Konverzija znanja: socijalna
interakcija između tacit i
ekplicitnog znanja

Konverzija znanja je interakcija
između individua

Organizaciono znanje je
zasnovano na tacit znanju
individua

51
 Četiri modela konverzije znanja
To Tacit knowledge Explicit knowledge
From

Tacit
knowledge
Socijalizacija Eksternalizacija

Explicit
knowledge
Internalization Combination

(Nonaka & Takeuchi 1995: The Knowledge Creating Company) 52

 Sadržaj znanja
To Tacit knowledge Explicit knowledge
From

Socialization Externalization
Tacit
knowledge
Sympathized Conceptual
Knowledge Knowledge

Explicit
knowledge Internalization Combination
Operational Systemic
Knowledge Knowledge

(Nonaka & Takeuchi 1995: The Knowledge Creating Company) 53

Organizaciono znanje: zašto je važno?

Znanje može biti ugrađeno u procese,

proizvode, sisteme, i kontrole

Znanju se može pristupati po potrebi preko
unutrašnjih, organizacionih ili spoljnih izvora

Ono je raznovrsno i svestrano a može biti
transformisano formalno, preko obuke ili
neformalno, socijalizacijom radnog
okruženja

Predstavlja suštinu konkurentske prednosti!
54
Upravljanje znanjem - kolaboracija
Nastava,
Misli
obrazlaganje
ideje,
komentari,
kritike Standardi,
Relevantna
dokumenta,
knjige,...

Sredstva za razmenu
eksplicitnog znanja

Sredstva za razmenu implicitnog & tacit

knowledge

Zajednički rad za dostizanje zajedničkih ciljeva

55
Kako se pronalazi znanje?

Kodifikacija: IT se koristi za
izgradnju korporativne memorije, gde
su sva znanja za rešavanje problema
pažljivo pohranjena sa ciljem
višestrukog korišćenja

Personalizacija: IT se koristi
uglavnom kao sredstvo komunikacije
da bi se omogućilo kreiranje novog
znanja (Hansen et al. 1999)
56
 Koncept portala organizacije

Korisnički
portall

Organizacija Personalizacija Publikovanje

Portal
Pretraživanje teksta Metadata server
Pristup

Document Web Groupware Datawarehouse ERP- M&S database

management database

Izvori podataka 57
B. Szuprowicz Implementing Enterprise Portals 2000
 Case: partnerstvo preko Ekstraneta
Zahtevi
sistema

Naručivanje Komponente Sistem

komponenti isporuke asembliranja

Sistem Komponente Sistem

proizvodnje proizvodnje proizvodnje
58
 Kolaboracioni alati

Video- WWW-stranice
E-Mail
konferencije

Tele-
konferencije Pregledi Traženje znanja

Telefonske Organizacioni
diskusije GROUPWARE
portali
59
Komponente sistema upravljanja
znanjem

Tehnologije
– Komunikacije
• Pristup znanjima
• Komunikacija sa drugima
– Kolaboracija
• Realizacija groupwork
• Sinhronizacija ili asinhronizacija
• Isto mesto/različito mesto
– Pohranjivanje i pretraživanje
• Zahvatanje, smeštanje, pretraživanje, i upravljanje i
eksplicitnim i tacit (neizrecivim) znanjem kroz
kolaborativne sisteme

9-60
 Upravljanje znanjem i IT
• 1978. god. - aplikacije bazirane na hipertekstu i groupware-u.
• Osamdesetih godina XX veka znanje dobija tretman korporativnog
dobra, ali ga klasična ekonomija još uvek tako ne tretira.
• Razvoj sistema za upravljanje znanjem bazirao na dostignućima iz
oblasti ekspertnih sistema i veštačke inteligencije, koji su bili
osnova koncepata poznatih kao "sistemi bazirani na znanju",
"inženjerstvo znanja", "razmena znanja", "partnerstvo u učenju",
"organizacija koja uči".
• 1989. godine se pojavljuju stručni radovi u "Sloan Management
Review", "Harvard Business Review" i dr.
• Do sredine devedesetih upravljanje znanjem doživljava procvat
zahvaljujući internetu.
• IKMN (International Knowledge Management Network) je počela sa
radom u Evropi krajem osamdesetih, da bi 1994. godine počela da
se prezentuje na internetu i da joj se pridružuju druge mreže,
izmedju kojih je i Forum upravljanja znanjem (Knowledge
Management Forum).
 Upravljanje znanjem i IT
• Hewlett Packard: ogromno znanje iz marketinga je uključio u Web bazirani
sistem, kome mogu da pristupe zaposleni širom sveta. Ova znanja sadrže
informacije o proizvodima, konkurentskim ostvarenjima, marketing prezentacije
spremne za prikazivanje i dr.
• Postojeći sistem kataloga dokumenata, video i audio kaseta sastanaka, dopunio
bazama podataka najboljih rešenja ("best practises") i mrežom inovacija (Work
Innovation Network), koja predstavlja kompjutersku zbirku sastanaka i diskusija
na teme iz menadžmenta.
• DowChemical: uneo je svojih 25 000 patenata u bazu podataka dostupnu svim
sektorima radi istraživačkih aktivnosti.
• GE od 1982. godine prikuplja sve primedbe kupaca u jedinstvenu bazu i dosada
je obradio preko 15 miliona problema i rešenja.
• Boeing je za projektovanje Boeing 777 uključio svoje putnike u više od 200
timova. Ovaj projekat predstavlja razvoj prvog aviona bez papirne
dokumentacije.
• Mc Kinsey i Bain, dve konsalting kuće iz oblasti menadžmenta su razvile
sopstvenu bazu podataka znanja koja sadrži iskustva iz svih poslova koji su
realizovani, uključujući imena članova tima i reakcije klijenata. Svaki tim je imao
odredjenog "istoričara" (dokumentaristu) radi dokumentovanja projekata.
• Znajući da se intelektualna dobra i dobra bazirana na znanju dele na eksplicitna
i skrivena (tacit), a uvažavajući činjenicu da prenos skrivenog znanja znači više
od akumulacije i transfera golih činjenica, BP je instalirao komunikacijsku mrežu,
koja je omogućavala multimedijalne videokonferencije zaposlenih, elektronsku
poštu, itd.
 Upravljanje znanjem i IT
Ako se zna da su značajnije komponente upravljanja znanjem:

• generisanje znanja,
• pristup znanjima iz spoljnih izvora,
• upotreba znanja u donošenju odluka,
• uključivanje znanja u procese, proizvode i usluge,
• predstavljanje znanja kroz dokumenta i baze podataka,
• transfer postojećeg znanja u druge delove organizacije i
• merenje vrednosti znanja,

vidimo zašto je došlo do visokog stepena povezivanja

informatičkih tehnologija i upravljanja znanjem.
Upravljanje znanjem i IT
• Implementacija upravljanja znanjem
povezana sa korišćenjem savremenih
informatičkih tehnologija kao što su
intranet, internet, baze podataka, data
warehouse, knowledge warehouse, i dr.
• Software Magazine definiše upravljanje
znanjem kao "razumevanje relacija izmedju
podataka, identifikaciju i dokumentaciju
pravila za upravljanje podacima i
obezbedjivanje tačnosti podataka i
očuvanje njihovog integriteta".
 Upravljanje znanjem i IT
• Baze podataka, groupware i druge aplikacije čuvaju
podatke, ali ne čuvaju strukture ili modele koje ljudski um
poseduje, dajući smisao podacima.
• Do sada se primena IT nije odnosila na obradu
skrivenog znanja, koje je, kao što je poznato, duboko
ukorenjeno u iskustvu, vrednostima i emocijama
individue, a upravo je skriveno znanje ono, koje
omogućava stvaranje novih vrednosti i koje daje prevagu
kompaniji u trci sa konkurentima.
• Upravljanje znanjem je proces koji nema kraja, jer se
menjaju zahtevi kupaca, proizvodne tehnologije,
komunikacione tehnologije, regulative, pristupi u
menadžmentu kompanija i dr.
 Upravljanje znanjem i IT
IT za upravljanje znanjem su imale tri faze:
1. Baze podataka projekata i najboljih rešenja (1992)
2. Datawarehouse podataka vezanih, pre svega, za
potrošače (ogromne arhive tekstova i podataka) - u
potpunosti pasivna faza (1992-1999)
3. Interaktivne Web strane, e-poslovanje, on-line
transakcije (1999-2001)
• U bliskoj budućnosti se očekuje da se mnogo više
uključi "ljudska infrastruktura", pored IT
infrastrukture (Svejbi).
 Upravljanje znanjem i IT
1960: "primitivna" obrada

1970-80: distribuirane, relacione

baze, SQL, OLTP

Sredina 80-ih: Kraj 80-ih: 1990:

objektna orijent. Data warehouse baze zasnovane
multimedija, Data mining na internetu,
baze znanja OLAP XML,Web mining

2000: nova generacija IIS

 Poslovna inteligencija

Izvori podataka Alati

Data Warehouse
• ERP • ETL
• eksterni Alati
• EII
• CRM • EAI
• .... • OLAP
• Data mining
• Balanced
scorecard
Data cube

• ETL – Extraction, Transformation, Loading

 Poslovna inteligencija
Cilj - integracija informacija unutar organizacije
• E3 tehnologije:
- ETL (usmerena na bazu podataka)
- EAI (Enterprise Application Integration -
usmerena na aplikaciju)
- EII (Enterprise Information Integration -
usmerena na krajnjeg korisnika)
Komponente sistema upravljanja znanjem

Tehnologije podrške
– Veštačka inteligencija
• Ekspertni sistemi,neuronske mreže, fuzzy logika,
inteligentni agenti
– Intelligent agents
• Systems that learn how users work and provide assistance
– Knowledge discovery in databases
• Process used to search for and extract information
– Internal = data and document mining
– External = model marts and model warehouses
– XML
• Extensible Markup Language
• Enables standardized representations of data
• Better collaboration and communication through portals

9-70
Implementacija sistema za
upravljanje znanjem
• Identifikacija i integracija komponenti
– Rani razvoj sistema preko mreža, groupware, databases
• Knowware
– Tehnološki alati podrške upravljanja znanjem
• Collaborative computing tools
– Groupware
• Knowledge servers
• Enterprise knowledge portals
• Document management systems
– Content management systems
• Knowledge harvesting tools
• Search engines
• Knowledge management suites
– Complete out-of-the-box solutions

9-71
Implementacija sistema za
upravljanje znanjem
• Implementacija
– Raspoloživi softverski paketi
• Uključuje jedan ili više alata
– Konsultantske firme
– Outsourcing
• Application Service Providers

9-72
Integracija sistema za
upravljanje znanjem
• Integracija sa preduzećima i
informacionim sistemima
• DSS/BI
– Integrativni modeli i aktivnosti za specifične
probleme
• Veštačka inteligencija
– Ekspertni sistem = if-then-else pravila
– Procesuiranje prirodnog jezika = razumevanje
pretraživanja
– Artificial neural networks = razumevanje teksta
– Artificial intelligence based tools = identifikacija i
klasifikacija ekspertize

9-73
Integracija sistema za
upravljanje znanjem
• Baze podataka
– Otkrivanje znanja u BP
• CRM
– Obezbeđenje tacit znanja za korisnike
• Supply chain management systems
– Kombinovani pristup tacit iexplicit znanja
• Korporativni Intranet i Ekstranet
– Slobodni tok znanja u oba pravca
– Zahvatanje znanja uključivanjem svih učesnika i
korisnika
– Isporuka znanja kada sistem proceni za potrebnoem

9-74