Bojni otrovi u vreme Prvog svetskog rata

Bojni otrovi (hemijsko oružije) spadaju u tzv. oružije za masovno uništenje. Cilj ovog oružija je ubijanje
ili onesposobljavanje ljudi, ali utiče i na biljke, životinje i razne materijale.
Još u starom veku se vrhovi strela potapaju u prirodne otrove biljaka kao što su jedić, bunika, morski luk,
ili u zmijski otrov ili ekstrakte leševa. Od veštačkih (sintetičkih) otrova se koriste jedinjenja žive, arsena,
dimovi od sumpora, perja, papaka, kože itd.
Haškom konvencijom (1899) bila je zabranjena proizvodnja i upotreba otrova u ratne svrhe. Ipak su se
bojni otrovi često upotrebljavali i pre ali najviše za vreme Prvog svetskog rata. Nakon nekoliko manje uspešnih
primena bojnih otrova Nemci su 22.4.1915. godine na frontu u Belgiji uspeli da izvedu veoma uspešan napad
hlorom. Na frontu dužine 6 km iz 6000 čeličnih boca pušten je žuto-zeleni gas nošen vetrom. Ovim otrovnim
talasom je otrovano 15000 Francuza, 5000 smrtno. Ovaj napad se smatra početkom modernog hemijskog rata.
Nemci su u još nekoliko navrata upotrebili hlor, ali nikada tako uspešno. Jedini napad koji treba izdvojiti
jeste onaj na rijeci Rawki protiv Rusa u kojoj je poginulo 1000 od 9000 ranjenih vojnika. Prvi napad hlorom od
strane nemačkih protivnika izveden je 25.9.1915. ali je, zbog vetra, gas otišao u prazno, a jedan deo se čak
vratio na Britance. Kako je napredovala zaštita od bojnih otrova, težilo se za proizvodnjom novih bojnih otrova
koji bi probili neprijateljsku zaštitu. Tako Francuzi 1916. razvijaju fozgen koji je znatno otrovniji od hlora,
Rusi prave hlorpikrin. Vrlo značajan bojni otrov je bio dugotrajni plikavac iperit, koji je upotrijebljen
kod Ipra 12/13. jula 1917. po prvi put, od strane Nemaca. Bio je postojan na zemljištu a za zaštitu je bilo
potrebno i zaštitno odelo, jer je iperit napadao i kožu. Gubici Antante od bojnih otrova do kraja rata se najviše
mogu pripisati iperitu za preko 85% slučajeva, iako je količinski korišten manje nego drugi bojni otrovi. Pred
kraj rata SAD sintetiše luizit ali nije primenjen.
U Prvom svetskom ratu obe su strane uporabile oko 122 000 tona otrova, što je izazvalo gubitak oko
1 100 000 vojnika, odnosno oko 5% ukupnog broja poginulih.
 Osobine bojnih otrova

Bojni otrovi su veoma otrovne supstance koje mogu biti u sva tri agregatna stanja. To su uglavnom
aciklična (otvoren niz) i ciklična (zatvoren niz) organo-hlorna, fosforna, sumporna i azotna jedinjenja.U
organizam mogu da dospeju preko vazduha, vode, hrane, sluzokože i kože. Prilikom ulaska u organizam bojni
otrovi se najčešće vezuju za proteine a posebno za enzime i tako remete njihovo normalno funkcionisanje što
dovodi do raznih poremećaja. Uglavnom su dovoljne doze od 1-2mg kako bi izazvale smrt.
Postoje razne podele, po fiziološkom dejstvu obično se dele na:
 zagušljivce - hlor, fozgen, difozgen, hlorpikrin
 plikavce - iperit, luizit, metildihlorarsin, fozgenoksim
 nadražljivce - hlorpikrin, ksililbromid, hloracetofenon, difenilklorarsin, difenilcijanarsin, adamsit
 krvne - cijanovodik, klorcijan, arsenovodik, ugljični monoksid
 nervne - tabun, sarin, soman, otrovi V serije
 psihohemijske - BZ, LSD, različite droge
 radioaktivne.
Po trajanju delovanja su:
 kratkotrajni, čije je delovanje 10-15 minuta, i
 dugotrajni: 15 minuta do nekoliko sati, dana pa i meseci.
Po jačini toksičkog delovanja su:
 uništavajući (nervni, zagušljivi i opšte otrovni),
 onesposobljavajući (plikavci, suzavci, nadražljivci, kijavci), i
 uznemiravajući (nadražljivci, kijavci, psihohemijski).

Primeri nekih bojnih otrova:

Hlor ( Cl2 ) - žuto-zelena gasovita supstanca, jedan od najreaktivnijih nemetala, sa vodom gradi dve kiseline što
je i uzrok njegovog štetnog dejstva na organizam (Cl2 + H2O ⟶ HClO + HCl). Nagriza i oštećuje disajne
organe.
Fozgen (COCl2) - bezbojan gas koji se na temperaturi nižoj od 8.2° C kondenzuje u bezbojnu, uljastu, vrlo
isparljivu tečnost. U niskim koncentracijama, njegov miris podseća na sveže pokošeno seno ili travu. Takođe
važan industrijski reagens i gradivni blok u sintezi farmaceutskih i drugih organskih jedinjenja.
Iperit ( Cl−CH2−CH2−S−CH2−CH2−Cl ) - su klasa srodnih citotoksičnih hemijskih oružja sa sposobnošću
da formiraju velike plikove na izloženoj koži i u plućima. Čisti sumporni iperiti su bezbojne, viskozne tečnosti
na sobnoj temperaturi. Kad se koriste u nečistoj formi, kao bojna sredstva, oni su obično žuto-smeđi i imaju
miris koji podseća na crni, beli luk ili ren. Iperit je originalno bio nazvan LOST, po naučnicima koji su razvili
metod za produkciju u velikim razmerama za nemačku armiju.
Luizit ( Cl−CH=CH−As−Cl ) - u nečistom obliku različito obojena veoma lako isparljiva tečnost
l
Cl
VX - jedan od bojnih otrova V serije koji spadaju u najopasnije nervne otrove. Usled dejstva ovih otrova dolazi
do prekida komunikacije između nervnog sistema i mišića