Godina Velaskesovog rođenja označavala je i vreme kada je Sevilja postala glavni

centar za saobraćaj sa Američkim kolonijama. Ovakav napredak ostvaren je

zahvaljujući monopolu na trgovinu sa Indijama. Sevilja je 1559. bila bogat i moćan
grad koji je privlačio velikaše i uticajne ljude iz svih krajeva sveta. Postala je
mesto na koje se dolazilo radi sticanja bogatstva. U tom periodu nastanili su je
bankari, trgovci na veliko, kolekcionari i ljubitelji umetnosti koji su donosili nove
tendencije iz svojih zemalja. Međutim, ovakav nagli razvoj privukao je i mnoštvo
sumnjivog sveta, probisveta i pustolova koji su tražili priliku da se obogate.

Velaskes se u ranoj fazi svog stvaralaštva ugledao na umetnike iz Nizozemske koje

je u Sevilju dovela Flamanska kolonija . Prvenstveno je gledao nihova ostvarenja i
pod njihovim uticajem naslikao prve mladalačke slike. Seviljani su na taj način bili
upoznati sa novim stremljenjima u umetnosti.

Španski filozof Hose Ortega i Gaset u jednom od svojih ogleda o Velaskesu dao je
prikaz razvoja umetnosti u svim delovima Evrope tog doba. On tvrdi da je u ono
vreme postojao samo jedan „kontinent“ slikarstva- Italija, dok su Holandija i
Francuska bile samo njene provincije. Smatrao je da Španija nije mogla da se
poredi sa umetnošću u ovim zemljama. Međutim, izdvajao je Sevilju kao izuzetak :
ono što se naziva Seviljskom školom iznedrilo je kroz tri generacije nekoliko
najznačajnijih umetnika Španije: Fransiska Pačeka, Ereru Starijeg i Surbarana u
XVII veku, a vek kasnije i Murilja.

Mišel del Kastiljo , Rečnik zaljubljenika u Španiju, preveo M. Komnenić