Fischerova esterifikacija

Esterifikacija je reakcija nukleofilne acilne supstitucije koja prevodi karboksilnu kiselinu ili
derivate karboksilne kiseline u ester dobila je naziv Fischerova esterifikacija prema
njemačkom kemičaru Emilu Fischeru. Reakcija je reverzibilna, a reakcija i obratnom smjeru je
hidroliza estera.

Ova reakcija je u ravnoteži. Prati Le Chatelierovo načelo, pomičući ravnotežu u desnu

koristeći višak alkohola ili uklanjanjem vode koja nastaje.

Mehanizam reakcije:
Mehanizam esterifikacije obično uključuje dva koraka nukleofilne acilne supstitucije: adicija
nukleofila, a potom eliminacija odlazne skupine. S obzirom da je reakcija katalizirana
kiselinom, dodatni koraci su protoniranje i deprotoniranje. Kao uvijek prvi korak mehanizma
spoja s kisikom kao polaznog materijala i kiseline je protoniranje kisikovog atoma.

Slobodan elektroni par na kisiku karbonilne grupe se može protonirati samo pomoću jake
kiseline (zato se u reakcijama esterifikacije koriste koncentrirana HCl ili H2SO4). Protoniranje
pretvara karbonilnu skupinu u snažan elektrofil. Iako jake kiseline reverzibilno protoniraju
mali dio molekula karboksilne kiseline katalitički, takve molekule postaju izvanredan
supstrat i za slabije nukleofile kao što je alkohol.

Nukleofilnom adicijom ROH nastaje tetraedraski intermedijar koji gubi proton i nastaje
neutralni adicijski produkt. Nastali tetraedraski adicijski produkt je nestabilan jer teži
ponovnom stvaranju karbonilne skupine, te se ponovnim protoniranjem (jedne od dviju OH
skupina) stvara dobro izlazna skupina voda. Isto tako bi mogla biti izlazna skupina ROH, pri
čemu bi se dobile početne molekule kiseline i alkohola, stoga je reakcija reverzibilna. Gubitak
vode usmjerava reakciju prema nastajanju estera.

Gubitak vode iz tetraedarskog adukta je također reverzibilan, te kao što ROH napada
protoniranu karboksilnu kiselinu RCOOH, tako i voda napada protonirani ester (kisela i
bazična hidroliza estera). Zapravo svaki korak u nizu od karboksilne kiseline do estera je u
ravnoteži, a konačna konstanta ravnoteže je približno 1. Stoga, da bi reakcija esterifikacije
bila iskoristiva, potrebno je pomicati ravnotežu u desno, što se postiže ili dodavanjem jednog
od reagensa u suvišku (alkohol najčešće jer je najjeftinije) ili odvođenjem produkata.
Reakcija se obično odvija u otopini alkohola ili karboksilne kiseline (ne koristi se posebno
organsko otapalo za odvijanje reakcije), a voda se najčešće uklanja iz reakcije istovremeno
kako nastaje destilacijom ili se reakcija odvija u prisustvu dehidratacijskog sredstva (npr.
silikagel).

Ako se karboksilna kiselina i hidroksilna grupa nalaze na istoj molekuli mogu nastati LAKTONI
(CIKLIČKI ESTERI). Do laktonizacije dolazi kod 𝛾 𝑖 𝛿 hidroksikiselina koje stvaraju ne
napregnute peteročlane i šesteročlane prstenove.

Priređivanje estera iz karboksilne kiseline i alkohola može biti otežano jer izolacija željenog
produkta iz ravnotežne smjese može zahtijevati složene postupke za čišćenje. Stoga je često
poželjno da se karboksilna kiselina prevede u reaktivni kiselini klorid ili u anhidrid, da bi
reakcija s alkoholom postala ireverzibilan proces.

Eterifikacija karboksilne kiselina odvija se samo u prisustvu kiseline, ali i ne u prisustvu baze.
Baza uklanja proton sa karboksilne kiseline, stvarajući karboksilat anion koji ne reagira sa
elektronom bogatim nukleofilom.
- Nukleofilna acilna supstitucija je karakteristična reakcija derivata karboksilnih
kiselina
- Odvija se i s negativno nabijenim nukleofilima i s neutralnim nukleofilima
Stupanj 1. Protoniranje karbonilne skupine. Protoniranje povećava elektrofilnost.

Stupanj 2. Nukleofilni kisik alkohola napada elektrofilni C atom karbonilne skupine (C=O) pri
čemu nastaje oksonijev ion.

Stupanj 3. Uklanjanje protona sa alkoholnoga kisika.

Stupanj 4. Protoniranje –OH skupine i nastajanje lako odlazeće skupine (H2O).

Stupanj 5. Elektroni susjednog kisikovog atoma istiskuje izlazeću skupinu (H2O).

Stupanj 6. Deprotoniranje oksonijevog iona rezultira nastajanjem estera.

1. Napišite mehanizam reakcije.

Laktoni:

Karboksilne kiseline čije molekule imaju hidroksilnu grupu na 𝛾 ili 𝛿 ugljiku mogu se podvrći
intramolekularnoj esetrifikaciji dajući cikličke stere poznate kao 𝛾 ili 𝛿 - laktoni. Ova reakcija
je katalizirana kiselinom.
Laktoni se mogu hidrolizirati sa vodenom bazom kao i ostali esteri. Adicijom OH - (koji je
doašao iz NaOH) može dovesti spontano natrag u 𝛾 ili 𝛿 – laktone ako je upotrjebljen suvišak
kiseline.

Mnogi laktoni postoje u prirodi. Vitamin C je npr. 𝛾 lakton. Neki antibiotici kao što je
eritromicin i nonaktin su laktoni sa jako velikim prstenovima (tzv. makrociklički laktoni) ali
većina prirodnih laktona postoje kao u 𝛾 ili 𝛿 – laktoni (sadrže najviše peteročlani ili
šesteročlani prsten.) 𝛽 laktoni (laktoni koji sadrže četveročlani prsten) su detektirani kao
intermedijari u nekim reakcijama i nekoliko ih je izolirano. Vrlo su reaktivni. Priprava 𝛽 iz 𝛽
hidroksi kiseline, 𝛽 eliminacija postoji umjesto: