Definicije i osobine statičkog momenta površine

poprečnog preseka za proizvoljnu osu. Definicija

S x = ∫ y dA - statički moment površine A za osu x
( A)

Sy = ∫ x dA - statički moment površine A za osu y

∫ y dA S ∫ x dA S
( A)

yT = = i xT = ( A) =
( A) x y
Zbog ,
A A A A
imamo da je S x = A ⋅ yT i S y = A ⋅ xT .
Ovo takođe znači da je statički moment
površine za težišnu osu jednak je nuli.
Statički moment površine složenog preseka
S x = ∫ y dA + ∫ y dA − ∫ y dA + ∫ y dA + ∫ y dA,
( A1 ) ( A2 ) ( A3 ) ( A4 ) ( A5 )

Sy = ∫ x dA + ∫ x dA − ∫ x dA + ∫ x dA + ∫ x dA,
( A1 ) ( A2 ) ( A3 ) ( A4 ) ( A5 )

S x = ∑ S xi = A1 y1 + A2 y 2 − A3 y3 + A4 y 4 + A5 y5 ,
S y = ∑ S yi = A1 x1 + A2 x2 − A3 x3 + A4 x4 + A5 x5 .
U prethodnim izrazima xi i yi su x i y koordinate težišta elementarnih površina,
Ai su njihove površine a sume su algebarske. Predznak ispred člana koji sadrži
A3 je negativan pošto se ta površina oduzima.
Definicije i osobine momenata inercije površine poprečnog preseka.
Ix = ∫( A) dA - Aksijalni moment inercije površine A za
2
y
osu x
Iy = ∫( A) dA - Aksijalni moment inercije površine A za
2
x
osu y
I xy = ∫ xy dA - Centrifugalni moment inercije površine A
( A) za ose x i y
I0 = ∫( A) dA - Polarni moment inercije površine A za koordinatni početak 0
ρ 2

Zbog kvadrata i integralu aksijalni i polarni momenti inercije ne

mogu biti negativni ali nasuprot tome centrifugalni može biti i negativan i
pozitivan i jednak nuli.
Proanalizirajmo da li je centrifugalni moment inercije
površine A za ose x i y prikazane na slici 1 pozitivan ili
negativan? Kako se menja centrifugalni moment inercije
ako se promeni smer samo jedne ose, a kako obe?
 Ukupnu površinu A
podelimo na A1, A2, A3
i A4 pa je:

∫( A)xydA = ( A∫ )xydA + ( A∫ )xydA +

1 2

+ ∫ xydA + ∫ xydA
(A ) (A )
⇒
3 4

I xyA = I xyA + I xyA + I xyA + I xyA

1 2 3 4

I xyA = (I xyA1 + I xyA4 ) + (I xyA3 + I xyA2 )

U zadatom slučaju (Sl.2) centrifugalni momenti površina A1 i A3 moraju biti
pozitivni pošto je za svaku tačku tih površina proizvod xy pozitivan. Slično
tome centrifugalni momenti površina A2 i A4 moraju biti negativni pošto je za
svaku tačku tih površina proizvod xy negativan. Zbog veličine i položaja tih
površina jasno je I xy > I xy , I xy > I xy , zbog čega je I xyA > 0.
A 1 A 4 A 3 A 2

Ukoliko se promeni smer samo jedne od osa (Sl.3 i 4) centrifugalni moment

inercije samo menja predznak I xA y = I xyA = − I xyA . Za x1 i y1 (Sl.5) ⇒ I x y = I xy .
A A
1 1 1 1
Centrifugalni moment inercije za ose od kojih je
bar jedna osa simetrije mora biti jednak nuli.
Na prikazanoj slici, svakoj elementarnoj
površini dA desno od ose y odgovara ista takva,
kao slika u ogledalu, dA’ levo od nje (x’ = - x).
Zbirni cenrtifugalni moment inercije ove dve
elementarne površine mora biti jednak nuli jer je
I xydA + I xydA' = xydA + (− x ) ydA = 0.

Veza između aksijalnih i polarnog momenta inercije

Pošto za svaku tačku površine A važi ρ 2 = x 2 + y 2 polarni moment inercije je

I0 = ∫ dA =
ρ ∫ (x + y 2 )dA = ∫ dA + ∫ dA ⇒
2 2 2 2
y x
( A) ( A) ( A) ( A)

I 0 = I x + I y , jer je I x = ∫ dA, I y = ∫ dA.

2 2
y x
( A) ( A)
Polarni moment inercije u odnosu na tačku 0 jednak
je zbiru aksijalnih momenata inercije za dve
međusobno upravne ose koje prolaze kroz tačku 0.
Veza između momenata inercije za dva paralelna koordinatna sistema.
Ovde se podrazumeva da se radi o vezi između
momenata inercije za težišne i njima paralelne ose.
Ovde su težišne ose (ose koje prolaze kroz težište T)
x i y a njima paralelne ose su u i v. Rastojanje
između osa x i u je vT a između osa y i v je uT.
Svaka elementarna površina dA ima svoje vrednosti
svih koordinata (x, y, u i v). Veze između tih
koordinata su:
u = uT + x, v = vT + y ⇒
v 2 = (vT + y ) = y 2 + vT + 2vT y, u 2 = (uT + x ) = x 2 + uT + 2uT x,
2 2 2 2

uv = (uT + x )(vT + y ) = xy + uT vT + uT y + vT x. ŠTAJNEROVA TEOREMA

∫ ydA ⇒ I u = I x + vT A
2
Iu = ∫ dA = ∫ dA + vT ∫ dA + 2vT
2 2 2
v y
( A) ( A) ( A) ( A)

∫ dA + 2uT ∫ xdA ⇒ I v = I y + uT A
2
Iv = ∫( A)u dA = ∫( A)x dA + uT
2 2 2

( A) ( A)

I uv = ∫( A)uv dA = (∫A)xydA + uT vT (∫A)dA + uT ( ∫A)ydA + vT (∫A)xdA ⇒ I uv = I xy + uT vT A

U prethodnom izvođenju članovi koji sadrže ∫ ydA i ∫ xdA jednaki su nula jer su
( A) ( A)
to statički momenti površine za težišne ose.
Članove Štajnerove teoreme I u = I x + vT A nazivamo:
2

I x -Moment inercije za težišnu osu (sopstveni moment inercije),

I u -Moment inercije za osu, paralelnu težišnoj,
2
vT A -Proizvod kvadrata rastojanja osa i površine (položajni moment inercije).
Rečima iskazana Štajnerova teorema: Moment inercije za osu, paralelnu
težišnoj, jednak je zbiru sopstvenog i položajnog momenta inercije.
Aksijalni momenti inercije za pravougaoni poprečni presek.
Izvedimo prvo po definiciji moment inercije za osu u na
kojoj leži stranica dužine b: h
I u = ∫ v 2 dA, dA = b ⋅ dv ⇒ I u = b ∫ v 2 dv ⇒
( A) 0
bh 3
Iu =
3
Odredimo sada moment inercije pravougaonika za
težišnu osu, koja je paralelna sa osom u, korišće-
njem Štajnerove teoreme.
 Može se takođe reći da prema Štajnerovoj teoremi
I u = I x + vT A ⇒ I x = I u − vT A,
2 2

Moment inercije za težišnu osu, jednak je momentu

inercije za njoj paralelnu osu umanjen za položajni
moment inercije.
3 2 3 3
bh  
h bh bh
I x = I u − vT ⋅ A = −   ⋅ bh = ⇒ Ix =
2
.
3  2 12 12

Izračunavanje momenata inercije za složeni presek.

Moment inercije složene površine za neku osu (neke ose, ako se radi o centrifu-
galnom) jednak je algebarskom zbiru momenata inercije elementarnih površina
za istu osu (iste ose). Na primer, složena površina je sačinjena od 4 elementarne
(A1, A2, A3 i A4), tako da se ukupna složena površina A računa po formuli
A = ∑ Ai = A1 + A2 + A3 − A4 .
Za momente inercije složene površine važili bi izrazi:
I xA = ∑ I xA = I xA + I xA + I xA − I xA , I yA = ∑ I yA = I yA + I yA + I yA − I yA ,
i 1 2 3 4 i 1 2 3 4

I xyA = ∑ I xyA = I xyA + I xyA + I xyA − I xyA .

i 1 2 3 4
 Aksijalni momenti inercije za kružni i polukružni presek.
momenti inercije za kružni presek
I0 d 4π r 4π
I x = I y , I 0 = I x + I y ⇒ 2I x = I 0 ⇒ I x = = = .
2 64 4
momenti inercije za polukružni presek

Gornja polovina
kružnog preseka je
A1 a donja A2. Uku-
pan kružni presek A
je zbir ova dva:
I xA d 4π r 4π
I = I + I = 2I ⇒ I =
A
x
A1
x
A2
x
A1
x
A1
x ⇒ Ix = Ix =
A 1
= .
2 128 8
Sopstveni moment inercije polukružnog preseka
r 4 π 16r 2 r 2 π
2
 4r 
Ix = Ix −  A = − 2 ⇒
1
 3π  8 9π 2
π 8 
I x =  − r 4 .
1
 8 9π 
Aksijalni i centrifugalni momenti inercije za trougaoni presek.
Aksijalni momenti inercije za težišnu osu
bh
A = A1 + A2 = bh, A2 = A1 = , I ξ = I x = I x ,
A 2 A 1

2
3 2
bh  
h h 2 bh
Iu =
A
, I u = I x +   A1 = I x +
A 1A 1 A 1
,
3 3 9 2
2
 2h  4h 2 bh
I A2
u = I +   A2 = I x +
A2
ξ
A 1
.
 3 9 2
bh 3 5bh 3 bh 3
I =I +I
u
A
u
A1
u ⇒
A2
= 2I x + ⇒ Ix = .
3 18 36
Izvedena formula važi za ma koji oblik trougla istih dimenzija b i h jer se radi o
jednakim vrednostima elementarnih površina na jednakim rastojanjima od ose
Aksijalni momenti inercije za osu u
h
2 3
bh h bh 2 bh 3
I u = I x +   A1 = + ⇒ Iu = .
 
3 36 9 2 12
Centrifugalni moment inercije
bh I A = I A = I ,
A = A1 + A2 = bh, A2 = A1 = 2
, ξη xy
1
xy
2
bh b2h2 “0” je centrifugakni moment inercije pravougaonika
I = 0+
A
uv A= , za težišne ose zato što su one ose simetrije
22 4
2b h b2h2
I uv = I xy +
1A A1
A1 = I xy + ,
3 3 9
b 2h b2h2
I u = I ξη +
2A A2
A2 = I xy + .
3 3 9
b2 h2 b2 h2
I uv = I uv + I uv ⇒
A 1 A 2A
= 2 I xy + 2 ⇒
4 9
b2 h2
I xy = .
72
Centrifugalni momenti inercije menja samo predznak pri promeni smera
jedne od osa:
Sl.1
b2h2
I xy = .
72

Sl.2
b2h2
I x y = − I xy =− .
1
72

Sl.3
b2h2
I xy = − I xy =− .
1
72

Sl.4

I x y = −(− I xy ) = I xy
b2h2
= .
1 1
72
 Momenti inercije za zakrenut
koordinatni sistem. Koordinate elementarne
površine dA, u zakrenutom
uv kordinatnom sistemu,
izražene preko ugla
zakretanja φ i njenih x i y
koordinata su:
u = y sin ϕ + x cos ϕ,
v = y cos ϕ − x sin ϕ.
Na osnovu dobijenih veza dobijamo pomoćne izraze:
u 2 = ( y sin ϕ + x cos ϕ) = y 2 sin 2 ϕ + x 2 cos 2 ϕ + xy 2 sin ϕ cos ϕ,
2

v 2 = ( y cos ϕ − x sin ϕ) = y 2 cos 2 ϕ + x 2 sin 2 ϕ − xy 2 sin ϕ cos ϕ,

2

uv = ( y sin ϕ + x cos ϕ)( y cos ϕ − x sin ϕ) = ( y 2 − x 2 )sin ϕ cos ϕ + xy (cos 2 ϕ − sin 2 ϕ).
Na osnovu definicija i osnovnih matematičkih identiteta dobijamo:
Iv = ∫ = ϕ ∫ + ϕ ∫ dA + sin 2ϕ ∫ xydA ⇒
2 2 2 2 2
u dA sin y dA cos x
( A) ( A) ( A) ( A)

I v = I x sin 2 ϕ + I y cos 2 ϕ + I xy sin 2ϕ,

Iu = ∫ = ϕ ∫ + ϕ ∫ dA − sin 2ϕ ∫ xydA ⇒
2 2 2 2 2
v dA cos y dA sin x
( A) ( A) ( A) ( A)

I u = I x cos 2 ϕ + I y sin 2 ϕ − I xy sin 2ϕ,

sin 2ϕ
I uv = ∫ uvdA = ∫
2 ( A)
( y 2
− x 2
)dA + cos 2ϕ ∫ xydA ⇒
( A) ( A)
Ix − Iy
I uv = sin 2ϕ + I xy cos 2ϕ.
2
Glavni momenti inercije preseka i njihov položaj.
Glavne momente inercije ćemo dobiti traženjem minimuma i maksimuma
funkcije I u (ϕ) = I x cos 2 ϕ + I y sin 2 ϕ − I xy sin 2ϕ.

Za tražena rešenja φ = α1/2 prvi dI u ′

= Iu = 0.
izvod mora biti jednk nuli: dϕ ϕ= α 1/ 2
ϕ=α
1/ 2

dI u ′
= I u = − I x ⋅ 2 sin ϕ cos ϕ + I y ⋅ 2 sin ϕ cos ϕ − 2 I xy cos 2ϕ ⇒
dϕ
′
= I u = −(I x − I y )sin 2ϕ − 2 I xy cos 2ϕ,
dI u
dϕ
 = − (I x − I y )sin 2α1 / 2 − 2 I xy cos 2α1 / 2 = 0
dI u
dϕ ϕ = α1 / 2

 2I x y 
2I x y
⇒ tan 2α1 / 2 = − ⇒ 2α1 = arctan − ,

Ix − Iy  Ix − Iy 
π
tan 2α 2 = tan 2α1 ⇒ 2α 2 = 2α1 + π ⇒ α 2 = α1 + ,
2
Dobijeni izrazi definišu pravce glavnih osa inercije.
Za oadređivanje sinusa i kosinusa od 2α1/2 iskoristimo i
zamišljeni pravougli trougao sa slike:
Ix − Iy 2 I xy
cos 2α1 = , sin 2α1 = − ,
(I x − I y ) + 4 I xy
2 2
(I x − I y ) + 4 I xy
2 2

Ix − Iy 2 I xy
cos 2α 2 = − , sin 2α 2 = .
(I x − I y ) + 4 I xy
2 2
(I x − I y ) + 4 I xy
2 2
Za određivanje kvadrata sinusa i kosinusa preko kosinusa dvostrukog ugla isko-
1  
ristimo matematičke formule: Ix − Iy
1
sin α1 = (1 − cos 2α1 ) = 1 −
2 ,
2 2
 (I x − I y ) 2
+ 4 I
2 
xy 

1 1  Ix − Iy 
,
sin α 2 = (1 − cos 2α 2 ) = 1 +
2

2 2
 (I x − I y )2
+ 4 I
2 
xy 

1 1  Ix − Iy 
,
cos α1 = (1 + cos 2α1 ) = 1 +
2

2 2
 (I x − I y ) 2
+ 4 I
2 
xy 

1 1  Ix − Iy 
.
cos α 2 = (1 + cos 2α 2 ) = 1 −
2

2 2
 ( I x − I y ) 2
+ 4 I
2 
xy 

Prvi glavni moment inercije je I u (ϕ) za φ = α1: I1 = I u (ϕ) ϕ = α ⇒

1

I x  Ix − Iy  I
+ y

1 − Ix − Iy 
+ I xy ⋅ 2 I xy
I1 = 1+
2 
 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2  2


 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2 
 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2

Ix + Iy (I − I ) + 4 I 2 2
Ix + Iy
⇒ I1 = +
x y xy
= +
1
(I − I y ) + 4 I xy .
2 2

2 (I − I ) + 4 I
2 2 x
2 x y xy
2 2
Istom procedurom drugi glavni moment inercije je I u (ϕ) za φ = α2:
Ix + Iy (I x − I y ) + 4 I xy
2 2
Ix + Iy 1
I u (ϕ) ϕ = α = I 2 = − = − (I − I )2
+ 4 I
2
xy .
2 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2 x y
2
2 2 2

Dakle, glavne momente inercije određuju formule:

Ix + Iy 1
I1 / 2 = ± (I x − I y )2 + 4 I xy 2 .
2 2
Dokažimo sada da centrifugalni moment inercije za glavne ose inercije mora
da bude jednak nuli.
Ix − Iy
Uvrstimo u funkciju I uv (ϕ) = sin 2ϕ + I xy cos 2ϕ
2
uglove α1 i α2 umesto φ kako bi dobili centrifugalni moment inercije za
glavne ose inercije I12: I12 = I uv (ϕ) ϕ = α = I uv (ϕ) ϕ= α ⇒
1 2

Ix − Iy  2 I xy  Ix − Iy
I uv (ϕ) ϕ= α = ⋅− + I ⋅ =0
1
2 
 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2  xy
 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2

Ix − Iy 2 I xy  Ix − Iy 
I uv (ϕ) ϕ = α = ⋅ + I xy ⋅  −  = 0.
2
2 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2 
 (I x − I y ) + 4 I xy
2 2 

Invarijante momenata inercije.
Invarijante momenata inercije izvedimo iz izraza za glavne momente inercije
Ix + Iy 1 Ix + Iy 1
I1 = + (I x − I y ) + 4 I xy ..(1) I 2 = 2 − 2 (I x − I y )2 + 4 I xy 2 ..(2)
2 2

2 2
Sabiranjem izraza (1) i (2), dobija se prva invarijanta:
I 1 + I 2 = I x + I y . Zbir aksijalnih momenta inercije za ma koje dve međusobno
upravne ose je konstantan (PRVA INVARIJANTA)
Jednakost proizvoda levih i desnih strana izraza (1) i (2), daje drugu invarijantu:
 Ix + Iy 1 2   Ix + Iy
I1 ⋅ I 2 =  + (I x − I y ) + 4 I xy  ⋅ 
2
−
1
(I x − I y )2 + 4 I xy 2  ⇒
 2 2   2 2 
 Ix + Iy  1
I1 ⋅ I 2 = 
2

 −  (I − I y ) + 4 I xy
2
 (I [
+ I y ) − (I x − I y ) + 4 I xy
2 2 2
]⇒
 =
2 2 x
x
 2  2  4
4 ⋅ I1 ⋅ I 2 = [I x + I y − (I x − I y )]⋅ [I x + I y + (I x − I y )] − 4 I xy ⇒
2

4 ⋅ I1 ⋅ I 2 = [2 I y ]⋅ [2 I x ] − 4 I xy ⇒ I1 ⋅ I 2 = I x ⋅ I y − I xy
2 2
(DRUGA INVARIJANTA)
Ova invarijanta se često koristi za izračunavanje centrigugalnog momenta
inercije Ixy na osnovu aksijalnih I1, I2, Ix i Iy.
Kriterijumi za određivanje osa maksimalnog i
minimalnog momenta inercije.
Suštinsku ulogu u utvrđivanju, da li funkcija Iu(φ), za nađeno φ=α1 ili φ= α2,
u minimumu ili maksimumu, ima njen drugi izvod.
Na osnovu poznate funkcije Iu(φ), ili njenog prvog izvoda dobija se funkcija
drugog izvoda:
= −(I x − I y )sin 2ϕ − 2 I xy cos 2ϕ
dI u
I u = I x cos 2 ϕ + I y sin 2 ϕ − I xy sin 2ϕ,
dϕ
= −2(I x − I y )cos 2ϕ + 4 I xy sin 2ϕ.
d 2 Iu
⇒
dϕ 2

Minimum imamo za onaj ugao α, za koji je drugi izvod pozitivan, a maksimum,

za drugi ugao α, za koji je drugi izvod negativan. 1  2I x y 
Na primer, ako je za ugao α, određen po formuli α = arctan − ,
2  I x − I y 
drugi izvod negativan, tj.

= −2(I x − I y )cos 2α + 4 I xy sin 2α < 0,

d 2 Iu
dϕ ϕ = α
2

onda je za taj ugao α= α1 funkcija Iu u maksimumu, tj. I u ϕ = α1

= I max = I1 .
Savijanje grede: definicija, moment savijanja i transverzalna sila.
Zamislimo da je štap opterećen na savijanje sačinjen od uzdužnih vlakana
paralelnih sa osom štapa.
 Štap (greda, konzola,...) se savija pod dejstvom
spegova i opterećenja u poprečnom pravcu.
Pod opterećenjem osa štapa iz pravolinijskog
prelazi u krivolinijski oblik. Taj krivolinijski
oblik nosi naziv “ELASTIČNA LINIJA”.
Poprečni presek je simetričan u odnosu na
osu y tako da je centrifugalni moment
inercije Ixy = 0 a ose x i y su glavne ose.
Ravan opterećenja zy je ravan simetrije.
U neutralnoj površini zx leže vlakna čija dužina
nije promenjena (ni zategnuta, ni pritisnuta).
Neutralna osa x se nalazi u preseku neutralne
površine i ravni poprečnog preseka.
Sa jedne strane neutralne ose dolazi do
zatezanja vlakana a sa druge do pritiska.
Veoma je važno određivanje transverzalnih
sila i momenata savijanja (takođe crtanje
njihovih dijagrama) jer od njih zavise naponi.
Od momenata savijanja zavise i deformacije (oblik elastične linije itd.).
Čisto savijanje: definicija, raspored napona, neutralna osa.
Kod čistog savijanja nema transverzalnih sila
jer jedino spregovi dejstvuju na štap. Eleme-
ntarnom delu dužine dz vlakna koja prolaze
kroz neutralnu osu nakon savijanja ne menja-
ju dužinu ds=dz. Dužina vlakna na y udalje-
nju od neutralne ose je ds+∆ds.
ds + ∆ds = (ρ + y )dϕ...(1)
ds = ρdϕ...(2), (1) − (2) ⇒
∆ds y ∆ds σ
∆ds = ydϕ...(3), (3) : (2) ⇒ = , =ε= ⇒
ds ρ ds E
Naponi σ se proporciona-
E
σ = y. lno povećavaju sa rastoja-
ρ njem y od neutralne ose.
Neutralna osa odvaja deo popre-
čnog preseka u kojem su naponi na
zatezanje od dela sa pritiskom. Na
njoj normalnih napona nema.
ρ-poluprečnik krivine elastične linije.
Određivanje nor-
E
malnih napona pri σ = y
čistom savijanju. ρ
U poprečnom preseku po-
stoji samo moment savija-
nja M koji leži u yz ravni
(Sl.1) i koji je posledica no-
rmalnih napona (Sl.2). Ekvi-
valentnost tih dejstava daje:
(1)∑ X iSl .1 = ∑ X iSl .2 ⇒ 0 = 0
Jednakosti identički zadovoljene
(2)∑ Yi = ∑ Yi ⇒ 0 = 0
Sl .1 Sl .2

(3)∑ Z iSl .1 = ∑ Z iSl .2 ⇒ 0 = ∫ σdA ⇒ 0 = E ∫ ydA ⇒ yT = 0 Neutralna osa

( A)
ρ ( A) x je težišna.
E E M M
(4)∑ M xiSl .1 = ∑ M xiSl .2 ⇒ M = ∫ yσdA ⇒ M = ∫ y 2 dA ⇒ = ⇒ σ = y
( A)
ρ ( A) ρ Ix Ix

(5)∑ M yiSl .1 = ∑ M yiSl .2 ⇒ 0 = − ∫ xσdA ⇒ 0 = ∫ xydA ⇒ I xy = 0 x i y su glavne

( A) ( A)
ose inercije. Za-
dovoljeno jer je
(6)∑ M ziSl .1 = ∑ M ziSl .2 ⇒ 0 = 0 y osa simetrije.
Otporni moment. Dimenzionisanje kod čistog savijanja.
Pošto neutralna osa x mora da prolazi kroz težište, prvo se uočava da li se zna
položaj težišta (na primer, zbog simetrije u odnosu na x osu) ili se mora naći
težište da bi se znao položaj x ose. Čim se odredi nutralna x osa traži se
moment inercije za nju Ix, na neki od načina. Paralelno sa tim utvrđuje se na
kom rastojanju y max se nalazi tačka preseka koja je sa bilo koje od strana
maksimalno udaljena od neutralne ose. Zatim se određuje otporni moment po
formuli Wx = I x y max .
Ako je u pitanju dimenzionisanje, a, na primer, dimenzija c definiše veličinu
poprečnog preseka, lako je moguće da bi moment inercije i otporni moment
bili oblika I x = B ⋅ c 4 , Wx = B1 ⋅ c 3 gde su B i B1 konstante.
Neophodno je proučiti i statički deo nosača kako bi se odredio maksimalni
moment savijanja pošto je maksimalni napon na nosaču definisan izrazom
M max
σ max = .
Wx M max
Zatim se iz uslova zadovoljenja nejednakosti max σ ≤ σ d , odnosno ≤ σd ,
Wx
M max M max
dobija Wx ≥ , što za W x = B1 ⋅ c 3 daje c ≥ 3 .
σd B1 ⋅ σ d
σ d je dozvoljeni normalni napon a osnova dimenzionisanja je σ max ≤ σ d .
Savijanje silama: definicija
Kaže se da je nosač izložen savijanju silama
ako na njega dejstvuju opterećenja u popre-
čnom pravcu gde osim njih može biti i spre-
gova. Ta opterećenja su ili samo sile ili osim
njih i kontinualno opterećenje. U opštem
slučaju u proizvoljnom poprečnom preseku
postoje i moment savijanja M i transverzalna
sila FT zbog kojih se u tačkama preseka oče-
kuje postojanje kako normalnih tako i tange-
ncilnih napona. Kao i kod čistog savijanja, na osnovu oblika deformisanog ele-
mentarnog dela (hipoteza ravnih preseka), dobi-
ja se da se normalni naponi σ proporcionalno
povećavaju sa rastojanjem y od neutralne ose
E Podsetimo se da je u ovom izrazu E-
σ = y. modul elastičnosti a ρ-poluprečnik
ρ
krivine elastične linije.
Da li i kod savijanja silama, kao kod čistog
savijanja, neutralna osa prolazi kroz težište itd.
videće se u narednom pitanju.
Određivanje normalnih napona pri savijanju silama.
U poprečnom preseku postoji, osim momenta savijanja M, koji leži u yz ravni, i
transverzalna sila FT pravca
y ose (Sl.1). Moment je po-
sledica normalnih napona a
transverzalna sila tangencija-
lnih (Sl.2). Ekvivalentnost
momenta savijanja M i sila
usled normalnih napona σ,
kao i u slučaju čistog savija-
nja, zbog σ = ( E ρ ) y ,daje:

E
∑ Z iSl.1 = ∑ Z iSl.2 ⇒ 0 = ∫ σdA ⇒ 0 = ρ ( ∫A)
ydA ⇒ yT = 0 Neutralna osa
x je težišna.
( A)

E E M M
∑ M xiSl .1 = ∑ M xiSl.2 ⇒ M = ∫ yσdA ⇒ M = ∫
ρ ( A)
y 2
dA ⇒ =
ρ Ix
⇒ σ =
Ix
y
( A)

∑M Sl .1
yi = ∑ M yiSl .2 ⇒ 0 = − ∫ xσdA ⇒ 0 = ∫ xydA ⇒ I xy = 0 Ovo znači da su x i y
glavne ose inercije.
( A) ( A)

To je zadovoljeno zato što je y osa simetrije.

 Tangencijalni
naponi pri savi-
janju silama.

Na elementarni deo grede dužine dz (Sl.1) u preseku levo dejstvuje moment

savijanja M ( z ) = M , a u preseku desno M ( z + dz ) = M + dM .
Normalne napone (Sl.2), u tačkama preseka koji je levo određuje formula
M + dM
y, a tačkama preseka koji je desno σ( z + dz ) = σ' =
M
σ( z ) = σ = y.
Ix Ix
Da bi našli tangencijalni napon u proizvoljnoj tački C (Sl.3), iskoristimo jednači-
nu ravnoteže sila u z pravcu koje dejstvuju na elementarni deo, prikzan na Sl.4:
∫ σ ′dA − ∫ σ dA − τ C ξdz = 0 ⇒ ∫ ( σ ′ − σ )dA = τ C ξdz ⇒ ∫
dM
ydA = τ C ξdz ⇒
( AC ) ( AC ) ( AC ) C (A ) I x
dM S xAC
FT S xA
C
FT S C
= τC ξ ⇒ τC = ⇒ τC = .
dz I x Ix ξ I x ξ
Pri izvođenju gornje formule iskorišćeno je da je FT = dM dz a sa SC je označen
statički moment površine AC za neutralnu osu x, odnosno
S C = S xAC = ∫ ydA.
( AC )
Primer 3.1 Odrediti matematičku zavisnost promene tangencijalnog napona sa
udaljenjem od neutralne ose kod pravougaonog preseka širine b a visine h?
 b  h  2
2
h  1h bh 2 b 2
S C = AC ⋅ y1 = b − yC  ⋅  + yC  =   − yC  ⇒ S C = − yC ,
 2  2 2  2  2   8 2
bh 3
Ix = , ξ=b⇒
12
FT  h 2 yC  6 FT  h 2 
2
τC =  −  = 3  − yC 2 
I x  8 2  bh  4 
3FT 3FT
⇒ τC yC = 0
= τ max = = ,
2bh 2 A
τC yC =
h = τC yC = −
h = 0.
2 2
Primer 3.2 Odrediti matematičku zavisnost promene tangencijalnog napona sa
udaljenjem od neutralne ose kod preseka prikazanog na slici?
τ C = τ CI za 0 ≤ yC < a,
τ C = τ CII za a < yC < 2a,

ξ = a i S C = S CI za 0 ≤ yC < a,
FT i Ix su konstante. ξ = 3 a i S C = S C za a < yC < 2a.
II

1 3a a 2
S CI = a(a − yC ) ⋅ y1 + a ⋅ 3a ⋅ y 2 = a(a − yC ) ⋅ (a + yC ) + a ⋅ 3a ⋅ = 5a 3 − yC ,
I 2 2 2
F S F  1 2
τ CI = T C = T  5a 2 − yC . S CII = 3a(2a − yC ) ⋅ y1 ⇒
Ix a Ix  2 
( )
II
1 3a F S FT  2 1 2 
S C = 3a(2a − yC ) ⋅ (2a + yC ) = 4a − y C , τ C = =  2a − yC .
II 2 2 II T C

2 2 I x 3 a I x  2 
Dimenzionisanje nosača u slučaju savijanja silama
Dimenzionisanje nosača u slučaju savijanja silama vrši se na isti način kao i
kod čistog savijanja, dakle uzimajući u obzir samo normalne napone, iako
postoje i tangencijalni. Grubo rečeno, vrednosti tangencijalnih napona a pose-
bno, kako će se videti, njihov raspored duž preseka imaju odlučujuću ulogu u
njihovom zanemarivanju pri dimenzionisanju. Ukratko, nakon određivanja
vrednosti za Ix i y max određuje se otporni moment po formuli Wx = I x y max .
Na primer, ako dimenzija c definiše veličinu poprečnog preseka, onda su vrlo
verovatno moment inercije i otporni moment oblika I x = B ⋅ c , Wx = B1 ⋅ c ,
4 3

gde su B i B1 konstante.
Takođe je neophodno da se prouči i statički deo nosača, kako bi se odredio
maksimalni moment savijanja, pošto je maksimalni normalni napon na nosaču
definisan izrazom σ max = M max Wx .
Poželjno je crtanje dijagrama transverzalnih sila i momenta savjaja.
M max
Korišćenjem osnove dimenzionisanja σ max ≤ σ d , koja daje ≤ σd ,
Wx
M max M max
dobija se Wx ≥ , što za W x = B1 ⋅ c 3
daje c≥ 3 .
σd B1 ⋅ σ d
σ d je dozvoljeni normalni napon.
Nosač idealnog oblika: definicija, način određivanja.
U opštem slučaju moment savijaja je fukcija koordinate z, tj. promenljiv je
duž nosača. Cilj je da i poprečni presek, u cilju uštede materijala, bude takođe
promenljiv duž nosača i da u svakom poprečnom preseku maksimalni
normalni napon bude jednak dozvoljenom:
M (z ) M (z )
σ max ( z ) = const. = σ d ⇒ = σ d ⇒ Wx ( z ) = .
(
Wx z ) σd
Primer 3.3
Za prostu gredu sa slike, kružnog poprečnog preseka, odrediti idealni oblik?
M ( z ) d ( z )3 π Fz 2
Wx ( z ) =
l
⇒ = ,0< z≤ ⇒
σd 32 σd 2

16 Fz
d (z ) = 3 .
πσ d
Primer 3.4 Za konzolu sa slike odrediti idealni oblik u oba slučaja?
I slučaj-konstantna je širina preseka
M (z ) a ⋅ h( z )
2
qz 2 2
Wx ( z ) = ⇒ =
σd 6 σd
3q
⇒ h( z ) = ⋅ z.
aσ d

II slučaj-konstantna je visina preseka

M (z ) b( z ) ⋅ a 2 qz 2 2
Wx ( z ) = ⇒ = ⇒
σd 6 σd
3q Napomena: Zbog tangenci-
b( z ) = 2 ⋅ z . jalnih napona mora se kori-
2

a σd
govati suženje konzole na
levom kraju.
Glavni naponi pri savijanju grede.
Pri savijanju grede, u svakoj tački poprečnog preseka C, prema izrazima
M F S
σC = yC , τ C = T C definisani su normalni i tangencijalni naponi.
Ix Ix ξ
Kroz tačku C može se povući beskonačno mnogo ravni i za svaku od njih
definisati normalni i tangencijalni napon (σα i τα) na način kako je to urađeno
u teoriji ravnog stanja napona gde za elementarne deliće sa slike važe formule:
σ α = σ x ⋅ cos 2 α + σ y ⋅ sin 2 α − τ ⋅ sin 2α,
σx − σ y
τα = ⋅ sin 2α + τ ⋅ cos 2α,
2
σx + σ y 1
σ1 / 2 = ± (σ x − σ y )2 + 4τ 2 , τ max = σ1 − σ 2 .
2 2 2
Za slučaj savijanja silama, kao specijalni slučaj ravnog stanja napona gde je σx
iz gornje slike jednako σ, a σy=0 (videti donju sliku) gornje formule daju:
σ
σ α = σ ⋅ cos α − τ ⋅ sin 2α, α
2
τ = ⋅ sin 2α + τ ⋅ cos 2α,
2
σ 1 1
σ1 / 2 = ± σ 2 + 4τ 2 , τ max = σ 2 + 4τ 2 .
2 2 2
Iz strukture obrazca za glavni napon vidi se da je on veći od normalnog napona
u istoj tački poprečnog preseka, pa se time može posaviti pitanje da li postupak
primenjen za dimenzionisanje grede, prema maksimalnom normalnom naponu
ispravan. Proračun je baziran na zadovoljenju uslova da je normalni napon, u
najudaljenijim od neutralne ose tačkama preseka, sa maksimalnim momentom
savijanja, manji od dozvoljenog. Pošto su baš u tim tačkama tangencijalni
naponi jednaki nuli, vrednosti glavnog napona i maksimalnog normalnog su
jednake i samim tim je i takav postupak dimenzionisanja ispravan. Međutim u
ostalim tačkama preseka tangencijalni naponi imaju neke svoje vrednosti, pa je
potrebno u nekim tačkama preseka proveriti da li su glavni naponi i maksimalni
tangencijalni naponi u granicama njihovih dozvoljhenih vrednosti σd i τd.
Na primer, za poprečni presek sa slike, treba naći maksimalni glavni napon u ta-
čki D, u ma kom preseku nosača, u zavisnosti od napadnih momenata i transver-
zalnih sila, on bio, i proveriti da li je manji od dozvoljenog norma-
lnog napona σd. Takođe bi trebalo odrediti maksimalni tangencija-
lni napon u tački K, u ma kom preseku nosača, u zavisnosti od
transverzalnih sila, on bio, i proveriti da li je manji od dozvoljenog
tangencijalnog napona τd. U slučaju da provere ne daju dobre
rezultate dimenzije poprečnog preseka treba korigovati.