ČOKOLADA

Jok i nisu, slobodno zaobidji...nasi domaci proizvodjaci cokolada su poprilicno

nisko rangirani i veruj mi da na sve nacine skrtare kako bi sto jeftinije
proizvodili, a skuplje prodavali svoj proizvod...
Da sad ne ulazim u neku veliku pricu, gotovo svi nasi proizvodjaci kupuju
iskljucivo najjeftiniji kakao i njegov udeo u cokoladama uopste nije onakav
kakav bi trebao da bude...
Na primer u mlecnu cokoladu stave oko 25-30% kakao delova (od toga
minumum 20% bude kako maslac, a tek ostatak kakao masa, sto je
nedopustivo)...
U crne cokolade sa oko 70-80% kakao delova stavljaju minumum 35-40%
kakao maslaca, plus dodaju 10-20% kakao praha, a tek ostatak cini kakao
masa...

Po pravilu crna cokolada ne sme da ima kakao prah, dok kakao maslac ne sme
da prelazi 5%, a sve ostalo treba da cini kakao masa (znaci minumum 65%), pa
sad vidi koliko nasi skrtare...
Inace proizvodjaci cokolada se uglavnom svrstavaju u 4 osnovne klase, a tu su
ukljuceni kvalitet samog proizvoda, selekcija kakao zrna, sopstvene plantaze,
nacin proizvodnje, itd...
Da sad ne ulazim u neku dublju pricu, ovo je klasifikacija nekih od najpoznatijih
proizvodjaca cokolada, pa moze nekome da posluzi kao vodic kad se bude
premisljao sta da kupi...

A klasa: Callebaut, Valrhona, Amadei, Cluizel, Godiva, Dolfin, Green &

Black's, Domori, Vivani, Divine, Pernigotti, Neuhaus, Leonidas, Hotel
Chocolat,itd...

B klasa: Lindt, Guylian, Cote d'Or, Ghirardelli, Scharffen Berger, Hachez,

Camille Bloch, Baci, Munz, Newtree, Belcolade, Auer, Thortons, Madecasse,
itd...

C klasa: Milka, Nestle, Toblerone, Hershey's, Cadburry, Ritter Sport,

Schogetten, Kinder, Mars, Frey, Villars, Maestrani, Witor's, Storck, Heidi,
Dorina, itd...

D klasa: ovde spadaju proizvodjaci koji svoje cokolade uglavnom prodaju na

domacem trzistu i samim tim ne moraju da dostave detaljnu specifikaciju...

Vrhunski proizvodjaci cokolada imaju svoje plantaze i kod njih proces

proizvodnje cokolade krece od nulte tacke, sve sami rade (branje zrna, obrada,
przenje, mlevenje, itd)...
1
Ovi ostali kupuju na veliko uglavnom vec isprzena zrna i onda u svojim
fabrikama nastavljaju dalji proces proizvodnje (neki kupuju skuplji kakao, a neki
samo najjeftiniji)...
Domace zanatske radnja kupuju vec napravljenu cokoladu (blokove od po 5kg) i
onda je tope, dodaju im razne sastojke i prave pojedinacne praline koje posle
prodaju...
Adore je po ovoj klasifikaciji B klasa jer je njima iskljucivo Callebaut dostavljac
sirovina (salju im gotove crne, mlecne i bele blokove od po 5kg koji su im
osnova za priline)...
Premijer i Eugen koriste slabije snabdevace osnovnih sirovina, samim tim
padaju u C klasu
Kada odredjeni proizvodjac cokolade zeli da plasira nov proizvod na domace
trziste mora da prodje HACCP testiranje, a zatim ako zeli da proizvod ide na
medjunarodna trzista onda slede nova rigorozna testiranja (ISO i IFS), plus
Amerika i Velika Britanija imaju dodatna testiranja za njihovo trziste (AIB i
BRC)...svi dobijeni rezultati se salju u ICCO (International Cocoa Organization)
koji takodje sprovodi svoja testiranja i na osnovu svega toga klasifikuje svakog
proizvodjaca...

Rezultati klasifikacije se nikada ne objavljuju javno jer je njihova svrha da sluze

kao smernica raznim ekskluzivnim distributerima koji za svaki pojedinacni
proizvod odrede minimalnu i maksimalnu cenu kada se roba distribuira i
prodaje van zemlje proizvodjaca...tu spadaju distributeri velikih prodajnih
lanaca, ali i distributeri koji snabdevaju razne specijalizovane prodavnice koje
prodaju iskljucivo "high end" robu (cigare, vino, cokolada), velike hotelske
lance, razne privatne klubove, elitne restorane, itd...

Ima tu jos mnogo sitnica, od registracije i zastite brenda kada proizvod ide na
medjunarodno trziste, do prvenstva kupovine odredjenih plantaza ili sklapanja
novih ugovora u vezi otkupa kakao zrna, pa sve do raznoraznih sporazuma u
vezi "fair trade" trgovine kakaa...u svakom od ovih slucaja gore navedena
klasifikacija igra vaznu ulogu, a sami prozvodjaci cokolada time znaju ko im je
glavna konkurencija i kakve su im opcije da poboljsaju svoj polozaj na trzistu...

Na primer, Lindt je svesno sam sebi snizio rejting i prebacio se iz A klase u B

klasu 1997. godine kada su preuzeli Caffarel i Ghirardelli, jer im je ekspanzija
omogucila vecu proizvodju i bolju distribuciju (ulazak na italijansko, i pre svega
americko trziste), i vise nije bilo potrebe da prave najkvalitetniju mogucu
cokoladu, vec dovoljnu dobru koja ce zadrzati visok standard a bice dostupna
svakom potrosacu po pristupacnoj ceni...kada se danas pogledaju sve 4 klase,

2
Lindt osetno dominira u svojoj kategoriji...

Milka je to prva uradila, ona se prebacila iz B klase u C klasu 1990. godine kada
je Kraft preuzeo kontrolu nad njom od Jacobs Suchard kompanije...znatno su
prosirili svoj asortiman proizvoda, ali su takodje svesno oborili
kvalitet...medjutim, to im je omogucilo da iz godine u godinu izbacuju razne
nove ukuse, specijalne limitirane verzije, da otvaraju nove fabrike, i da
neverovatnu uvecavaju profit...ali u ovoj klasi Mars vodi glavnu rec, i na
evropskom i na americkom trzistu...

Nestle je inace prvi dosao na ideju da u borbi s konkurencijom smanji svoju

cokoladu sa 100g na 90g pre nekih desetak godina, dok je Kraft prvi poceo da
uvodi surutku u prahu, mlecnu mast i biljnu mast u svoje cokolade kako bi
stedeo na kolicini mleka u prahu i kakao maslacu...danas gotovo svi
proizvodjaci cokolada iz C i D klase masovno koriste ove trikove, plus gledaju da
kupuju najjeftiniji kakao...zato uvek dajte prednost cokoladama iz A i B klase jer
kod njih nema tih jeftinih trikova...cena jeste veca, ali je i ukus sladji...

Callebaut je A klasa sto se tice proizvodnje svojih sopstvenih cokolada...

Medjutim oni, kao i mnogo drugi veliki proizvodjaci, se takodje bave

proizvodnjom sirovina koje potom kupuju vlasnici radionica za rucnu
proizvodnju cokolade...tu spadaju table od po 5kg zvane "couverture
chocolate" koje sluze za topljenje i pravljenje pralina, zatim kakao prah, kakao
maslac, razni prelivi i glazure, kostunjavo voce, sitnice za dekoraciju, i jos
mnogo toga...

Oni takodje imaju i svoju skolu "Callebaut College", i svako ko je zavrsi i osnuje
svoju samostalnu radionicu za proizvodnju cokolade ima mogucnost da od njih
dobija sve potrebne sirovine po izuzetno pristupacnim cenama...vlasnica
prodavnice Adore je jedna od onih koji su uspesno zavrsili njihovu skolu i od
samog osnivanja svoje radnje koristi iskljucivo njihove sirovine...

Ko zeli da bude A klasa mora pre svega da ima svoje plantaze i da mu

proizvodnja krece od branja kakao zrna, a kao sto vidis to definitivno nije slucaj
u vezi Adore cokolada...njima dolaze gotovi blokovi od po 5 kg koji oni tope, i
onda prave pojedinace praline dodavajuci im razlicite sastojke...posto koriste
kvalitetnog snabdevaca sirovina i pridrzavaju se svih procedura, to ih
automatski stavlja u B klasu...e sad, da li im je svaki eksperiment sa novom
pralinom uspesan ili ne, to je vec druga prica i stvar ukusa...sveze praline ne bi

3
smele da stoje duze od 2 nedelje u njihovim prodavnicama, a ako stvarno imaju
obicaj da uvale bajatu pralinu to je onda njihova sramota i sami sebi pucaju u
ledja...

Mada za te pare je uvek pametnije kupovati Lindt i nesto iz njihovog

asortimana, ubedljivo najbolji odnos cene i kvaliteta...

Cokolade A klase uglavnom koriste "criollo" kakao zrna...najkvalitetnija, ali

veoma kompleksna za proizvodnju i kasniju obradu ...u pitanju je veoma
delikatan ukus gde sama aroma cokolade nije toliko intenzivna koliko neke
druge sekundarne arome koje idu uz nju...ceo taj blend ukusa je poprilicno
interesantan...ovo zrno je najidealnije za klasicne crne cokolade i % kakao
delova moze bez problema da bude bas visok...

B klasa se vise oslanja na "trinitario" kako zrna, ne toliko kompleksna, ali

takodje dosta kvalitetna...ona imaju malo jaci klasican ukus cokolade, ali ne
toliko izrazene ostale arome...po pravilu od ovog zrna se bolje prave mlecne,
bele i punjene crne...ko preferira da mu cokolada ima sto puniji ukus,
verovatno ce mu vise prijati ova klasa proizvoda...jedino sto ne pogadja sva cula
ukusa tako dobro kao criollo...

Ostale nize rangirane cokolade iskljucivo koriste "forastero" kakao

zrna...najjeftinija, najlaksa za proizvodnju, ali znatno siromasnije arome od gore
dve navedene...

Napisao bih Amedei, ali on se vise legalno ne distribuira u Srbiji, isti slucaj kao i
Leonidas...mozda se i mogu negde naci "ispod tezge", ali ti takva informacija ne
pomaze previse...

Objektivno, najbolja cokolada do koje se moze doci je belgijski Corné Port-

Royal, mada ni ona ne dolazi legalno kod nas, ali je uveliko svercuju iz
Madjarske, Rumunije i Bugarske i u tome ucestvuje i nasa Delta koja je
svojevremeno koristila onaj fensi Maxi diskont u Cika Ljubinoj ulici kao glavni
paravan za prodaju ove cokolade...na rafovima je stajalo tek po 2-3 pakovanja,
ali su zato u onom malom magacinu pozadi imali po nekoliko desetina kutija
rezervisanih za razne menadzere, direktore, politicare, ambasadore i ostale koji
su znali za ovu caku i koji bi trazili da im se donese ona "fini belgijska cokolada u
lepom pakovanju"...

Od kako je Delhaize preuzeo Maxi nema vise ovakvih glupiranja, ali daleko od

4
toga da nisu zadrzane neke stare dobre metode zakulisnih radnji...pa tako
Corné Port-Royal i dalje stize kod nas nelegalnim tokovima, samo sto se sada
moze kupiti i u ostalim prodavnicima i supermarketima...ne mogu ti reci gde
ces je sigurno naci jer je uvek ima u malim kolicinama posto zbog visoke cene
trgovci ne zele da rizikuju i otkupljuju vise nego sto misle da mogu
prodati...obicno su pakovanja od po 200-250g i unutra ima negde oko 14-18
pralina...za ovo je potrebno odvojiti barem jednu crvenu novcanicu...

5
6
7
Subjektivno, ja najvise volim Lindt, barem od ovih sto legalno dolaze u Srbiji
(posto non-stop putujem preko, jace marke kupujem uglavnom po Francuskoj
ili Luksemburgu, a dosta toga dobijam na poklon zbog prirode mog posla)...ali
ako pricamo iskljucivo o cokoladama ovde kod nas, novac najradije trosim na
Lindt, a najvise gotivim njihovu Creation liniju cokolada...ima je po raznim
supermarketima...

8
9
Ne znam kakve ti ukuse preferiras, ali recimo ako obozavas mlecnu cokoladu,
onda definitivno vredi probati njihovu Gold liniju, to su velike table od po 300g i
one se takodje mogu naci kod nas...

Naravno, tu je njihova Swiss Tradition linija (bombonjere i table), Lindor linija

(kuglice i table) i veoma popularna Excellence linija koja ima gomilu zanimljivih
ukusa, ali se crne cokolade najvise izdvajaju (70%, 85%, 90%, 99%)...kada uzmes
u obzir kvalitet, asortiman, cenu i dostupnost, Lindt nema premca...

10
Mada ako najvise volis crnu cokoladu, onda probaj Vivani ili Green & Black's
koje mozes naci u pojedinim prodavnicama zdrave hrane, kao i u
supermarketima i DM-u gde se prodaju organski proizvodi...od onoga sto
legalno dolaze ovde, to bi bilo to...cene su naravno nerealno visoke...

Distribucija keksova i cokolada (narocito ovih vrhunskih) je veoma

komplikovana jer je to jedan dugacak lanac koji se sastoji iz minimum tri ili vise
posrednika gde svaki ima efekat na krajnju cenu proizvoda...kada pricamo o
leganloj distribuciji tu naravno treba dodati i troske uvoza proizvoda iz
inostranstva, kao i zastitu domacih proizvoda koju svaka drzava primenju, pa ta
dva faktora imaju za posledicu jos vecu cenu od one realne...

Cenu proizvoda na domacem trzistu odredjuju iskljucivo same kompanije u

dogovoru sa svojim domacim distributerima...cenu proizvoda na stranom
trzistu odredjuju samo distributeri, nekada u zajednickom dogovoru, a nekada
to bude jednostavno zbir svih troskova ukupne distribucije plus razni troskovi i
takse nametnuti od drzave gde se na kraju prodaje taj uvezeni proizvod...

Postoji jedan jako bitan nevidljivi faktor, a to je kartelsko poslovanje...veoma je

cest slucaj da kompanije iz iste zemlje koje su medjusobno veliki konkurenti, iza
zatvorenih vrata "namestaju" cenu svog proizvoda, tj dogovaraju se koja je
gornja, a koja donja granice cene istih proizvoda koji su konkurencija jedni
drugima...na primer, sve cokolade C i D klase na domacim trzistima su kartelski
namestene, i to je slucaj u bukvalno svakoj drzavi...osim namestanja cena,
domace kompanije se takodje udruzuju protiv inostranih suparnika tako sto u
dogovoru sa svojom drzavom i lokalnim distributerima uvek izdejstvuju da
odredjeni uvozni proizvod ne sme da kosta ispod zacrtane cene...

U samom procesu distribucije svaka umesana strana zeli sto vise da se ugradi,
pa tako kada Nelt uzvozi Kraft proizvode u Srbiji oni obavezno prave razne
mutne dilove sa svim mogucim lancima supermarketa kod nas gde se obe
strane ugradjuju koliko god mogu, a onda kada to rezultira slabijom prodajom
zbog visokih cena, stizu razni "popusti, "vikend akcije", "specijalne ponude" i
razna snizenja jer roba na lageru pocinje da se priblizava svom roku trajanja...

Isto tako i kada Delta DMD uvozi Mars proizvode, u startu krece nenormalno
ugradjivanje, da bi potom sledila snizenja i slicno mazanje ociju u strahu da im
ne propadnu velike zalihe robe...naravno da je isti slucaj i u okruzenju, pa
tako Atlantic Grupa pravi iste zakulisne radnje kad distribuira Nestle, Ferrero i
Manner...takodje svi ti distributeri iz regiona saradjuju, pa Atlantic Grupa deluje

11
i na podrucju Srbije, dok je Delta DMD veoma prisutna u Crnoj Gori...

Nemojte da vas zavara to sto se cene pojedinih proizvoda razlikuju od

prodavnice do prodavnice...svi supermarketi i hipermarketi su medjusobno
povezani kada posluju na odredjenom trzistu jer ne mogu na svoju ruku tek
tako da sami uvoze odredjene proizvode ukoliko im to nije odobreno od drzave
i najvecih domacih konditora na tom trzistu...takodje, svi ovi gore nabrojani
veci distributeri saradjuju sa svakim supermarketom, svaki njihov proizvod je
po istim cenama dostupan svakom trgovinsom lancu po sistemu piramidalne
prodaje...drugim recima, prvo se maksimalno gura najvisa moguca cena koja je
procenjena da moze proci u datoj prodavnici, zatim u zavisnosti od toga kakav
je odnos zeljene i stvarne prodaje, cena se koriguje...naravno da hipermarketi u
startu imaju nizu cenu od obicne male prodavnice, ali i ta cena u hiperkmarketu
je maksimalna, dok je cena u manjoj prodavnici namerno prenaduvana da se
stvori utisak kod potrosaca kako je to ustvari realna cena, a da hipermarketi i
supermarketi rade u korist gradjana...smesno...

Bilo je pitanje konkretno za distribuciju Lindt cokolada...njih trenutno rade dve

firme, Sk-Pred d.o.o za Srbiju, kao i Dupin d.o.o. za Hrvatsku...obe firme takodje
saradjuju medjusobno u cilju maksimalnog profita, a takodje usko saradjuju i sa
trgovinskim lancima po sistemu obostranog ugradjivanja u cenu, sto dovodi do
maksumalnog pumpanja krajnje cene svakog pojedinacnog proizvoda...svaki
trgovinski lanac u Srbiji i Hrvatskoj ima pravo na Lindt cokolade i svi je s
vremena na vreme prodaju u zavisnosti od otkupljenih kolicina...cene su svugde
maksimalne, a koriguju se po potrebi...takodje kad se uoci da se u nekom
odredjenom supermarketu vise prodaju nego u drugim, onda njima bude
ponudjen i veci asortiman proizvoda, a nekada se odredjena snizena cena
zadrzi malo duze sve dok je celokupna prodaja zadovoljavajuca...

Kada je Amedei bio distribuiran u Srbiji on je isao preko hrvatske firme Miva &
Mohor koja se prvenstveno bavi uvozom vina i sampanjca, ali zbog svojih veza
sa odredjenim italijanskim distributerima, uleleli su u lanac preko kojeg ide
jedna linija distribucije Amedei cokolada...prekinuli su distribuciju u Srbiji pre
par godina zbog veoma slabe prodaje (cene su bile nenormalne), ali i dalje tu i
tamo vrse distribuciju ovih cokolada po Hrvatskoj...e sad, kod nas s vremena na
vreme dolazi dosta luksuzne robe nelegalnim putevima pa se desi da odredjeni
proizvod "zaluta" u nekoj prodavnici iako je svercovan, ali ja ovde uglavnom
pisem o legalnim tokovima distribucije kako bih malo objasnio nerealno visoke
cene gotovo svih uvoznih proizvoda...

12
Ovo je samo jedna strana medalje, drugim recima ovo su samo one zadnje
"nebitne" karike u lancu distribucije kada odredjeni proizvod dodje na
odredjeno inostrano trziste...mnogo bitnije karike su one pocetne koje krecu iz
zemlje odredjenog proizvodjaca ciji proizvod treba da bude plasiran u neku
inostranu zemlju...ovde kljucnu ulogu ima ona interna klasifikacija cokolada
koju sam naveo jer svi proizvodi A i B klase mogu sami da odrede svoju
ekskluzivnu distribuciju, sto znaci da ICCO (International Cocoa Organization)
daje pravo svim kompanijama ove klase da sami budu glavni distributeri i da
sami odredjuju ko sve moze da ucestvuje u njihovom lancu distribucije i pod
kojim uslovima...krajnju cenu njihovih proizvoda ne mogu da kontrolisu, ali
mogu da kontrolisu koliki ce biti njihov udeo u ukupnom zbiru ostvarenog
profita izmedju svakog distributera, a takodje sami mogu diktirati sve uslove od
minimalne otkupne kolicine proizvoda do odredjivanja toga sta iz njihovog
asortimana moze da ode na odredjeno trziste, a sta ne moze...

Postoji tu jos jedan mali problemcic...gotovi svi vrhunski proizvodjaci cokolada

iz Belgije, Francuske, Italije i Svajcarske koriste "LLM Chocolate Route", sto je
ustvari neformalni naziv za veoma efikasan metod upravljanja distribucijom
svojih proizvoda preko sopstvenih distributerskih kompanija registrovanih u
poreskim rajevima kao sto su Luxembourg, Liechtenstein i Monaco...ovakav
nacin poslovanja daje jos vece pravo proizvodjacima vrhunske cokolade da
maksimlano koriste svoju poziciju i da ne pristaju na raznorazne ucene koje neki
posrednici u lancu distribucije sprovode nad nize rangiranim proizvodjacima...

Takodje, prilikom finansiranje rada i odrzavanja svojih sopstvenih plantaza

(kakao, vanila, secerna trska), vrhunski proizvodjaci ponovo koriste pouzdani
LLM faktor gde i odredjene banke nude bolje uslove ako se preko njih vrse
novcane transakcije u vezi odredjenih sirovina...tako da danas imamo "kakao
banke" u Luxembourgu (KBL Kredietbank, P&T, Advanzia, ING, Banque de
Luxembourg), "secerne banke" u Liechtensteinu (Lamda Privatbank, LGT Bank,
Liechtensteinische Landesbank, Volksbank, Bank von Erst) i "vanila banke" u
Monacu (Banque J.Safra, Credit Foncier de Monaco, Monte Paschi Monaco,
Compagnie Monegasque de Banque, SG Private Banking)...

Ovo je samo okvirni deo distribucije koji nadam se pomaze da se bolje shvati
cela ta sema i zasto cene toliko variraju...treba uzeti u obzir da proizvodjaci koji
primenjuju gore pomenuti LLM metod imaju veoma blisku saradnju i svoje
interne dogovore, pa tako i svajcarska cokolada ima nizu cenu u Italiji nego u
nekoj drugoj zemlji, pa su i belgijski cokoladni butici zastupljeniji u Francuskoj
vise nego u drugim drzavama, pa zatim svi se oni iskljucivo snabdevaju alpskim

13
mlekom iz Svajcarske, lesnicima iz Italije, psenicom i maslacem iz Francuske,
strucnim kadrovima i masinama iz Belgije, itd...naravno i ona tri gore navedena
poreska raja imaju razne pogodnosti od strane proizvodjaca koji koriste njihove
usluge, zato na primer u te tri male offshore zone mogu da se nadju skoro sve
luksuzne cokolade po sasvim prihvatljivim cenama...

Da malo sumiram sve ovo gore napisano...skoro sve proizvode je moguce

uvoziti, ali cena uvek varira u zavisnoti koliko je posrednika tu umesano i koliko
se svaki od njih ugradjuje...u Srbiji je problem to sto su svi medjusobno
povezani iako se na prvi pogled cini da su konkurencija, pa tako dolazimo do
toga je svaki proizvod duplo skuplji nego sto bi trebalo da bude jer umesto da
samo jedan domaci distributer uzima svoj deo, to cini vise njih odjednom...sto
se tice ovih luksuznijih proizvoda njih je veoma komplikovano uvoziti jer se na
njima mnogo manje zaradjuje od strane nasih distributera jer su veliki
proizvodjaci sami sebe zastitili posto kontrolisu ekskluzivnu distribuciju i sami
odredjuju koliki deo kolaca im na kraju pripada...

Nijedna nasa cokolada nije isla na sve one nabrojane analize nakon kojih se vrsi
glavno svrstavanje, pa su samim tim automatski D klasa, jedino mogu da
spekulisem sta bi bilo kada bi ih ICCO ocenjivao...na primer, hrvatska Dorina je
prosla kroz ova testiranja jer su sada i zvanicno u slobodnoj evropskoj
distribuciji nakon sto su hrvati usli u EU, pa su morali da prodju kroz one
kontrole koje sam ranije navodio (jedino nisu isli na testiranja za britansko i
americko trziste jer je to vec nesto posebno, ali su prosli ona dva glavna
evropska)...istu stvar ce i nasi proizvodjaci raditi za nekoliko godina ako i Srbija
bude ulazila u EU...

Dorina je sada C klasa, ali i to su jedva postigli...od nasih mislim da bi Najlepse

Zelje uspele da udju u C klasu, dok bi cokolade koje pravi Swisslion Takovo pale
na prvom testu, dno dna...od ovih ostalih uopste ne mogu da procenim jer su
bas tu negde na ivici...Bambi koliko god pumpao para u reklame jednostavno
pravi losu cokoladu, Pionir previse varira u kvalitetu, a Simka iako deluje solidno
ima ozbiljnih problema sa svojom proizvodnjom...tome svemu dodaj da nijedna
od nasih cokolada nije "iskrena", tj ono sto pise na omotu uoste ne odgovara
onome sto se nalazi u samoj cokoladi...ali to je slucaj u svim zemljama cije
cokolade nemaju pravu inostranu distribuciju i koje vec po tom osnovu padaju
u D klasu, pa onda sami proizvodjaci imaju tu slobodnu da malo povise udeo
kakao delova jer to niko stvarno ne proverava (zato i ne zele da idu na detaljna
testiranja)...

14
Eto, od domacih cokolada Naljepse Zelje su za nijansu bolje od drugih, recimo
da su one i Dorina veoma pribliznog kvaliteta, ali je i to bas daleko od onoga
kakva bi prava prosecna cokolada trebala da bude...

Najbolje su one prave specijalizovane cokolade za kuvanje koje gotovo da i ne

sadrze secer, vec je cela tabla iskljuci napravljena od kakao mase i kakao
maslaca, i koriste se iskljucivo za kuvanje i nista vise, ali toga nazalost ovde kod
nas nema...sto se ostalih tice, coklada za kuvanje bi trebala da ima minumum
35-40% kakao maslaca i skoro toliko kakao mase, a da ostatak cini samo
secer...znaci pricam samo za kuvanje, dok takve stvari uopste nisu predvidjene
za jelo kao obicne cokolade...u praksi ne postoji "cokolada za jelo i kuvanje", to
su dve potpuno suprotne stvari...ili se pravi samo za kuvanje ili samo za jelo,
sve izmedju toga ne valja...

Menaz je krs, ali takav je kakav je, za torte i kolace kod nas i nema bolje...ali evo
jednog paradoksa, sve ove nase domace crne cokolade (Najlepse Zelje, Bambi,
Daria i njima slicne) u svom sastavu imaju ogromne kolicine kakao maslaca (da
bi se stedelo na proizvodnji) i samim tim mnogo vise odgovaraju da se sluze
samo za kuvanje, a manje za jelo...tako da neces pogresiti i ako neku od njih
koristis jer su nasi genijalci nesvesno napravili sasvim solidne cokolade za
kuvanje iako im je bila namena da to budu "najfinije", "najneznije" i
"najkvalitetnije" cokolade za jelo...itekako je bitan odnos kakao mase i kakao
maslaca, to odlucuje koja je namena cokolade...

Nestle ima odlicne cokolade za kuvanje i prodaju se pod imenom Toll House...a
inace sefovi po restoranima i hotelima obicnu kupuju one najperverznije crne
cokolade za jelo i njih onda tope i koriste u svojim desertima, ali to jedino ima
smisla kad ukus coklade mora bas da dominira i ako se dezert ne pece, dok u
drugim slucajevima to i nije bas preporucljivo je termicka obrada ionako menja
dosta toga, pa se gubi na specificnoj aromi...

Idealna temperatura za cuvanje cokolade je 15-20 stepeni...svako topljenje i

hladjenje utice na ukus, ali zavisi o kojoj je cokoladi rec...ova standardna
komercijana mlecna ne gubi previse, dok bolja crna cokolada vise gubi na
ukusu ako se topi-hladi...leti je najidealnije neko mesto u stanu daleko od bilo
kakve toplote gde je vlaznost vazduha manja od 50%...ako vec nemas neko
pogodno mesto, onda je bolje odmah stavi u frizider pre nego sto krene da se
topi...ne znam sad koliko dugo imas naviku da je vremenski cuvas, ali joj
sigurno dve nedelje u frizideru nece preterano skoditi.

15
Svaka sirovina prolazi kroz razna testiranja i na svakih 6 meseci se vrse nova
istrazivanja koja za cilj imaju da ustanove odakle tacno dolaze najbolje
pojedinacne sirovine...geografski polozaj svakako igra kljucnu ulogu, ali isto
tako postoje i odredjena strogo regulisana pravila po kojima farmeri postupaju
kada je u pitanju proizvodnja sirovina iz raznoraznih cuvenih regija koje su
vekovima poznate upravo po tim svojim sirovinama...kao sto je gotovo
nemoguce osporiti kvalitet penusavih vina iz Sampanj regije, kobe govedine i
iberiko prsute, tako je i kvalitet napuljskih lesnika i alpskog mleka kroz vekove
ostao neizmenjen, jer osim sto se svaka nova generacija farmera specijalno
obucava da svaki korak proizvodnje mora biti bez ikakvih precica i alternativnih
nacina, tako su i same regije dobro zasticene od strane svojih drzava i ne prave
se nikakvi kompromisi sa nekim drugim subjektima koji bi zbog nekog svog cilja
eventualno doveli u opasnost samu regiju na kojoj se proizvodi odredjena
sirovina...

Znaci ovde je pre svega bitan spoj prirodnog i ljudskog faktora...sta vredi imati
savrsen geografski polozaj ako farmeri ne odradjuju svoj deo po pravilima, vec
zbog lakse i brze zarade koriste svakakve metode koje na kraju dovode do
inferiornijeg kvaliteta same sirovine...isto tako, bez obzira koliko neki farmeri
bili strucni i radili sve po pravilima, to sve pada u vodu ako geografski polozaj
nije savrsen za odredjenu sirovinu koju oni proizvode...velike i ozbiljne
kompanije ulazu mnogo novca i stalno vrse testiranja istih sirovina iz razlicitih
delova sveta kako bi unapredili svoj finalni proizvod i eventualno preuzeli
(in)direktnu kontrolu nad odredjenim delom teritorije odakle dolazi najbolje
ocenjena sirovina, a koja je jedan od osnovnih sastojaka nekog njihovog
odredjenog prouzvoda...

Na primer, 70% kakao zrna se proizvodi u tri drzave (Obala Slonovace, Gana i
Indonezija), ali najbolji kvalitet imaju kakao zrna koja dolaze sa plantaza iz
Venecuele, Dominikane i Ekvadora...ubedljivo najbolja kakao zrna dolaze iz
venecuelanske regije Chuao, u pitanju su najsavrsenija criollo zrna cija identicna
proizvodnja ne uspeva nigde drugde, pa ni u ostalim venecuelanskim
regijama...slicna prica je i u vezi vanile, gde oko 75% ovog zacina dolazi iz tri
zemlje (Indonezija, Madagaskar i Kina), ali je ipak najkvalitetnija vanila ona koja
se proizvodi na plantazama u drugim zemljama (Meksiko i Tahiti ubedljivo
ispred ostalih)...

Da se vratim na alpsko mleko...pitas zasto je najskuplje na svetu i po cemu se

razlikuje od ostalih...kratko i jasno, ima takvu prirodnu slatkocu koja jos uvek
nije uocena ni u jednom drugom mleku...kad su se vrsila razna testiranja i kad

16
se u jedan proizvod stavljalo npr 10% cistog alpskog mleka, a u neke druge 10%
mleka iz drugih regiona, uvek su rezultati testiranja bili identicni, uvek se
stvarao utisak kao da proizvod sa alpskim mlekom sadrzi skoro duplo vecu
kolicinu mleka od ostalih proizvoda...to je zato sto sama slatkoca alpskog mleka
stvara tu percepciju da je proizvod mnogo bogatiji mlekom nego sto je to
zapravo slucaj...to je glavni razlog zasto je i dan danas alpsko mleko ubedljivo
skuplje od ostalih mleka i zasto je raznim kompanijama bas toliko stalo da ga
koriste ili da bar stvaraju laznu sliku kako ga koriste...

Nestle Extrafino je C klasa...do pre 20-ak godina Milka, Toblerone i Nestle su

iskljucivo stavljali alpsko mleko u svoje proizvode, ali to odavno nije vise
slucaj...danas tek 1/3 ubacenog mleka je ono pravo alpsko, a 2/3 cini obicno
najjeftinije mleko koje i svi ostali koriste...e sad, imaj na umu da druge cokolade
u sebi imaju oko 25-30% mleka u sebi, dok na primer Milka i Nestle imaju
"samo" 15-18%...po ukusu je gotovo nemoguce zakljuciti da Najlepse Zelje u
sebi imaju mnogo vise mleka nego Milka, upravo zato sto taj mizerni udeo
alpskog mleka ipak daje dovoljnu slatkocu i stvara percepciju da Milka ima
barem isti procenat mleka kao i sve druge cokolade (a mnogima se cini kako su i
Milka i Nestle mnogo bogatije mlekom od ostalih komercijalnih cokolada, iako
to nema veze sa realnoscu)...

Danas jedino vrhunski proizvodjaci daju sebi taj luksuz da u svoj proizvod guraju
100% alpsko mleko, jer se drugima to apsolutno ne isplati...Lindt koristi pola
alpskog mleka i pola obicnog...ko god je probao njihove mlecne cokolade ili one
mlecne Lindor kuglice, moze da uoci tu prirodnu slatkocu apskog mleka...plus,
treba imati u vidu da i Lindt koristi "samo" 20% mleka u svojim mlecnim
proizvodima, to je daleko od nekog proseka koji koriste drugi slicni proizvodjaci,
ali ta pomenuta slatkoca alpskog mleka daje taj prividni osecaj da je cokolada
pretrpana mlekom...Amedei, Domori, Pernigotti, Valrhona, Cluizel, Callebaut,
Godiva, Neuhauss, Leonidas, Dolfin, Galler i jos mnogi drugi proizvodjaci koriste
iskljucivo cisto 100% alpsko mleko...Cote D'Or, Guylian, Alprose, Camille Bloch,
Baci, Ghirardelli i njima slicni, koriste 50-50 alpsko mleko sa obicnim mlekom i
time vrse ustedu u procesu proizvodnje, ali ipak drze visok kvalitet svojih
mlecnih proizvoda...Milka, Nestle, Toblerone, Frey, Kinder, Witor's i ostali,
koriste veoma mizeran udeo alpskog mleka, mada kao sto sam objasnio, ipak
koliko-toliko stvaraju tu percepciju kako su im proizvodi neverovatno bogati
mlekom...svi ostali koriste druge tipove mleka...treba imati u vidu i da
proizvodjaci iz Svajcarske, Italije, Francuske i Belgije imaju svoj mali pakt u vezi
razmene sirovina (o tome sam pisao u onom postu o kanalima distribucije i LLM
faktoru), pa je tako nekim drugim vrhunskim proizvodjacima apsko mleko

17
jednostavno nedostupno, ali to ne znaci da su njihovi mlecni proizvodi mnogo
inferiorniji (pricam o cokoladama A i B klase)...dok proizvodjaci iz drugih
zemalja koji su C i D klasa nikada nisu koristili alpsko mleko niti ce to ciniti, bez
obzira sta pisalo na njihovim ambalazama...to je isto kao kad neki proizvodjaci
vina na svoje proizvode stavljaju rec "sampanjac, a grozdje koje koriste dolazi
sa svih strana, osim iz pomenute francuske regije...

To je vec mnogo komplikovano pitanje jer zavisi od mnogo faktora...50 miliona

ljudi zivi od cokolade, postoji preko 5.5 miliona malih kakao plantaza, 14
miliona farmera radi samostalno i zivi od danas do sutra...oko 4.5 miliona tona
kakao zrna se godisnje proizvede, globalno trziste cokolade je vredno oko 80
milijardi dolara, velika vecina radnika na kakao plantazama zaradjuje samo 2
dolara na dan...recimo da jedna prosecna cokolada u razvijenoj zemlji kosta 1
dolar, od toga samo 6 centi ide onima sa kakao plantaza, a ostatak ide
kompanijama, raznim distrbuterima, i svim povezanim firmama koje ucestvuju
u celom procesu...

Cena na berzama (kada je u pitanju kakao) je veoma nestabilna...u zadnjih 10-

15 godina je varirala od samo 714 do cak 3775 dolara po toni, na svakih mesec-
dva dogadjaju se nagle promene koje su nekada potpuno opravdane (deficit u
proizvodnji ili politicki nemiri koji za posledicu imaju promenu u distribuciji), a
nekada su plod ciste spekulacije, hedz fondova i trgovine na fjucers
marketima...

Fair trade sporazum garantuje farmerima da ce njihov kakao biti kupljen po

ceni od 2000 dolara po toni (ukoliko je cena na berzi niza od toga) ili po
trenutnoj ceni na berzi (ako je veca od 2000 dolara po toni)...plus, farmeri ce
dobiti i premium od 200 dolara po toni koji su obavezni da investiraju u lokalnu
zajednicu ili neki od projekata zastite zivotne sredine...takodje, farmeri mogu
dobiti ekstra 300 dolara po toni ukoliko proizvode organski kakao...tu su jos
razni vidovi pomoci, od toga kako da unaprede svoje plantaze do ukljucivanja u
razne lokalne i regionalne projekte...trenutno oko 125.000 farmera ukljucenih u
62 organizacije iz 18 zemalja koristi sve pogodnosti koje im Fair Trade certifikat
pruza...od ukupne godisnje proizvodnje kakao zrna, trenutno samo 110.000
tona cini Fair Trade (0.9% cokolada u globalu)...

Ne znam zasto je ljudima odbojan Fair Trade, kamo srece da je i ostalih 99%
trzista po tom principu, ali to se naravno nece desiti...Afrika cini 70% kakao
trazista, samo u Obali Slonovace ima preko 100.000 dece koja su primorana da
svakodnevno rade na plantazama (10% njih su zrtve trgovine belim robljem, a

18
ostatak radi na malim plantazama svojih roditelja)...Gana, Mali i Burkina Faso
su sledeci na listi kada je u pitanju izrabljivanje dece da bi se proizveo kakao
(vise od 200.000 dece su zrtve ovog posla)...problem je sto farmeri dobijaju
strasno malu cenu za svoju robu pa ne mogu da zaposljavaju radnike, vec su
primorani da koriste svoju decu...s druge strane, neki farmeri jednostavno ne
mogu da skoluju svoju decu jer zive u ruralnim uslovima i nemaju dovoljno
novca da im kupe knjige ili unajme ucitelje, pa i ta deca na kraju zavrse na
plantazi...Fair Trade se upravo bori protiv toga i jedan od glavnih uslova je da
deca ne smeju biti na plantazama, a farmeri koji prekrse taj uslov momentalno
ispadaju iz celog sistema...95% farmera je nepismeno i velika vecina njih nikada
u zivotu nije probala cokoladu...

Mars, Nestle, Hershey, Kraft i Ferrero cine 57% globalnog trzista, a prve tri
kompanije cine cak 80% americkog trzista...A i B klasa cini tek 9% globalnog
trzista, a C i D drzi cak 91%...kakao plantaze koje su pod kontrolom
proizvodjaca koji prave A i B klasu nalaze se uglavnom u Latinskoj Americi, to su
plantaze na kojima se vecinom proizvode criollo i trinitario zrna...kompanije
nizih klasa uglavnom imaju svoje plantaze po Africi i iskljucivo proizvode
forastero zrna...u celu tu pricu je ukljuceno mali milion distributera, licenciranih
snabdevaca, malih trgovaca, kompanija za obradu kakao zrna, itd...cela ta sema
je veoma komplikovana...

Na primer...u Zapadnoj Africi farmeri prodaju svoja kakao zrna lokalnim

trgovcima koji ih zatim prodaju raznim izvoznicima (cesto u vlasnistvu stranih
kompanija)...u tom sistemu farmeri zaraduju od 3.5 do 6.4 centi od vrednosti
jedne cokolade, a kompanija koja pravi cokoladu zaradi od 56 do 70 centi
(distributeri dobijaju od 12 do 17 centi)...Holandija je najveci uvoznik kakao
zrna, tamo je takodje najveci broj kompanija koje preradjuju zrna i onda ih
prodaju drugim distributerima koji dostavljaju proizvodjacima cokolade zeljene
sirovine (przena kakao zrna, kakao masa, kakao maslac, kakao prah)....e sad,
mnogi proizvodjaci cokolade imaju svoje firme koje (in)direktno kontrolisu
kakao plantaze, obradjuju kakao zrna i vrsi celu distribuciju od zemlje gde se
nalazi plantaza do zemlje gde se nalazi fabrika koja pravi finalni proizvod...LLM
faktor...

Nisam ni mislio da je tebi konkretno Fair Trade odbojan, nego inace dosta ljudi
gleda na to kao na neku vrstu prevare ili slicno, ali je u pitanju odlicna stvar koja
definitivno ima svoju svrhu...kod tih Fair Trade cokolada u proseku oko 10% ide
farmerima, ali kao sto vidis iz gornjeg posta, ta cifra moze malo da varira u
zavisnosti od toga koliko kakao trenutno kosta na berzi...najbitnije je da farmeri

19
u startu znaju minimalnu cenu po kojoj ce njihova roba biti otkupljena i samim
tim su zasticeni od raznih turbulencija koje se desavaju na fjucers marketima u
Londonu (Liffe) i Njujorku (ICE)...osim cene koju dobijaju za svoj kakao, veoma
je bitna pomoc koju dobijaju u vezi poboljsanja infrastrukture na njihovim
plantazama i raznim tehnickim inovacijama sto im omogucuje da podignu
proizvodnju na mnogo visi nivo i da se zastite od raznih eksternih faktora...

Fair Trade je ogroman pokret koji je sacinjen od velikih i malih organizacija,

dobrotvornih fondacija, grupa i pojedinaca...odredjeni proizvodjaci cokolada su
direktno povezani i ucestvuju u celom pokretu na raznorazne nacine, a drugi
samo kupuju Fair Trade kakao i od njega prave svoje proizvode...trenutno ima
oko 150 kompanija koje proizvode ukupno oko 600 Fair Trade cokolada, a svaka
od njih je posebna prica...

Ne postoji na svetu proizvodjac cokolada koji ne gleda kako da se dodatno

ugradi, tako je u celoj konditorskoj industriji, a verujem da je tako i u drugim
oblastima...ako mislis da li koriste Fair Trade da bi se ugradjivali, pa realno
mnogo vise im se isplati da uopste ne ucestvuju u tom Fair Trade sistemu jer je
otkupna cena glavne sirovine (kakao) znatno veca nego sto je to slucaj sa
obicnom nabavkom...razlika u ceni izmedju obicne i Fair Trade cokolade ipak
nije tolika da bi se pokrila razlika koja nastaje kada se kakao otkupljuje po Fair
Trade sistemu umesto na standardan nacin...ovo je vise stvar ideologije (a za
neke cak i prestiza)...

Kupac uvek na kraju placa skuplje, bez obzira o cemu se radi...Fair Trade
cokolade vredi kupovati ako su ljudi zadovoljni cenom, kvalitetom i sto je
najvaznije, ukusom proizvoda...ali ako jedna od te tri komponente nije na
zadovoljavajucem nivou, glupo bi bilo trositi novac iz nekih moralnih
razloga...ima dosta dobrih Fair Trade cokolada (mnoge su A i B klasa), ali isto
tako ima i veoma losih proizvoda, treba biti pazljiv...

Moser-Roth vec dobio kultni status na forumu...nema apsolutno niceg loseg u

tome sto se mnogima ovde svidja, a jos ako je cena zadovoljavajuca, samo
napred

Inace njih proizvodi kompanija Storck (poznata po brendovima kao Merci,

Toffifee, Werther's Original, Riesen, Bendicks, itd) koja ih je spasila bankrota
krajem 60ih godina kada su ih otkupili...

Aldi od 2007. godine ima ekskluzivan dogovor po kojem su glavni distributer

20
ovih cokolada na veliko, ali i dalje se prave samo u Storck fabrikama...koristi se
najjeftiniji kakao, ali nema veze ako se ljudima dopada

Kinder cokolade postoje 60 godina, a Kinder jaja 40...nije se menjao sastav

nijednog od ovih proizvoda od njihovog nastanka...Ferrero nikada ne radi takve
stvari jer vole sve da bude prosto i jednostavno, pa zato i nemaju prevelik
asortiman proizvoda, a inace njihova proizvodnja nije toliko skupa da bi morali
sada da hvataju precice...procenat kakao delova u svim proizvodima je uvek bio
nizak, nikada im on nije bio neki adut...

Kinder cokolada se sastoji od mlecne cokolade (40%) i mlecnog punjenja

(60%)...mlecna cokolada ima 30% kakao delova, ali posto cini manje od
polovine prozivoda, ukupan procenat kakao delova je 13%...
Kinder jaje se sastoji isto od mlecne cokolade (47%) i mlecnog punjenja
(53%)...mlecna cokolada isto sadrzi 30% kakao delova, ali cini skoro polovinu
proizvoda, tako da je ukupan procenat kakao delova 15%...
Ono sto oba proizvoda razlikuje od mnogih drugih je veoma visok sadrzaj
mleka...Kinder cokolada ima 33% ukupne suve materije mleka, a Kinder jaje ima
32%...svi Kinder proizvodi su pre svega namenjeni deci

Mnoge druge cokolade jesu menjale kolicinu kakao delova u prethodnim

decenijama...Toblerone je u svoje zlatno vreme imao oko 35%, a sada ima
28%...Milka je imala oko 40%, sada ima 30%...Nestle je takodje imao oko 40%,
sada ima 34%, itd...zlatno vreme je bilo do kraja 80-ih, a onda je prvo Kraft
preuzeo Jacobs Suchard kompaniju (Milka i Toblerone) i poceo da menja sastav
da bi znatno oborio cenu proizvodnje, a potom je i Nestle to isto uradio kako bi
bio konkuretan sa cenom...isti taj trend su preuzeli i brojni drugi
proizvodjaci...Dorina je imala oko 33%, a sada 29%...Najlepse Zelje su imale oko
32%, a danas imaju 27%

Francuzi previse romantizuju svoje cokolade, u pitanju je klasicna crna

cokolada, a taj naziv "round et chalereux" je samo izvadjen iz njihovog opisa te
cokolade (Une acidité timide, laissant éclater des notes rondes,
chaleureusement chocolatées, qui laisse place à un second souffle chargé
d'épices douces et relevées. Son caractère est appuyé par une présence
délicatement amère)...

Drugim recima, jak i elegantan cokoladni ukus, kompleksnost izmedju gorcine i

blage kiselosti...kako god da se prevede zvuci zesce pretenciozno, ali svi
stavljaju takve opise...inace Valrhona je zakon

21
A ovo za tragove kostunjavog voca i slicnih stvari...kompanije su duzne da to
stavljaju na sve svoje proizvode koji se prave na istim masinama kao i neki drugi
proizvodi (bez obzira sto se masine detaljno ciste)

U ovom slucaju, Adore koristi velike cokoladne blokove od 5kg koje topi i onda
im dodaje razne ukuse i od toga nastaju raznorazne praline...ostatak te
istopljene radne cokolade koji nije pretvoren u praline, oni jednostavno
transformisu u standardni blok cokolade od 100g (kao na slici), i onda prodaju
posebno...takva cokolada ima oko 70% kakao delova, ali posto je u pitanju
izvorna radna cokolada, procenat kakao mase i kakao maslaca je skoro
izjednacen...idealno je da crna cokolada namenjena za jelo nema vise od 5%
kakao maslaca, a ove koje su za kuvanje i neku dalju izradu moraju da imaju
najmanje 30% kakao maslaca...tako da je ta Adore cokolada sa slike vise za
kuvanje nego za jelo, ali ako bih je uporedio sa ostalim nasim domacim crnim
cokoladama, onda je Rolls-Royce za sve njih, slobodno je jedi do mile volje

Mars je poceo da pravi Twix krajem 60-ih godina i to iskljucivo za trziste Velike
Britanije jer su tamo bili ludi za slatkisima koji su kombinacija keksa, cokolade i
karamele...tek desetak godina kasnije krece da se prodaje u Americi i ostatku
Evrope...inace sve do 90-ih godina u Evropi se prodavao pod imenom Raider, a i
dan danas jedan od ubedljivo najprodavanijih slatkisa na dva najvaznija trzista
(USA i UK)...

On spada u onu kategoriju cokoladica koje se cesto ne stavljaju u istu grupu sa

klasicnim cokoladama...to je greska jer vecina kupaca ionako ne pravi razliku
izmedju "chocolate" i "candy bar" i samim tim trziste ovakvih proizvoda se
preklapa sa opste prihvacenim cokoladama...kada se to uzme u obizir,
najprodavaniji cokoladni proizvod u Americi je Snickers, zatim Butterfinger,
potom 3 Musketeers, a onda Twix i KitKat...kada se pogleda trziste Velike
Britanije, tu dominira Mars cokoladica, zatim KitKat, a Twix je na trecem
mestu...na ostalim trzistima Twix je takodje u vrhu, a globalno je treci
najpopularniji proizvod Mars kompanije...

E sad, da li valja...ako se poredi sa vrhunskim klasicnim cokoladama onda je

daleko ispod tog nivoa jer osim sto se koristi najjeftiniji kakao, takodje se
koriste sirup od glukoze, biljna mast, laktoza, mlecna mast i surutka u prahu, a
njihova jedina svrha je da pojeftine proizvodnju u time obore finalnu
cenu...posto ovakve cokoladice ne potpadaju pod onu klasifikaciju (jer se ne
smatraju cokoladama) onda ne mogu da ih svrstam u odredjenu grupu, ali

22
recimo da je kvalitet priblizan klasicnim cokoladama iz C klase...ovo je samo
prica o kvalitetu, ukus je vec licna stvar...ako ti se ukus necega svidja, ne
obracaj paznju na ove sitnice...

Slatkis kao i svaki drugi slatkis, u nekim umerenim kolicinama sve treba probati
i onda uglavnom jesti ono sto izaziva najvece zadovoljstvo...Mars i Nestle prave
veoma dobre cokoladice i nema niceg spornog u vezi toga...to je tip proizvoda
koji ima svrhu da obezbedi instant zadovoljstvo po veoma pristupacnoj
ceni...od tih cokoladica najvise volim uglavnom ono sto Ferrero proizvodi,
narocio Kinder Bueno.

Ali prestani da se ponasas kao turista, kad si vec u Svajcarskoj zaboravi na Lindt,
Villars, Frey, Suchard, Munz, Toblerone, Maestrani, Cailler, Alprose i slicnu
komercijalu...udri na pravu A klasu

-Teuscher
-Chocolaterie Du Rhône
-Pascoët
-Rohr
-Micheli
-Confiserie Zurcher
-Arve
-Christian Constant
-Bonbonnière
-Stettler

Ako mislis od ovih koje se prodaju u Srbiji, pa i nema nekog izbora...bela Milka
je najbolja, ali je kvalitet povuci-potegni...bela Bambi je smesna...

Inace od belih cokolada najbolje su Amedei Toscano White, Godiva White,

Valrhona Blanc 35%, Callebaut White, Vivani Weisse Vanille, Green & Black's
White, Divine White, Hotel Chocolat White, itd...

A klasa se uglavnom distribuira specijalizovanim prodavnicama luksuzne robe

(cokolada, vino, cigare), najpoznatijim hotelima, elitnim restoranima i raznim
pojedincima ili grupama koje organizuju prestizne dogadjaje i manifestacije
kojima prisustvuju bogate i poznate licnosti...u manjoj meri neke od ovih
cokolada dospevaju na aerodrome i free shopove, a mogu se naci i u nekim
trznim centrima, supermarketima i prodavnicama zdrave hrane, ali je to dosta
suzen izbor i u pitanju je veoma limitirana distribucija...takodje dosta ovih

23
proizvodjaca A klase imaju svoje cokoladne butike po celom svetu, to je
najbolja opcija...

Vidim da ti je dosta njih odgovorilo za Nemacku, tu nemam nista da dodam jer

Nemacku slabije posecujem, uglavnom samo u prolazu, pa nemam dovoljno
vremena da trazim gde se prodaju najbolje cokolade...

Sto se tice Francuske tu ti vec mogu pomoci, ali jedino ako je Pariz u pitanju
posto se tamo najvise krecem...pre svega zaboravi na supermarkete, Pariz i
Brisel su dva najbolja grada na svetu kada je u pitanju cokolada jer su tu
skoncentrisani svi najbolji cokoladni butici...osim sto sve prsti od A klase, u tim
buticima rade najbolji cokolateri koji smisljaju takve kombinacije ukusa da to
nije normalno...cokoladni raj...

E sad, glavna radnja u Parizu koju treba posetiti je A l’Etoile d’Or (30, rue Pierre
Fontaine), najbolji candy shop na planeti sa velikim izborom cokolada A klase
(Bernachon,Bonnat, Le Roux, itd)...

A evo i najboljih cokoladnih butika u Parizu, vecina njih se moze naci na vise
adresa...kao sto sam napomenuo, uz cokoladne butike u Briselu, ovo je najbolje
sto postoji kada je u pitanju cokolada...

La Maison du Chocolat (19 rue de Sèvre; 6e, St-Germain-des-Pres)

Patrick Roger (108, blvd. St. Germain; 6e, Latin Quarter)
Pierre Marcolini (89 rue de Seine; 6e, St-Germain-des-Pres)
Jacques Genin (133 rue de Turenne; 3e, Le Marais)
Richart (258 Boulevard St-Germain; 6e, St-Germain-des-Pres)
Michel Chaudun (149 rue de l'Universite; 7e, Invalides)
Jean-Charles Rouchoux (16 rue d'Assas; 6e, Luxembourg)
Pierre Hermé (72 rue Bonapart; 6e, Latin Quarter)
Christian Constant (37 rue d'Assas; 6e, Luxembourg)
Henri Le Roux (1 rue de Bourbon le Château; 6e, St-Germain-des-Pres)
Jean-Paul Hévin (231 rue Saint-Honore; 1er, Louvre/Tuileries)
Josephine Vannier (4, rue du Pas de la Mule)
Gerard Mulot (76, rue de Seine; 2, rue Lobineau)
Michel Cluizel (201, rue St. Honoré)
Debauve & Gallais (30, rue des Saints-Pères)
Chocotruffe (39 rue du Cherche-Midi)
Puyricard (27 avenue Rapp)
A la Petite Fabrique (12 rue St-Sabin)

24
Regis Chocolatier (89, rue de Passy)
À la Mère de Famille (35 rue du Faubourg; 47 Rue Cler)

Realno je Swisslion najgori od svih tih nasih vecih konditora, mada nisu to
drasticne razlike jer i ovi ostali imaju tek po 2-3 solidna proizvoda, a sve ostalo
im je krs...naravno, pricam samo o kvalitetu, ne ulazim u to da li se nekome
svidja ukus necega ili ne, to je licna stvar...ali kad vec volis taj Choco Biscuit,
jednostavno moras kako znas i umes da probas Petit Ecolier (LU) i onda ces
shvatiti kolika je to razlika u kvalitetu

Od svih domacih rucno pravljenih cokolada, oni su(Adore) najbolji jer koriste
najkvalitetnije sirovine, mada se neko ovde vec zalio da je par puta naleteo na
bajate praline...meni se to nije desilo, ali treba biti oprezan...
Pisao sam vec o Adore cokoladama u nekoliko navrata, za tu cenu je verovatno
bolje kupiti neku stranu cokoladu B klase, ali treba probati i njih...da se ne
ponavljam, evo ti neki citati iz ranijih postova:

"Adore je po ovoj klasifikaciji B klasa jer je njima iskljucivo Callebaut dostavljac

sirovina (salju im gotove crne, mlecne i bele blokove od po 5kg koji su im osnova
za priline)..."

"Callebaut je A klasa sto se tice proizvodnje svojih sopstvenih cokolada...

Medjutim oni, kao i mnogo drugi veliki proizvodjaci, se takodje bave
proizvodnjom sirovina koje potom kupuju vlasnici radionica za rucnu
proizvodnju cokolade...tu spadaju table od po 5kg zvane "couverture chocolate"
koje sluze za topljenje i pravljenje pralina, zatim kakao prah, kakao maslac,
razni prelivi i glazure, kostunjavo voce, sitnice za dekoraciju, i jos mnogo toga...
Oni takodje imaju i svoju skolu "Callebaut College", i svako ko je zavrsi i osnuje
svoju samostalnu radionicu za proizvodnju cokolade ima mogucnost da od njih
dobija sve potrebne sirovine po izuzetno pristupacnim cenama...vlasnica
prodavnice Adore je jedna od onih koji su uspesno zavrsili njihovu skolu i od
samog osnivanja svoje radnje koristi iskljucivo njihove sirovine...
Ko zeli da bude A klasa mora pre svega da ima svoje plantaze i da mu
proizvodnja krece od branja kakao zrna, a kao sto vidis to definitivno nije slucaj
u vezi Adore cokolada...njima dolaze gotovi blokovi od po 5 kg koji oni tope, i
onda prave pojedinace praline dodavajuci im razlicite sastojke...posto koriste
kvalitetnog snabdevaca sirovina i pridrzavaju se svih procedura, to ih
automatski stavlja u B klasu...e sad, da li im je svaki eksperiment sa novom
pralinom uspesan ili ne, to je vec druga prica i stvar ukusa..."

25
Cena prefinjenih cokolada u Americi je veoma pristupacna...tamo sam zavrsio
srednju skolu (LFNY) i pre nego sto sam krenuo da se bavim ovim sto trenutno
radim, imao sam prilike i na licnom primeru da vidim kako se ponasaju
amerikanci kada se radi o cokoladi...Godiva je bila tek za nijansu skuplja od
Hershey cokolada, a posto je u skoli bilo skoro 2/3 stranaca svi smo uglavnom
nju jeli, dok su amerikanci stalno sa sobom vukli neki od Mars ili Hershey
proizvoda...non-stop smo se svadjali koje su cokolade bolje, a u to vreme ja
licno nisam tako dobro poznavao materiju, ali mi je uvek Godiva bila
neuporedivo ukusnija...

Kasnije kada mi je cokolada postala zanimanje i kada sam poceo time ozbiljno
da se bavim, shvatio sam zasto su svi moji tadasnji americki drugari i drugarice
izbegavali lepu evropsku cokoladu i iskljucivo kupovali svoje domace
proizvode...jednostavno naviknuti su na taj zasecereni proizvod koji je
siromasniji kakao delovima i njihova percepcija slatkisa je mnogo drukcija nego
sto je to slucaj sa nama...amerciko trziste je daleko najprofitabilnije, pisao sam
vec o tome, sve kompanije zele da bude uspesne tamo, ali samo mali procenat
njih time moze da se pohvali...cak i odlicne americke cokolade ne mogu tamo
da prodju...da Lindt nije otkupio Ghirardelli, sada te cokolade ne bi vise
postojale...isto tako su Scharffen Berger i Dagoba bili na rubu bankrota, ali ih je
Hershey u zadnjem trenutku spasio propasti...

Pitas gde te prefinjene cokolade imaju veci uspeh...Belgija, Francuska,

Svajcarska i Italija su zemlje gde se vecinom jedu te bolje cokolade...3/4 trzista
u tim zemljama cine cokolade A i B klase...a cene su obicno vise nego u Americi,
ali cak ni prisupacna cena nije dovoljan razlog prosecnom amerikacu da makar
proba neku od tih jacih cokolada...sto se njih tice, Snicker i Butterfinger su
najbolji proizvodi svih vremena...

Ne znam zasto je sad odjednom lose pricati o tim skupljim cokoladama...cena

nije svugde ista, mnogo veci problem je dostupnost jer sta vredi ako neko
odavde i zeli da proba kvalitetniju cokoladu, ako ne moze nigde da je
kupi...kapiram da moje pisanje zvuci zesce snobovski, ali stvarno ne znam kako
drukcije da formulisem, nije mi namera da propagiram kako ljudi trebaju jesti
samo odredjene proizvode koji su uglavnom bezobrazno skupi, vec samo
pricam o cokoladi u globalu...kada bi u Srbiji bio izbor cokolada kao u Americi i
kada bi cena bila tako pristupacna u odnosu na prosecnu platu, nasi ljudi bi
odmah prepoznali kvalitet...

26
SLADOLED
Sto se tice sladoleda mislim da nista nisam pisao, osim sto sam Kojotu
preporucio koji sladoled jednostavno mora da proba dok je u Svajcarskoj

Najbolji je italijanski sladoled, dobro poznati gelato...glavna razlika u odnosu na

standardan sladoled je u tome sto sadrzi manje mlecne masti i gotovo da nema
vazduha u njemu, a to dovodi do intenzivnije arome i mnogo bolje teksture...e
sad, problem je sto se rec "gelato" zloupotrebljava van Italije i onda u mnogim
zemljama razni proizvodjaci svojim sladoledima daju to ime, a ne pridrzavaju se
pravila proizvodnje i njihov krajnji proizvod u vecini slucajeva nije onakav kakav
treba da bude da bi nosio to ime...u Italiji 70% trzista drze specijalizovane
gelato prodavnice, ima ih ukupno oko 5000 (a u celom svetu oko 15000), a
najbolji su svakako mali lokalni proizvodjaci koji vec generacijama prave gelato i
koji nisu podlegli globalizaciji i smanjili kvalitet svojih proizvoda, vec su i dan
danas porodicne firme...Italija je raj kada je u pitanju sladoled...

Odmah uz gelato, vredi istaci specijalizovane radnje za sladolede, obicno ih

nazivaju Ice Cream Parlour...tu se prodaje vise vrsta (standardan sladoled,
gelato, sorbet, smrznuti jogurt) i ima mali milion odlicnih radnji sirom svetu,
mada recimo da Amerika dominira u tom segmentu...mogao bih da nabrojim
desetak mesta gde sam jeo najbolji sladoled u zivotu, ali ovo je zasnovano samo
na licnom iskustvu i mom subjektivnom misljenju...u Italiji najvise su mi se
svideli Perchè No! (Firenca), Antico Caffè Spinnato (Palermo), Bar Gelateria
Ercole (Pico Kalabro)...u Francuskoj jedino mogu da izdvojim Fenocchio (Nica) i
to je to sto se tice Evrope...kad je u pitanju Amerika, jedino mogu da pricam o
Njujorku jer sam tamo najduze vremena proveo, a siguran sam da i u ostalim
mestima ima gomila dobrih radnji sa sladoledima (narocito u Kaliforniji), ali sto
se tice samog Njujorka tu izdvajam The Original Chinatown Ice Cream
Factory, Big Gay Ice Cream, Stellina, OddFellows, Max & Mina’s, Eddie’s Sweet
Shop...ovo je sve krajnje subjektivno i iz licnog primera...

Sad na red dolazi industrijski sladoled, namerno sam prvo pisao o

specijalizovanim radnjama jer su one daleko iznad bilo kog sladoleda koji se
moze kupiti u supermarketima...sto se tice industrijskog sladoleda tu
dominiraju dve kompanije koje drze gotove sve popularnije
brendove...Nestlé je vlasnik brendova kao sto su Häagen-
Dazs, Dreyer's, Mövenpick, Maxibon, Extrême, Parlour, Mega, Drumstick, Kimy,
itd...s druge strane, Unilever je vlasnik brendova kao sto su Ben &
Jerry's, Klondike, Breyers,Popsicle, Carte
D'Or, Magnum, Viennetta, Twister, Cornetto, Solero, itd...svi ovi sladoledi su

27
pribliznog kvaliteta i sadrze gomilu precica u svojoj proizvodnji kako bi im cena
proizvodnje bila niza, tako da je jedina razlika u kombinaciji ukusa i bilo kakvo
ocenjivanje ovih proizvoda uvek bi bilo bazirano samo na licnoj percepciji
svakog kupca, mali izuzetak je Mövenpick sladoled jer ne sadrzi vestacke aditive
i boje (zato sam ga i preporucio Kojotu)...od ostalih malu prednost imaju Carte
D'Or i Breyers, a ostali su gotovo ujednaceni, bar od tih poznatih...

Ovi navedeni industrijski sladoledi se uglavnom smatraju najboljima, ali

ponavljam da je to vise stvar percepcije krajnjeg kupca jer je kvalitet na istom
nivou...sladoledi sa ex-yu prostora su nizeg kvaliteta, ali nije u pitanju neka
drasticna razlika (kao kod cokolada i keksova)...i kod nas su znatno bolji
sladoledi koji se mogu kupiti u specijalizovanim radnjama, nego u
supermarketima, mada daleko od toga da ne moze nekad nesto interesantno
da se nadje i u prodavnicama...to je to sto se tice sladoleda, jedino da
napomenem da dosta proizvodjaca vrhunskih cokolada takodje pravi razne
sladolede, ali njihova distribucija je mnogo limitirana...

Gelato je najbolji u specijalizovanim radnjama, a sve te industrijske verzije vise

donose stete nego koristi kada je u pitanju ugled ovog fenomenalnog
sladoleda, bez obzira koja ga kompanija pravila...

Dobro ti je secanje, jeste Parmalat bio vlasnik Grisbi keksova sve do kraja 2005.
godine, a onda su zbog finansijskih problema bili primorani da prodaju celu
svoju konditorsku sekciju...nekoliko vecih italijanskih kompanija je vodilo pravi
mali rat oko toga ko ce da ih preuzme, a na kraju je Vicenzi izasao kao
pobednik, pa osim svojih slatkisa, sada proizvode i Grisbi keksove i Mr Day
mafine, kolace, krofne, kroasane, itd...

Parmalat je od jedne sjajne kompanije dosao na rub provalije kada su poceli

previse da se igraju na berzi i da uzimaju sulude kredite koje ni u ludilu nisu
mogli da vrate...tada im se i Berlusconi zamerio jer su poceli da se mesaju u
neke njegove poslove...nekoliko puta su bili na ivici bankrota, neki vodeci ljudi
su zavrsili u zatvoru zbog pranja novca, a na kraju je Parmalat spasila pohlepa
pojedinih velikih banaka koje ne samo da su odobravale velike kredite bez
pravog pokrica, vec su ucestvovali u prevari sa tadasnjim gazdom kompanije, to
im se obilo o glavu jer su posle morale da isplate veliki novac prevarenim
akcionarima..

28
KEKS
Pa o lecitinu bi moglo do sutra da se pise i bilo bi veoma dosadno za citanje...ali
pokusacu da objasnim njegovu ulogu u cokoladama (posto je to glavna tema) i
keksovima, sa prakticnim primerima...

Koristi se kao emulgator ili lubrikant...kontrolise kristalizaciju secera i celu

strukturu cokolade, pomaze u homogenom miksovanju sastojaka, produzava
rok trajanja proizvoda, i sto je najvaznije, sprecava odvajanje kakao mase i
kakao maslaca u samoj cokoladi i dovodi do toga da tekstura cokolade bude
savrseno glatka...medjutim, sam proces proizvodnje cokolade ukoliko je duzi
nego sto je to obicno, tj ukoliko je sistem konciranja doveden do savrsenstva,
eliminise upotrebu lecitina jer se na kraju dobija dovoljno glatka tekstura
cokolade...

E sad, mali je broj proizvodjaca koji su podigli svoj sistem proizvodnje do takvog
nivoa, plus ovakav nacin proizvodje za neke nije isplatljiv jer bi im dnevna
proizvodnja bila zestoko usporena i manji broj cokolada bi bio plasiran na
trziste...s druge strane, velika vecina proizvodjaca nije sposobna da proizvede
cokoladu bez lecitina jer nemaju niti dovoljno dobre masine za konciranje, niti
dovoljno dobre ljude koji bi sproveli sve ovo u delo...ukoliko neko ima
odredjenu alergiju prema lecitinu ili ne zeli da ga koristi iz nekih drugih razloga
(GMO GMO GMO!!!) onda jedino treba da se osloni na organske cokolade koje
ga uopste ne koriste ili da dobro preceslja sve ove jace brendove crnih cokolada
i vidi po sastavu da li ima lecitin ili ne (velika vecina ga ima)...

Lecitin ko lecitin ima milion mana, ali daleko od toga da je on problem u

cokoladama...bolji proizvodjaci koriste prirodni ili nerafinisani lecitin, ovi ostali
po pravilu sojin lecitin koji je sam po sebi toliko nekvalitetan da je potpuno
svejedno da li potice od organske soje ili GMO soje...ako cemo iskreno, u velikoj
vecini organske soje nalaze tu i tamo GMO tragove sto dovodi do toga da je
soja odavno otisla u tri lepe...

GMO je trenutno popularna tema i bez veze se pravi cela fama za koju su krivi
lobisti koji je brane i oni koji je napadaju...godinama mi svi jedemo GMO soju
svidelo se to nekome ili ne, i sto je najgore to je i najmanji problem kad se
pogleda sta rade sa mlekom, mesom, vocem i povrcem, kakve sve hemikalije
koriste u svrhu brze i jeftinije proizvodnje, sto za rezultat ima znatno
osiromaseniji finalni proizvod koji mozda izgleda vece i bolje, ali je osiromasen
svog prirodnog ukusa i dodate su mu razne gluposti koje nemaju svoje mesto u
ljudskoj ishrani...

29
Hidrogenizovane biljne masti, hidrogenizovana bilja ulja, visoko fruktozni
kukuruzni sirup ili fruktoza, surutka u prahu, dekstroza, laktoza i jos gomila
besmislenih proizvoda sto se trpaju u cokolade i keksove su mnogo veci
problem od lecitina (pa bi on i sojin, GMO GMO GMO!!!) koji apsolutno svi
ignorisu iz raznoraznih interesa, ali vazan je lecitin koji cini manje od 0.9%
sastava nekog proizvoda u odnosu na sve gore pobrojano cije je prisustvo
daleko vece...cela kuca se rusi a sva paznja usmerena na jedan polomljen
prozor...treba zabraniti GMO i slicne budalastine, ali isto tako ne treba se
praviti lud kada su u pitanju neke mnogo gore stvari koje nisu toliko popularne
kao famozni GMO, a godinama ih proizvodjaci koriste i posle prodaju fore tipa
"zdrava hrana", "zdrava uzina", "zdrav keks", "zdrava grickalica"...

Prirodan lecitin u cokoladama je ok, sojin lecitin nije...da li je najveci problem,

nije...ali opet sam se previse raspricao, pa ajde jos samo da pomenem njegovu
ulogu u keksu...

Za razliku od cokolade gde lecitin ima kljucnu ulogu u postizanju glatke

strukture, u proizvodnji keksa je potpuno nepotreban. cak sta vise svaki
emulgator u keksu je nepotreban, gde god pise E i odredjeni broj, znaci da je
proizvodjac dao sve od sebe da maksimalno pojeftini proizvodnju svog keksa i
da cak sta vise doprinese do znacajnog gubitka kvaliteta svog proizvoda...

Pomocu emulgatora u keksovima stedi se na maslacu (ili biljnom ulju) i jajima

jer igra glavnu ulogu povezivaca svih sastojaka...takodje pomocu njega se
znatno ubrzavaju odredjeni procesi koji bi trebali da traju duze jer je sam
proces proizvodnje keksa veoma specifican, npr. emulgatori "vestacki"
ubrzavaju fermentaciju, podizanje testa, povecanje volumena, a takodje
smanjuje lepljivost (sto pomaze proizvodjacima da imaju manje posla kod
ciscenja svojh proizvodnih traka)...

Zamislite sledecu situaciju...zamesili ste testo za hleb i umesto celog onog

procesa gde testo stavite sa strane dok ono naraste kako treba, vi ubacite
odradjeni sastojak (emulgator) i ceo proces se neprirodno ubrza...isto tako
izvadite testo iz zamrzivaca i umesto da prodje period njegovog odmrzavanja, vi
ubacite neki sastojak (emulgator) i testo se brze otopi...ovo je banalan primer,
ali zamislite kada u fabrici napravite smesu osnovnih sastojaka i ceo njihov
proces spajanja od samog pocetka, do pecenja na kraju ubrzate tri puta od
prirodnog...e sada, zamislite kada vam ni osnovni sastojci nisu maksimalnog
kvaliteta vec koristite razne budalastine (hidrogenizovane masnoce, fruktoza,

30
dekstroza, laktoza. surutka u prahu) i svemu tome dodate emulgator...i sto je
jos gore, kao slag na tortu dodate vanilin koji se masovno trpa i u keksove i u
cokolade (jedino treba da se stavlja ili burbon vanila ili prirodna aroma vanile)...

U keksove treba da idu gradivne materije kao sto su psenicno brasno (ili
njegova kombinacija sa drugim zitaricama), zatim secer, maslac (ili prirodna
bilja ulja), mleko u prahu, jaja, med, jecmeni slad, kakao, kostunjavo voce, suvo
voce, so, prirodni zacini (vanila, cimet, itd)...kombinacijom ovakvih sastojaka se
pravi vrhunski keks, a ne kojekakvim jeftinim zamenama da bi se stedelo na
maslacu ili mleku u prahu...takodje tu idu i sredstva za dizanje testa i limunska
kiselina...sve ostalo apsolutno nema sta da trazi u keksu...

Inace sami proizvodjaci keksova se veoma lako raspoznaju...ne postoji

klasifikacija kao kod cokolade, ali da sad bas mnogo ne smaram ljude postoji
nesto sto se u internim krugovima naziva TOP-30...

Ovde spadaju kompanije koje prave najbolje keksove i industrijske kolace na

svetu...gledaju se pre svega koji se sastojci koriste, zatim da li se pribegava
raznim precicama i takodje, ko je izumeo koji keks...

Mali je broj zemalja gde su skoncentrisani najbolji proizvodjaci...na istocnu

Evropu slobodno zaboravite jer je to ruglo najgore industrijske piraterije koja je
svaki, ali bukvalno svaki keks prekopirala od nekog i napravila znatno
siromasniju varijantu posto su krali imena i dizajn, a sastave su sami izmisljali
gledajuci da im proizvodnja bude sto jeftinija...

TOP-30 proizvodjaci keksova i kolaca:

- Francuska: LU, St-Mitchel

- Italija: Moulino Bianco, Loacker, Vicenzi, Plasmon, Divella, Balocco,
Galbusera, Oro Saiwa
- Belgija: Delacre, Jules Destrooper
- Svajcarska: Kambly, Lackerli Huus, Kagi
- Austrija: Manner, Pischinger
- Nemacka: Bahlsen, Griesson, Lambertz, Schulte
- Danska: Bisca, Kelsen
- Velika Britanija: McVitie's, Jacob's
- Amerika: Nabisco, Keebler, Pepperidge Farm, Archway Cookies, Little Debbie

Ko od navedenih pravi najbolji keks to je vec pitanje ukusa...ali su zemlje

31
poredjani s razlogom u ovom nizu jer odredjeni proizvodjaci (pre svih LU i
Moulino Bianco) ne koriste bas nikakve precice i u svoj keks stavljaju samo ono
sto treba tu da ide...naravno svaki od ovih 30 proizvodjaca je prica za sebe, a
posto u industriji keksa ne postoji "luksuzni proizvod" kao u industriji cokolade,
ipak treba da se zna ko je glavni...

Cokoladu ne moze pojedinac da napravi koja ce biti ukusnija od neke elitne, ali
keksovi i kolaci su druga prica gde je po pravilu svez, vruc keks/kolac bolji od
industrijskog ukoliko su korisceni pravi sastojci i ukoliko se ispostovao ceo
proces proizvodnje...medjutim, mnogo je prakticnije osloniti se na industrijske
proizvode...a kada je to slucaj, bar neka se zna sta je dobro i kvalitetno...

Previse bi bilo dosadno da sada pisem kako se dobija lecitin i da uporedjujem

njegove pozitivne i negativne strane...on ima svoju svrhu u cokoladama i meni
nikada nije predstavljao problem sto se koristi...ali ima veliki broj ljudi koji se
(ne)opravdano njega plase zbog eventualnog prisustva GMO u njemu...i to
onda otvara neku novu dimenziju gde se cela konditorska industrija prema
sojinom lecitinu odnosi u fazonu "don't ask don't tell" kada ga dobijaju od svog
snabdevaca...cela ta fama je prenaduvana i skrece paznju sa nekih vecih
priblema, ali znacajno utice i na industriju i na potrosace...ponavljam, ja licno
nemam nista protiv lecitina u cokoladama, ali razumem sve one koji imaju
problem sa njim...

Cokolada bez lecitina je naravno bolja od one koja ga sadrzi ukoliko je prave
dovoljno strucni ljudi...konciranje je kljucna faza za dobijanje savrsene glatke
teksture i kada odes u bilo koju ozbiljnu radnju koja prodaje sveze cokoladne
praline, nijedna od njih ne sadrzi lecitin...isto se odnosi i na industrijsku
proizvodnju gde samo vrhunski proizvodjaci mogu to da izvedu...evo na primer
Amedei ima najbolje plantaze i pravi mozda i najbolju cistu crnu cokoladu
(Porcelana 70%) i u njoj nema lecetina...Dolfin ima najbolji tim strucnjaka koji
prave neverovanto komplikovane ukuse i takodje ne koriste lecitin...cokolada
bez lecitina je bolja, ali treba znati to napraviti...mada ponavljam, on u
cokoladama nije sporan...

Keks i kolaci su nesto sasvim drugo...jedna je stvar kad dodas lecitin u kakao
masu i kakao maslac gde pomaze u sprecavanju njihovog odvajanja ako proces
konciranja nije doveden do savrsenstva...s druge strane umeseno testo za keks
ili kolace je "ziva materija" koja se potpuno drukcije ponasa kada joj se doda
lecitin...testo mora da ima svoj prirodni proces od narastanja do pecenja i ovde
lecitin poprilicno ubrzava sve te radnje i znajacno utice na kvalitet...koliko puta

32
ti se desilo da kupis neki keks cija svezina i ukus variraju od kutije do kutije iako
im je isti rok trajanja...jednom lep i hrskav, drugi put previse tvrd i budjav...e to
se desava kada se ne ispostuju prirodni procesi koje test za keks/kolac
zahteva...

Naglasio sam da su sredstva za dizanje testa, soda bikarbona i limunska kiselina

normalni sastojci, ali sve ostalo nije, i to nije pausalna ocena vec
cinjenica...emulgatori se koriste da bi se znacajno pojeftinila proizvodnja i da bi
se koristile razne precice, a to utice na sam kvalitet proizvoda...obican secer je
osnova svakog normalnog konditorskog proizvoda i njegova svrha je
jednostavna, on je tu da zasladi proizvod i nista vise...s druge strane fruktoza se
koristi da bi se stedelo sa pravom vocnom aromom (ako je keks sa
pomorandzom, jabukom, itd), dekstroza se koristi da bi se smanjio udeo nekog
drugog sastojka (keks sa medom, jecmenim sladom, itd), laktoza se koristi da se
smanji udeo mleka u prahu i da se dodatno zasladi koriscena surutka u prahu
(koja takodje sluzi da bi se stedelo na mleku u prahu)...

Ako odredjeni keks ima cokoladno punjenje ili cokoladni preliv, onda je lecitin
opravdan jedino ukoliko je koriscen u cokoladnom delu, nikakao u tvrdom delu
keksa...glukozni sirup je opravdam jedino kada keks ima vise vrsta zitarica u
sebi pa onda sluzi kao materija koji ih lakse povezuje i ujedinjuje njihov
ukus...keks nikako ne sme imati "kakao preliv", a takodje treba obratiti paznju
da navodni "cokoladni preliv" nema u sebi biljnu mast i slicne
gluposti...hidrogenizovane masti, fruktoza, dekstroza, laktoza i surutka u prahu
nemaju sta da traze u ozbiljnom keksu...

Onaj spisak od TOP-30 proizvodjaca ne znaci da oni ne koriste razne precice, ali
su lepo poredjani prvo francuski i italijanski proizvodjaci koji se po pravilu
nikada se sluze tim metodama (na primer Petit Beurre, samo jedan jedini,
originalni koji proizvodi francuski LU je najbolji primer), dok nemci i amerikanci
tu i tamo vole da stede (na primer Oreo, ima dosta toga sto ne treba, ali je
ukusan samo tako)...za razliku od cokolada ovde nema takve stroge
klasifikacije, ali ovaj spisak od 30 proizvodjaca keksa se nije menjao
decenijama...tradicija, kvalitet osnovnih sastojaka, inovacija, asortiman
proizvoda,itd...

Cokolada podleze strogoj klasifikaciji jer je to proizvod cija je glavna sirovina

"veoma vredna", oko cijih plantaza se vodi borba kao i za bilo kakav rudnik
dijamanata jer donosi neverovatan profit, plus kakao ima vaznu ulogu na berzi,
oko cije se cene i njene manipulacije takodje vode svakojake radnje...tome

33
dodaj drugi najskuplji zacin na svetu (vanilu) koji je gotovo neizostavni dodatak
i oko cijih plantaze se vodi ista borba, i onda dolazis do toga da cokolada nije
samo jedan obican proizvod koji stoji na rafovima supermarketa, vec nesto
mnogo vise sto ima svoje pozitivne strane (neverovatna aroma i sve ono sto
pojedinac oseca dok je jede), ali i veoma negativne (trgovanje belim robljem,
iskoriscavanje radne snage, umesanost narko kartela u kontrlu pojedinih
plantaza u juznoj Americi i teroristickih organizacija u Africi, itd)...ovo su samo
neki od "nevidljivih" faktora, dok sam o svim onim opipljivim vec pisao ranije,
pa da se ne ponavljam...

Keks se smatra hibridnim proizvodom, i on nema ni pribliznu klasifikaciju kao

cokolada, vec sam napisao da se proizvodjaci dele u dve osnovne kategorije
(TOP-30 i svi ostali koji su inace imitacija ovih boljih)...najbolji keks nikada, ali
nikada nije industrijski i apsolutno svaki pekar/kuvar/domacica ili bilo ko
strucan i ko ima odgovarajuce namirnice, napravice svez i vruc keks/kolac koji
je nemoguce kupiti u supermarketu...u bilo kojim renomiranim evropskim i
svetskim pekarama i poslasticarnicama moze se kupiti svez keks/kolac koji je i
po ukusu i po kvalitetu bolji od industrijskog...e sad, ovo naravno nije prakticno
jer je uvek najjednostavnije kupiti keks u prodavnici, zato postije izvesni
proizvodjaci koji jednostavno daju sve od sebe da njihov industrijski proizvod
bude koliko god moze slican ovim primerima sto sam naveo...francuski LU i
italijanski Mulino Bianco su ubedljivo najbolji primeri dobrog industrijskog
keksa jer koriste i najbolje sirovine, a sto je najvaznije ne koriste nikakve
precice u proizvodnji...

Secer je kralj i kad je u pitanju cokolada, i kad je u pitanju keks...on je jedini

zasladjivac cija tekstura je apsolutno perfektna kada se mesa sa kakao masom i
kakao maslacem, isto tako kada se mesa sa brasnom i obicnim maslacem (ili
biljnim uljem)...takodje, njegova slatkoca i njegova neutralnost prilikom
mesanja sa drugim sastojcima ga cine nezamenljivim zasladjivacem u
konditorskoj industriji kada je u pitanj ukus finalnog proizvoda...svi ostali
zasladjivaci imaju svoje mane i njihova upotreba je uvek, ali gotovo uvek
uslovljena teznjom da se pojeftini proizvodnja ili prikrije neki nedostatak koji je
nastao usled teznje da se koriste kojekakve precice i samim tim obori cena
proizvodnje i poveca profit na samom kraju ciklusa...svi proizvodi imaju
jednostavnu recepturu i veoma je "lako" napraviti dobru cokoladu ili keks,
medjutim problem nastaje kad odredjeni proizvodjac zeli profit i samo profit,
jer veruje da ce se proizvod ionako prodavati bez obzira na manji kvalitet
(nostalgija kod potrosaca, kupovna moc gradjana, dobar marketig, lepo
pakovanje)...

34
Cokolada: kakao masa, secer, kakao maslac, mleko u prahu, prirodna aroma
vanile (ili burbon vanila), lecitin (moze, a i ne mora)...najosnovnije sirovine za
crnu/mlecnu/belu tablu..

Keks: psenicno brasno, secer, maslac (ili prirodno biljo ulje), mleko u prahu,
sredstva za dizanje testa, so, prirodna aroma...najosnovnije sirovine za tvrdi
industrijski keks...

Bilo kakve fruktoze, dekstroze, laktoze, hidrogenizovane masti, mlecne masti,

surutke u prahu i gomila drugih znatno jeftinijih sirovina cijom upotrebom se
drasticno smanjuje cena proizvodnje, ali i sam kvalitet finalnog proizvoda,
koriste se samo kao precice u proizvodnji i njihova upotreba itekako utice i na
ukus, i na svezinu, i na strukturu, ali i na dzep potrosaca (manja cena) zbog cega
se tako olako prelazi preko ovih budalastina koje su postale uobicajena pojava
u konditorskoj industriji...ali kada se tome doda da su ionako cene svih
proizvoda prenaduvane i da u svakoj zemlji postoji kartelsko poslovanje i
namestanje cena iza zatvorenih vrata kada se okupe predstvanici najvecih
kompanija, onda uopste nije opravdanje da se stedi na proizvodnji i ubija
kvalitet odredjenog proizvoda uz izgovor da ce cena biti manja i za finalnog
potrosaca...jedna tabla obicne mlecne cokolade od 100g u prodavnici ne bi
smela da kosta vise od 50 din, jedan keks od 150-200g ne bi smeo da kosta vise
od 60 din...i to su cene koje bi bile opravdane da se i cokolade i keksovi
proizvode bez gore navedenih precica, kada se i to uzme u obzir, nije ni cudo
sto jedan prosecan konditor u Srbiji vredi oko 50-70 miliona evra, a kvalitet je
dno dna...

Super sto si pomenuo dva najbolja keksa na ovim prostorima, i dan danas su
lideri na svojim trzistima gde i jedan i drugi imaju oko 20% udela u ukupnoj
prodaji...ja sam licno odrastao na Plazmi koju i dan danas volim i svakodnevno
jedem kad nisam u inostranstvu, ali je to i razlog zasto cu biti malo ostriji prema
njoj jer je to keks koji ima najmracniju stranu svog postojanja od svih
ostalih...ajde prvo o Domacici posto je njena prica mnogo jednostavnija i
znatno manje interesantna...

Kras je hibridna kompanija koja je nastala tako sto su se 1950. godine ujedinili
Union, Bizjak i jos nekoliko manjih hrvatskih konditora u cilju dominacije na
trzistu...oni na kutijama svojih proizvoda potenciraju 1911. godinu jer je tada
nastao Union (koji je proizvodio cokolade) i time zele da malo podignu svoj
rejting (lepo zvuci 100 godina postojanja), ali velika vecina njihovih proizvoda

35
koji se danas prodaju nema duzu tradiciju od 40-50 godina...moram da
napomenem da su svi, ali bukvalni svi njihovi proizvodi kopija daleko poznatijih
i starijih inostranih prozvoda tog tipa, i to je slucaj sa svim konditorima sa nasih
prostora...da sad ne idem u neku siru pricu posto tebe konkretno zanima samo
Domacica, evo kako je ona nastala i sta je bila inspiracija iza tog keksa...

Prve kompanije koje su pocele da eksperimentisu sa dodavanjem cokolade

preko keksa bile su francuski LU, belgijski Delacre i nemacki Bahlsen...treba
naglasiti da su engleski konditori prvi poceli da proizvode keksove na koje smo
danas navikli, ali je Jean-Romain Lefevre to digao na visi nivo 1846. godine kada
je osnovao svoju kompaniju (danasnji LU) i kasnije izmislio Petit Beurre 1886.
godine...u to vreme veoma su bili popularni cajni keksici u raznim varijantama
sluzeni u aristokratskim krugovima (otprilike ono sto danas zovu "petit
fours")...gore pomenuti proizvodjaci su prvi uveli cokoladne prelive preko svojih
keksica i taj trend su potpom prihvatili svi ostali konditori...Kras je 60-ih godina
poceo sa proizvodnjom keksa i cajnih peciva, a najvise su kopirali svoje
poznatije kolege iz Belgije...

Konkretno, njihova Domacica je direktna kopija (sa jeftinijim sastojcima) od

daleko poznatijeg i ukusnijeg Brazil keksa koji prozvodi belgijski Delacre...ranije
se prodavao samo u kombinaciji sa drugim njihovim keksovima (velika
pakovanja sa 5-6 razlicitih vrsta), ali kada su shvatili da ih svi zivi imitiraju, onda
su poceli ovaj keks da prodaju i u pojedinacnim pakovanjima...ovako izgleda
najnovije pakovanje Brazil keksa...

36
A sada mnogo kontraverzniji Plazma keks cije su brojne legende posledica
nostalgije i marketinga, ali i nacionalnog ponosa jer i dan danas ovaj keks mnogi
oznacavaju kao "najbolji srpski proizvod" iako to nema nikakvih dodirnih tacaka
sa istinom...ponavljam, i dan danas redovno jedem ovaj keks i jednostavno
nema kvalitetnijeg kod nas, ali je i on daleko od toga kakvim ga ljudi
predstavljaju jer ne znaju celu pricu...

Cesare Scotti je 1902. godine u Milanu osnovao kompaniju pod nazivom

Sindacato italiano del Plasmon (kasnije preimenovana u Societa del Plasmon,
dok se danas zove Plasmon Dietetici Alimentari Srl)...ono sto je bitno u celoj
prici je "plasmon" (na engleskom "plasma", na nasem naravno
"plazma")...sama rec ima vise znacenja, ali u ovom slucaju "plasmon" oznacava
izolat proteina dobijenog iz mleka (ko vezba i koristi suplemente, tj dodatke
ishrani, onda zna o cemu se radi...svi kvalitetniji protenski blendovi u sebi
sadrze "plasmon", ali pod imenom "milk protein isolate")...posto je Cesare
Scotti bio jedan od najvecih trgovaca ovom sirovinom, dosao je na ideju da
pokrene proizvodnju raznih proizvoda koji ce u sebi imati "plasmon" i koji ce
biti namenjeni bebama, trudnicama, sportistima i ostalim ljubiteljima zdravog
zivota...

Petar Tutavac, mladi srpski tehnolog koji se pocetkom 50-ih zaposlio u jednoj
maloj italijanskoj pekari, prelazi 1956. godine da radi u tada novoj fabrici koju je
Plasmon otvorio u milanskoj ulici Via Cadolini nakon sto im je prethodna fabrika
izgorela u pozaru, a koja se nalazila u ulici Via Archimede...kompanija Plasmon
je u tom periodu vec imala veliki asortiman svojih proizvoda (od keksova i
napitaka, do raznih kasica za bebe i ostalih slicnih stvari)...nakon sto je Cesare
Scotti preminuo, njegova porodica odlucuje da 1963. godine proda celu
kompaniju i nakon nekoliko neuspesnih pregovora sa raznim evropskim
konditorima, na kraju amercki Heinz odlucuje da ulozi ozbiljan novac i preuzme
sve Plasmon proizvode, a samim time i prosiri svoje poslovanje koje je do tada
uglavnom bilo bazirano na kecapu i ostalim sosevima...

Heinz potom pocinje da gradi savremenu fabriku u predgradju Rima (tacnije

Pontinia u administrativnom regionu Lacio) sa planom da se cela proizvodnja
iseli iz Milana u roku od 6 godina (1963-1969)...e sad, posledica tog premestaja
je otpustanje polovine radnika iz tadasnje fabrike, medju kojima se nasao i
Petar Tutavac...nakon otkaza, on se vraca u svoj rodni Pozarevac i sa grupom
prijatelja pocinje da trazi investitore koji bi mu pomogli da pokrene svoju
konditorsku kompaniju...nakon dve godine neuspesnog prikupljanja ozbiljnih
finansijskih sredstava, Petar Tutavac uspeva da se poveze sa odredjenim

37
clanovima komunisticke partije i nakon sto ih detaljno upoznaje sa svojom
idejom i vizijom, dobija finansijsku pomoc...naravno uslov je bio da kompanija
bude u drzavnom vlasnistvu, a da Pera bude glavni rukovodilac...

Pera i grupa tehnologa se bacaju na posao...posto je tacno znao kako se pravi

plasmon keks jer je u tome godinama ucestvovao, odlucio je da ne menja
koncept, vec samo sastojke...sad ige glavni paradoks cele ove price...Pera zeli
da keks ima slicne nutritivne vrednosti kao italijanski original (pre svega
procenat proteina), ali zbog visoke cene i nedostatka pravog distributera,
odlucuje da uopste ne upotrebljava izolat mlecnog proteina u keksu (tj sam
"plasmon", ono po cemu keks nosi ime)...umesto njega u keks je dodato sojino
brasno samo da bi na poledjini kutije u onoj tablici bilo vise proteina nego kod
standardnih keksova (inace sojino brasno je najnekvalitetniji izvor proteina, dok
je izolat mlecnog proteina jedan od najboljih)...znaci danas imamo keks koji se
zove "plazma" iako nikada u sebi nije imao "plazmu"...

Idemo dalje sa sastojcima...italijanski plasmon u sebi ima prirodna bilja ulja i

malo maslinovog ulja, ali je i to Peri bilo previse skupo...odlucuje se za maslac
da bi keks zadrzao dobar ukus, ali takodje dodaje i hidrogenizovanu biljnu mast
da bi ustedeo na maslacu (u plazmi maslac cini 55%, a biljna mast 45%)...zastim,
italijanski plasmon koristi jecmeni slad, ali opet Pera odlucuje da stedi, pa
dodaje med da bi keks i dalje imao lep ukus, ali ubacuje i dekstrozu da bi stedeo
na medu (u plazmi med i dekstroza su u razmeri 50/50)...psenicno brasno,
secer i mleko u prahu se nalaze u oba keksa...zadnju stvar koju je Pera izmenio
je prirodna aroma vanile koju italijani koriste...umesto nje on se odlucio za
vanilin, koji je naravno znatno jefiniji...plus, Pera ubacio i emulgator (sojin
lecitin), a italijani to ne rade ni u ludilu...

Eto, napravio Pera keks koji je po izgledu i imenu isti kao i italijanski, ali se po
sastavu znatno razlikuje...doslo je vreme i da se keks plasira na trziste, ali pre
toga treba dati ime kompaniji...Pera predlaze ime "Bambini", inspirisan pre
svega poznatom reklamom koju je Plasmon vrteo u to vreme ("biscotti per
bambini") i naravno cinjenicom da ce se plazma keks reklamirati kao proizvod
pre svega namenjen deci zbog svog kvazi-superiornog sastava...medjutim,
tadasnja vlast se ostro protivila upotrebi italijanskog imena u nazivu kompanije,
pa Pera pravi kompromis...na kraju odluka pada da se kompanija nazove
"Bambi" jer je i sama rec vec urezana deci u pamcenje zbog veoma poznatog
Dizni crtaca...i onda zbog nedostatka ideje kada je simbol u pitanju, Pera
odlucuje da upotrebi i samog Bambi lika iz pomenutog crtaca...

38
To je sam nastanak Bambi kompanije 1967. godine koja je u pocetku imala
samo plazma keks, a onda se naravno znatno prosirio asortiman pa je Bambi
poceo da pravi imitacije i ostalih raznih konditorskih proizvoda koje su zeleli da
predstave kao svoje jedinstvene (ponavljam, to apsolutno svi konditori u ovom
delu Evrope rade, industrijska piraterija bez granica)...plazma keks je izgradio
neverovatnu reputaciju, za 40+ godina svog postojanja i dalje se smatra
zdravim proizvodom koji je dobar za bebe (nikako, ali bas nikako ovo davati
bebama) i za sve ostale kojima je stalo do svoje linije (isto utice na liniju kao i
svaki drugi keks)...naravno da je najveci mit kako je plazma "srpski brend" i
kako su je nasi genijalci izmislili...potpuno je prekopirana, jedino sto se koriste
jeftinije sirovine...drugim recima, plasmon > plazma...

Jos jedna bitna stvar...2004. godine Danube Foods kojom upravlja Salford
(inace cerka kompanija iza koje stoji firma koju je osnovao pokojni Boris
Berezovsky) uz pomoc odredjenih srpskih tajkuna (Milan Beko pre svih) na
veoma sumnjiv nacin privatizuje poznate srpske kompanije (Bambi, Knjaz Milos,
Imlek, Suboticka mlekara) i odlucuje da ulozi veliki novac kako bi podigao
proizvodnju, povecao profit i zatim ih pojedinacno prodao raznim stranim
kompanijama (Danone i Nestle su bili najozbiljnije opcije)...plan je bio da se sve
kompanije prodaju u roku od 5 godina, ali se iz raznoraznih razloga to nije
dogodilo, pa je Salford i dan danas nakon skoro 10 godina vlasnik ovih
kompanija iako to nije planirao...i dalje zeli da ih proda, ali je sada mnogo
realnije da srpski i hrvatski konditori krenu da se medjusobno spajaju...

Salford, tj. Danube Foods je uneo jednu bitnu izmenu u plazma keks koju su
verovatno mnogi primetili (u onom periodu kada je slika devojcice sklonjena sa
pakovanja keksa)...znacajno su smanjili mleko u prahu, a dodali su surutku u
prahu kako bi napravili jos vece ustede prilikom proizvodnje...danas surutka u
prahu cini 70%, a mleko u prahu samo 30%...to veoma utice na sam ukus
keksa...nakon svega ovoga nabrojanog dolazimo do toga da italijanski plasmon
nema niti jednu jedinu precicu u svom sastavu, ali zato nasa plazma ima uljeze
kao sto su sojino brasno, biljna mast, dekstroza, vanilin, sojin lecitin i surutka u
prahu...plus nema u sebi izolat mlecnog proteina, plazma nema "plazmu"...to je
kao kad bi pravili nakit i prodavali ga pod imenom "dijamantska ogrlica", a u
njoj nema nikakvih dijamanata...

Ovome treba dodati i da je italijanski Plasmon tuzio Bambi pocetkom 70-ih

godina kada su saznali za ovo bezobrazno imitiranje...nasa tadasnja
komunisticka vlast je zastitila Bambi i plazmu na ovim prostorima, ali su zato
zapadna Evropa i Amerika zabranile distribuciju plazma keksa na svojoj

39
teritoriji...na kraju je Bambi 90-ih godina poceo da pravi "Lane keks" koji je po
svemu isti kao i plazma, osim po imenu...danas se samo taj keks moze legalno
distribuirati van ex-yu prostora...posto i sam jedem i plasmon (kad sam vani) i
plazmu (kad sam ovde) onda ih mogu brzo uporediti...kada je u pitanju sastav,
sve je gore napisano, razlika je nebo i zemlja...kada je u pitanju ukus, to je vec
diskutabilno...plasmon je bas pravljen za bebe, hrskaviji je i topi se u
ustima...plazma je vise keks za odrasle...volim i jedan i drugi...ali ne volim
kopiranje...

I za kraj evo nekihi slicica kako je plasmon izgledao kroz svoju istoriju, a kako
izgleda danas...

Da moram da se odlucim da samo 10 konditorskih proizvoda jedem do kraja

zivota, onda bi to otprilike ovako izgledalo (poredjano po redu: 6 cokolada, 3
keksa i 1 krem)...

Porcelana 70% (Amedei)

Noir 88% de cacao (Dolfin)
Noir Infini 99% (Cluzel)
Noir 70% aux éclats de fèves de cacao (Dolfin)
Grand Lait aux Noisettes (Cluzel)
Toscano White (Amedei)

40
Petit Ecolier (LU)
Petit Beurre (LU)
Plasmon Biscotti (Plasmon)
Crema Toscana (Amedei)

Ma jok...McVitie's nije uspeo da zastiti ime jaffa keksa, kao sto ni LU nije uspeo
da zastiti svoj petit beurre...fora je u tome sto su imena tih keksova previse
"uobicajene reci", pa se tako vrsta pomorandzi ne moze zastititi kao ime keksa,
isto kao sto ni mali maslac ne moze biti sinonim za jedan odredjeni
proizvod...to je u redu, ali je onda problem nastao jer su svi zivi poceli da
kopiraju ove proizvode i da im daju ta identicna imena cime stvaraju laznu sliku
kod svojih domacih potrosaca kako su oni izumitelji ovih keksova...u svakoj
drzavi danas ima bar po jedna jaffa ili petit beurre, ali su sve daleko od
originala...vecina ljudi u Srbiji misli kako je Crvenka izmislila jaffa keks (a oni u
svoju imitaciju stavljaju tek 2% soka od pomorandze u onaj vocni zele, plus
brdo jeftinih sastojaka), a jos gore je sto dosta ljudi u Hrvatskoj misli kako je
Kras izmislio Petit Beurre (oni u svoju imitaciju stavljaju dva puta manje
maslaca, plus naravno gomila nepotrebnih uljeza)...dok ljudi u ostalim
zemljama misle kako su neki njihovi konditori izmislili jaffu i petit beurre, a
jedna je istina...

Jos smesnija je prica u vezi napolitanki...austrijski Manner je prvi poceo da

proizvodi svoj vafel proizvod u koji su stavljali krem napravljen od lesnika
uvezenih iz Napulja, zbog toga su dali ime proizvodu "Neapolitan
Wafers"...italijanski Loacker je nekoliko godina kasnije poceo da pravi slican
vafel proizvod koji je bio tanji i imao manje slojeva krema (Manner imao 4, a
Loacker samo 2), a posto su i oni koristili lesnike iz Napulja, dali su svom
proizvodu ime "Napolitaner"...a onda hrvatski Kras 60-ih godina odlucuje da
pravi imitaciju ovih proizvoda pod imenom "napolitanke" iako u sebi nikada
nisu sadrzale lesnike iz Napulja (ovo je najskuplja i najaromaticnija sorta
lesnika, najvise ih koristi italijanski Ferrero)...znaci ponovo imamo paradoks da
proizvod ne sadrzi osnovni sastojak po kojem nosi ime...kasnije su i svi ostali
konditori sa nasih prostora poceli da kopiraju ovaj proizvod i rec "napolitanke"
su na kraju postale sinonim na ex-yu prostorima za vafel keks sa kremom, iako
je to pogresno...jos gore je sto Kras i dan danas lozi svoje potrosace kako su oni
izmislili ovaj tip proizvoda, a ne zaostaju mnogo ni nasi konditori sa tim silnim
lazima koje prate svaku novu imitaciju koju izbace na trziste...umesto da rade
na poboljsanju kvaliteta, oni sve pare bacaju na "jeftinu" propagandu...

41
Problem kod tih raznih imitacija "nase" jaffe je u tome sto se gleda kako da se
napravi sto jeftinija varijanta cija ce niza cena biti dovoljan povod ljubiteljima
"nase" jaffe da se prebace na taj novi jeftiniji keks, bez obzira sto ce po ukusu
biti znatno inferiorniji...kada bi pravili proizvod istog kvaliteta onda bi i cena
bila skora ista, a posto su kupci vec odani odredjenom brendu, nema potrebe
da prelaze na neki drugi keks koji isto kosta, a u njima ne budi odredjenu
nostalgiju...ako bi neko zeleo da napravi proizvod koji ce biti superiorniji od
jaffe, onda ce mu i cena biti automatski veca, pa je to u startu osudjeno na
propast jer iako je ukus objektivno bolji, potrosaci ne zele da placaju vise ako
ne moraju, a sami ce sebe ubediti da im je ukusnija verzija keksa koju jedu od
detinjstva...jedino kada bi u buducnosti neko krenuo da uvozi pravi engleski
jaffa keks, ili jos bolje Pim's (pravi ga francuski LU, malo je deblji od jaffe, ali je
verovatno najbolji od tih vrsta slatkisa), i ako bi cena bila konkurenta, onda bi
ljudi videli koliko je i "nasa" jaffa slaba imitacija...

Dizajn pakovanja je najmanji problem...i tu konditori imitiraju jedni druge, ili

potpuno kopiraju stranu konkurenciju...ali u danasnje vreme, sa savremenom
tehnologijom i talentovanim ljudima za dizajn, sve je lakse...

Sto se tice Oreo keksa, lepo ste ti i cmrlj napisali kako su americki keksovi
"otuzno slatki"...ima malih izuzetaka, ali tamo jednostavno moraju da se prave
preslatki proizvodi jer velika vecina tamosnjih potrosaca voli samo tri ukusa da
oseti u ustima kad je u pitanju hrana (kackavalj, kikiriki, secer)...kada se radi o
slatkisima onda je najidealnije da oni imaju i puno secera i puno kikirikija, pa
tako vec godinama proizvodi kao Snickers i Butterfinger dominiraju trzistem i
prosecni potrosaci ih smatraju ubedljivo najboljim cokoladama (iako naravno
nisu cokolade) i zbog toga nijedna ozbiljina evropska cokolada ne uspeva da
napravi kakav-takav pomak na americkom trzistu (niti imaju kikiriki, niti su
previse slatke, niti im je cena priblizna ovim navedenim "cokoladicama")...

Belgija i Svajcarska vole da se hvale kako se u tim zemljama jede najvise

cokolade (zato sto je cokolada jedan od glavnih sinonima za te dve zemlje), ali
to je daleko od istine...Amerika i Velika Britanija su dva ubedljivo najveca trzista
gde se najvise jedu i cokolade i ostali konditorski proizvodi...koja god kompanija
uspe da se probije na jednom od ta dva trzista (ili jos bolje, oba) ne mora da
brine za svoju buducnost jer kolicina slatkisa koja se dnevno proda u Americi i
Velikoj Britaniji premasuje zbirnu dnevnu prodaju u svim ostalim zemljama na
svetu...zato na primer Hershey gotovo da nema pravu distribuciju van Amerike
(izuzetak su Brazil, Meksiko i Kina gde postaju sve prisutniji) jer samo na
domacem trzistu ostvaruje neverovatan dobit (jedino su Mars proizvodi

42
popularniji)...

Oreo keks je nastao pre sto godina kao imitacija tadasnjeg Hydrox keksa (pravio
ga je Sunshine koji je kasnije kupljen od strane Keebler kompanije)...medjutim
od pocetka njegove proizvodnje Nabisco je koristio bolje sirovine i veoma brzo
je Oreo preuzeo primat na americkom trzistu zbog boljeg ukusa, pa se do
Drugog svetskog rata vec zaboravilo da je Oreo nastao kao imitacija, dok je
original Hydrox pao u zaborav (nekoliko puta je bio povlacen pa ponovo
lansiran, ali se uvek na njega gledalo kao na drugorazredni proizvod)...do pre
20-ak godina Oreo keks je u svom belom filu imao svinjsku mast i mnogi ozbiljni
ljudi su ga smatrali za najukusniji keks na svetu, posle je svinjska mast
zamenjena sa hidrogenizovanim biljnim uljem (zdravstveni lobi ucinio svoje) sto
je sigurno dosta unazadilo ukus samog keksa...

E sad, kao sto je vec receno u Americi vole sve sto je preslatko pa je tako i Oreo
mnogo sladji nego sto bi trebao da bude...ipak jedna bitna stvar u kojoj se
razlikuje u odnosu na originalni Hydrox je u tome sto je crni tvrdi deo keksa
manje hrskav, sto dovodi do toga da se bolje umace u mleko i bolje absorbuje
tecnost...vecina ljubitelja Oreo keksa ne konzumira ga kao i svaki drugi keks,
vec po pravilu prvo razdvoje crne delove, potom polizu beli krem, a onda u
toplo mleko umacu crni deo i jedu...ceo taj ritual veoma znaci jer nikada nije
samo ukus u pitanju, vec ceo dozivljaj od otvaranja kutije i podgrevanja mleka,
do samog konzumiranja i prisecanja kako su to isto radili kad su bili mali (ujutru
uz crtane filmove ili uvece pred spavanje)...i onda kad se ima u vidu da se ovo
radi vec sto godina i da je Oreo apsolutni lider na americkom trzistu zadnjih
nekoliko decenija, upravo se zato i dize tolika galama oko njega...plus, dodaj na
to neverovatan marketing i mali milion reklama, prisutnost u filmovima i
serijama, zatim neizostavan dodatak raznim sladoledima, tortama i kolacima, i
eto nevidjenog hajpa koji raste sa svakim novim trzistem gde se pojavi famozni
Oreo keks...meni je on licno simpatican, ali su mi pak Petit Beurre i Petit Ecolier
neuporedivo bolji, a takodje i neki drugi manje poznati proizvodi...

Pa normalno da je kopija...original je Petits Coeurs koji postoji vise od 100

godina...proizvodi ga francuski LU i do sada je dosta ukusa i varijanti
napravljeno...jedna od prvih je bila upravo ova sa medom koju je kasnije Pionir
poceo da imitira, a definitivno su najpopularnije verzije ostale klasicna Chocolat
i veoma popularna Choco'Croc...plus ima dosta razlicitih vocnih varijanti, kao i
nekih sezonskih...a nekih vise nema...

Da me ljudi ne shvate pogresno, nemam ja nista protiv imitacija, rade to i

43
mnogo ozbiljnije kompanije od ovih nasih, ali neka onda naprave proizvod koji
je makar na istom nivou kao i onaj originalni...ako ni to ne mogu da urade, neka
makar cena te imitacije bude realna i pristupacna svakom prosecnom
potrosacu...cene svih nasih domacih konditorskih proizvoda su duplo vece od
realnih, a kvalitet je smesan...gotovo svi nasi keksovi i biskviti imaju kakao
preliv, umesto pravi cokoladni, a to je nedopustivo...neki na ambalaze stavljaju
natpis "cokoladni preliv" a onda procitas na poledjini kutije da taj navodni
cokoladni preliv u sebi nema kakao masu, nego samo kakao prah...dok neki
nemaju ni kakao maslac, vec samo biljnu mast...da Srbija nije banana drzava,
takve stvari ni u ludilu ne bi mogle da prodju...

Nutella je dominirala trzistem od svog nastanka, medjutim Ferrero je krajem

60-ih godina pokusavao da napravi jos jedan namaz koji ce vise biti mamac za
mladju populaciju (usled velike popularnosti Kinder linije) i koji ce moci da se
prodaje na foru "odlican za rast i razvoj dece, puno vitamina,
kalcijuma,itd"...prvi pokusaj je bio krem pod nazivom la Crema Kinder
vitaminizzata koji nikada nije otisao dalje od test faze...

Inace Ferrero je pokusavao da plasira Nutellu na trziste bivse Jugoslavije ali nije
u tome uspevao iz politickih razloga, cak sta vise jedini nacin da Nutella dodje
na ove prostore je da neko od jugoslovenskih proizvodjaca dobije licencu da je
pravi, to Ferrero nikako nije zeleo da prihvati, ali zato jedan drugi italijanski
proizvodjac jeste, pa je Gandola dala licencu Takovu da proizvodi njihov

44
Eurocrem i samim tim uspela da uzme dobar deo trzista za sebe...

Osim sto su ostali bez trzista bivse Jugoslavije, Ferrero je 70-ih godina dobio
jaku konkurenciju na trzistu zapadne Evrope pojavom raznim kremova kao sto
su Nutkao, Ergo Spalma, Nucrema, Ciao Crem, Cremita, Noccoiolata, Crema
Novi, itd...to in je nateralo da ponovo razmisle o jos jednom kremu koji bi
osvojio sve one potrosace koji iz bilo kog razloga nisu kupovali Nutellu...

Pocetkom 80-ih pocinje da se pravi Kinder PrimaCrema i to u glavnoj fabrici

Ferrera smestenoj u Albi, medjutim iz zelje da se ne ugrozi trzisna pozicija
Nutelle u Italiji, Kinder PrimaCrema pocinje da se isporucuje samo malim i
lokalnim distributerima i nikada nije pustena ni u jedan veci prodajni lanac u
Italiji...

Posto je novi krem naisao na odusevljenje svih onih koji su imali priliku da ga
probaju (a njih je bilo veoma malo u Italiji), Ferrero odlucuje da premesti
proizvodnju ovog krema u svoju francusku fabriku smestenu u Villers-Écalles,
na samom severu Francuske, tada pocinje i zvanicna prodaja ovog krema u
zapadnoj Evropi...iako je u Italiji registrovan pod imenom Kinder PrimaCrema,
Ferrero odlucuje da ga registruje u Francuskoj i Belgiji pod imenom Kinder
Lada...

I to je sam nastanak svima nama omiljenog krema iz detinjstva, za koji i dan

danas vecina misli da je nastao za podrucje nase zemlje i da nikada nije bio
prodavan u ostatku Evrope, medjutim slucaj je potpuno obrnut, i Francuska se
u svim zvanicnim beleskama vodi kao zemlja gde je nastao ovaj krem pod bas
ovim imenom...

45
Uz veliku pomoc nekih ljudi koji su u to vreme imali veze sa nastankom Kinder
Lade, uspeo sam da dodjem do zvanicnih podataka iz registracionog lista
podnetog u Fransuckoj, a koji je dugo bio pod tajnom, sto zbog recepture, sto
zbog ostalih sitnica...

Brand Name: Kinder lada

Goods/Services: Class: 30
A spread cream, being in the nature of a confection, containing
cocoa, hazelnut, milk and other ingredients, being goods included in Class 30

Owner: FERRERO S.p.A.

Piazzale Pietro Ferrero 1
12051 Alba
Cuneo
ITALY
a Societa per Azioni organised and existing under the laws of Italy

Status: Removed - Not Renewed

Filed: 1981-10-24

Registered: 1981-10-24

Discontinued: 1995-02-21

Serial No: FR464457

46
Design Codes: slice of bread with spread, milk and hazelnuts

Ingredients: Sugar (46%), Whole milk powder (21%), Hazelnuts (13%),

Vegetable oil (non-hydrogenated palm oil 13%), Cocoa solids (7%), emulsifier:
lecithins (soya), natural aroma
(vanilla beans from the Bourbon Islands).

Production facility requirements: Finest italian hazelnuts (the specially selected

hazelnuts from Naples, freshly roasted by Ferrero), real “Bourbon” vanilla pods
(the authentic vanilla pods from the Bourbon islands), savoury aromatic cocoa
from the Gold Coast of Africa, non-hydrogenated palm oil, the best quality milk
from the Alps and fresh mountain water.

Proizvodnja Kinder Lade u Francuskoj i dalje ostaje prvenstveno za trziste

zapadne Evrope, ali u ogranicenim serijama i sa posebnom paznjom da se ne
plasira u one delove gde Nutella ima jaku lidersku poziciji, vec iskljucivo tamo
gde i drugi kremovi beleze dobru prodaju...takodje, Ferrero odlucuje da i dalje
pravi Kinder PrimaCrema namaz u Italiji, ali proizvodnju seli iz svog glavnog
centra u Albi na jug Italije u Avelino i odatle ga distirbuira po celom jugu Italije,
ali ponovo izbegavajuci veleprodaju i u veoma malim kolicinama...

Zatim odlucuju da ponovo pokusaju da se probiju na trziste bivse Jugoslavije i

pristaju da daju licencu za ovaj njihov novi krem, ali pod uslovom da oni posalju
svoje masine za proizvodnju, svoje kontrolore i da se sve sirovine koriste
uvezene iz Italije (pre svega lesnici i alpsko mleko)...postize se dogovor i od svih
zainteresovanih proizvodjaca bira se Podravka, pre svega zbog svoje blizine
Italiji i samim tim smanjenim troskovima distibucije potrebnog
materijala...ostaje na kraju da se izabere ime, Ferrero ima dva registrovana
naziva za ovaj krem, Kinder SuperCrema i Kinder Lada, odluka pada na ovaj
drugi naziv jer zvuci "manje italijanski i laksi za pamcenje"...

Podravka pocinje da proizvodi Kinder Ladu po licenci i po veoma strogo

utvrdjenim pravilima, a svi mi zajedno odrastamo uz najlepsi krem svih
vremena...

47
48
Ferrero je zastitio ime za Kinder Ladu na 30 godina (do 2011. godine)...po planu
je bilo da se svake godine pravi presek i da dokle god prodaja ide kako treba,
ovaj krem ce da bude proizvodjen...do pocetka ratova na nasim prostorima,
Kinder Lada je imala neverovatnu prodaju i potpuno bacila u senku Eurocrem i
ostale namaze, ali onda dolazi do raspada drzave i svega ostalog, pad
finansijske moci, pa Ferrero sve vise i vise smanjuje proizvodnju i samim tim sve
manje i manje isporucuje Podravci neophodne sirovine...dolazi do toga da
velika vecina Kinder Lade ide putem Madjarske i ostalih zemalja, dok sada
raspadnute drzave bivse Jugoslavije napokon otvaraju svoja vrata i Nutella
pocinje legalno da se distribuira kod nas i u ostalim zemljama bivse
Jugoslavije...

Od 60-ih godina cilj Ferrera je bio da plasira svoj glavni brend Nutellu na ove
prostore, i posto je vec sredinom 90-ih bez ikakvih problema u tome uspevao,
onda je i postojanje Kinder Lade za njih postalo besmisleno jer je ona nastala
samo da se umanji steta zbog nedostupnosti Nutelle na ovim
prostorima...takodje, iako je Kinder Lada bila plasirana veoma pazljivo po
zapadnoj Evropi s ciljem da se ne umanji trzisni udeo Nutelle, ljudi su se sve vise
i vise zaljubljivali u ovaj krem, pa je gotovo uvek ekspresno nestajao sa polica...

Nazalost, Ferrero donosi i definitivnu odluku da prekine proizvodnju ovog

krema...fabrika u Avelinu prestaje da pravi Kinder SuperCrema namaz, fabrika u

49
francuskoj prestaje da pravi Kinder Ladu, a takodje i Podravka prestaje da pravi
nas omiljeni slatkis ikada...

Mnogi se i dan danas pitaju zasto je Ferrero pucao sebi u nogu kada je Kinder
Lada bila neverovatno prodavan slatkis, ali njima je Nutella uvek bila i uvek ce
ostati glavni brend, pre svega jer je to prvi proizvod koji je ova porodica pocela
da pravi (1946. Pasta Gianduja - 1951.Supercrema - 1963. Nutella) i to je
proizvod koji je ovu porodicu pretvorio u jednu od najbogatijih ikada, nikada
nece uraditi nesto sto bi poziciju njihovog glavnog krema moglo da ugrozi, a
posto imaju 4 fabrike u Evropi, 1 u Americi i 1 u Australiji koje iskljucivo
proizvode samo Nutellu, ne treba im nijedan drugi krem, ionako dominiraju
svetskim trzistem...

Takodje, proizvodnja Kinder Lade je bila znatno skuplja od Nutelle, tri puta vise
mleka u prahu je islo u jednu teglicu Kinder Lade, takodje se koristila prirodna
aroma od prave burbon vanile, ostali sastojci su bili identicni, ali cena Kinder
Lade nikako nije mogla biti niza ili barem ista kao Nutelle, i samim tim sto su je
ukinuli, a njene pogone poceli da koriste za Nutellu i neke druge jeftinije
proizvode, Ferrero je uspeo da izvuce profit iz svega toga...

Crni deo Kinder Lade je ustvari Nutella, uvek bila i uvek ostala...medjutim beli
deo je ono posebno sto je davalo Kinder Ladi taj prepoznatljiv smek...znaju to
ljudi iz Ferrera pa su zato odlucili 1999. godine da uvedu novu cokoladicu
medju svoje Kinder proizvode koja ce biti punjena upravo tim fenomenalnim
belim kremom...i tako je nastao Kinder Bueno, koji se i dan danas puni tim
belim kremom...takodje nastali su i Kinder Happy Hippo i Kinder Joy koji
takodje u sebi imaju taj beli krem koji je koriscen u proizvodnji Kinder Lade...

I jos jedna mala zanimljivost na kraju...farbika Ferrera na jugu Italije ima

"neformalan sporazum" sa brojnim malim prodavacima (uglavnom sto prave i
prodaju palacinke) na italijanskoj i francuskoj rivijeri, da im isporucuje taj beli
krem koji je nekada bio u Kinder Ladi a danas je u Kinder Buenu, u velikim
pakovanjima od po 5kg ili 10kg, koji onda oni prerucuju u prazne tegle Nutelle
(od 400g ili 750g) i drze ih izlozene sa pravom Nutellom, pa onda ko zeli
palacinku sa "belom Nutellom" moze da naruci i proba...

50
Trziste slatkih kremova postoji samo u teoriji jer Nutella drzi 4/5 celokupnog
trzista i taj trend je gotovo nemoguce ugroziti...glavni problem je sto su slatki
kremovi proizvodi gde secer i biljno ulje cine vise od polovine proizvoda pa kao
takvi ne mogu da podlegnu nekoj strogoj klasifikaciji...s druge strane ima
gomila tih raznoraznih nabudzenih kremova sa veoma visokim udeo lesnika koji
su svakako kvalitetniji nego Nutella, ali njihov udeo na trzistu je toliko mizeran
da je njih nemoguce svrstavati u neku visu kategoriju jer ih njihova potencijalna
ciljna grupa potrosaca uglavnom masovo ignorise...

Slatki kremovi se prave za decu i klince, najverniji potrosaci su pretezno

maloletne osobe, punoletni kupci mnogo vise preferiraju cokoladu i keksove i
zato svaki proizvodjac koji ima nameru da lansira neki svoj krem prvo vrsi
istrazivanje sta deca najvise vole, a deca uglavnom vole sve sto je preslatko, pa
je zato i Nutella po sastavu inferiornija u odnosu na mnogo danasnje
nabudzene kremove, ali ce uvek biti daleko najpopularnija sve dok deca budu
glavni potrosaci...

Pitala si sta je najkvalitetnije, to je bez sumnje Crema Toscana koju pravi

Amedei i koja ima dve varijante (nocciola, cacao)...naravno tu postoji jos gomila
nabudzenih kremova koji su vredni paznje...osim Crema Novi koji si navela,
trenutno mi na pamet padaju krem koji pravi Vivani, zatim krem koji pravi
Guylian, tu je takodje i Loacker koji ima svoj krem ali u veoma maloj distribuciji,
pa onda Nocciolata (Rigoni di Asiago), zatim nemacki Rapunzel koji ima gomilu
razlicitih slatkih kremova, itd..

Mislim da sam u onom postu o Kinder Ladi napisao i rec-dve o Eurocremu...u

kratkim crtama, Takovo je sredinom 60-ih godina dobio licencu od italijanske
kompanije (Gandola) da proizvodi njihov krem za trziste bivse
51
Jugoslavije...njihovas saradnja je trajala do izbijanja rata na ovim prostorima, a
onda je od 90-ih godina Takovo na svoju ruku nastavio da pravi taj isti proizvod
i da ga prodaje pod istim imenom iako je Gandola u vise navrata pokusavala
tuzbama da ih u tome spreci...medjutim, posto je Eurocrem postao veoma
popularan (narocito kad je Kinder Lada prestala da se proizvodi), Takovo je
dobio punu podrsku svih znacajnih institucija u nasoj zemlji i uspeo je da izdrzi
nalet italijanske kompanije koja je zahtevala ili da se krem povuce sa naseg
trzista ili da se barem promeni ime...

Onda se 2004. godine Takovo spojio sa Swisslion kompanijom (ili bolje reci
Swisslion ih je preuzeo na veoma sumnjiv nacin) i od tada je Eurocrem u
rukama Rodoljuba Draskovica cija je poslovna filozofija ista kao i ona od Zeljka
Mitrovica...sva paznja je usmerena na kvantitet, dok je kvalitet u drugom
planu...kao sto Zeljko napravi desetine kanala koji vrte jedan te isti sadrzaj gde
je jedino vazno da "Pink" stoji u nazivu, tako i Rodoljub svake godine stancuje
mali milion najrazlicitijih proizvoda gde je bitno samo da "Eurocrem" pise na
pakovanju, pa makar to bili i sladoledi, grisine, napolitanke ili meki biskviti...sve
ulozene pare odu na marketing i dizajn pakovanja jer kutija mora da deluje
primamljivo, a ono sto je unutar te kutije je toliko ocajnog kvaliteta da je mozda
i sama ambalaza ukusnija od toga...medjutim, ljudi na nasim prostorima iz
neobjasnjivih razloga bas vole Eurocrem i onda ovaj koncept poprilicno uspeva
jer se dosta potrosaca hvata za kutiju bilo kog proizvoda ako pise Eurovafel,
Eurobiskvit, Eurosladoled, Euroisleri, itd...

Cipiripi je nastao pocetkom 90-ih godina kada je Centroproizvod uvideo da

Eurocrem dominira trzistem gde i nema pravu konkurenciju (Ferrero je tih
godina vec poceo da povlaci Kinder Ladu sa trzista)...brzo je postao popularan
zbog svoje veverice i dobrih reklama u tom periodu...inace sam sastav Cipripi
krema se minimalno razlikovao od Eurocrema...Cipiripi je imao 4% lesnika, a
Eurocrem 3%...takodje, Cipiripi ima i dodate vitamine i minerale, ali to su toliko
mizerne kolicine da im je jedina svrha to sto mogu da guraju laznu pricu kako je
njihov proizvod dobar za rast i razvoj dece, a ustvari je u pitanju krs
proizvod...od ostalih sastojaka, Cipiripi ima malo manje secera od Eurocrema i
za nijansu vise mleka, ali gotovo nikada nije imao bolju teksturu samog krema
niti onog njihovog bloka...

Nestle je 2011. godine preuzeo Centroproizvod za nekih 15 miliona evra, iako

se uporno plasirala prica u medijima da je ceo posao tezak 90 miliona evra, to
je bilo zesce mazanje ociju...kad se ima u vidu da se namerno plasirala sest puta
veca cena u javnosti, dovoljno govori da je i ova privatizacija bila itekako

52
sumnjiva, ali Nestle je za nisku cenu dobio ono sto je zeleo, jos vece prisustvo u
ovom delu Evrope i sto je najvazije, jos jednu fabriku i jeftinu radnu
snagu...jedina izmena u ovom novom Cipiripi kremu je ta sto je udeo lesnika
povecan na 5%, a sve je ostalo apsolutno isto...naravno, sve to upakovano u
novu ambalazu i sa novom reklamom stvorilo je kod potrosaca percepciju da je
sada u pitanju mnogo bolji proizvod, ali promene u kvalitetu su minimalne da
minimalnije ne mogu biti...

Eurocrem i Cipiripi su proizvodi koji u sebi sadrze sramno niske kolicine lesnika,
mleka i kakao praha...tu gotovo 3/4 proizvoda cine secer i hidrogenizovana bilja
mast...ajde sto su tu surutka u prahu i sojin lecitin koji se ionako ubacuju i u
mnoge druge kremove, ali Eurocrem i Cipiripi takodje imaju u sebi i sojino
brasno koje je ubaceno iz neobjasnjivih razloga...to je zadnja stvar koja treba
ovom tipi proizvoda, ali je ocigledno mali udeo lesnika prouzrokovao da se trazi
neka alernativa u maskiranju ukusa, pa je izbor pao na sastojak koji vise
odmaze nego sto ima neke koristi, pa makar i samo ukus bio u pitanju...znam
da dosta ljudi voli ova dva krema, ali ne mogu da lazem i pisem bajke kad su i
najobicnije secerne table kvalitetnije od njih...ko voli ukus Eurocrema ili
Cipiripija, tu vec ne mogu nista da prigovorim jer je u pitanju subjektivna stvar i
ljudi i treba da jedu samo ono u cemu stvarno uzivaju, ali ako pricamo o samom
kvalitetu i koriscenim sastojcima, oba krema su dno dna...Lino Lada je daleko
kvalitetniji proizvod (samo ona za hrvatsko trziste, ne ovo djubre po nasim
supermarketima), dok je Nutella svetlosnim godinama ispred svih ostalih
komercijalnih svakodnevnih kremova (ovde ne racunam one nabudzene
proizvode tipa Crema Toscana)...

53