Tehnička škola Bečej

Maturski rad iz Osnove automatskog upravljanja

RELEJNA ZAŠTITA

Mentor: Učenik:
Dobrivoje Lovrić, profesor Sava Djurčinovski IV4

Bečej, jun 2011. god.

Sadržaj:
UVOD ------------------------------------------------------------------------------------------- 3
OPŠTI ZAHTEVI KOJI SE STAVLJAJU PRED RELEJNU ZAŠTITU ----------- 5
Selektivnost --------------------------------------------------------------------------- 5
Brzina reagovanja ------------------------------------------------------------------- 5
Osetljivost ----------------------------------------------------------------------------- 5
Pouzdanost i sigurnost ------------------------------------------------------------- 6
Jednostavnost ------------------------------------------------------------------------ 6
Ekonomičnost ------------------------------------------------------------------------ 6
ZAŠTITNI RELEJNI UREDJAJI ---------------------------------------------------------- 7
PODELA RELEJA PREMA VRSTI KONTROLISANE VELIČINE ---------------- 9
Strujni relej ---------------------------------------------------------------------------- 9
Naponski relej ------------------------------------------------------------------------ 9
Frekfentni relej ----------------------------------------------------------------------- 9
Relej snage --------------------------------------------------------------------------- 9
Impedantni relej --------------------------------------------------------------------- 9
Termički relej ------------------------------------------------------------------------- 9
Mehaniči relej ------------------------------------------------------------------------ 9
STRUJNI RELEJ ---------------------------------------------------------------------------- 10
NAPONSKI RELEJ ------------------------------------------------------------------------- 12
ZAKLJUČAK --------------------------------------------------------------------------------- 13
LITERATURA -------------------------------------------------------------------------------- 14

-2-
 UVOD
Automatski zaštitni ureĎaji elektroenergetskih postrojenja obuhvataju
ureĎaje u postrojenjima za proizvodnju, prenos i distribuciju električne
energije koji imaju zadatak da upozore na nenormalne režime rada pojedinih
elemenata elektroenergetskih sistema, a u slučaju pojave neizbežnih kvarova
svojim delovanjem brzo isključe oštećeni elemenat i na taj način smanje
razaranje i negativni uticaj kvara na rad elektroenergetskog sistema.
Električna energija predstavlja osnovni vid energije i preduslov razvoja
privrede svake zemlje. S ciljem da se obezbede dovoljne količine električne
energije potrošačima svih kategorija, potrebno je izgraditi mnoge hidro, termo
ili nuklearne elektrane, povezati ih hiljadama kilometara visokonaponskih
dalekovoda s potrošačkim područjima i putem transformatorskih stanica i
distributivne mreže srednjeg i niskog napona dovesti energiju svakom
potrošaču. S ciljem da se obezbedi neprekinutost u napajanju i proizvodnji
električne energije uz što je moguće manje troškove, elektrane, prenosna
mreža i transformatorske stanice povezuju se u jedinstven elektroenergetski
sistem, kako unutar manjih regija tako i unutar država pa i izmeĎu više
država. Savremeni razvoj društva, industrije i privrede uopšte baziran je na
električnoj energiji. Osnovni zahtev, pored dovoljnih količina raspoložive
energije i kvalitetnog napona, je neprekinutost u napajanju. U savremenoj
industriji i kratkotrajni prekidi u napajanju mogu izazvati dugotrajne zastoje u
proizvodnji i velike materijalne štete.
Uprkos ispravnom projektovanju i dimenzionisanju izolacije i ostlih
parametara elektroenergetskog sistema, kao i pažljive izgradnje i redovnog
odrzavanja, u pogonu se mora računati sa mogućnošću pojave kvara na
praktično svakom elementu sistema. Izolacija ureĎaja u postrojenjima ne
može se iz ekonomskih razloga dimenzionisati tako da izdrži ogromna
električna naprezanja koja mogu da se ponekad pojave, npr. prilikom
atmosferskih pražnjenja i direktnog udara groma. Zbog mehaničkih, termičkih
i hemijskih uticaja izolacija je izložena starenju, tako da vremenom gubi svoja
svojstva i može da se probije kod naprezanja koja su neznatno veća od
normalnih.

-3-
 Osim navedenog, postoji niz uticaja koji mogu da dovedu do kvara, kao
što su na primer, greške u materijalima od kojih su graĎeni ureĎaji,
premoštenje izolacije dalekovoda granjem ili drugim predmetima koja prilikom
oluja nanese vetar, prljanje površine izolacije zbog jakih aerozagaĎenja,
pucanja užadi dalekovoda ili konzolnih nosača kod stubova zbog preterano
velikih dodatih tereta snega ili leda, rušenje stubova dalekovoda prilikom
velikih oluja, klizanje terena ili poplave, oštećenje kablova prilikom zemljanih
radova, premoštenje izolacije zbog ulaska ptica ili životinja u postrojenje,
pogrešne manipulacije u postrojenjima itd. Pojave kvarova na izolaciji u većini
slučajeva izazivaju kratki spoj koji predstavlja najčešći i najopasniji oblik
kvara, sa svim njegovim neugodnim posledicama:
 jako razaranje na mestu kvara zbog delovanja električnog luka s
velikim strujama kratkog spoja ( i do 50kA );
 izraziti padovi napona na velikom području koji ometaju normalan
rad potrošača ili izazivaju njihovo ispadanje iz pogona;
 mehaničko i termičko naprezanje neoštećenog dela sistema kroz
koji teku velike struje kratkog spoja;
 negativan uticaj na stabilnos rada povezanog elekrtoenergetskog
sistema.

Osim kvarova u pogonu se javljaju i opasna stanja za rad pojedinih

elemenata sistema koja bi dovela do kvara ukoliko se pravovremeno ne bi
preduzele potrebne mere. Takva opasna pogonska stanja su npr:
 nenormalno visoki naponi koji naprežu i ugrožavaju izolaciju
ureĎaja;
 preniski naponi koji otežavaju ili potpuno onemogućavaju normalan
rad potrošača;
 prevelike struje zbog preopterećenja ili kvarova u sistemu hlaĎenja i
u vezi si tim previsoke temperature elemenata elektrornergetskog
sistema;
 nesimetrična opterećenja generatora, prevelik broj obrtaja itd.

Prema tome zadatak relejne zaštite elektroenergetskih postrojenja je

da trajno nadzire karkteristične električne ili druge veličine ( npr. struju, napon,
temperaturu i sl. ) štićenog objekta i da u slučaju kvara ili opasnog pogonskog
stanja automatski preuzme sve potrebne mere da se kvar izbegne ili da se
svedu na minimum njegove posledice ako se već pojavio, kao i da o tome
obavesti pogonsko osoblje. S obzirom na veliku vrednost štićenih objekata,
kao i na značaj normalnog snabdevanja potrošača električnom enregijom,
relejna zaštita ima vrlo važnu ulogu u pogonu elektroenergetskih sistema kao
deo automatike elektroenergetskih postrojenja za proizvodnju, prenos i
distribuciju električne energije.

-4-
 OPŠTI ZAHTEVI KOJI SE POSTAVLJAJU PRED
RELEJNU ZAŠTITU

Osnovni cilj primene relejne zaštite najbrže moguće isključenje

elemenata ili/i dela elekrtoenergetskog sistema sa kvarom uz očuvanje
funkcionalnosti ostalog dela sistema. Pri ispunjenju ovog cilja potrebno je
ispuniti nekoliko opštih zahteva.
Selektivnost
Selektivnost je osobina da se izoluje samo element ili deo
elektroenergetskog sistema sa kvarom. Ova osobina se može iskazati kao
zahtev da se maksimalno moguci deo elektroenergetskog sistema ostavi u
pogonu uz minimum isključenja.
Brzina reagovanja
Kvarove pre svega kratke spojeve treba brzo eliminisati iz dva razloga:
1) Da bi smanjile posledice kratkog spoja na elemente
elektroenergetskog sistema;
2) Da bi se očuvala stabilnost rada elektroenergetskog
sistema.

Vreme isključenja kratkog spoja tkratkog spoja je:

gde je:
tprekidača – vreme potrebno da se prekidačem prekine struja kratkog spoja i
tzaštite – vreme potrebno da se zaštitom detektuje kratak spoj i da nalog za
delovanje prekidača.
Vreme tprekidača se krece od 0.02s (ultra brzi prekidači) do 0.15s
(0.25s) kod normalnih prekidača.Brzina isključenja je proporcionalana ceni
prekidača. vreme tzaštite se krece od 0.02s do 0.1s za vrlo brze zaštite. Prema
tome, moze se smatrati da je minimalno vreme za isključivanje kratkog spoja
tkratkog spoja od oko 0.04s do oko 0.25s. Najbrže isključenje kratkog spoja
se zahteva kod sinhronih generatora velikih snaga, što podrazumeva velika
ulaganja u zaštitu i korišćenje ultra brzih prekidača.
Osetljivost
Osetljivost zaštite je osobina da se zaštitom mora detektovati kvar
unutar zone štićenja. Kao mera osetljivosti kod zaštita koje deluju pri
povećanju kontrolisane veličine koriti se koeficijent osetljivosti:

-5-
 Pouzdanost i sigurnost
Pouzdanost predstavlja zahtev da se zaštitom deluje ispravno korektno
delovanje kada se to zahteva. Sigurnost predstavlja zahtev da se žaštitom ne
deluje kada ne treba nekorektno delovanje pri normalnim pogonskim
uslovima.
Jednostavnost
Jednostavnost predstavlja zahtev da se uz minimalno angaržovanje
zaštite obezbede prethodno navedeni zahtevi.
Ekonomicnost
Ovaj zahtev predstavlja obezbedjenje maksimuma zaštite uz
minimalne troškove.Troškovi su uvek najvažniji faktor koji dominantno utiče
na sve prethodno navedene zahteve.

Princip rada relejne zastite

-6-
 ZAŠTITNI RELEJNI UREDJAJI
Osnovni element zaštitnih relejnih uredjaja je relej. To je uredjaj koji
trajno kontroliše odredjenu električnu ili mehaničku veličinu, te kod unapred
odredjene vrednosti izaziva naglu promenu u jednom ili više signalnih ili
komandnih krugova. Prema svom sastavu relej se može prikazati kao uredjaj
koji ima:

 merni (pogonski ili motorni) sistem, koji je priključen na kontrolisanu

veličinu i njene promene u odgovarajućem obliku prenosi na sistem
za poredjenje. Kod elektromehaničkih releja električne veličine se
pretvaraju u mehaničku silu ili zakretni momenat, dok se kod
statičkih releja pretvaraju u odgovarajuci električni oblik npr.
ispravljena struja ili napon odredjenog nivoa koji se prenosi na član
za poredjenje;
 sistem za poredjenje poredi prilagodjenu kontrolisanu veličinu sa
podešenom. Kad kontrolisana veličina premaši podešenu, dolazi do
aktiviranja izvršnog člana;
 izvršni član svoji aktiviranjem izaiziva trenutnu ili nakon izvesnog
vremenskog zatezanja, naglu promenu u komandnim i signalnim
krugovima ( davanje naloga za isključenje prekidača, zaustavljanje
turbine, aktiviranje alarma i sl.)

Postoji više našina klasifikacije zaštitnih releja. Prema principu

delovanja ( konstrukciji mernog člana ), releji se dele na:

 elektromagnetni releji deluju na principu delovanja elektromagnetne

sile kalema, kroz koji protiče struja, na feromagnetni deo pomičnu
kotvu;
 idukcioni releji deluju na osnovu medjusobnog delovanja
naizmeničnih elekrtomagnetnih sila kalemova kroz koje protiče
struja, i struja indukovanih od ovih sila u obrtnom aluminijunskom ili
bakarnom bubnjiću;
 elektrodinamički releji deluju na osnovu uzajamnog delovanja
elektromagnetne sile pomičnog i nepomičnog kalema kroz koji
protiče struja;
 magnetnoelektrični (galvanometarski) releji deluju na osnovu
uzajamnog delovanja elektromagnetne sile kalema kroz koji protiče
struja i sile stalnog magneta;
 termički releji deluju na osnovu savijanja bimetalne trake, istezanja
materijala ili drugih pojava vezanih uz proenu temperature;
 statiči releji sa poluprovodnicima ili bezkontakntnim elementima
deluju na osnovu komparacije ili druge vrste obrade električnih
signala i
 mikroprocesorski bazirani zaštitni releji.

-7-
Delovi elektromagnetnog releja:
1. kalem
2. kotva
3. kontakti

konstrukcija
elektromagnetnog
releja

Po broju ulaznih veličina releji se dele na:

 releje sa jednom ulaznom veličinom (strujni, naponski)
 releje sa dve ulazne veličine (usmereni, distantni)
 releje sa tri ili više ulaznih veličina (distantni, zaštite celokupnog
postrojenja)

Zaštitni uredjaji mogu biti priključeni na struju i napon mreže direktno ili
preko mernih transformatora strujnih ili naponskih. Zaštitni uredjaji priključeni
direktno nazivaju se primarni, a zaštitni uredjaji priključeni preko mernih
transformatora nazivaju se sekundarni zaštitni uredjaji.
Sekundarni zaštitni uredjaji su mnogo rasprostranjeniji od primarnih
zbog niza prednosti: izolovani su od visokog napona, mogu se smestiti na
pogodnom mestu nezavisno od lokacije štićemog elementa, izradjuju se za
standardne nazivne struje (1A ili 5A) i nazivnog napona (100V) nezavisno od
struje i napona u kolu štićenog elementa.
Prednosti primarnih zaštitnih uredjaja je što ne zahtevaju merne
transformatore, izvore pomoćnog napajanja i kablove za vezu sa mernim
transformatorima, pa su samim tim jednostavniji i jeftiniji od sekundarnih.
Primarni zaštitni uredjaji se koriste za zaštitu elektromotora, malih
transformatora i vodova male snage u mrežama napona do 10kV. Nijhova je
moguća samo tamo gde se zaštita realizuje po prostim šemama, pomoću
releja struje i napona, bez zahteva za velikom tačnošću.

-8-
 PODELA RELEJA PREMA VRSTI KONTROLISANE
VELIČINE

 strujni
 naponski
 frekventne
 releje snage
 impendantne
 termičke
 mehaničke
Strujni relej
Strujni releji su releji kojima se deluje pri povecanju struje; postoje dve
grupe takvih releja; kod prve grupe delovanje je trenutno (koriste se u slucaju
struja velikih intenziteta obelezavaju se sa I>>); kod druge grupe releja
delovanje sledi nakon odredjene vremenske pauze zadate vremenskim
podešenjem ovaj tip releja se označava sa I>,
Naponski relej
Naponski releji su releji kojima se deluje pri povišenju napona
(nadnaponski U>) ili pri sniženju napona (podnaponski U<),
Frekventni relej
Frekventni releji sureleji kojima se deluje pri povišenju frekvencije
(nadfrekventni f>) ili pri snizenj frkvencije (podfrekventni f<),
Releji snage
Releji snage se u izuzetnim slucajevima mogu koristit kao releji snage
pri čemu deluje kada snaga premaši odredjenu vrednos, označava se sa S>,
Impedantni releji
Kod impedansnih releja delovanje zavisi od vrednosti impedanse,
najčešće su to podimpedansni releji Z<,
Termički releji
Termičkim relejima se deluje pri povecanju temperature θ i
Mehanički releji
Mehanički releji deluju kada mehanički kontrolisana veličina (pritisak,
broj obrtaja, brzina strujanja, promena zazora i sl.) premaši ili padne ispod
podešene vrednosti

-9-
 STRUJNI RELEJ

Zaštitni uredjaji koji deluju na povećanje struje su najrasprostranjeniji,

jer je većina kvarova u elektroenergetskim postrojenjima praćena porastom
struje. Ti zastitni uredjaji su:
 primarni prekostrujni okidači;
 prekostrujni sekundarni releji (nadstrujni, maksimali strujni
releji);
 diferencijalni strujni releji;
 releji simetričnih komponenti struje (nulte i inverzne
komponente).

Prekostrujni releji su najčešće primenjivani releji u zaštitnoj tehnici.

Upotrebljavaju se za zaštitu genereatora, transformatora, motora, i vodova od
nedozvoljenih visokih struja preopterećenja i kratkih spojeva. prema
vremenskoj karakteristici, dele se na:
 trenutne prekostrujene releje;
 releje sa strujno nezavisnom vremenskom karakteristikom i
 releje sa strujnom zavisnom karakteristikom.

Trenutni prekostrujni releji deluju bez vremenskog zatezanja delovanja

čim struja premaši na skali podešenu vrednost. U elektromehaničkoj
konstrukciji prave se najčešće kao elektromagnetni relej sa zakretnom
kotvom. Važna karakteristika prekostrujnih releja je tzv. odmer otpuštanja koji
je definisan kao:

gde je:
Ipr – minimalna vrednost struje kod koje relej privuče kotvu i zatvori kontakte,
Ipov – maksimalna struja kod koje otpusti kotva pobudjenog releja pri
smanjivanju struje.

Kvalitetni prekostrujni releji treba da imaju odmer otpuštanja što bliži

jedinici. Trenutni prekostrujni releji retko se koriste kao samostalna zaštita.
Mogu da služe kao brza zaštita u slučaju bliskih kratkih spojeva, kad su struje
vrlo velike. Uglavnom se koriste kao elementi ostalih zaštitnih uredjaja.
Prekostrujni relej sa strujno nezavisnom karakteristikom reaguju kada
struja premaši podešenu vrednost, a isključuju tek nakon isteka podešenog
vremenskog zatezanja. Vreme delovanja ne zavisi od iznosa struje koja teče
kroz relej. prekostrujni relej sa strujno nezavisnom karakteristikom izvode se
kao kombinacija trenutnih prekostrujnih releja u dve ili tri faze i zajedničkog
člana za vremensko zatezanje.

- 10 -
 Prekostrujni releji sa strujno zavisnom karakteristikom se pobudjuju
kada struja premaši podešenu vrednost, a deluje na isključenje i/ili
signalizaciju nakon vremenskog zatezanja koje je zavisno od struje koja
prolazi kroz namotaje releja. Vreme delovanja releja sa strujno zavisnom
karakteristikom definisano je kao:

( )
gde je:
t – vreme delovanja releja pri struji I.
Ipodešenja – podešena vrednost struje,
α, k – koeficijent osnovnog podešavanja i
kf – koeficijent finog podešavanja.

U zavisnosti da li vreme delovanja više ili menje zavisi od struje, ovi

releji se dele na:
 releji sa normalno zavisnom vremenkom karakteristikom,
 releji sa vrlo zavisnom vremenskom karakteristikom,
 releji sa ekstremnko zavisnom vremenskom karakteristikom,
 releji sa kombinovanom karakteristikom.
Releji sa normalno zavisnom karakteristikom se upotrebljavanu mnogo
u angloameričkim zemljama za zaštitu radijalnih vodova sa mnogo
podstanica.
Releji sa vrlo zavisnom vremenskom karaklteristikom se upotrebljavaju
za zaštitu vodova na kojima struja kvara naglo opada sa udaljavanjem mesta
kvara od izvora napajanja.
Releji sa ekstremno zavisnom vremenskom karakteristikom se koriste
za zaštitu distributivnih odvoda podvrgnutih jakim strujama uključenja
pojedinih grupa potrošača ( frižideri, bojleri, pumpe i sl.), jer omogućavaju
relativno dugo vreme delovanja prilikom udara, a brzo delovanje prilokom
struja kratkog spoja.
Naročito efikasna zaštita se može postići sa kombinovanom
karakteristikom. Kod struja nešto većih od podešene relej ima izrazito zavisnu
karakteristiku. Kod nešto većih struja karakteristika prelazi u strujno
nezavisnu, tj. relej deluje sa podešenim vremenom. U slučaju bliskih kratkih
spojeva relej deluje trenutno. Ovakvim relejima mogu se uspešno štititi
vodovi, transformatori i potrošači od preopterećenja i struja kratkih spojeva.
Termički prekostrujni releji se izvode najčešće pomocu termičkog sistema sa
bimetalima. To su trake različitog oblika sastavljene od dva metala sa
različitim temperaturnim koeficijentom rastezanja.

- 11 -
 NAPONSKI RELEJ

Naponski releji deluju kada napon na koji su priključeni odstupi od

odredjene unapred podešene vrednosti. U zavisnosti da li deluju kod
povišenja ili sniženja napona, dele se na nadnaponske ili podnaponske releje.
Nadnaponski releji deluju kada napon na koji su priključeni premaši
podešenu vrednost. Upotrebljavaju se kao zaštita od nedozvoljenog povišenja
napona, kao i elementi složenijih zažtitnih uredjaja. Naponski releji su ustvari
strujni releji, jer deluju na povećanje struje kroz namotaj releja. Pošto se
priključuju paralelno naponu, a ne u seriji kao prekostrujni releji, potrebno je
da im je otpor što veći. Prema tome, to su u stvari strujni releji sa velikim
brojem namotaja tanke žice.
Struja podešenja Ipodešenja je vezana za napon Upodešenja sledećim
izrazom:

gde je:
Z – impedansa releja
Impedansa releja treba da je praktično nezavisna od temperature i
frekvencije. Princip rada i način delovanja je potpuno isti kao kod
prekostrujnih releja (u normalnom pogonu kotva ovih releja nije privučena i
kontakti su otvoreni).

Podnaponski releji deluju kad napon nestane ili opadne ispod

podešene vrednosti. Upotrebljavaju se za zaštitu motornih i drugih pogona
osetljivih na smanjenje ili nestanak napona. I kod nad naponskih releja se
definiše koeficijent odpuštanja:

gde je:
Uprivlačenja – minimalna vrednost napona kod kojeg se ima privlačenje kotve
kod ponovnog porasta napona
Uodpuštanja – maksimalna vrednost napona kod kojeg se otpušta kotva pri
procesu snižavanja napona

Naponski i podnaponski releji izvode se kao elektromagnetski releji,

zatim kao indukcioni releji sa zakretnom diskom, a u kombinaciji s
ispravljačima primenjuju se galvanometarski releji sa zakretnom kotvom.
Vremenski usporeno delovanje može se postići primenom
dodtanih vremenski releja. Naponski nezavisna vremenska karakteristika
jednostavno se postiže primenom dodatnih vremenskih releja. Naponski
zavisna vremenska karakteristika postiže se jednostavno primenom
indukcionih releja sa zakretnim diskom ili primenom prigušenih
galvanometarskih releja.
Naponski releji se izvode kao jednopolni, dvopolni, ili tropolni, u
zavisnosti da li treba da nadziru jedan, dva ili sva tri fazna napona. Priključuju
se na naponske merne transformatore i to direktno ili putem filtera nulte ili
inverzne komponente napona.

- 12 -
Zaključak:
U radu sam pokušao da objasnim, šta je relejna zaštita, koja je njena uloga i
namena u elektroenergetskim postrojenjima koje su njene osobine i elementi
koji se koriste u njoj. Pri kraju sam objasnio dva releja koja se najčešće
upotrebljavaju kao zažtita. Na kraju zaključujem da je relejna zaštita veoma
pouzdana i preciza zaštita elektroenergetskog postrojenja.

- 13 -
Literatura:

1. D. Bekut – Relejna zaštita

2. G. Nikolić, D. Martinović – Osnove automatskog upravljanja

- 14 -
Datum predaje: ______________

Komisija:
Predsednik _______________
Ispitivač _______________
Član _______________

Komentar:

Datum odbrane: _____________

Ocena__________ (___)

- 15 -