Ispitna pitanja

Uvodne napomene

Bitno je unapred istaci da je svaka podela psihickih funkcija... predstavlja pojednostavljivanje

koje je dopusteno samo iz didaktickih razloga. Sve psihicke funkcije su medjusobno isprepletene
i u interakciji.(NS 53)

Psihicke funkcije: svest, volja, opazanje, paznja, pamcenje, misljenje, inteligencija, nagoni,
emocije, moralnost.

Komplet I

1. SVEST (depersonalizacija, transformacija licnosti, dvostruka licnost, autisticka svest.)

Svest je znanje coveka o sebi i okolini. Ona nije jedna od psihickih funkcija (inteligencija
,pamcenje, mislenje, afekti) nego je njihov organizator. U tom smislu je svest preduslov za dobro
funkcionisanje psihickog coveka.
Za normalno, ispravno stanje svesti je neophodna je ocuvanost i anatomije i fiziologije CNSa.

PSIHICKI POREMECAJI depersonalizacija, transformacija licnosti, dvostruka licnost, autisticka

svest su psihopatoloski sindromi ( skup simptoma) koji se susrecu kod razlicitih bolesti, cesto
kod sizofrenije, psihoneuroza, afektivnih psihoza, epilepsije i dr. Neki od njih na pr
depersonalizacija se javljaju i kod psihicki zdravih licnosti (retko i u odredjenim situacijama).

DEPERSONALIZACIJA:
je dozivljaj izmenjenosti svog telesnog JA i /ili svog psihickog JA.
Jedni tvrde da je to poremecaj svesti drugi da je poremecaj opazanja treci pamcenja itd.
Cesto se gleda u ogledalo i vidi promene na svom izgledu koji niko drugi ne vidi, oseca
udaljenost od svojih misli. Bolesnik zna da je sve to nerealno
Javlja se kod shizofrenije, parcijalni epi napad, kod depresije, anksioznosti ali i kod zamora.

DEREALIZACIJA:
je dozivljaj izmenjenosti prostora ili vremena. Pacijent ima utisak da se okolina izmenila, da su
se ljudi izoblicili, da su se kuce iskrivile.

1
TRANSFORMACIJA LICNOSTI
Je oblik depersonalizacije, dozivljaj da se licnost promenila u u drugu licnost ili neku zivotinju.

DVOSTRUKA (VISESTRUKA) LICNOST –disocijativni poremecaj

Pojava da neka licnost u fazama neistrovremeno ima razlicit karakter i ponasanje.

AUTISTICKA SVEST

Je “nova svest o sebi” koja je nastala u podrucju stare svesti licnosti-zivi u nekom svom svetu.

NAPOMENA: ovde navedeni fenomeni se u mnogim udzbenicima obradjuju kao promene

licnosti a ne svesti.

2. OPAZANJE (definicija, preduslovi, proces gnozije)

Opazanje je unutrasnji psihicki proces SPAJANJA oseta koje primamo culima sa elementima
iskustva (koje smo stekli), sto se desava u CNS-u.

Preduslovi su ocuvanost anatomije i funkcije cula i centara u kori vel. Mozga; postojanje istog ili
srodnog iskustva (slika, engrama).

Proces gnozije:
I faza: OSET je dozivljaj koji nastaje posle prijema prijema DRAZI preko cula. U primarnom
centru kore.
II faza: grupisanje oseta u celini
III faza: celina se spaja sa iskustvom u sekundarnim centrima kore.

3. POREMECAJ AFEKTA

Afekat (uzbudjenost) je kratkotrajno intenzivno stanje emocija koje se spolja manifestuje.

(najcesce strah, gnev).Raspolozenje je manje vise trajno stanje emocija (rezultanta stalno
dolazecih emocija i temperamenta).

I) Kvantitativni

EUFORIJA – to je stanje izrazene veselost bez povoda, koja traje veoma dugo
DEPRESIJA – bezrazlozna tuga, dugo traje, bolensik je zabrinut, cesto place.
APATIJA-gasenje emocije, deluje neinteresovano, bez zelje. Nema uobicajnih emocionalnih
oscilacija. Cesto kod shizofrenije
EMOCIONALNA RAZDRAZLJIVOST na mali povod burna reakcija
PATOLOSKI AFEKAT: Nesklad izmedju stimulusa i reakcije. Osoba reaguje veoma jako,
neuobicajno, nekad zbog malog povoda, traje veoma kratko, cesto sa motornim praznjenjem a
zatim nastaje stanje malaksalosti

2
EMOCIONALNA LABILNOST lako i brzo menjanje raspolozenja

II) Kvalitativni

PARATIMIJA nesklad izmedju emocija i misli –Bolesnik misli na nesto tuzno a ima emociju
veselosti.
PARAMIMIJA: nesklad izmedju emocija i mimike – bolesnik ima emociju tuge a pocne da se
smeje
DEFEKT EMOCIONALNOG ODNOSA (emocionalne rezonance) tzv afektivna krutost:
nesposobnost bolesnika da svojim emocijama prati emocije sagovornika, kao sto ni emocije
bolesnika ne deluju zarazno na okolinu

Disforicno raspolozenje- neugodno raspolozenje (po drugima) sa elementima gneva

Anhedonija- gubitak interesovanja za aktivnosti koje cine zadovoljstvo
Aleksitimija-nesposobnosz i teskoca u opisivanju ili svesnosti sopstvenih emocija
Emocionalna napetost (tenzija) - povisena motorna i psiholoska aktivnost koja je u osnovi
neugodna

Anksioznost –slobodno lebdeca nejasna napetost

Panika- teska anksioznost udruzena sa motornim nemirom
Stid
Griza savesti
Ekstaza
Abreakcija- emocionalno olaksanje ili praznjenje
Ambivalencija –gubitak kontrole impulsa- istovremeno i voli i mrzi

4. POREMECAJI OPAZANJA

AGNOZIJE Proces opazanja se zaustavlja na nivou osecaja, zbog organskih ostecenja

psihoculnog centra. Ako bolesnik sa optickom agnozijom predmet dodirne onda ga preko tog
cula prepozna.

ILUZIJE pogresno prepoznavanje informacije..mogu se javiti u oblasti svih cula. Registruje

realno postojecu informaciju ali je pogresno prepoznaje. U strahu, alkoholna intoksikacija,
sumracno epilepticko stanje (zamor, mrak?)
HALUCINACIJE opazanje bez prisustva informacije.. mogu se javiti u oblasti svih cula
Prave halucinacije treba da imaju karakter telesnosti(dolaze spolja a ne iznutra) i pozitivan sud
realnosti (bolesnik veruje da halucinantni predmet realno postoji)
Cesto patognomonican znak za psihoze mada se javlja i kod zdravih (fantomski ud) i u toku
budjenja.

3
Opticke-fotomi, dugih konaca, vizije, ekstrakampine halucinacije(predmete izvan vidnog polja), autoskopske(vidi delove
svog tela van sebe), negativne halucinacije(negira da vidi ono sto se nalazi pred njim-sumracna stanja)
Akusticne – okoazomi(pucketanje, sumovi)
- Fonema (reci, recenice) – maniheizam: jedno uvo naredjenje, drugo zabrana
- eho misli(ponavljaju njegove misli)
- glasovi od trece osobe (on je vakav i onakav)
- Kod sizofrenije cesto: glasovi govore sta pacijent misli, komentarisu
pacijentove radnje, izmedju sebe razgovaraju o postupcima bolesnika

Taktilne ima utisak da mu mravi gmizaju po kozi- alkoholni delirijum tremens

Olfaktivne
Gustativne- cesto uz sumanute ideje trovanja
Somatske dubokog senzibiliteta – neko mu rasteze organe, seksualno stimulise- shizofreni bolesnici

Funkcionalne (refleksne) - spoljasnji realni nadrazaj izaziva halucinaciju drugog cula ili novi
opazaj istog cula.
Metamorfopsije: predmeti izgledaju smanjeni, uvecani
Iktalne halucinacije- kratkotrajne stereotipne halucinacije koje se javljaju kod epi- napada
Onirizam : halucinatorni fenomeni svih cula ima se utisak scenskog karaktera(kao u snu)

Predisponirajuci faktori za nastanak halucinacije:

- sumanute ideje(gustativne, somatske cesto)
- afektivna stanja
- intoksikacija CNSa
- oboljenje culnih organa

5. INTELIGENCIJA (definicija, teorije, razvoj inteligencije)

Inteligencija je kvalitet mislenja i tim pojmom se oznacava sposobnost shvatanja problema i
pronalazenja resenja odnosno sposobnost snalazenja u novim situacijama..

U mozgu nema posebnih centara inteligencije. Smatra sa da kvalitet zavisi od broja sinapsi a ne
od velicine ili tezine.

Jedna osoba moze da ima vrlo visok G faktor (ne kvalifikuje jedinku za neke posebne radnje
nego joj omogucuje brzo sticanje znanja – lako ucenje) ali je izrazito deficitna za neku od
aktivnosti iz S grupe (antitalenat)
Multifaktorska teorija ne priznaje postojanje opste inteligencije nego smatra da je inteligencija
zbir razlicitih sposobnosti koji se ne moraju razviti ravomerno. Na tom osnovu su pretezno i
pravljeni testovi inteligencije. Interesantan pristup ovoj problematici je i podela na vise vrsta:
verbalna, manuelna, socijalna, prakticna, emocionalna itd.

Inteligencija je vise urodjena nego stecena osbina

Nasledjuje se predispozicija za odredjen razvoj inteligencije, a sredina moze delimicno da
modelira taj razvoj. Razvija se postepeno i smatra se da razvoj zavrsava sa 20 godina pa kasnije
se samo obogacuje inventar znanja.

4
 6. SVEST (definicija, preduslov, psihicko-neurofizioloska osnova, orijentacija)

Svest nije jedna od psihickih funkcija (inteligencija + pamcenje + mislenje + afekti) nego je
njihov organizator. U tom smislu je svest preduslov za dobro funkcionisanje psihickog coveka.

Medicinska definicija svesti podrazumeva sposobnost odrzavanja budnog stanja (inhibicije su

spavanje, nesvest)

Za normalno, ispravno stanje svesti je neophodna je ocuvanost i anatomije i fiziologije CNSa.

Sira psihijatrijska definicija deli svest na predmetnu svest i svest samoga sebe
Predmetna svest- svesnost predmeta oko nas
Svesnost samog sebe 4 elemenata :
-svesnost jedinstvenog ja- svog integriteta( niko ne moze da prodre u moje misli i da sazna sta
mislim i osecam)
-svesnost sopstvene aktivnosti- svestan cinjenice da misli i oseca
-svesnost identicnosti kontinuiteta-ja sam isto onaj koji sam bio pre pet godina
-svesnost sebe na jednoj a predmetnog sveta na drugoj strani- sto se meni desava se samo meni
desava i nikom drugom-ako je to poremeceno=tranzitivizam-prepisuje drugom svoje dozivljaje

Uza psihijatrijska definicija koja se koristi i u sudskoj psihijatriji glasi, svest je sposobnost
davanja tacnih podataka o sebi, o drugim ljudima oko nas, o vremenu, prostoru, i sredini koja nas
okruzuje.
1. Orjentacija prema samom sebi (autopsihicka orjentacija) sposobnost jedne licnosti da
daje ispravne podatke u vezi svoje licnosti kao sto su ime i prezime, zanimanje, skolska
sprema i dr.
2. Orjentacija prema drugim licnostima (alopsihicka orjentacija) podrazumeva sposobnost
rapoznavanja lica i predmeta iz okoline koja nas okruzuje.
3. Orjentacija u vremenu (temporalna orjentacija) je sposobnost davanja tacnih podataka u
vezi sa vremenom i njegovim kontinuitetom. Dan u nedelji, datum, mesec, godisnje doba,
godina...
4. Orjentacija u prostoru (spacijalna orjentacija) podrazumeva davanje tacnih podataka gde
se nesto ili neko nalazi ili gde se odigrao neki dogadjaj.

Ako ispitivana osoba ima ocuvanu auto i alopsihicku orijentaciju, te spacio-temporalnu

orijentaciju govorimo o ocuvanoj ili pribranoj svesti. U suprotnom slucaju rec je o izmenjenoj,
poremecenoj ili pomucenoj svesti.

5
 7. PAZNJA I POREMECAJI PAZNJE

Paznja je psihicka funkcija pomocu koje covek moze da USMERI i USREDSREDI svoju
psihicku energiju na nesto odredjeno.

Usmerenost (vigilnost) paznje je sposobnost paznje da se brzo prenosi sa informacije na

informaciju.

Usredsredjenost (tenacitet) paznje je sposobnost da se paznja zadrzi onoliko dugo na informaciji

koliko to zadatak zahteva.

Voljna (aktivna) paznja je sposobnost coveka da svesno svojom voljom izvrsi selekciju – da iz
obilja informacija izdvoji jednu i da je stavi u centar paznje svog interesovanja.

Nevoljna (pasivna) paznja se aktivira informacijom koja se svojim karakteristikama nametne

sferi opazanja i izazove paznju.

Osnovni poremecaj paznje se naziva RASEJANOST koja moze biti dvojaka:

po tipu pojacane vigilnosti i oslabljenog tenaciteta(tipa slabog ucenika)

po tipu pojacanog tenaciteta i oslabljene vigilnosti ( tipa naucnika)

1) Pojacana vigilnost
Kod dece i kod manicnih i veoma anksioznih bolesnika

2) Hipovigilnost
Kod ostecenja mozdanih tkiva, depresije
.
3) Pojacan tenacitet
Kod sumanutih ideja, kod depresivnih (bolna introspekcija)..trans (hipnoza, disocijativni
poremecaj, ekstaticna religiozna iskustva)

4) Oslabljen tenacitet
Kod zamora, odsustva emocionalne zainteresovanosti, odsustva volje, stanja straha, niskog
intelektualnog nivoa., neuroticni bolesnici.

6
 8. PAMCENJE (definicija, teorija, proces i faze)

Mozak ima sposobnost da zadrzi otiske ranijih drazi. Trag ili otisak se naziva ENGRAM i u
njihovom stvaranju ucestvuju proteinski lanci i nukleinske kiseline.

To je psihicka funkcija se sastoji iz tri faza:

Upamcivanje (stvaranje engrama)- na njenu efikasnost uticu- ocuvana svest, neostecena paznja,
ponavljanje opazanja, volja da se nesto upamti
Pamcenje u uzem smislu (magacioniranje engrama)
Secanje (reprodukcija upamcenog sadrzaja bez ponovnog opazanja informacije)

Pamcenje moze da bude:

trenutno (20 sec)
kratkotrajno (od nekoliko minuta do dva dana)
dugotrajno (meseci i godine)

Dugotrajno pamcenje ima dva sistema:

Implicitno – od rodjenja, prosla iskustva su irazena pomocu slika, ponasanja i emocija, ne
zahteva stanje svesnosti
Eksplicitno – od predskolkog doba, individualnu zivotnu istoriju uz prisutnost svesnosti tih
dogadjaja

Namerno upamcivanje – angazuje se volja i paznja

Nenamerno upamcivanje - ne

9. POREMECAJI MISLENJA
NS 45;JM30
A) Poremecaji mislenja po formi

Usporen misaoni tok- depresija, MOP. Kad se misljenje sasvim zaustavi-misaoni blok(kod
shizofrenicara naglo). Mutizam: potpuno gasenje impulsa za govor.
Alogija- siromastvo sadrzaja misljenja. Kod shizofrenije
Bolesna opsirnost- kod intelektualnog deficita, lepljivost epilepticara
Ubrzan misaoni tok; asocijacije su vrlo zive, pacijent ne uspeva da izgovori svaku
misao(salata od reci) kod manicnih pacijenata

Gubitak asocijacije-misli se gube sa jednog predmeta na drugom, nepovezane misli

Disocirano (rasuto) mislenje asocijacije su pogresno povezane. Zakljucci ne proizlaze iz prethodnih
recenica
Inkoherentno mislenje pacijent takodje govori bez veze ali ovde ima i poremecaja svesti(delirijum,
sumracna stanja)

Perseveracija –nepotrebno i neadekvatno ponavljanje istih misli ili se ponavlja odgovor;

Verbigeracija-ponavljanje reci ili recenica van konteksta razgovora.

7
 Eholalija- patolosko ponavljanje reci ili recenica neke druge osobe

B) Poremecaji mislenja po sadrzaju

Precenjene ideje “fiks ideje”- preterivanje u odredjenim stavovima. Smatra se da su posledica
potreba u iracionalnom delu licnosti (nesvesne potrebe kao odbrana od inferiornosti). Neke ih
smatraju kao prodrom sumanutih ideja.

Prisilne ideje, opsesivne misli. Neprijatne su za pacijenta, on se protiv njih bori ali ima i
ostecenje volje. One uz prisilne radnje KOMPULZIJE se javljaju kod OCDa (obsessive
compulsive disorder) i kao propratni fenomen kod shizofrenije a mogu da se jave i kod
poremecaja licnosti (opsesivno kompulzivna ili anankasticna licnost)

Sumanute ideje su verovanja koja

a) nisu zasnovana na realnim cinjenicama

b) nastala su na bolesnoj osnovi licnosti,
c) nepodlezna su korekciji
Razlikovati ih od ZABLUDA mentalno zdravog coveka koja se ubedjivanjem i dokazivanjem
mogu izmeniti.
Sadrzaji sumanutih ideja su za okolinu cesto nelogicni, apsurdni, neprihvatljivi ali za pacijenta
oni su realni, istiniti. Medjutim, nekad mogu da budu tesko odvojivi od uobicajenih
verovanja...Osnovno sto nedostaje u sumanotostima je valjana provera otkrivenog tj kriticko
rasudjivanje.
Sumanute ideja prema MEHANIZMU NASTANKA su :
halucinatorne, intutitivne i fabulativne (fantasticne konstrukcije).
Prema SADRZAJU su:
Sumanute ideje proganjanja, neverstva odnosno ljubomore, erotomanske(u njega su zaljubljene
poznate licnosti), depresivne(kriv za dogadjaje, samooptuzivanje), religiozne, citanje misli,
sumanutost uticaja(neko spolja utice na bolesnika i on se ponasa pod njegovim uticajem),
odnosa(sve sto se dogadja u spoljnem svetu odnosi se na bolesnika), ubacenih misli,
hipohondricne, ...
Prema STRUKTURI su:
paranoicne ideje – visoko sistematizovane, slozene u koherentan naizgled logican sistem i
paranoidne ideje - nesistematizovane, promenljive, difuzne i lakse podlezne korekciji.

8
 10. POREMECAJI INTELIGENCIJE

Ili intelektualni deficiti se mogu deliti na:

Primarna maloumnost, oligofrenije (mentalna retardacija) – urodjen ili rano stecen zaostatak u
razvoju inteligencije.
Osobe sa IQ ispod 70 se smatraju mentalno retardiranima ali kvocijent je samo putokaz i ne treba
ga rigidno primenjivati, mora se proveravati kroz socijalno funkcionisanje. Grupa je heterogena
kako po uzrocima tako i po klinickim manifestacijama.

W-B ? skalom se meri stepen ostecenja inteligencije pri cemu je:

- prosecna inteligencija 90-110 poena
- fizioloska tupost 70-80-90
- debilnost (moron) 50-70-80 mogu da rade pod nadzorom drugih
- imbecilnost 20-50 nisu sposobni za samostalan zivot
- idiotija < 20 neartikulisani, cuvaju se u zavodima

Iako se smatra da su mentalne retardacije pretezno urodjeni poremecaj ima mislenja da su samo
25% posledica poznatog bioloskog uzroka. Ostali bi bili u grupi PSIHOSOCIJALNIH
DERIVACIJA. To podrazumeva da deca nisu dobila optimalne uslove za razvoj.

Sekundarna maloumnost - Demencija je steceno organsko ostecenje inteligencije bez pomucenja

svesti. Karakteristican je pad opstih intelektualnih sposobnosti, upamcivanje, secanje, smanjene
kriticke moci rasudjivanja, sposobnosti razlikovanja bitnog od nebitnog, poremecaj orijentacije u
prostoru, vremenu licnostima i emocionalna labilnost.

Po etiologiji moze biti vaskularna, Alchajmerova, shizofrena, alkoholna.

Prema stepenu: laka, srednja teska.
Prema nacinu nastanka: akutna i hronicna. Prema obimu: globalna i lakunarna.
Prema prognozi: reparabilna i ireparabilna.

9
 11. POREMECAJI PAMCENJA

A. KVANTITATIVNI

1. Amnezije -nesecanje odredjenog perioda

totalna, delimicna,
organska, funkcionalna(odbranbeni mehanizam potiskivanja u nesvesno)
retrogradna, kongradna i anterogradna(odnosi se na organski, pre, tokom ili posle povrede)
Tipicno za alcheimer- zaboravljanje svezih dogadjaja a pamcenje starijih dogadjaja je
ocuvano.
2. Amnezije fiksacije – nesposobnost upamcivanja(alcheimer,
Korsakovljeve psihoze)
3. Hipomnezije(smanjena mogucnost secanja za dozivljaje iz
odredjenog perioda)
4. Hipermnezija – pojacana mogucnost secanja odredjenih dogadjaja(
u delirantnim stanjima, epilepticke aure)

B. KVALITATIVNI

1. Alomnezija – izvrnuto secanje, seca se dogadjaja ali u falsifikovanom znacenju(umor,

sumanute ideje)
2. Kriptomnezija – nesvesni plagijat(citira necije delo a ne seca se da je negde citao).
 pseudomnezije: osoba se seca neceg sto se nikad nije
dogodilo(sumanute ideje)
3. Paramnezije –deja vu, jamais –vu, fausse reconnaissance-falsifikovano secanje,
pogresno prepoznavanje, deja pensee.
4. Patoloska lazljivost(pseudologija fantastika, mitomanija, Minhauzen sindrom)
5. Konfabulacije – kombinacija delimicne amnezije i mitomanije. Praznine u secanju
popunjava izmisljenim secanjima.

12. POREMECAJI NAGONA

Nagoni mogu biti poremeceni u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu.

Poremecaji nagona za ishranom

Kvantitativni

Bolesna prozdrzlivost (bulimija) javlja se kod mentalno zaostalih, nekih epilepticara, tumora
mozga, demencije. Pojacana potreba moze da bude i izraz neuroticne osobe za zadovoljstvom
kao zamena za odsustvo ostalih zadovoljstva.

10
Oslabljen i ugasen nagon (anoreksija) kod telesnih obolenja (inapetencija) a kod psihijatrijskih
kod depresije a nekad kod shizofrenije, anoreksija nervoza.

Kvalitativni

Pika – unosenje nenutritivnih materija

Koprofagija
Antropofagija
Nekrofagija

Bioloski nagoni: za odrzavanje zivota- nagon za zivljenjem, nagon za ishranom

Za odrzavanje vrste –seksualni nagon i roditeljski nagon.

Socijalni nagoni: nagon copora(gregarni nagon)

Nagon za igrom
Nagon za borbom za vecom pozicijom
Altruisticki nagon
Nagon za radoznaloscu

Poremecaj nagona za zivljenjem

Snizenje nagona kod depresije, shizofrenije, MOP(mozdani organski ps.sindrom)

Latentne suicidalne zelje – takve osobe nesvesno motivisane cesto ulaze u opasne situacije,
vratolomije, bolesti zavisnosti

Poremecaji roditeljskih nagona smanjena-depresija, pojacana- majmunska ljubav(etnicko)

Poremecaji socijalnih nagona

a)nagona copora (usamljivanje) – depresija, poremecaj licnosti, neuroticni fenomen.
b)gasenje motiva i borbe za polozajem – depresija, shizofrenija, poremecaj licnosti (astenicki,
bezvoljni sihopata)

Poremecaji seksualnih nagona

11
 13. SAN - BUDNOST. POREMECAJI SPAVANJA
JM 363; NS392

Spavanje je periodicni prekid budnosti pracen motornom inaktivacijom, redukcijom svesti o

spoljasnjoj sredini i povisenim pragom reaktivnosti.
Rezultati brojnih istrazivanja zasada nisu nasli potpun odgovor na pitanje zasto spavam.
Formulisane su brojne teorije o ulozi spavanja kao na pr o restitutivnoj ulozi sna itd Laicko
uverenje da spavanje predstavlja fizicku restituciju (regeneraciju, oporavak a sanjanje psihicki
oporavak – podrzano je donekle nalazima ali hipoteza iako logicna nije kompletno dokazana.

Circadijalni ritam budnost-spavanje (circa dies= optrilike jedan dan) spada u endogene ritmove
ali je regulisan i faktorima iz okolina kao sto su smena dana i noci (svetlost->melatonin-
>transmiteri i neuromodulatori sna) Fenomen jet leg ilustruje bitnost circadijalnog ritma jer
putnik posle putovanja ima zelju da spava u normalno vreme a ne u vreme koje je normalno za
sredinu u kojoj se nasao. Odlaganjem se ritam uklopi sa novom sredinom, Rad u smenama
takodje moze da dovede do poremecaja circadijalnog ritma.
Poremecaji cd ritma spadaju medju najraspostranjenije zdravstvene probleme savremenog
coveka.
Kriterijum normalnog spavanja obuhvata duzinu ali i kvalitet spavanja. Poremecaji spavanja se
mogu se podeliti na: poremecaji uspavljivanja, periodicno budjenje, rano budjenje.
MKB 10 pominje samo “neorganske”poremecaje – neorgansku insomniju, hipersomniju,
poremecaje cd ritma, mesecarstvo, nocni teror, nocni kosmari i dr. Organski uslovljeni
poremecaji se navode uz poremecaje odredjenih organskih sistema (apneja u spavanju kod resp.
Bolesti, nocno mokrenje kod bolesti urogenitalnog aparata itd)
Najcesce se srece sledeca klasifikacija:
A. Primarni poremecaji spavanja: nesanica(insomnija), narkolepsija(epizodi
prinudnog spavanja), hronicna hipersomnija, Klein Lewin s(sleeping beauty
sindrome-perodicna hipersomnija, polifagija, promene raspolozenja,emocionalne i
bihejvioralne poremecaje), Picwick s(apnejske krize tokom spavanja), Paraliza
spavanja(paraliza posle spavanja-disocijacija svesti i motorike), nocne more,
apneja u spavanju, poremecaji ritma.
B. Sekundarni poremecaji spavanja: kod shizofrenije, depresije i manije, zavisnosti,
neuroloskih obolenja, epilepsije i dr somatskih obolenja.
C. Parasomnije: mesecarstvo, govor u spavanju, enuresis nocturna, skripanje zubima,
ljuljanje glave i tela, poremecaji ponasanja u REM fazi.
D. Poremecaji izazvani ili modifikovani spavanjem:
-nocna epilepsija, nocna delirantna stanja

12
 14. SVEST (Poremecaji svesti)

Svest je sposobnost davanja tacnih podataka o sebi, drugim ljudima oko nas, vremenu, prostoru i
sredini koja nas okruzuje.

JM 57

A) Poremecaji u medicinskom smislu (poremecaji budnog

stanja t.j. kvantitativni poremecaji)

Somnolencija: patoloska sanjivost. paznja se kratko uspostavlja ali se ne odrzava, shvatanje,

opazanje, mislenje – jedva moguce
Sopor
Koma
Prekid svesti (sinkopa)
Preterana budnost (agripnija) - manija, amfetamin, kokain, katatono uzbudjenje ? (pomama)

B) Poremecaji svesti u uzem i sirem psihijatrijskom smislu

(kvalitativni).

a) u sirem psihijatrijskom smislu – svesnosti samog sebe

Depersonalizacija, derealizacija i transformacije i autizam -> ( posebno pitanje vidi I/1)

(depersonalizacija:pshicko i telesno ja izmenilo- shizofrenija, parcijalni epi napadi. Derealizacija: okolina se promenila)
(autizam: poremecaj svesti, misljenja i emocija. Bolesnik je okrenut svom unutrasnjem bolensom misaonom svestu,
nezainteresovanost za okolinu- javljaju se kod shizofrenije)

Po nekima spadaju u ovu grupu i:

Poremecaj samoocene: negativni kod depresije, neki oblici PL i kriznim stanjima;
pozitivni kod manije, narcisistickog PL i dr. PL
Poremecaj sheme tela tzv dismorfofobije – nezadovoljstvo pojedinim delovima tela
Transseksualizam
Disocijativni poremecaj licnosti (multipla licnost) i
Ganzerov sindrom (disocijativne psihoticne reakcije- slika akutno nastalog sumracnog stanja sa
mimogovorom- nepravilni odgovori na prosta pitanja)

b) u uzem psihijatrijskom smislu – stanja pomucene i suzene svesti

1.Dezorijentacija (mentalna konfuzija) – >poremecaj orijentacije u vremenu, prostoru, sebi

2. Delirijum (bunilo): pored dezorijentacije osteceno je i opazanje(halucinacije) i emocije(strah), psihomotorni nemir,
vegetativni poremecaji(infekcije, alkohol, povrede glave) akutni MOPS

13
3. Sumracno stanje: iskrivljeno dozivljavanje spoljasnjeg sveta na osnovi suzene svesti. Sve je nestvarno kao u nekom snu.
Pod suzenom svescu podrazumevamo stanje gde je fokus svesti suzen i koncentrisan samo na jedno zbivanje dok je sve ostalo
mutno. Npr u afektu agresivnog besa osoba je sva koncentrisana na svoju zrtvu.
Nastaje kod epi, MOPS, hipnoze
4. Somnabulizam ili mesecarstvo
5. Fuge – disocijativni fenomen kada bolesnik ima amneziju za identitet (disocijacija identiteta i
svesti) i cesto ukljucuje putovanje. Moze da poprimi novi identitet.
6. Hipnoza
7. Tranzitivizam Poremecaj vlastite licnosti kada bolesnik sve ono što doživljava (bilo da su to misli,
ideje, halucinacije) ili radi, prenosi (pripisuje) drugoj osobi ili osobama. Javlja se kod nekih
oblika shizofrenije.To je u osnovi disocijacija svesti- kao kod dvostruke licnosti- gube se granice izmedju
sopstvenog ja i spoljasnjeg sveta.

15. SAMOUBISTVO I POKUSAJ SAMOUBISTVA

Skr25 JM 45

Samoubistvo je namerno1 unistenje sopstvenog zivota a u stanju prisebnosti2.

Fenomen spada u poremecaj nagona za zivljenjem. Snizenje nagona za zivljenjem najcesce se

javlja kod depresije.
Drugi oblik samoubistva bi mogao da se oznaci kao racionalno samoubistvo kao sto je bilansno
samoubistvo kod neizlecivih somatskih bolesnika (ali ne i bilansiranje depresivnih bolesnika
mada se te dve pojave cesto preplicu) zatim i retka altruisticka samoubistva u vanrednim
situacijama.

Pored suicida u uzem smislu (DSP , direktno samodestruktivno ponasanje) u savremenoj

suicidologiji razmatraju se i latentne suicidalne zelje ili
IDSP – indirektno samodestruktivno ponasanje.Takve osobe nesvesno motivisane ulaze u opasne
situacije, vratolomije automobilom, riskantni sportovi, alkoholizam, narkomanija itd

Alarm fenomen ili apel fenomen je termin koji oznacava upozorenje koje potencijalni samoubica
daje okolini na razlicite nacine. Tu je u pitanju ambitendenca koju samoubica pokazuje: “ubicu
se ne dajte”. Kod njih su mnogo cesci pokusaji nego realizovana samoubistva.

Epidemiologija: statistike pokazuje da je u drustvenim sredinama sa mnogo samoubistava manje

ubistava. Pokusaja je vise kod zena (4-7x) a uspesnih samoubistava vise kod muskih (2x).
Incidenca je veca u razvijenim i ekonomski bogatijim drustvenim sredinama. Psihicki bolesne
licnosti cine manje od polovine broja svih samoubica.!?
(= suicidum je dakle fenomen socijalne i psiholoske prirode, ne samo individualni nego vec i
drustven problem)

1
Pitanje je dali se samoubistvo psihicki obolelih moze smatrati voljnim cinom.
2
Samoubistva kod shizofrenih i kod MOP mogu biti i zbog imperativnih halucinacija u delirijumu kada ovi
psihopatoloski fenomeni nadjacavaju motiv zivljenja.

14
Faktori rizika: Ringelov sindrom3, depresivne psihoze, starost, muski pol, krizne situacije, teska
telesna obolenja, usamljenost i osamljenost, gubitak smisla zivljenja, gubitak voljene osobe,
dusevne bolesti izvan depresija (neuroze i sl), suicidalni mentalitet .

Samoubistvu u pravilu prethode niz psihickih aktivnosti: a) Samoubilacke misli b)Samoubilacke

tendencije (preokupacije) c) Samoubilacki planovi: kako, cime, kad d) Samoubilacki pokusaj
tentamen suicidi koji nije uspeo iz raznih razloga e) suicidum

16. VOLJA I VOLJNA DELATNOST (definicija, odnos prema drugim psihickim

funkcijama, faze voljne delatnosti)

Volja u “uzem” smislu

Volja kao psihicka funkcija je zapravo jedna od osobina SVESTI tj jedna od funkcija svesti bitna
pri realizaciji zelja ali i pri kocenja nagonskih impulsa.

U praksi se izrazi voljno i svesno cesto identifikuju.

Pod uticajem vitalnih i socijalnih nagona javlja se potreba da se nesto uradi tj zelja Sledeca etapa
je analiza “za”i “protiv” razloga te donosi se odluka da se na pr. zelja realizuje. Odluka da se
zelja realizuje (tzv namera) je rezultat covekove svesti. Tek kad predjemo na sam proces
realizacije zelje mozemo govoriti o volji..

Moze se definisati i kao energija svesnog Ja koja se ulaze u realizaciji svesne zelje t.j. kocenja
neprihvacene zelje..

Volja u “sirem” smislu

Izraz volja koristi i u drugom smislu - kao sposobnost coveka da vrsi izbor izmedju raznih
mogucnosti delanja. Kao na primer sposobnost da odabere da koci unutrasnje impulse (nagonske
i afektivne prirode) koji su socijalno i moralno neprihvatljivi.

O volji u ovom smislu se moze govoriti samo kod homo sapiensa. Kao energija koja kontrolise
nagone koju zivotinje ne poseduju.

---------------------------------------------------------------
Nisu sve radnje coveka voljne, :Nevoljne radnje se odvijaju nezavisno od volje (volja->zelja-
>namera-> realizacija). Tu spadaju:
-Refleksne radnje – preko refleksnok luka
-Automatske radnje= ponavljanje naucenog ( hodanje, voznja automobila)
-Emocionalne radnje – nevoljni mimicki pokreti...afektivne radnje
-Nagonske radnje – skok ili begstvo u naglo nastaloj opasnosti (atavizam)
-----------------------------------------------------------------
3
Ringelov sindrom= po Ringelu suicid je samo kraj drame koja se godinama stvarala u coveku od njegove
mladosti. Ovaj sindrom obuhvata 3 grupe simptoma: 1) progresivno opadanje motiva i aktivnosti, 2. pojacavanje
agresivnosti koja se ne prazni (ne abreaguje) vec vraca u sebe i time jaca 3. Samoubilacka fantazija.

15
Volja je dakle proces za ciju PROCENU je potrebno posmatrati ponasanje jedinke u nesto duzem
vremenskom periodu. U tom smislu analizira se:
a. uspesnost u izvrsavanju konkretnih zadataka
b. mogucnost osobe u pogledu u izbora motiva, donosenja odluka...i
konacno - izvrsenje donete odluke

17. POREMECAJI VOLJE

JM 48 NS 53

1.Slabost volje (hipobulija, abulija) slabost odn gasenje volje se manifestuje gubitkom energije
i nesposobnoscu za rad.
Javlja se narocito kod depresije i shizofrenije (apragmatizam= odsustvo energije za obavljanje
svakodnevne radnje) i kod neurostenije, astenicnog PL (“bezvoljni psihopata”),

Slabost volje (nije u stanju da odupre sledecoj casici) moze da nastane u toksikomanskoj
zavisnosti, ostecenja svesti, pod uticajem psihopatoloskih fenomena. Termin koji se tada koristi
je tacnije “gubitak slobodne volje”.

2.Sugestibilnost, nekriticko prihvatanje tudjih stavova. Javlja se kod dece (na bazi jake
emocionalne veze sa objektima identifikacije), ostecenja inteligencije (docilni debili, dementntne
osobe), kod hebefreno katatone shizofrenije (automatska poslusnost – docilnost).

3.Kolebljivost volje – ambivalencija, ambitendencija kod sukoba suprotnih motiva pri cemu
osoba ostaje neodlucna. Javlja se kod shizofrenije, nekih anksioznih poremecaja, PL. Cest kod
bolesti zavisnosti.
(NB Ambi..moze biti i poremecaj emocija voli i mrzi istu osobu)

4.Katatoni poremecaji, promene MOTORNOG PONASANJA. Javlja se kod hebefreno-

katatone forme sizofrenije -katatoni stupor- lisen voljne aktivnosti, lezi ne jede(jos i kod
depresije iposle psihicke traume)

-katalepsija – ukocenost misica (psihicki jastuk)

-katapleksija- povremena slabost i gubitak misicnog tonusa
-vostana savitljivost
-ehopatija-ponavlja pokrete koje vidi
-negativizam – opiranje da se izvrsi neki nalog(pasivni),
suprotno radi(aktivno)
-stereotipija- besmisleno ponavljanje jedne radnje
-manirovanost- ponasanje deluje izvestaceno(tranverstiti),
neobicne mimike, gestovi, govor
bizarnost- cudno ponasanje, umesto sake pruzi nogu, isplezi
se

16
5. Kompulzivne radnje – slicne impulzivnim radnjama ali je realizacija prisilne misli koji
prethodi- kod shizofrenih ili opsesivno-kompulzivnog poremecaja.
6.Impulsivne radnje- izvodi radnje bez volje i misljenja, nesposobnost da koci
impuls(kleptomanija, piromanija,poriomanija(besciljno lutanje), kompulzivno uzimanje hrane)
7. Automatske radnje kod shizofrenih, potpuna poslusnost u izvrsavanju tudjih naloga.

18. EMOCIJE I AFEKTI (definicija, neurofizioloska osnova, osobine i ishod afekta)

JM 37, NS 49, skr 19

Osecanja ili emocije su subjektivni nacin dozivljavanja ukupnosti realiteta, kako okruzenja tako i
nas samih.

Danas se smatra da je za formiranje emocija odgovoran limbicki sistem mozga. To su odredjene

strukture i jezgra medjusobno povezane i koje primaju impulse iz svih cula. Svaka informacija
koju registruju nasa cula pomocu primarnog i sekundarnog culnog centra salje impulse u limbus
koji obradjuje impulse u emocije. Limbicki sistem regulise osecanja ali i nagone, socijalne
relacije, paznju i pamcenje.

Emocije se mogu grupisati u prijatne, druge u neprijatne,

Neke u astenicne (snizavaju nasu zivotnu energiju i delatnost) ili stenicke (stimulisu ...).
Najprihvatljivija podela emocija je sledeca:
1. primarne emocije (radost(patoloska- euforia), zalost(patolosko depresija ili anhedonija),
strah i gnev)
2. Emocije koj se odnose na culnu stimulaciju (bol, uzas, odvratnost, uzivanje)
3. Emocije koje se odnose na samoocenu(ponos, sram, osecaj krivice)
4. Emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav, mrznja, sazaljenje)
5. Emocije koje se odnose na procenjivanje(humor, lepota, cudjenje)

Uobicajeno se u okviru emocija govori o osnovnom raspolozenju i afektima.

Osnovno raspolozenje predstavlja dugotrajno i relativno ravnomerno opste stanje osecanja i

uglavnom predstavlja izraz vitalnih osecanja.
Afekat je intenzivno i kratkotrajno stanje emocija, spolja jasno manifestovano. Nastaje kao
reakcija na ugrozavanje zivota, casti, socijalnog statusa i sl

Karakteristike afekta
-Afekti znacajno uticu na opazanje, pamcenje, paznju, misljenje(remete logicno misljenje),
svest(suzavaju svest) i volju.

Ishod afekta: medju ostalim mehanizmima najcesci su sledeci:

1. intelektualizacija – racionalna analiza nastale situacije koja je dovela do afektivne
praznje.

17
 2. projekcija afekta- svoj afekat lokalizujemo u drugu osobu(bes na prolaznika)
3. abreagovanje – motornim “praznjenjem”se postize olaksanje (plac, psovka, igra, smeh)
1. potiskivanje - vrsi se automatizovano delom i svesno u podsvest. Kao da hoce da se
zaboravi. Potisnuto moze biti ukjesteno u nesvesno i da se naknadno pojavi, ispliva te se
manifestuje kroz neuroticne mehanizme ispoljavanja.
2. kumulacija afekta, usled potiskivanja, moze da se smanji ali i da se poveca(kap prelije
casu)

19. MISLENJE ( definicija, proces misljenja, vrste)

JM 27 NS45

Mislenje je psihicka funkcija pomocu koje covek koristeci misaone operacije sagledava odnose
izmedju pojava i na osnovu toga donosi zakljucke. (tzv logicko saznanje za razliku od culnog
saznanja = opazanja). Ako proizilazi logican zakljucak-misljenje je normalno.

(Misaone operacije su: analiza, sinteza, komparacija, apstrakcija, konkretizacija, generalizacija,

indukcija, dedukcija, selekcija, asocijacija, stvaranje hipoteza, formiranje suda)

analiza-razlaganje celine na sastavne delove i razmisljanje o svakom delu posebno.

Sinteza- misaono sjedinjavanje delova u jednu celinu
Konkretizacija-izdvajanje jednog dela iz slozene celine i razmisljanje samo o tom delu.
Generalizacija-razmisljanje o slozenoj pojavi ili predmetu kao celini
Rasudjivanje(asocijacija?)-postavljanje veze izmedju pojmova

Zakljucivanje se izvodi obicno indukcijom, dedukcijom, analogijom ili postavljanjem hipoteze

Stvaranje hipoteze- postave se predpostavke koje se potvrdjuju ili odbacuju pa se

donosi zakljucak.
Indukcija-donosenje opsteg zakljucka na osnovu pojedinacnih podataka
Dedukcija-donosenje posebnog zakljucka na osnovu opste poznatog, utvrdjenog stava.
Analogija- Donosenje zakljucka o necem na bazi rasudjivanja, ako su dva pojma slicna
u necem, onda su slicne i po necem drugom.

Mislenje moze biti:

- Konkretno misljenje: (primitivno) u kome nema jasnog principa kauzaliteta(ne traze se uzroci),
zakljucci se formiraju na osnovu predstava a ne na osnovu prethodnih misaonih operacija, ne
pravi se razlika izmedju objekta i njegovog simbola (simbol je onoliko konkretan koliko i
predmet - ubija senku misleci da time ubija coveka). Srece se kod dece i nedovoljno edukovanih
a kao psihopatoloski fenomen kod shizofrenih bolesnika.

- Apstraktno (kriticko) misljenje – odvija se pomocu pojmova, postuje se princip kauzaliteta,

koriste se misaone operacije i formiraju se adekvatni zakljucci.

18
 20. MOTIVI, MOTIVACIJA, POREMECAJI MOTIVACIJE.

NS50 JM 42

Motivi i motivacija se ticu dinamike licnosti, njene aktivnosti, ponasanja.

Motivi su pokretacke snage koje izazivaju aktivnost, koje je usmeravaju.
Motivacija je motiv u akciji: pokretanje i regulisanje same aktivnosti.

Nagoni (motivi)su urodjene potrebe organizma specificne za vrstu a ne za jedinku.

Bioloski motiv je fizioloska potreba, instinkt a socijalni motivi su izvedeni motivi iz zivota
coveka u zajednici.

U regulaciji limbicki sistem posredjuju izmedju nagonskih funkcija hipotalamusa (glad, zedj,
seksualni nagon, agresija) i funkcija na nivou neokorteksa.

Nagoni se dele na:

Vitalne nagone u koje spadaju: nagon za odrzanjem vrste (seksualni i roditeljski) i nagon za
samoodrzanjem (nagon za zivljenjem i nagon za ishranom)
Socijalne nagone koji se ispoljavaju u potrebi za zivotom u zajednici (gregarni nagon), u
osecajnu duznosti i moralnih vrednosti, nagon za saznanjem i zauzimanjem odredjenog polozaja
u drustvu.

Poremecaje vidi posobno pitanje 12.

Komplet II

1) SOCIOTERAPIJA
skr 53, NS146, JM 451

U socioterapiji primenjuju se brojne metode koje koriste SOCIJALNU SREDINU sa ciljem

rehabilitacije i resocijalizacije bolesnika.

Ad REHABLITACIJA: Maxwel Jons uvodeci socioterap. u bolnicama pre svega hteo da

neutralise stetno dejstvo bolnicke sredine koja kod psihijatrijskih bolesnika stvara t.zv.
ïnstitucionalne neuroze”i “hospitalizam”.
(Izvan bolnica)- socioterapija je usmerena protiv stetnih posledica na coveka ALIJENACIJE
(otudjenja, usamljenosti, obespravljenosti) i ANOMIJE (bezakonja i nedostatka moralnih
vrednosti u drustvu)

ad RESOCIJALIZACIJA Cilj socioterapije je da se bolesnik uporedo sa medicinskim

tretmanom osposobi za ponovo ukjucivanje u zivotne tokove. Da prihvati svoju ulogu u zajednici
i da kroz nju zadovolji svoje licne i socijalne potrebe.

19
Odnos socioterapije i psihoterapije: smatra se da je socioterapija usmerena na interpersonalne
odnose a psihoterapija na intrapsihicke sadrzaje coveka. Ipak se u brojnim oblicima socioterapija
koristi istovremeno i kao psihoterapijski instrument.

I Socioterapija u bolnickim ustanovama

1 Terapijska zajednica
2 Radna, okupaciona i rekreativna terapija
3 Dnevna bolnica
II Socioterapija u vanbolnicki ustanovama
1 Zastitne radionice
2 Socioterapijski klubovi

Ukratko: svi ovi oblici su organizovani na demokratican cilj i kroz diskusije i zajednicki rad
osoblje podstice pacijente na preuzimanje odgovornosti i inicijative u radu zajednice kao i na
ispunjavanju ciljeva.

Svim ovim postupcima i aktivnostima doprinosi se kvalitetnijem zivotu psihijatrijskih bolesnika

koji nastavljaju sa ulogom korisnog i prihvacenog clana zajednice.

3. POVRSINSKE METODE PSIHOTERAPIJE

JM 418, skr 52

Opste indikacije:

a. Short term terapija kod osoba sa veoma intenzivnim tranzitornim konfliktima. Terapija za prvo vreme.
b. Long term za borderlini, karakterne izmene, bolesti zavisnosti i odrzavanje psihicke homeostaze
c. Kao nacin ego izgradnje i pomoc emocionalno dekompenzovanoj osobi da se reintegrise
d. Povremeno kod insight therapy u stanjima jake anksioznosti

1. ISPOVEDANJE I VENTILACIJA

Dozvoljavanje ili nagovaranje pacijenta da slobodno prica o svojim problemima. Povoljan efekat
se postize zahvaljujuci izlasku emocija iz licnosti i subjektivne, unutrasnje elaboracije. Koja kada
se objektivizira od druge osobe ima blagotvoran efekat. Pacijent moze steci iskustvo da je i pored
svojih patoloskih shvatanja i osecanja prihvacen od strane drugog ljudskog bica.
Indikacija: narasla anksioznost i jaki konflikti.
Ogranicenost metode je nedostupnost nesvesnom delu licnosti.

2. EDUKACIJA ILI SAVETOVANJE

Pomocu ove metode pacijent dobija savet i informaciju sagledavajuci jasnije sebe i svoju
situaciju..
Indikacija: neki borderline, toksikomanija i karakterne izmene.
Ogranicenost metode: odsustvo percepcije izvesnih stanja i mehanizama odbrane od strane
pacijenta.

3. VODJENJE

20
Aktivna pomoc u davanju cinjenica, saveta i interpretacija koje se odnose na vazne zivotne
preokupacije pacijenta, kao sto su zdravlje, zaposlenja, odnos sa porodicom i okolinom,
interpersonalne relacije i sl. Aktivno programiranje dnevnog reda. Dozvoljeno je i autoritativno
kritikovanje pacijenta. Primenjuje se kod pasivno zaviznih osoba u prvoj fazi osamostaljivanja.

4. PERSUAZIJA

Intelektualno objasnjavanje i eticke diskusije. Nastoji se da se putem razumnog, moralnog

uveravanja pacijent ubedi u faktore subjektivnih smetnji. Indikacija: na pr opsesivno –
kompulzivne poremecaje.

4. KONVULZIVNA TERAPIJA
NS129 skr 47

EKT elektrokonvulzivna terapija predstavlja najefikasniju metodu lecenja teskih i po zivot

opasnih psihijatrijskih poremecaja.
Podrazumeva kratkotrajni elektricni nadrazaj mozga pacijenta koji je u anesteziji,
miorelaksiran sa ciljem da izazove generalizovan konvulzivni napad.

Mehanizam dejstva nije jos razjasnjen. Smatra se da EKT izaziva mnogobrojne

neurohemijske promene.

Primenjuje se u seriji od 8-12 tretmana, najcesce u razmaku 2-3 dana. Trajanje konvulzivnih
kriza od 25 – 30 sec. Objektivizira se istovremenim EEGom.

Indikacije

EKT je metod prvog izbora za:

 Psihoticne depresije, depresivni stupor, shizoafektivne psihoze sa teskom depresivnom

simptomatikom,
 Depresivne epizode sa visokim suicidnim rizikom
 Akutna perniciozna katatonija ?
 Kod teraporezistentnih depresivnih epizoda i manija

Nezeljene efekte
Kratkotrajne glavobolje i konfuzna stanja
Poremecaji memorije najcesce kratkotrajni i prolazni

Kontraindikacije
 Svez infarkt srca
 Visok krvni pritisak
 Svez mozdani udar
 Glaukom
 Povisen intrakardijalni pritisak
 Teska kardiopulmonalna insuficiencija

21
 5. ETIOLOGIJA MENTALNIH OBOLENJA I POREMECAJA (psiholoski i socijalni
faktori, socio-kulturni uticaji)
Skr 29, NS 93

Dosadasnji podaci o genezi/etiologiji mentalnih poremecaja ukazuju na to da bioloski,

psiholoski i socijalni faktori deluju u interakciji. Dakle, vazni su svi faktori, ali u razlicitoj
meri.

U SOCIJALNE FAKTORE (faktori sredine)- posebno znacajni za nastanak neuroza i

reaktivnih psihoza.
Bitno je razlikovati faktore koji deluju u RANOM DETINSTVU (teorije psihoanalize i
psihodinamike pokazuju da je voema bitan period i velika vulnerabilnost za kasnije psihicke
poremecaje) od onih u TOKU KASNIJEG ZIVOTA (ANOMIJA = poljuljane ili izgubljene
norme i vrednosti drustva) ALIJENACIJA, nepovoljni interpersonalni odnosi, stresne i krizne
situacije, uslovi emigracije, elementarne katastrofe, rat itd).

6. ETIKA I PSIHIJATRIJA
Skr 59

Humanizacija polozaja psihicki bolesnih zbrinjavanjem bolesnika drustvo zapocinje vec u

VII veku organizovanjem prvih azila (Bagdad, Fez, Kairo), a u XII u Kelnu , Firenci i Ahenu.
U Srbii u XIII veku (manastir Studenica).
U XIX veku sirom sveta se grade bolnice cime se zbrinjavaju, stite i lece umobolni,

Ipak, u II svetskom ratu po nalogu Hitlera “eutanaziraju”se 275000 bolesnika.

Sesdesetih godina XX veka javlja se ANTIPSIHIJATRIJSKI POKRET u zapadnim zamljama

Evroepe koji propagira sumnju u etiku cele psihijatrije.

ETICKI KODEKS pravila u psihijatriji prvi put u istoriji donet je 1977 od generalne
skupstine asocijacije psihijatara poznat kao Havajska deklaracija. Kodeks se sastoji od 11
pravila.
1. psihijatar mora da se pridrzava naucnih i etickih pravila
2. svakom bolesniku najbolji metod lecenja uz uvazavanje autonomije licnosti
3. odnos psihijatar – bolesnik na osnovi poverenja i saglasnosti
4. obaveza informisanja bolesnika o stanju zdravlja i merama terapije
5. nema terapije protiv volje bolesnika (izuzetno, kad nije u stanju da iskaze volju)
6. kad stanje posle prinudnog lecenja prodje bolesnik se mora otpustiti
7. ne sme se prinudno leciti ako ne postoji psihicko obolenje
8. ne sme se odati poverena tajna bolesnika bez njegovog pristanka
9. bolesnik mora se informisati o prirodi i rizicima terapije
10. ne sme se primiti na prinudnu hospitalizaciju/lecenje ako prijem nije nuzan
11. bolesnik ima pravo da prekine ispitivanje ili terapiju u svakom trenutku
Najznacajnija pitanja/dileme psihijatrije eticke prirode su:

22
 1. slozenost utvrdjivanja zdravstvenog stanja (dijagnoza)
2. delikatnost prijema bolesnika po uputu a na osnovu dijagnoze pri prijemu (teskoca prave
dijagnoze)
3. Pitanje volje, pristanka bolesnika
4. pitanje pravovremenog otpusta (lako podceniti tj preceniti)
5. Teza dijagnoza markira za okolinu, zaposljavanje, skolovanje.
6. pitanje primene drasticnijih metoda. Cije odobrenje?

7. MEDJUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI...(poglavlja iz psihijatrije)

NS 26, skr31

U nasoj zemlji, kao i u vecini drugih je primena ICD-10 obavezujuca za sve lekare.

Peto pogljavlje (F) u ICD predstavlja deskriptivnu, kategorijalnu klasifikaciju mentalnih

poremecaja i poremecaja ponasanja pri cemu su dijagnosticke kategorije operacionalno
definisane i neetioloski. ??
Podela ima 10 grupa/klasa (od F0 do F9) na osnovu “zajednickih tema ili deskriptivne slicnosti”.
Svaka klasa je dodavanjem sledeceg broja podeljena na dg kategorije. Na pr. F3 – poremecaj
raspolozenja, F32 – depresivna epizoda. Dalja podela na subkategorije da bi se poremecaj
preciznije odredio – u odnosu na tezinu, specificno klinicko stanje ili tok- vrsi se dodavanjem
broja iza tacke (na pr F32.1 umereno teska depresivna epizoda; F32.10 umereno teska depresivna
epizoda bez somatskih simptoma).

F1 –poremecaji ponasanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci. F10-alkoholizam, F11-

opijatska zavisnost, F14 kokain

Tradicionalna podela na neuroze i psihoze ne primenjuje se u ovoj klasifikaciji. Termin neurotski

koristi se samo u nazivu klase poremecaja F4. Termin psihoticno koristi se bez etioloskih
konotacija “vec prosto ukazuje na prisustvo halucinacija, iluzija, ili ogranicenog broja nekih
abnormalnosti u ponasanju, kao sto su preterana uzbudjenost i preterana aktivnost, izrazena
psihomotorna retardacija i katatono ponasanje” ??

Grupe

F0 Organski mentalni poremecaji F5 Bihejvioralni sindromi

F1 Poremecaji zbog PAS (psihoaktivne supstance)
F2 Shizofrenija, shizotipski poremecaj u
poremecaj sa sumanutoscu
F3 Afektivni poremecaji
F4 Neurotski, sa stresom povezani i
somatoformni poremecaji
F6 Poremecaji licnosti i ponasanja odraslih
F7 Mentalna retardacija
F8 poremecaji psihickog razvoja
F9 Poremecaji ponasanja i emocija u
detinjstvu i adolescenciji

F99 nespecifikovan mentalni poremecaj

23
8. POMOCNO DIJAGNOSTICKE METODE U PSIHIJATRIJI (testovi, fizicke, bioloske i
socioloske metode, EEG i dr.)

Sk 37, JM 70, NS 59
Nakon obavljenog intervjua lekar ce koncipirati plan daljeg ispitivanja. Opsti medicinski
pregled, neuroloski pregled, laboratorijske analize i CT i MRI, sluze lekaru u prvom redu da
iskljuci nepsihijatrijske uzroke tegoba (na pr tumor – culne obmane, kardiolosko obolenje-
oscaj gusenja i strah) a i da bi iskljucio kontraindikacije za odredjene vrste terapija.
Psiholoski testovi se koriste da bi se potvrdio & ofbsvio privremeni dijagnosticki zakljucak.
Dele se u tri grupe:
1. Testovi sposobnosti – utvrdjuju inteligenciju, paznju, pamcenje, psihomotorne f.
najcesce koriscen Vekslerov test
2. Testovi licnosti – crte licnosti, potisnutih konflikata (upitnici. Projektivni testovi
na pr Rorshahov test, test nedovrsenih recenica itd)
3. Specijalizovani testovi (za ispitivanje pojedinih psihickih funkcija i odredjenih
klinickih sindroma.) – odredjuju rejting skalom nivo anksioznosti,
depresije, psihoze, kognitivnih deficita itd

Fizicko bioloske pomocne dijagnosticke metode

Pregled cerebro spinalnog likvora (biomarkeri nekih psihoza)

CT (atrofija mozga/ demencije, tumor)
PET: metabolicka dinamika (abn koriscenje glukoze kod razl. obolenja)
SPECT: regionalni protok krvi (slog; ddx. Demencija ili depresija, )
MR (demijelinizirajuca obolenja i masivne lezije)
EEG merenje elektricne aktivnosti CNSa
Evocirani potencijali
Biohemija u krvi i urinu (biomarkeri shizofrenije i depresije)
Geneticki markeri

Laboratorija:
Deksametazonski test za utvrdjivanje depresije
Merenje metabolita serotonina, dopamina i noradrenalina u plazmi
Koncentracija leka u plazmi

24
 8. EPIDEMIOLOSKI METOD U PSIHIJATRIJI

Epidemiologija je nauka koja proucava rasprostranjenost, raspodelu i tipove obolenja u raznim

vremenskim epohama i na raznim delovima zemaljski kugle i objasnava odnos izmedju bolesti i
spoljasnjih uslova koji okruzuju coveka i odredjuju njegov nacin zivota.

Psihijatrijska epidemiologija takodje koristi osnovne epidemioloske pokazatelje kao sto su

incidencija, = broj novih slucajeva obolelih prvi put u odredjeni period vremena
prevalencija = ukupan broj bolesnika u odredjenoj jedinici vremena
morbiditetni rizik= omogucava predvidjanje nekog obolenja u odredjenoj populaciji
transverzalna istrazivanja slikaju stanje u odredjenom trenutku
longitudinalna istrazivanja
retrospektivna = istrazivanja unazad
i prospektivna = postavi se problem i prati se unapred
.
Svi ovi parametri se obilato koriste u psihijatriji.

Zdravstvenoj sluzbi potrebni su podaci o:

rasprostranjenosti dusevnih obolenja u razlicitim segmentima drustva
kao i podaci o prioritetnim problemima koje treba resavati na polju prevencije, lecenja i
rehabilitacije dusevnih poremecaja, a iz svega toga se izvlace i zakljucci o potrebama naucno –
istrazivackog rada.

9. PREVENCIJA U PSIHIJATRIJI
Skr 39,
U psihijatriji prevencija obuhvata: medicinske, psiholoske, socijalne mere aktivnosti sa
ciljem da se:
1) Uklone ili smanje stetni faktori
2) da se podrze pozitivni faktori za zdravlje
3) obezbedi pravovremena pomoc u lecenju i rehabilitaciji.

I). PRIMARNA PREVENCIJA

SPECIFICNE mere upravljene na poznate etioloske i patogenetske faktore
a) enzimski defekti
b) aberacija hromozoma
c) infekcije i traume oko porodjaja
d) infektivne bolesti rodjenih
e) endokrini poremecaji
f) psihoza
NESPECIFICNE mere
- psihosocijalni uslovi razvoja u ranom detinjstvu, adolescence
- borba protiv nastanka kriznih situacija (jacanjem licnosti) i stresnih situacija
- psihosocijalni uslovi starackog doba
- zdravstveno prosvecivanje mladih u vezi alkoholizma i narkomanije

25
II). SEKUNDARNA PREVENCIJA
-rano otkrivanje, dijagnostiku i lecenje psihickih poremecaja
-priblizavanje psihijatrijske sluzbe stanovnistvu
- ukljucivanje opsteg zdravstva u sveobuhvatnu psihijatrijsku pomoc ?
- ukljucivanje i citavog drustva narocito socijalne sluzbe u te svrhe

III). TERCIJARNA PREVENCIJA obuhvata mere koje se jos zovu i rehabilitacione: porodicna,
socijalna i profesionalna rehabilitacija. Cilj je da se bolesnik ponovo vrati normalnom zivotu.
Ovde je na prvom mestu znacajno da se sprece tzv SEKUNDARNA OSTECENJA koja se
razvijaju usled boravka u stacionarima (izolovanost i neaktivnost uzrokuju sindrom hospitalizma
i institucionalni sindrom)

* Хоспитализам се испољава као регресија на узрасно нижи ниво понашања, одбојност према
другим особама, неповерење, страх од контаката као и повлачење у себе

Ad II: zasto se mere dijagnostike i terapije smatraju prevencijom?

1. Blagovremenom dg i th uvecava uspeh terapije a time i prevencije invaliditeta i
hospitalizma bolesnika
2. Prevencija negativnog “dejstva”na clanove porodice i uze socijalne sredine – jer postoji
“psihicka infekcija” odn psihicka indukcija sa negativnim efektom narocito na mlade.
Dakle to je i prevencija drugih...

11. UPOTREBA TRANKILIZERA U PSIHIJATRIJI I OPSTOJ MEDICINE

skr 44, 49 JM 457

Vrsta leka Sinonimi Radna Podgrupa Oblici leka

definicija
ANTIPSIHOTICI Veliki trankilizeri, Nehipnotici sa Fenotiazini, Hlorpromazin,
neuroleptici
antipsihoticnim butirofenoni haldoperiodol,
efektom

ANKSIOLITICI Mali trankilizeri, Nehipnotici sa Benzodiazepini, Diazepam,

sedativi
antianksioznim glikoli oksazepam;
efektom meprobamat
ANTIDEPRESIVI Imao, triciclicni
i tetraciclicni
PSIHOSTIMULANSI amfetamin
PSIHOMIMETICI LSD
HIPNOTICI Fenobarbiton,
benzodiazepin

26
ANTIPSIHOTICI – lekovi kojima se lece psihoze (halucinacije, sumanute ideje,
dezorganizovano misljenje i ponasanje itd) pretezno shizofrenickog kruga ali i kod manicne faze
bipolarnog p., sumanute psihoze i sl. Dele se na tipicne antipsihotike i antipsihotike druge
generacije ili atipicne.
Svoj efekat postizu blokadom dopaminskih(tipicni i atipicni) i serotoninskih (atipicni) receptora.
Kombinacija antipsihotica se ne savetuje a selekcija leka je vazna zbog nuzefekata. Odabrani lek
se upotrebljava 4-6 nedelja pa tek onda eventualno menjati. Drugacije doziranje kod akunih
epizoda a drugacije kod terapija odrzavanja.

Nepozeljne pojave vidi pitanje 9.

.
ANKSIOLITICI – redukuju unutrasnju napetost, anksioznost a da pritom ne rmemete kognitivne
i perceptivne funkcije. Oni imaju i antiepilepticni efekat a u vecim dozama i hipnoticki efekat .
Prvi su barbiturati otkriveni 1862g, zatim meprobamat 1954 a znacajno poboljsanje je postignuto
bezodiazepinom 1960g.
Benzodiazepini su najvazniji iz ove grupe. Imaju brojne prednosti u odnosu na prethodnike: malo
nezeljenih efekata, terapijska doza je 100-200 puta manja od letalne, nemaju teske interakcije sa
drugim lekovima. Imaju specificno dejstvo na bezodijazepinske receptore – potenciranjem
inhibitornih aktivnosti GABE dolazi do redukcije straha (GABA-agonisti).

LEKOVI

ANTIDEPRESIVI – poremeceni amini(serotonin, NA, Dopa)

I Stariji: triciklicni, tetraciklicni- prljav receptorski profil

Maprotilin (kad smeta serotonergik)
Anafranil
Amizol

II SSRI (selektivni serotoninergicni reutake inhibitori) MEHANIZAM

Flunirin (prozak)
Seroksat(paroksetin) anksiozni poremecaji
Cipraleks- najmanje nezeljnih efekata
Zoloft – jedini antidepresiv kod dece I posle infarkta I sloga

III Dualno dejstvo (isto kao tetraciklicni, bez nezeljnih efekata)

Remeron(mirtazapin)
Velahibin

ANKSIOLITICI – max 2 meseca, stvara zavisnost

27
BENZODIJAZEPINI
Dijazepam(bensedin)
Alprazolam
Lorazepam
Bromazepam

Inace se kod anksioznost koriste antidepresivi- seroksat

ANTIPSIHOTICI-NEUROLEPTICI (blokada dopaminskih receptora)

STARI
Metoten (fenotiazid) (paranoidne psihoze)
Haloperidol (butirofenon) (pacijent halucinira)

a)jako potentni-piperazinski(Moditen, Majeptil) i butirofenonski (Haldol) za terapiju jakog

psihomotornog nemira; b)manje potentni(Largactil, Nozinan, Prazine), snazna sedacija.

Izrazena nezeljna dejstva- medikamentozni parkinsonizam. Daje se antiparkinsonik koji ne

deluje na dopaminske receptore nego blokator acetilholinskih receptora- biperiden(mendilex)

NOVI
Rispolept(risperidon) –shizofrenija, manije
Klozapin – shizofrenija, manicno depresivne psihoze

AFEKTIVNI STABILIZATORI-bipolarni poremecaj

Litijum
Antiepileptici – eftil(bolje kod manije), lamektal (depresije)
Karbamazepin (kod velikih oscilacija emocija-antiepileptici)

LEKOVI ZA SPAVANJE_HIPNOTICI
Benzodijazepinski- flormidal – midazolam (uspavljivanje), nipam (odrzavanje sna) – ne moze
duze od 2 kutije maksimalno

Nebenzodijazepinski- ZED(Z) - Zan i Sanval - blaze ali mogu duze

28
 10. PRATECE (NEPOZELJNE) POJAVE U TOKU PSIHOFARMAKOTERAPIJE
Skr 43; JM 464, 470,479

Ove pojave su relativno ceste do u 50% lecenih - a to delom zavisi od licnosti jer svako ne
reaguje podjednako -i cesto teske te se terapija ponekad mora po dozi smanjiti uz odrzavanje
efekta a kao druga mogucnos je uvodjenje dopunske terapije ili promena komplementarnim
lekom. Tamo gde se ocekuju nezeljeni efekti treba od pocetka davati korektivne lekove kao
“antidote”(antiparkinsonike).
Klinicki se kod primene antipsihotika (neuroleptika) moze ocekivati:
1. Akinezija i hipokonezija-usporenost, ukocen pogled, monoton glas, amimija
2. Pseudoparkinsonizam - tremor
3. Hiperkinezija-napetost i potreba za kretanjem, tapkanje u mesto
4. Paroksizmalne diskinezije-naglo okretanje usta i protruzija jezika, laringospazam,
5. Tardivne diskinezije –pucenje usana, mljackanje, oblizivanje
6. Posturalna hipotenzja – snizen krvni pritisak
7. Maligni neurolepticki sindrom –najopasnija komplikacija nezavisna od doze, javlja se
kod 0, 5% tretiranih: ukocenost, hipertermija do delirijuma i opsta vegetativna
disfunkcija
8. Konvulzije
9. Salivacija
10. Rizik traumatizma – poremecaji percepcije – oprez kod vzonje i sl.
11. antiholinergicni efekti
12. Sedacija
13. stanje uznemirenosti
14. hiperprolaktinemija
15. seksualne disfunkcije

Klinicki se kod primene anksiolitika(benzodiazepini) moze ocekivati: sedacija, redukcija

psihomotornih sposobnosti, ataksija, misicna slabost, zamagljen vid, konfuzija,
vertigo..depresije (klonazepam) hipmanija (alprazolam). Javljaju se (kod starijih osoba) i
kognitivne smetnje zaboravnost, pseudodemencija, slabost prepoznavanja opasnosti),
nuzefekti vegetativnog NS, cesta pojava fizicke i psihicke zavisnosti (ako se daju max doze
duze od mesec dana, ako se uzima 3 meseca onda u velikom procentu. Apstinencijalna kriza:
napetost, strah, razdrazljivost, insomnija, muka, abdominalni grcevi, malaksalost, tremor,
zujanje..konfuzna stanja.

Klinicki se kod primene antidepresiva moze ocekivati: TRICIKLICNI -antiholonergicni

sindrom(40-80% periferni-suvoca usta, poremecaj akomodacije ociju, tahikardija..centralni:
konfuzija, agitacija, sumanutosti....ortostatska hipotenzija (lagano ustajati, hodati)...swtch u
manicno stanje, samoubistva u fazi poboljsanja,

29
 7. ETIOLOGIJA MENTALNIH OBOLENJA I POREMECAJA (bioloski aspekt)
Skr 29, NS 93

Dosadasnji podaci o genezi/etiologiji mentalnih poremecaja ukazuju na to da bioloski,

psiholoski i socijalni faktori deluju u interakciji. Dakle, vazni su svi faktori, ali u razlicitoj
meri.

U ORGANSKE (bioloske) faktore spadaju:

 Nasledje; ne bolesti nego predispozicije za nju. Izmenjeni geni odgovorni za enzimske
poremecaje koje dovode do boihemijskih promena
 traume i ostecenja CNS-a; posttraumatska demencija, delirijum..
 infektivna obolenja; (meningo)encefalitisi (sifilis III stadijum, pagavi tifus..)
 intoksikacije; egzogene (alkohol, teski metali, halucinogene materije) endogene
(uremija, hipo-hiper-glikemija, obol.jetre)
 malnutricija; manjak joda remeti tieroidee, def vit B do encefalopatije
 endokrini poremecaji; hipo/hiper tieroideja, poremecaji polnih zlezdi
 akutne i hronicne bolest; arterioskleroza ->atrofija mozga,->demenca, psihoze
 generativne faze; menstrualni period, graviditet, puerperijum, klimakterijum ( u
klimaksu ceste depresije i paranoidne i neurastenicne slike)
 konstitucija; afektivne psihoze, shizofrenija, epilepsija
 zivotno doba; shizofrenija simpleks u adolescenciji, demencija u starackom dobu

13. PSIHOTERAPIJA (definicija, ciljevi, metode, podela)

JM 415 NS 133 skr51

To je lecenje koje se ostvaruje u procesu kontakta lekara terapeuta i bolesnika. Ima za cilj da:
-odstrani, modifikuje ili uspori postojece simptome
-da uoci i promeni poremecene nacine ponasanja
-da uspostavi ili unapredi pozitivan razvoj licnosti

Savremeno celovito zbrinjavanje psihijatrijskih pacijenata trebalo bi da obuhvata kombinovanu

primenu, psiho-, farmako-i socioterapije zbog sinergicnog efekta.

Psihoterapeutske tehnike se dele na sledece : suportativne, reedukativne, rekonstruktivne.

I. Suportativne tehnike (Ispovedanje i Ventilacija- anksioznost, konflikti;

Edukacija i Savetovanje- bolesti zavisnosti; Vodjenje-pasivno zavisne osobe;
Sugestija; Persuazija intelektualnim objasnjavanjem kod obsesivno kumpulzivnih
poremecaja, Pritisak i obuzdavanje, Hipnoza itd)
Koriste se kod- osoba sa veoma intenzivnim tranzitornim konfliktima, terapija za granicne
slucajeve, bolesti zavisnosti, ego izgradnje i pomoc emocionalno dekompenzovanoj osobi,
terapija uvidom kod velike anksioznosti

30
 II. Reeduktivne tehnike (Bihejvior terapija; terapija uvidom, Porodicna terapija;
Terapija braka itd) imaju za cilj direktnu modifikaciju ponasanja i interpersonalnih odnosa.
Pacijent ne mora da ima uvid u svoje emocije i motivacije.

Metoda Bihejvioralne terapije se bavi promenom losih navika, ponasanja, misli. Pretpostavka
je da promena ponasanja tokom terapije moze kod pacijenta da dovede do promene stavova i
osecanja. Cesto se koristi u lecenju anksioznosti. Metode koje se koriste su pozitivna
desenzitizacija(sve vise pomeranje granica- ulazi u sve manje prostorije), negativna
desenzitizacija(neprijatni stimulus, antabus kod alkoholizma), procedura gasenja(izlozi se
prvo jakim stimulusima, zatim slabijim)

III. Rekonstruktivne tehnike (Frojdovska psihoanaliza, Neofrojdovska analiza, Ego

analiza i dinamska psihoterapija).
Rekonstruktivne tehnike pretezno koriste nesvesni konflikti i uvid u njih. Imaju za cilj da: -
Kod pacijenta redukuju snagu iracionalnih impulsa i stavljanje pod kontrolom
-Da pacijentu omoguci da razume svoje potrebe i da ih ucini svesnijim

Freudova psihoanaliza- sastoji se iz dva procesa:

a) prizivanje nesvesnog materijala u svest putem tehnike slobodnih asocijacija,
transfera(odnos sa roditeljima), snova
b) Asimilacija i razrada ovog materijala- uvidjanje

Dobro je kod fobija, opsesivno kompulzivnih poremecaja. Lose-zahteva mnogo

vremena

Nefreudova psihoanaliza- revizije Frojdovog stava koje se odnose na elemente tehnike.

Revizionisti su Adler, Jung, Hornaj itd
Dinamska psihoterapija- Razne metode cija je zajednicka karakteristika da su to najaktivnije od
svih analitickih sa najvecom fleksibilnoscu u koriscenjem tehnika..tako se koristi direktni
intervju, dodaci kao slobodne asocijacije, davanje sugestija i saveta, koriscenje stvarnog zivotnog
iskustva kao dela terapije i manipulisanje transferom prema stvarnim potrebama svakog
pojedinacnom pacijenta.

14. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

skr 55 (JM 410, NS 415 su u vezi poslovne sposobnosti - to je nesto drugo)

U pitanju je procena profesionalne a ne opste radnje sposobnosti.

Principi pri tome su sledeci:
a) Sa obzirom na znacajan broj razlicitih oblika psihickih poremecaja (neuroze 20% i ostali
10% opste populacije) ocena ima i socijalno znacenje.
b)ocena je slozenija nego ona kod telesnih obolenja
c) tim (sastavljen od psihijatra, psihologa, socijalnog radnika i dr.) ostvratuje ocenu.
d) u ocenjivanju ima se u obzir psihosomatsko zdravstveno stanje bolesnika i zahtevi
odredjenog radnog mesta.

31
 Prema zakonskim propisima postoje 2 vida radne nesposobnosti:

1) Privremena

2) Trajna – utvrdjuje je odgovarajuca invalidska komisija. – kada se gubitak radne

sposobnosti za rad na svom poslu ne moze otkloniti niti lecenjem niti rehabilitacijom.

NAJZNACAJNIJE KATEGORIJE

Psihoneuroze: U principu se odredjuje nastavak rada eventualno sa promenom radnog

mesta ili skracenim radnim vremenom.
Endogene psihoze: kod sizofrenih se mora voditi racuna o tome u kojoj meri je nastalo
mentalno ostecenje i kakva je prilagodljivost licnosti. Kod afektivnih psihoza je jdnostavnije:
u periodu psihoza je radno nesposoban, a u remisijama sposoban.
Kod cestih psihoza – invalid I kategorije.
Psihopatije – u tolerantnoj sredini je moguc rad, a za sve to je potrebna pomoc socijalnog
radnika i psihologa;
Epilepsija – epi napad kao izvor opasnosti je razlog za hitnu promenu radnog mesta, a ako
terapijom ne bude postignut uspeh (kontrola) onda –invalidnost I kategorije; druga
mogucnost je psihickih epi promena (ev. I epi demenca) sto se razmatra individualno a u
odnosu na vrstu posla.
Alkoholizam – kod hronicnog alkoholizma sto obuhvata psihicka i telesna ostecenja kao i
poremecaje u socijalnim odnosima – moraju se iskoristiti sve mogucnosti lecenja i
rehabilitacije pa posle toga razmatrati nuznost invalidnosti prema stepenu ostecenja licnosti.
Dakle samo kada se oceni da je doslo do ireverzibilnih ostecenja u vidu i promene CNSa i
organa.

16. ORGANIZACIJA PSIHIJATRIJSKI SLUZBE

JM 398, skr 60

Nacela organizacije psihijatrijske sluzbe moraju da vode racuna o sledecem:

-sveobuhvatna (podrazumeva brigu o svim populacionim grupama i angazman svih cinilaca koji
ucestvuju u zastiti i unapredjenje mentalnog zdravlja)
-Integracije 1prevencije, 2.prevencije(lecenje) i 3.prevencije(rehabilitacija)
-rasprostranjenost klasicnih organizacionih modela

Klasicni organizacioni modeli u psihijatriji mogu da se podele na

-stacionarne psihijatrijske ustanove
-ustanove za parcijalnu hospitalizaciju
-ambulantno poliklinicke organizacione jedinice

32
 a. Stacionarne psihijatrijske ustanove

b) Psihijatrijska odelenja opstih bolnica-zadovoljavaju potrebu za

intenzivnim psihijatrijskim lecenjem najveceg broja psihijatrijskih
bolesnika.
c) Psihijatrijske klinika Medicinskih fakulteta i Instituti za psihijatriju-
zbrinjavaju najslozenije mentalne bolesnike uz najsavremeniju
dijagnostiku i terapiju. Tu se sprovodi i edukacija.
d) Psihijatrijske bolnice – ostaci proslosti “psihijatrijski azili”kada jos nije
bilo poveljnih efekata farmakoterapija

II. Ustanove za parcijalnu hospitalizaciju – psihijatrijska dnevna bolnica gde

bolesnici borave svakodnevno 8-15 sati i posle odlaze svojim kucama. To je
omoguceno zahvaljujuci farmakoterapiji a od koristi je za optimalnu
rehabilitaciju samih pacijenata koji ostaju u kontakt sa svakidasnjom
okolinom i zivotom.

a. Ambulantno-poliklinicka sluzba
podrazumeva organizaciju brojnih
savetovalista i dispanzera za
prevenciju, lecenje i pracenje lecenih
bolesnika(pracenje stacionarno
lecenih bolesnika sa depresijom,
shizofrenijom, bolesti zavisnosti)
Ambulantno-poliklinicka sluzba takodje ima sluzbu za urgentnu psihijatriju.
Pruza i rehabilitaciju sa klubovima lecenih bolesnika(klub lecenih
alkoholicara ili psihoza)

17. OSNOVE SUDSKE PSIHIJATRIJE, PRISILNA HOSPITALIZACIJA

Jm402 skr57 NS410

Osnovna nacela psihijatrijskog vestacenja u sudskim procesima

A) iz KRIVICNOG PRAVA ticu se:
1. utvrdjivanja uracunljivosti i
2.sprovodjenja mera bezbednosti medicinskog karaktera.

B) U GRADJANSKOM PRAVU odnosti se na:

1.Utvrdjivanje poslovne sposobnosti
2. Vestacenje neimovinske stete
3.Vestacenje testatorske sposobnosti (valjanost sastavljanja testamenta)

URACUNLJIVOST: “ ..neuracunljivo je lice koje u vreme vrsenja krivicnog dela nije moglo da
shvati znacaj svog dela ili nije moglo da upravlja svojim postupcima usled.dusevne bolesti ili

33
zaostalosti dusevnog razvoja.” Dakle radi se o ostecenju misljenja (shvatanje, rasudjivanje) ili
volje (upravljanje svojom voljom, postupcima).
MERE BEZBEDNOSTI MEDICINSKOG KARAKTERA: Obavezno psihijatrijsko lecenje i
cuvanje u zdravstvenoj ustanovi. Izrice se uciniocu koji je kriicno delo ucinio stanju
neuracunljivosti.
POSLOVNA SPOSOBNOST: sposobnost lica da moze stupati u pravne odnose (zakljucenje
kupoprodajnog ugovora, pisanje testamenta itd)
VESTACENJE NEIMOVINSKE STETE: novcane nadoknade za psihicke patnje (strah,
posledice straha, umanjenje opste zivotne i radne sposobnosti itd)

PRISILNA HOSPITALIZACIJA: tice se lica koja su:

I - a)dusevno bolesna, b)hitan slucaj, c) lice predstavlja opasnost po svoj zivot, drugih ili
imovine. Tada kad zdravstvena ustanova primi na lecenje neko lice bez njegove saglasnosti (ili
bez odluke suda) duzna je da u roku od 3 dana prijavi to nadleznom sudu. Sud je duzan da do 30
dana od prijema donese resenje....itd itd

II – ucinula krivicno delo u neuracunljivosti i po presudi suda kao dobili obavezno psihijatrijsko
cuvanje i lecenje

III- po resenju sudije za prekrsaje dobili prisilnu hospitalizaciju kao zastitnu meru i obavezno
lecenje od alkoholizma i narkomanije

18. DIJAGNOSTIKA MENTALNIH OBOLENJA I POREMECAJA (psihijatrijski intervju,

psihijatrijska istorija bolesti)
JM 62, NS55

Psihijatrijski intervju
Opsti principi:
-Prvi i vazan podatak u ps. Intervju jeste prvi utisak: izgled osobe(negovano, prikladno
godinama), stav, hod, pogled, mimike, gestovi
-Entuzijastan i permisivan stav ispitivaca
-Pacijenta treba razumeti a ne umirivati ili odobravati
-Podeliti na kraju utisak razgovora i plan lecenja, pitati ga ima li jos pitanja i rukovati.
-Od nepsihoticnih bolesnika se uzima autoanamneza a za ostale se uzima i heteroanamneza
-Komunikaciju sa psihijatrijskim pacijentom treba oprezno usmeravati, ne u smislu jednog
krutog ispitivaca, nego osobe koja pokazuje interesovanje i razumevanje.
-Pitati ili, ili a ne pitanja na kojim moze da se odgovori sa da ili ne.

34
 Psihijatrijska anamneza ima 5 delova:
Generalije
. Ime i prezime, godiste, mesto rodjenja, mesto zivljenja,Da li je u radnom odnosu i
gde radi, obrazovanje, bracno stanje ili skim zivi, Po koji put je na psihijatrijskoj
hospitalizaciji, okolnosti prijema i dolaska u psihijatrijsku ustanovu(dobrovoljno, prisilno, uz
nagovaranje, hitna pomoc)

Glavne tegobe
Zbog kojih tegoba ste se obratili lekaru. Sta vi osecate kao neprijatnost zbog cega ste se javili.
Ako kaze da je prisilno dosao, pitas ga a sta je to smetalo toj osobi koji ga je prisilo.
Najznacajniji simptomi i znaci su: nesanica, anksioznost, bezvoljnost, halucinacije, sumanute
ideje, tuga, pokusaj samoubistva, alkoholizam. Efikasnije je glavne tegobe shvatati kao rezime
anamneze o sadasnjoj bolesti.

Anamneza o sadasnjoj bolesti

Duzina trajanja tegoba, da li je prethodilo neki stres ili neki dogadjaj, da li povezuje sa nekim
dogadjajem. Ako je prethodio neki negativan dogadjaj-kako se osecao u tom trenutku. Da li je
nekad ranije imao slicne tegobe? Promena intenziteta simptoma? (da li se pogorsavalo).
Eventualni terapijski pokusaji i rezultati.

Pitamo u detalje: npr strah i depresija- od cega se plasi, opisite tu depresiju, zbog cega ste tuzni.
Da li mozete da obavite kucne poslove, da se skoncentrisete na poslu. Koje su telesne
manifestacije straha. Npr ako je dosao zbog cudnog ponasanja- pitamo ga da li cuje glasove, da
li ih bas cuje ili dolaze iz glave, da li govori kad je sam u sobi, da li je cudan sam sebi.

Pitanja koja treba postaviti svakog pacijenta: o raspolozenju, halucinacije i sumanute ideje,
samoubistvo, strah, eventualno uzimanje alkohola ili psihoaktivnih supstanci.

Napomene uz delikatne slucajeve:

Depresivni i suicidalni bolesnik – obavezno proceni ruzik od suicida napraviti tzv antisuicidalni
ugovor (dok traje terapija necete tako nesto pokusati..obecajte da cete zvati tele apel sluzbu ako
narastu u toku dana takve misli”)
Agresivni – procena nasilnickog rizika i eventualno preuzeti mere. Ne sme da se antagonizuje,
izaziva i konfrontira.
Sumanuti (psihoticni)- Kontraproduktivno je sporiti se sa sumanutim idejama. Ne savetuje se ni
da psihijatar poveruje u bolesnikove sumanutosti. Bolje je reci: ja razumem zasto vi to tako
mislite, ali moguci su i drugi pristupi i misljenja hajde da ih analiziramo.
Hipohondricni i somatski- Uvek je potrebno prvo iskljuciti somatsko obolenje detaljnim
laboratorijskim i ostalim pregledima.
Gerijatrijski – detaljno se raspitati o drugim lekovima (zbog pratecih somatskih bolesti)

Anamnesis familiae

35
Prodicni odnosi? U vezi sa hereditetom uvek treba postaviti pitanje porodicnih samoubistava,
alkoholizma, epilepsije itd ili se neko lecio vec kod psihijatra. Da li je neko u porodici bio u
kontaktu sa policijom? Da li neko u rodbini boluje od sloga, tumora, secerne bolesti

Anamnesis vitae
Preuterino
Da li vam je majka bila zdrava dok vas je nosila
Natalno
Jel ste rodjeni u bolnickim uslovima
Postnatalno
Da li je vas razvoj bio uredan? Na vreme prohodao, progovorio, kontrolisao mokrenje
Kakvo ste bili deteu predskolskom ponasanju
Kakva je atmosfera bila u porodici dok ste odrastali
Smrt, odsutnost ili razvod roditelja
Vaspitni stavovi? Jel su bili strogi? Sta bi se desilo kad ste bili nevaljali?
Odnos sa roditeljima, na koga vise licite? A kako to izgleda otac/majka?
Skolsko doba
Da li ste imali strahove pred polazak u skolu? Nocno mokrenje, nocni strahovi?
Da li ste se druzili sa vrsnjacima?
Kakav uspeh ste imali, da li ste bezali iz skole?
Pubertet
Disciplinski problemi u kuci?
Simpatije, zabavljanje?
Prvi seksualni kontakt?
Pad uspeha?
Izbor srednje skole sam odabrao?
Zakonski prekrsaj?
Droga, cigarete,alkohol?
Sluzenje vojnog roka?
Posao i slobodno vreme
Kako se uklapa u radnu sredinu
Ako ne radi, zasto ne radi?
Da li vam je brak bio iz ljubavi
Kako provodite slobodno vreme?

Aktuelna zivotna situacija-ekonomska, porodicna, ljubavna, radna, stambena

STATUS PSYCHICUS –Opis bolesnika (izgled, ponasanje itd) plus procena svih 10 psihickih
funkcija: svest, opazanje, paznja, pamcenje, misljenje, inteligencija, emocionalni status, nagonski
zivot, volja, moralnost. Na kraju ocenjuje se UVID u sopstveno stanje (shvata li da je rec o
dusevnom obolenju- direktno pitati)i kriticnost u odnosu na okolinu. Status psychicus moze se
uporediti sa status praesensom u ostalim granama stim sto ovde ne pitamo samo za trenutnu
situaciju nego nam odgovara za sta se desavalo u poslednje vreme.

OPIS BOLESNIKA

36
Izgled- spoljasnosti: uredan, neuredan, u skladu sa godinama i socialnom pozicijom, , rasna
pripadnost. Opsti stav, drzanje, ponasanje(nesiguran, plasljiv, hostilan, feminino), da li se
verbalni kontakt lako uspostavlja(ritam pricanja, osobenost naglasavanja, melodicnost,
emocionalni prizvuk u glasu, da li daje logicne odgovore), motorna aktivnost(kako sedi, da li je
agitiran, nenormalne pokrete), stav prema ispitivacu(kooperativan, oprezan)

PSIHICKE FUNKCIJE
Svest procenjujemo depersonalizaciju tako sto pitamo da li je imao nekad utisak da se promenio,
da mu se lice i licnost izmenila ili su vam drugi rekli da se cudno ponasate. Derealizacija- da li
mu se cinilo da se okolina i ljudi oko njega izmenili na neki nacin.
Da li je imao nekad gubitak svesti? Kontinuitet- da li imate osecaj da vise niste ista osoba kao
ranije? Tranzitivizam- da li nekad imate dozivljaj da se nesto sto se vama desava, da se to ustvari
nekom drugom desava?

Opazanje Da li cuje glasove, da li mu se izostrio sluh pa cuje nesto sto niko ne cuje. Da li mu se
prividjaju slike pred ocima, da li ima utisak da je hrana promenila ukus ili oseca neke mirise ili
ima osecaj da mu nesto gmize po telu. Za dijagnostiku halucinacija

Paznja: Da li moze da od 100 oduzima po 7 ili od 25 da oduzima 3 u slucaju niske intelektualne

sposobnosti. Tokom anamneze gledamo da li pacijent ima oslabljen tenacitet.

Pamcenje
Upamcivanje: Da li je u stanju da posle izvesnog vremena ponovi zadati sestocifreni broj, pitamo
ga ponovo za broj posle 3 minuta.
Pamcenje za starije dogadjaje: datum vencanja, porodjaja, vojske
Pamcenje novijih dogadjaja: sta je spremao za rucak juce, sta gledao na televiziji

Misljenje
Analiziramo tok misli i slusamo govor da li postoji blok misli, preopsirnost, rasulo misli itd.
Poremecaji po sadrzaju (sumanute ideje, prisilne ideje) mozemo dijagnostifikovati pitanjima kao
sto su:
-Da li vam se namecu neke misli protiv vase volje, ili neke radnje koje morate da izvrsite. -Imate
li probleme sa ljudima, da li mislite da su ljudi protiv vas, imate li poverenje u ljude ili mislite da
rade nesto iza vasih ledja, da li vas prate, prisluskuju, zele da vas otruju. Imate li poverenja u
vasu suprugu, Da li imate utisak da ljudi razgovaraju o vama, da vam se smeju? DA li imate
utisak da vam citaju misli, da su vam misli pod necijim uticajem? Da li imate utisak da ste ucinili
neke strasne stvari da mora da ispastate, da li vas za nesto grize savest(depresivne sumanute
ideje) Da li vam se cini da ljudi cine neke stvari zbog vas, da li ste u novinama ili na tvu culi
nesto sto se odnosi na vas. Da li mislite da imate neke specijalne sposobnosti, moc ili
talente( sum. Ideje velicine)

Inteligencija
Tumacenje poslovica- jedna lasta ne cini prolece, iver ne pada daleko od klada
Razlika izmedju reke i jezera, vere i poverenja, kruske i krastavca

37
Emocionalni status
Emocionalne reakcije tokom intervjua. Da li lako zaplacete, da li cesto placete, da li brzo
menjate raspolozenje

Nagonski zivot
Kakav vam je apetit, imate li nekad crne misli, mislite da je mozda lakse ne ziveti, da li se
necemu radujete ?

Volja
Kad zacrtate nesto, da li mozete do i da izvedete? Da li skoro uradili nesto na sta ste ponosni,
prestali da pusite?

Imate vi mene nesto da pitate, Da li vas nesto nisam pitala a smatrate da je vazno?

Komplet III

1. GRANICNI SLUCAJ
JM254, skr65

U praksi pa i teorijski jos uvek je sporno da li je to samostalna kategorija ili je samo znacajan
oblik poremecaja licnosti. Naziv borderline je stekao zbog “sredisnjeg polozaja” u ispoljavanju
jer moze liciti na sve(normalno, neuroza, psihopatija, psihogena psihoza) a ipak nije to.

ICD10 ovaj poremecaj ukjucuje u emocionalno nestabilni poremecaj licnosti koji ima dve
varijante impulzivni i granicni tip ali oba karakterise tendencija ka impulzivnim radnjama bez
razmisljanja o posledicama i sa afektivnom nestabilnoscu.

Osnovna karakteristika je poremeceno funkcionisanje na razlicitim nivoima (afekat, misljenje,

ponasanje) sa smenom elementa nepsihoticnog (neuroicnog, psihopatskog,) i psihoticnog.
Simptomatologija nije uvek tipicna. Odnosi se na NESTABILNOST:
a. U mnogim psihickim funkcijama (posebno raspolozenje)
b. Ponasanja
c. Odnosa prema drugima
d. Odnosa prema sebi

Ad a: raspolozenje se menja nekoliko puta tokom dana-od normalnog do depresije,

razdrazljivosti, anksioznosti, mrzovolje ili bezrazlozne srdzbe i gubitka kontrole. Ima i
poremecaj misljenja (ali nema poremecen test realnosti) tipa prekomernih generalizacija,
povremene sumanitosti.
Ad b: nepredvidivo i impulsivno(ogleda se u trosenje novca, seks. Tablete, hrana, voznja)moguce
i fizicko samopovredjivanje
Ad c najcesce upadljivo asocijalno (zbog niske tolerancije na frustraciju)
Ad d: Duboki poremecaj identiteta moze da se odnosi na polni identitet, poremecen self
image(slika samoga sebe), individualni sistem vrednosti.. Poremecaj identiteta moze da se odnosi
na polni identitet, poremecena slika samoga sebe.

38
Daju sebi manju vrednost-samopovredjivanje, tesko podnose samocu.
Dijagnoza: potrebno je duze posmatranje.
Terapija: u cilju jacanja ego-a – psihoterapija. Da se razviju sposobnosti identifikacije sa
psihoterapeutom a zatim nastanak i funkciju sopstvenog identiteta.

2.ZAVISNOST OD ALKOHOLA
Skr69, JM 303, ns167

Alkoholizam nije losa navika nego ozbiljna psihijatrijska i socijalna bolest.

Pacijent zbog psiholoskih I fizioloskih razloga ne moze da prekine upotrebu te droge. Kad
posledica ugrozava zdravlje na psihickom(psihopatoloska stanja uslovljena alkohoom,
izmene karaktera , somatskom i socijalnom nivou.

Od prvog kontakta sa alkoholnim picem pa sve do formiranja alkoholizma u pravom smislu

reci (telesne, psihicke ili socijalne posledice) bolesnik-alkoholicar prolazi kroz odredjene
faze:
1.Prealkoholicarska faza- u ovoj fazi alkoholicar postaje svestan direktne veze izmedju
pijanja i olaksanja koje mu ono donosi. Javlja se povecana tolerancija na alkohol, zbog cega
uzima sve vece kolicine da bi postigao zeljeni efekat. Faza traje od nekoliko meseci do 2
godine.
2.Prodromalna faza –Ovu fazu karakterise pojava alkoholicarske amnezije – nesecanje za
vreme pijanstva. Dolaze ce.sto u konflikte sa svojom okolinom zbog izmena u ponasanju.
Takodje se pojavljuju fenomeni: pijenje krisom, preokupacija alkoholom, pohlepno pijenje,
izbegavanje razgovora o alkoholu. Traje od 6 meseci do 5 godina.
3.kriticna faza- gubitak kontrole, I najmanje kolicin alkohola(fenomen prve casice)
izazivaju lancanu reakciju daljeg pijenja..Racionalizacija t.j stvaranje alkoholicarskog alibija.
Pronalazi objasnjenja uverio sebe da ima razloga sto pije.Sve vise pije tajno..Pocinje sa
projekcijom-pripisuje teskoce drugima. Usled sve jaceg drustvenog pritiska pokusava da
promeni navike (ne pre toliko sati, samo ta pica itd)Povlacenje i izolacija. Sa povecanom
egocentricnoscu i preokupacijom alkoholom razvija se gubitak drugih interesa i reinterpretcija
licnih odnosa- pogorsavaju se i porodicni odnosi. Dolazi do zanemarivanja pravilne ishrane sto
dovodi do prvih telesnih simptoma. Uobicajeno smanjene seksualnih zelja, koji se javlja u ovoj
fazi, dovodi do alkoholicarske ljubomore. Alkoholicar toliko je pretrpan problemima i
konfliktima da ne moze da otpocne dan a da nesto ne popije. Redovna jutarnja casica oznacava
pocetak hronicne faze alkoholizma.
4.hronicna faza- prolongirani periodi pijanstva. To cesto vodi u moralnu degradaciju i
druzenje sa osobama koje su mu drugovi samo po picu “mokra braca”. Izrazen je pad
tolerancije prema alkoholu. Poremecaji misljenja, strah, tremor i alk psihoze(delirijum
tremens, alk halucinoza)
U slucaju naglog prekida uzimanja alkohola dolazi do apstinencijalnih simptoma: napetost,
uzznemirenost, tremor, razdrazljivost, psihomotorna agitacija itd

U praksi se cesto srece jednostavna klinicka podela na:

39
 Pretoksikomansku fazu: periodicno pijenje, karakterise povisenje tolerancije i razvoj psihicke
zavisnosti- za najmanji problem popije.

Toksikomanska faza: -alkoholna amnezija (postintoksikacioni karakter)

-gubitak kontrole(postojanje kriticnog praga alkohola u krvi)
-pad tolerancije na alkohol
-nemogucnost apstinencije

Simptomi alkoholne zavisnosti mogu da budu: primarni i sekundarni

Primarni: a) specificno toksikomanske (vidi gore)
b)nespecificno toksikomanske(ucestalo pijenje, usamljeno pijenje, pijenje na
radnom mestu, karakterne izmene)
Sekundarni:a)reagovanje licnost: agresivnost, ljubomora, anksioznost
b) socijalna reagovanja (apsentizam, gubitak posla, zanemarivanje porodice)

Telesne komplikacije alkoholizma

GI poremecaji(alkoholni gastritis), ostecenje jetre, pankreasa, srca, opadanje odbrambenih snaga,
ostecenje perifernog nervnog sistema(alkohoni polineuritis), suzenje vidnog polja i ostecenje
sluha, fetalni alkoholni sindrom(usporen rast i mentalna retardacija)

Psihijatrijske komplikacije alkoholizma:

Poremecaj psihickih funkcija i karakterne izmene
Koncentracija paznje slabi, popusta pamcenje, intelektualne sposobnosti se manjuju, misljenje je
otezano, smanjuje se motivacija i interesovanje, nagonski zivot se redukuje. Raspolozenje se
smanjuje. Moralni deo licnosti propada
Psihoticne manifestacije
Patolosko akutno napito stanje, Delirijum tremens, Patoloska ljubomora alkoholicara(sumanute
ideje ljubomore), druga sumanuta ispoljavanja, alkoholna halucinoza, korsakovljeva psihoza,
alkoholna demencija-encefalopatija,Akoholna epilepsija

Lecenje alkoholizma
Medikamentozna terapija:sedativi, vitamin B, nootropne supstance-za poboljsanje funkcije
CNSa, Disulfiram- zajedno sa alkoholom daje po pacijentu neugodne simptome(povracanje,
dijareja, glavobolja, vrtoglavica)-stimulacija da prestane.
Individualna i grupna psihoterapija
Porodicna terapija
Okupaciono radna terapija

40
3. NEUROZE (definicija, etiologija, podela) Anksiozni poremecaj
NS29, skr61
NS

Nekada se nazivala neuroza .Po ICD-10 ova dijagnosticka kategorija je pod nazivom
Neurotski, stresogeni i somatoformni poremecaji.

Poremecaji anksioznosti se danas raszvrstavaju na sledeci nacin:

1. Generalizovani anksiozni poremecaj

2. Fobicni poremecaj
3. Panicni poremecaj
4. Mesano anksiozno-depresivni poremecaj
5. Opsesivno-kompulzivni poremecaj
6. Konverzivni i disocijativni poremecaj
7. Posttraumatski stresni poremecaj
8. Somatoformni poremecaj(hipohondrija)
9. Drugi neurotski poremecaji

Poremecaj anksioznosti se danas shvataju kao oboljenja kod kojih je anksioznost gotovo
permanentan klinicki fenomen. Anksioznost se definise kao difuzna, unutrasnja napetost koja
nema realnu opasnost, tu je bitna razlika od pojma straha. Sira definicija podrazumeva
specificne promene na psiholoskom, psihomotornom i vegetativnom planu licnosti.
Psihopatoloska fenomenologija anksioznosti
Podrazumeva stanje unutrasnjeg nemira i napetosti, bespomocnosti, osecaj vitalne
ugrozenosti i izlozenosti necemu sto preti. Povisena je psihicka tenzija.
Psihomotorna simptomatologija
Stanje motornog nemira (misicna napetost), tremor, promena mimike, zamor (trosenje
energije na bezuspesno razresavanje konflikta)
Vegetativna simptomatologija
Pracena je simptomima od strane kardiovaskularnog, respiratornog, vazomotornog,
digestivnog i urogenitalnog sistema, pri cemu se narocito uocavaju: ubrzan puls, pojacano
znojenje, prosirenje zenica.

Za razliku od normalne anksioznosti, patoloska anksioznost karakterise izvesna iracionalnost,

nemogucnost identifikovanja unutrasnje opasnosti, takodje je snazna, stalna i teska za
kontrolu i udruzena sa uocljivim ostecenjem opsteg funkcionisanja.
Anksioznost se pojavljuje kao posledica bioloskih i psihodinamskih cinilaca.
Bioloski pristup ukazuje na genetsku predispoziciju kao i na poremecaje u funkcionisanju
neurotransmiterskih sistema(NA, serotonin, GABA).
Psihodinamski pristup poentira teoriju konflikta- Anksiogeni konflikt se javlja u situacijama
kada licnost nije sposobna da zadovolji svesne ili nesvesne zahteve koji se postavljaju pred

41
 nju. Licnost reaguje na konfliktne situacije specificnim Ego odbrambenim mehanizmima(tkz
neuroticnim odnosno anksiogenim odbrambenim mehanizmima)

4. HRONICNI MOZDANI ORGANSKI PSIHOSINDROM- demencije

Skr81, NS157, JM273 / (HMS, MOPS)

Organski mentalni poremecaji su vrlo heterogena grupa psihopatoloskih fenomena, grupisanih
zajedno na osnovu toga sto imaju etiologiju koja moze da se dokaze u vidu cerebralne bolesti,
povrede ili drugog organskog ostecenja CNSa.

Hronicni mozdani sindrom je stanje koje nastaje usled difuznog, trajnog ostecenja funkcije i
struktura mozga razlicite etiologije. Radi se o ostecenju opsteg intelektualnog
funkcionisanja(visih kortikalnih funkcija), ucenja i pamcenja, govora, ostecenje orijentacije,
rasudjivanje, labilnost raspolozenja. Za razliku od AMS kod demencije nema ostecenja svesti
izuzev u ekstremnim slucajevima. Danas se demencija smatra tihom epidemijom. Demencija je
redak poremecaj kod osoba mladjih od 65 godina, ali sa starenjem poveca se prevalenca. Od svih
oblika demencije najcesce se javlja Alcheimerova demencija, multiinfarktna demencija kao i
ostale demencije vaskularnog tipa.

Dijagnosticki kriterijumi za demenciju:

-Svest :Za razliku od delirijuma kod demencije nema ostecenja svesti

-Poremecaj pamcenja i ucenja- gubitak pamcenja za novije dogadjaje je karakteristicnije nego
gubitak pamcenja za starije dogadjaje. Postoji slabljenje mogucnosti ucenja novih podataka- tako
ne mogu da se snalaze u jednostavnim i svakodnevnim poslovima- zapostave se, postaju
neuredni, gube licne predmete. Ne mogu se setiti dana u nedelji, gde stanuju a potom i imena
rodjaka. Ponekad bolesnici pokusavaju da popune praznine u secanju konfabulacijama
-Slabljenje drugih kognitivnih sposobnosti inteligencije ostecenje shvatanja problema, ne
moze da se organizuje, da planira. Postoji gubitak interesovanja i inicijative, pad koncentracije,
slab tenacitet i vigilnost.
Misljenje usporeni misaoni proces, teskoce u formulisanju apstraktnih pojmova, recnik im je sve
skromniji. U sadrzajnim poremecajima misljenja mogu se javiti sumanute ideje najcesce
paranoidnog karaktera.
-Afektivna labilnost cesto su mirni, nezainteresovani ali povremeno mogu se uznemiriti i postati
veoma razdrazljivi.
-Licnost pacijenta je takodje ledirana(
1.u smislu izmenjenog emocionalnog ponasanja-depresija, apatija, agresija-do totalnog prestanka
komunikacije sa okolinom 2. Javlja se sumnjicavost, paranoidno misljenje, 3. obuzetost jednom
abstraktnom temom npr religija, 4.ispoljavanje impulsa bez analize posledica npr kradja,
zanemarivanje licne higijene, halapljivo jedenje.

Postoje nekoliko tipova dementnih stanja koje se mogu grupisati u..

Degenerativni uzroci – Alchajmerova, Pickova, Parkinsonova, Huntingtonova
Vaskularni
Mehanicki(mozdane traume)
Neoplasticni

42
Toksicni
Metabolicki
Kod deficita vit. B12, hidrocefalus, hipotireodizam, subduralni hematom, Hiv infekcije

Alcheimerova demencija– je primarno degenerativno oboljenje mozga koja u etilogiji ima :

talozenje beta amiloida u neurocitima, difuzna atrofija sa senilnim plakovima. Demencija u
alcheimerovoj bolesti koja pocinje pre 65 godina ispoljava relativno brz tok i ide sa izrazenim
multimlim poremecajima visih kortikalnih funkcija koju karakterisu afazija, apraksija, agrafija i
aleksija koji se javljaju vrlo brzo nakon pocetka demencije. Ovaj oblik Alcheimerove bolesti se
naziva jos i presenilna demencija ili A.d tip II. Alcheimerova demencija sa kasnim pocetkom,
posle 65te, ima postepeniji tok, sporije se razvijaju simptomi i bolesti duze traje. U klinickoj slici
dominira ostecenje pamcenja kao glavni simptom- senilna demencija Alcheimerovog tipa ili A. B
tip I.

Osnovni prakticni dijagnosticki kriterijumi za Alcheimerove demencije su:

-slabost upamcivanja(nesposobnost da posle 5 minuta nabroji 3 stvari)
-ostecenje pamcenja(nesecanje sta se juce desilo)
-ostecenje abstraktnog misljenja
-apraksija, afazija, agnozija
-konstruktivne teskoce(nemogucnost sastavljanja trodimenzionalne figure)

Komplikacije ove bolesti su: depresija, sumanuta dozivljavanja, delirijum, pa i epilepticki

napadi.

Vaskularna demencija- cesto u sklopu hipertenzije. obicno pocinje tranzitornim ishemicnim

atacima i kratkotrajnim prolaznim neuroloskim simptomima. Moze zapoceti akutno i tada se
obicno razvija brzo, posle niza mozdanih udara. Moze se javiti kao multiinfarktna demencija
kada je pocetak postepen i sledi nakon veceg broja manjih ishemicnih epizoda.ž
Demencija u drugim oboljenjima:
Alchajmerova, Pickova, Parkinsonova, Huntingtonova(plus poremecaj pokreta).
Jacob Kreutzfekdova demenca-degenerativno oboljenje uzrokovano infektivnim agensom. Uz
progresivnu demencu javljaju se neuroloski znaci, zok je subakutan i dovodi do smrti u roku od
jedne do dve godine.
TOK BOLESTI : HMS ne mora uvek da bude ireverzibilan, vec ovo stanje moze da stagnira ili
da se popravlja ukoliko postoji kauzalna terapija- npr. Neurolues.
TERAPIJA: Kod Pika i Alzheimera simptomatska. Kod Hantingtona pokusati dopaminergicnim
blokatorima (neuroleptici). Kod deficita B12 i Alcheimerove: polivitaminska (Bvit),
Alchajmerova bolest:
-etioloska terapija sa nootropnim supstancama(Aricept), vitamin B, vazodilatatori koji podsticu
cerebralnu cirkulaciju
-kontrola abnormalnog ponasanja i mogucih komplikacija(male doze haloperidola, antidepresivi
-Pokusaj odrzavanja kognitivnih funkcija- obezbediti mentalnu aktivnost(novine)

43
5. PSIHICKI POREMECAJI U RAZVOJNOM DOBU (razvojne disharmonije)

B. RAZVOJNI POREMECAJI
I. specificni poremecaji govora i jezika
Poremecaji artikulacije
Poremecaji ekspresivnog i receptivnog govora
Landau-Kleffnerov sindrom
II specificni poremecaji skolskih vestina
Poremecaji citanja i spelovanja
Poremecaji matematickih vestina
III Specificni poremecaji motornih vestina
IV Pervazivni razvojni poremecaji
Infantilni autizam
Rettov sindrom
Aspergerov sindrom
Hellerova bolest

C. POREMECAJI PONASANJA I EMOCIJA

Hiperkineticki poremecaj
Poremecaji ponasanja
Socijalizovani poremecaj ponasanja
Nesocijalizovani poremecaj ponasanja
Poremecaj ponasanja ogranicen na porodicu
Poremecaj ponasanja u vidu prkosa i protivljenja
Poremecaj emocija
Anksiozni poremecaj
Fobicni poremecaj
Konverzivni poremecaj
Opsesivno-kompulzivni poremecaj
Poremecaji u vidu suparnistva sa bratom ili sestrom

D. POSEBNI SIMPTOMI U DETINJSTVU

Enureza i enkompreza
Mucanje
Tikovi
Nocni strah
Poremecaj ishrane odojcadi i dece
Manipulacije sa delovima tela
Selektivni mutizam
Reaktivni poremecaj vezivanja u detinjstvu
Zlostavljanje i zanemarivanje dece
E. POREMECAJI U ADOLESCENCIJI

44
Etiologija: genetski cinioci, ostecenje mozga, temperament i individualne specificnosti, sredinski
cinioci

RAZVOJNI POREMECAJI
specificni poremecaji govora i jezika
Poremecaji artikulacije normalno je do 4 god. Ali ipak nepoznate osobe mogu da ih razumeju,
radi se o izostavljanju, izmenjenom izgovaranju
Poremecaji ekspresivnog govora
Osustvo pojedinih reci do 2 god. Nesposobnost formiranja recenica od 2-3 reci do 3 god. Veoma
siromasan recnik, nezrele recenicke strukture, pogresna upotreba gramatickih oblika
Poremecaj receptivnog govora
Neodazivanje na ime do 1 rodjendana, nemogucnost da se do 2 god izvrse prosti nalozi, problemi
sa ucenjem, nedostatak razumevanja finih aspekata jezika.
Landau-Kleffnerov sindrom
Stecena afazija sa epilepsijom. Dolazi do gubitka ekspresivne i receptivne govorne sposobnosti a
zadrzava opstu inteligenciju

II specificni poremecaji skolskih vestina

Nisu u vezi sa nedostatkom mogucnosti da dete uredno uci i ide u skolu. Ne sme da bude
direktna posledica mentalne retardacije, nekorigovanog vida i cula sluha
Poremecaji citanja i spelovanja(dislekcija)
Greske prilikom citanja su: izostavljanje, dodavanje reci, izvrtanje, sporo citanje, nemogucnost
da se procitano preprica
Poremecaji matematickih vestina

III Specificni poremecaji motornih vestina

Moze cudno da hoda, sporo da uci da trci, sporo se penje i silazi niz stepenice, ima teskoce
prilikom ucenja da veze pertle, da zakopca ili otkopca dugmad, hvata loptu.

IV Pervazivni razvojni poremecaji

Njih karakterisu kvalitativna ostecenja u razvoju a) reciprocnih socijalnih interakcija b)verbalnih
i neverbalnih sposobnosti komuniciranja c)imaginativnih aktivnosti.
Infantilni autizam
Karakterisu:
-poremecaj odnosa sa ljudima i nemogucnost postizanja skolskih vestina
(povlacenje, nedostatak odgovora na emocije drugih. Dete zivi u svom svetu usmerenom na
besciljne radnje ili pokrete)
-poremecaj govora
rano: nekomunikativnost, eholalija, metalalija
Kasnije: opsesivno postavljanje pitanja, govor ima poremecaje u artikulaciji, intonaciji. Postoje
stereotipne preokupacije interesovanjima kao sto su datumi, redovi voznje.
-poremecaj motorike(uznemirenost, besciljno trcanje ili preterano mirovanje)
kasnije: mnogo manirizama, neobicnih pokreta.
-poremecaji percepcije(oblast interesovanja je veoma oskudna)

45
-nametanje rutina- insistiraju na obavljanje odredjenih rituala koji nemaju funkcionalni karakter.
-poremecaj razvoja(ostecenje intelektualnog razvoja)
-neadekvatna upotreba igracaka, nagla ispoljavanja nemotivisane anksioznosti i straha, besa,
agresivnosti, placa.

Rettov sindrom
Delimicni ili potpuni gubitak stecenih vestina saka i govora, zajedno sa usporenim rastom glave.
Karakteristicne su stereotipije u vidu krsenja saka (pranje saka sa rukama flektiranim ispred
grudi ili brade), gubitak finih motornih manipulativnih vestina, vlazenje saka pljuvackom,
izrazito baljenje i protruzija jezika, neuspostavljanje kontrole sfinktera. Zadrzava se socijalni
osmeh, gledanje u ili kroz ljude ali bez socijalnih interakcija sa njima.

Aspergerov sindrom
Kao kod autizma se i ovde javlja ostecenje reciprocnih socijalnih interakcija uz skucene,
stereotipne, repetitivne repertoare interesovanja i aktivnosti. Osnovna razlika od autizma je u
tome sto ne postoji opste kocenje ili retardacija govora ili kognitivnog razvoja. Vecinom se javlja
kod decaka

Hellerova bolest
Dezintegrativni poremecaj koja nastaje nakon normalnog razvoja deteta(nakon 2. godine). U
prodromalnom periodu dete postaje nemirno, razdrazljivo, anksiozno. Zatim se javlja
osiromasenje i gubitka jezickog sporazumevanja i govora uz dezintegraciju ponasanja

6.AKUTNA ALKOHOLNA INTOKSIKACIJA. PATOLOSKO NAPITO STANJE.

Skr 67, JM319

I. AKUTNO NAPITO STANJE-trovanje etilalkoholom

1.Stepen lakog pijanstva 0,5-1, 5 %o- visi centri deprimirani ne kontrolisu nize ->vladanje je
slobodnije i smelije(dobacivanje, neukusne sale, seksualni kontakti):
vazomotorne nadrazenosti (tahikardija, povisen krvni pritisak, povecana temperatura)
motorna nadrazenost (govorljivost, pokretljivost, smeh, igra)
psihomotorna nadr(preduzimljivost, zivahnost, bezobzirnost)
2. Stepen pravog pijanstva 1, 5- 2, 5%o pomenuto se pojacava. Stajanje, hod nesigurno.
Paznja slaba, shvatanje minimalno.
3. Narkoticno dejstvo alkohola: 2.5-3.5 vazomotorna oduzetost(dilatacija per. Krvnih
sudova, snizena telesna temperatura, usporen puls, snizen k. Pritisak)
Muskulomotorna oduzetost(zaplice se u govoru, nevoljno otpustanje mokrace, dvoslike,
nepouzdani pokreti) psihomotorna oduzetost (pojava nagonskih i mpulzivnih radnji,
nesposobnost koncentracije paznje, redukovano upamcivanje)
4. komatozni stadijum >3,5%o telesna temperatura je upadljivo niska, duboko somnelentan,
suzene zenice ali se sire pri pokretima glave( Macavenov znak)

46
 II. PATOLOSKO NAPITO STANJE

Psihijatrijska komplikacija alkoholizma. Moze da nastane dok osoba nije popila vecu kolicinu
alkohola. Sasvim iznenada osoba upada u tesku psihoticnu reakciju u jedno sumracno stanje,
javlja se efekat izvanrednog straha, dezorijentiranosti sa obiljem iluzija i halucinacija, u
uzbudjenju izvodi cudne radnje. Karakteristicno je odsustvo fizickih znakova napitosti(ocuvanost
motorike, koordinacije).Traje kratko. Bolesnik zapada u dubok san nakon koje se budi sa
totalnom amnezijom. Predispoziciju imaju premorbidne licnosti(histericna poremecaj licnosti)
,shizofrenija, traume. Sudsko-psihijatrijski znacaj.

7.PSIHICKI POREMECAJI U STARIJEM ZIVOTNOM DOBU

skr117

I. PSIHOGERIJATRIJA je deo psihijatrije koji se bavi problemima starih lica i mentalnim

poremecajima u starosti.

Psiholoske karakteristike starenja su sledece:

-okretanje unutrasnjem svetu, suzavanja interesovanja
-Nema promena karakteristicnih crta licnosti- neke osobine blede a neke i potenciraju. Uocljiva
je pojava egocentrizma i egoizma
-nesposobnost da se asimiliraju nova znanja

-Rigidna licnost i krutost kao odbrana od krize staranja

-Smanjena sposobnost za kriticno procenjivanje- dovodi do gubitka stida.

Osnovne psihijatrijske bolesti koje se pojavljaju u starosti su depresija i demencija.

A-SINDROMI DEMENCIJE: Alcheimerova, arterioskleroticne- pitanje 4

C-PSIHOTICNI POREMECAJI
Senilna depresivna stanja(sumanute ideje ekonomske propasti, nihilisticke ideje)
Senilne paranoidne ideje(sumanute ideje trovanja, proganjanja, odnosa)ceste su ideje
velicine: najpre se precenjuje sopstvena licnost, pa postupno “prerasta”u poznatu licnost
(identifikuje se sa vladarima, bogom) erotomanske ideje ( unjih su zaljubljeni veliki ljudi); sve
do pojava halucinacija:

47
8.PSIHICKA OBOLENJA I POREMECAJI U ADOLESCENTNOM DOBU
JM358, skr115
Pubertet je fizicko sazrevanje a adolescencija proces psiholoskog sazrevanja jedinke.Ni u
jednom zivotnom periodu nije tako tesko odrediti granicu izmedju normalnih i patoloskih
pojava kao u ovom.

Psihopatoloske pojave u adolescenciji mogu da budu u okviru:

1.adolescentna kriza
3. Anoreksija i bulimija nervoza
4. Anksiozno reaktivno ponasanje
5. toksikomanije
6. Disocijalno ponasanje, juvenilna delikvencija
7. Autoagresivni sindrom- suicid i suicidalni pokusaj
8. Psihoticne reakcije i poceci pravih psihoza

Adolescentna kriza:

Tri osnovna problema su u zizi adolescentnog sazrevanja: problem autoriteta, problem

identiteta i problem seksualnosti. Adolescentna kriza predstavlja takav vid sazrevanja za koje
adolescent nije uspesno pripremljen u okviru sredine u kojoj se razvija.
Kriza autoriteta: manifestuje se najcesce kvantitativnim i kvalitativnim vidovima aktivnog i
pasivnog protesta u odnosu na lica sa autoritetom-roditelje i nastavnike pre svega.
Kriza identiteta: osobe u krizi identiteta ne mogu da se definitivno odluce o mnogim vaznim
pitanjima iz svakodnevnog zivota: o svojoj ulozi u drustvu i zivotu, o vazecim vrednostima u
drustvu, o izboru profesije, o interpersonalnim komunikacijama, o seksualnim objektima itd i
to sve obicno prati anksioznost, agresija, zbunjenost, osecanje otudjenosi, usamljenosti i
inferiornosti sve do psihoticnog nacina reagovanja.
Kriza seksualnosti: bazirana na sukobu seksualnih potreba i nemogucnost realizacije istih pre
svega usled brojnih socijalnih zabrana.

Ucestalost adolescentne krize smatra se da je 3-5%. Moze da se manifestuje kao tiha kriza ili
suprotno. Prenaglasena emocionalna ispoljavanja su cesta uz pojavu iradijacije na objekte
koji ih uopste ne provociraju. Obicno traje do 6 meseci.

Anamneza adolescentne krize je prepuna podataka. Tu se takmice rodjaci, institucije, pozvani

i nepozvani ko ce sa vise pojedinosti opisati problem.
Anamneza psihoze je oskudna, vise se naslucuje.
Kriza vec na pocetku daje sve i sledeci pregledi ne otkrivaju mnogo sta novo ni bitno.
Psihoza posle prvog pregleda ostaje nedorecena, ozbiljnija no sto se mislilo u pocetku.

48
 Suicidalnost u razvojnom periodu
U 90 % slucajeva adolescenti koji su realizovali suicid su imali psihijatrijski poremecaj.
Izgleda da je komorbiditet depresivnih i agresivnih simptoma tzv. Letalna kombinacija. Cesto
se suicidalno ponasanje javlja medju mladima koje zive u hronicnim stresnim porodicnim
situacijama i cesto je pokusaj isprovociran neposrednim stresnim dogadjajem(svadja sa
roditeljima, momkim, slabe ocene)

9. PSIHICKI POREMECAJI U VANREDNIM PRILIKAMA I RATU

Skr120, JM383/369

Isto kao i pitanje 11

10. ALKOHOLNE PSIHOZE (delirijum tremens, alkoholna halucinoza)

Skr87, JM319,320,322
Psihijatrijske komplikacije alkoholizma
a) poremecaji psihickih funkcija i karakterne izmene: (paznja, pamcenje, bivse znanje i intelektualne sposobnosti, misljenje,
motivacija, interesovanje, nagoni, raspolozenje/eticko propadanje)
b) psihoticne manifestacije
1.Patolosko akutno napito stanje,2. Delirijum tremens,3.Patoloska ljubomora,4. druga sumanuta ispoljavanja alkosa, 5.
Alkoholna halucinoza, 6. Korsakovljeva psihoza, 7. Alkoholna demencija-encefalopatija, 8. Alkoholna epilepsija.

Delirijum tremens
Najteza komplikacija. alkoholizma i najcesca psihoza alkoholicara. Cesto kod onih koji piju
zestoka pica; obicno posle 6-10godina staza. Najvazniji faktor nastajanja je prestanak uzimanja
alkohola posle hronicne intoksikacije. Tremor se javi za 6-8 sati posle prestanka, perceptivne
promene 8-12 sati , epi-napadi 12-24 sata.
Klinicki znaci:
izgled bolesnika: ziva ekspresija lica, agitovan(strah pomesana sa euforijom)
Psihicki poremecaji: psihomotorni nemir, dezorijentacija prema vremenu i prostoru a ne i prema
sebi. Perceptivne obmane(iluzije, halucinacije)
Somatski znaci znojenje, febrilnost, cijanoza usana, mek ubrzan puls
Neuroloski znaci: tremor, dizartrija, poremecaj hoda, epi napadi
Obicno traje par dana a moze da traje 4-5 nedelja

Lek izbora je i.v.distraneurin (hlormetiazol) ili per os hemineurin. Plus diazepam, eventualna
rehidratacija, vitaminska terapija I drugo-prema potrebi odredjenih lediranih organa.

Alkoholna halucinoza

Javlja se kod mladjih ljudi ciji alkoholni staz ne mora da bude tako dug 3-4 godine. Znacajna je
premorbidna struktura licnosi u smislu shizoidnog poremecaja licnosti (po nekima moze da
evoluira i u shizofreniju).

49
Simptomi: obicno pocinju najpre u sumraku a kasnije danju i nocu kao slusne halucinacije
Znacajno je da postoji sud kriticnosti (pozitivan sud realnosti). Da bi pobedili strah pisu pisma
osobama cije glasove cuju. Moguce su i sumanute ideje proganjanja.
Halucinacije mogu da su tranzitorne (nekoliko nedelja do 3 meseca) ili hronicne. Sadrzaj je cesto
neprijatan...u trecem licu (“on je los””sada cemo ga unistiti”) u ritmu sa otkucajem pulsa (pro-
pa-li-co). Cesto erotske prirode a ponekad ima vid naredjenja.

11. KRIZNA STANJA

NS441, skr 107

Reaktivna stanja u psihijatriji se nazivaju one psihopatoloske pojave koje su u direktnoj

uzrocnoj vezi sa psihickom traumom.
Psihicka trauma postoji kada nesto u okolini pacijenta ugrozava njegovo uobicajno mentalno
funkcionisanje, kad ugrozava njegov zivot ili kada postoji stvarni ili potencijalni gubitak
sigurnosti ili gubitak vaznih izvora zadovoljstava.
Zdrava osoba poseduje razne mehanizme za borbu sa psihickom traumom.. medjutim kod
vulnerabilnih osoba su ovi mehanizmi preslabi da bi savladali spoljne stresne ili krizne situacije.

Psihicka trauma moze da se podeli na :

Veliku stresnu situaciju- ukljucuje zemljotres, pozar, rat, poplave
Krizna situacija- Kada nastupa promena u znacajnim uslovima zivljenja jednog pojedinca-
gubitak bliske osbe, hospitalzacija i bolest, razvod, velika materijalna steta, neuspeh u poslu.

Reaktivna stanja mogu da se podele na:

Akutna reakcija na stresnu situaciju
Posttraumatski stresni poremecaj
Poremecaj prilagodjavanja
Trajne promene licnosti neorganskog porekla
Reaktivne psihoze

Akutna reakcija na stresnu situaciju

Podrazumeva naglo nastale psihopatoloske fenomene kao reakciju na izuzetnu psihicku traumu
koja predstavlja ozbiljnu pretnju sigurnosti ili nagle promene socijalne pozicije ili nacina zivota.
Onsnovni klinicki simptomi akutne reakcije na stressnu situaciju koji traju 2 dana do max 4
ned. :
-strah, anksioznost, panika- kad ni borba ni begstvo nisu moguci: povlacenje, inhibicija, stupor.
-Disocijativni fenomeni: suzenje sveti, paznje, dezorijentacija, derealizacija, depersonalizacija,
disocijativna amnezija
-Vegetativni znaci__tahikardija, znojenje, tremor, bledilo
-Bizarno ponasanje, preterana aktivnost
-ocaj depresija

Terapija: izolovati bolesnika iz stresne situacije. Indikovana je primena sedativa, hipnoticama i

davanje istinite informa

50
Posttraumatski stresni poremecaj

Psihopatoloski fenomeni koji predstavljaju produzeni ili odlozeni(ali ne posle 6 meseci nakon
dejstva stresora) odgovor na stresnu situaciju.
Osoba je najcesce prezivela neki dogadjaj koji je izvan okvira uobicajenih ljudskih dozivljaja.
Medjutim za razliku od normalnog odgovora na psihicku traumu ovde je rec o patoloskom
odgovoru.

Najcesca simptomatologija pt, stresnog poremecaja je:

Flash back – nametljiva secanja, snovi
Emocionalna otupelost na okolinu- depresivno razmisljanje o buducnosti, uz nesanicu I
anhedoniju
anksioznost, strah, razdrazljivost, bes, agresija
vegetativna prenadrazljivost-nesanica, teskoce u koncentraciji, zamor
prekomerno uzimanja alkohola i droge kao komplikacije
izbegavajuce ponasanje i dozivljaj odbacenosti od drugih

terapija: adekvatni psihofarmaci, SSRI uz obaveznu psihoterapiju.

Poremecaji prilagodjavanja
Emocionalni poremecaji koji nastaju u periodu prilagodjavanja na znacajne zivotne promene ili
kao posledica stresnih zivotnih dogadjaja..

Sledeci fenomeni: depresija, anksioznost, zabrinutost, nesposobnost da se bori, radna

neefikasnost, bezvoljnost, poremecaji ponasanja(antisocijalno)

Trajne promene licnosti neorganskog porekla

Posle katastroficnog iskustva(prolongirano izlaganje egzistencijalnoh ugrozenosti)
Cesto se nadovezuje na posttraumatski stresni poremecaj ali ne mora.
Najcesci simptomi su: socijalno povlacenje, otudjenost, nepoverljiv stav prema okolini, osecanje
praznine, sekundarni simptomi krivice(zbog ponasanja za vreme stresne situacije),
kompromitovano interpersonalno, socijalno i radno funkcionisanje

Posle psihijatrijske bolesti)od barem 2 godine

Epilepticna promena licnosti- Kod ovih pacijenata na nadrazaj odmah dolazi do reakcije, bez
faze latencije, opsirnost u govoru, lepljivost, ponekad napade besa i gneva

Reaktivne psihoze
-Javljaju se kod predisponiranih osoba
-prouzrokovani psihickim agensima
-vreme trajanje psihoze je ograniceno na mesec dana a pojava psihoze je do mesec dana od
kriznog dogadjaja.

51
 - Poseduju tendenciju ka potpunom oporavku

1. AKUTNI PSIHOTICNI POREMECAJ SLICAN SIZOFRENIJI

-akutni pocetak, ako odgovor na neki stres
-Prisustvo tipicnih simptoma koji odgovaraju sizofrenom krugu

2. AKUTNA PARANOIDNA REAKCIJA

Posle emocionalnih trauma kao sto su: kritike, kaznjavanje, optuzbe, sumnje na lojalnost.
Dva oblika:
- Ekspanzivna paranoidna reakcija: kod energicnih, borbenih, samosvesnih
- Senzitivna paranoidna reakcija: kod osetljivih licnosti
-
3. REAKTIVNE DEPRESIJE
Razlike izmedju endogene i reaktivne depresije
Knjiga 376

4. DISOCIJATIVNE PSIHICKE REAKCIJE( PRIMITIVNE ZASTITNE REAKCIJE,

GANZEROV SINDROM, PSEUDODEMENCIJA, PUERELIZAM, REAKTIVNA
KONFUZIJA) razlikovati od : Disocijativni poremecaj Delovi ega su rascepljeni i
razdvojeni od glavnog protoka svesnog. Radi se o defektu mentalne integracije, narocito
percepcije, svesti i pamcenja i identiteta. Pacijent moze da ima utiska nerealnosti kao i da
ima dozivljaj da se nesto cudno desava u njegovoj percepciji.

Javlja se u ekstremno neprijatnim situacijama zatvor, moralni prekrsaj, emocionalni sok.

Osnovni mehanizam- potiskivanje

Pseudodemencije: Gubitak najprostijih znanja, tkz. Mimogovor, mimoradnje. Oboleli imaju

tipican bleskast osmeh na licu. Cesto ne znaju ni svoje ime, na pitanju odgovaraju suprotno od
ocekivanog

Puerelizam-na bazi suzenja svesti. Infantilno ponasanje i tepajuci govor sa deminutivima.

Ganzerov sindrom Slika akutno nastalog sumracnog stanja svesti uz mimogovor, nepravilne
odgovore na prosta pitanja, histerija i nekad i histericne halucinacije

Reaktivna konfuzija
Jak psihomotorni nemir, destruktivnost i agresivnost a moguce je i stuporozno ispoljavanje.

Tretman : kombinacija medikamentozne terapije i psihoterapije. Medikamentozna terapija je

samo potporna, u vidu sedativa ili hinotika.

52
 12. NEUROZE I POREMECAJI U RAZVOJNOM DOBU
JM338, skr111, NS325
A. POREMECAJI PONASANJA I EMOCIJA
Hiperkineticki poremecaj
Poremecaji ponasanja
Socijalizovani poremecaj ponasanja
Nesocijalizovani poremecaj ponasanja
Poremecaj ponasanja ogranicen na porodicu
Poremecaj ponasanja u vidu prkosa i protivljenja
Poremecaj emocija
Anksiozni poremecaj
Fobicni poremecaj
Konverzivni poremecaj
Opsesivno-kompulzivni poremecaj
Poremecaji u vidu suparnistva sa bratom ili sestrom

Hiperkineticki poremecaj
Osnovna karakteristika je ostecenje paznje i hiperaktivnosti u trajanju od najmanje 6 godina. Ostecenje
paznje je u vidu nedostatka istrajnosti koji zahvata kognitivno angazovanje, cesto obraca paznju na
sporedne impulse, ne sledi instrukcije, gubi stvari zbog nepaznje. Hiperaktivnost se odlikuje time sto ga
ne drzi mesto, preterano je pricljiv, pokazuje slabost u skoli, socijalno nedisciplinovano ponasanje-
impulsivno krsenje socijalnih pravila. Uzrok je najverovatnije hipodopaminemija- daje se D-amfetamin,
triciklicni antidepresivi.

Poremecaji ponasanja
Osnovne karakteristike su disocijalno (antisocijalno) ponasanje u vidu agresije prema ljudima,
zivotinjama, unistavanja imovine, kradje, krsenje poropisa, ponovljeno laganje, cesti i teski
napadi besa
Socijalizovani poremecaj ponasanja
Pripada grupi sa adekvatnim prijateljstvima
Nesocijalizovani poremecaj ponasanja
Prisutna je izolacija, odbacivanje, nepopularnost, nedostatak bliskih prijateljstva
Poremecaj ponasanja ogranicen na porodicu
Antisocijalno ponasanje koja se ne ispoljava u spoljnoj sredini niti prema drugim licnostima
nego iskljucivo u kuci.
Poremecaj ponasanja u vidu prkosa i protivljenja
Uz odsustvo ozbiljnih antisocijalnih ili agresivnih akata.

53
Poremecaj emocija
Anksiozni poremecaj
Zavisnost u kojoj se dete drzi, preterana briga ali i strogost roditelja radjaju anksiogene situacije.
Zato u tretmanu decije anksioznosti treba veoma mnogo raditi pre svega sa roditeljima. Patoloska
anksioznost dovodi do dezintegracija funkcija- Procena realnosti je nepotpuna, interesovanja za
spoljni svet opadaju.
Separaciona anksioznost- najvaznija anksioznost u detinjstvu. Ona je donekle normalna u ranom
uzrastu ali kad je ta anksioznost veoma izrazena, kada je udruzena sa znacajnim problemima u
socijalnom funkcionisanju, onda se radi o ovom poremecaju-dijagnozu olaksava: trajno
protivljenje da ide da spava bez pratnje kao i strah da ostane samo ili bez osobe za koju se vezao
(dolazi do telesnih simptoma-muka, bolovi u stomaku), nocni kosmari zbog odvajanja.
Poremecaj socijalne anksioznosti, u nekoj meri normalno ali kad je sve to jako izrazeno i kada je
praceno problemima u socijalnim funkcionisanju i izbegavanjem socijalnih susreta- radi se o
ovoj kategoriji. Tu spada i skolska fobija.
Fobicni poremecaj
Normalne u odredjenom uzrastu-do 14 g. Ali se o organizovanim fobijama moze govoriti tek
kada celokupna licnost deteta poprimi neuroticnu organizaciju i teskocama u funkcionisanju. U
nastanku fobija kod dece znacajnu ulogu igra potiskivanje libidinoznih pulzija zbog roditeljskih
zabrana. To radja anksioznost koja raste i vezuje za neki objekat pa je detetu lakse da izbegava te
objekte nego roditelje. Najcesce fobije u detinjstvu su – strah od mraka, strah da spava sam, biti
pojeden, od lopova, od nepoznatih osoba.
Konverzivni poremecaj
Predstavlja somatsko ispoljavanje zaboravljenih ili potisnutih psihickih konflikata. Najcesce
konverzije su tikovi i mucanje, zatim mutizam, disfonija, spazmi, oduzetost ekstremiteta. Postoji
sekundarni dobit sa potrebom povecanog ukazivanja paznje od strane roditelja.
Opsesivno-kompulzivni poremecaj
Dete ima stalnu potrebu na izvodi neke besmislene za njega neophodne rituale, npr skupljanje
raznih predmeta, uredjenje ili brojanje objekte po obrascima, pranje ruku, ponavljanje radnji-
100 put bacanja loptice, preskakanje svakog drugog stepenika. Vrlo cesto obsesija deteta
uzrokuje konflikt u njemu samom a kompulzija konflikt i sa okolinom. Sustinska razlika
izmedju odraslog i deteta u opsesivno-kompulzivnim pojavama je sto dete prisiljava uzu rodbinu
da ucestvuje u ritualima. Kod ovakve dece postoji nedostatak spontanosti, , svaki pokret je
unapred prostudiran, uvek su ozbiljna. Opsesivno dete voli izolovanu igru nego drustvo i cesto je
predmet kaznjavanja i ismejavanja te sto vise vremena posvecuje svojim misaonim
konstrukcijama a preokupacija njima dodje kao opravdanje jer u zivotu ne uspeva.

Poremecaji u vidu suparnistva sa bratom ili sestrom

Ukoliko nakon rodjenja brata ili sestre dolazi do abnormalnosti u socijalnim interakcijama u smislu:
regresije sa gubitkom prethodno stecenih sposobnosti(kontrola sfinktera) i tendencija ka bebastom
ponasanju kako bi se privukla paznja, neprijateljsko ponasanje prema bebi, suprotstavljanje i protivljenje
roditeljima, napadima besa, socijalno povlacanje- onda govorimo o ovom poremecaju.

54
 13. NEUROZE (klinicke slike, terapija)
Skr 63, NS 275

Poremecaj anksioznosti se danas shvataju kao oboljenja kod kojih je anksioznost gotovo
permanentan klinicki fenomen. Anksioznost se definise kao difuzna, unutrasnja napetost koja
nema realnu opasnost, tu je bitna razlika od pojma straha. Sira definicija podrazumeva
specificne promene na psiholoskom, psihomotornom i vegetativnom planu licnosti.
Psihopatoloska fenomenologija anksioznosti
Podrazumeva stanje unutrasnjeg nemira i napetosti, bespomocnosti, osecaj vitalne
ugrozenosti i izlozenosti necemu sto preti. Povisena je psihicka tenzija.
Psihomotorna simptomatologija
Stanje motornog nemira (misicna napetost), tremor, promena mimike, zamor (trosenje
energije na bezuspesno razresavanje konflikta)
Vegetativna simptomatologija
Pracena je simptomima od strane kardiovaskularnog(ubrzan puls), respiratornog(tahipneja.
Gusenje), vazomotornog(napadi crvenila ili bledila koze), digestivnog(dispepticne smetnje,
mucnina) i urogenitalnog sistema, pojacano znojenje, prosirenje zenica.

Poremecaji anksioznosti se danas raszvrstavaju na sledeci nacin:

10. Generalizovani anksiozni poremecaj

11. Fobicni poremecaj
12. Panicni poremecaj
13. Mesano anksiozno-depresivni poremecaj
14. Opsesivno-kompulzivni poremecaj
15. Konverzivni i disocijativni poremecaj
16. Posttraumatski stresni poremecaj
17. Somatoformni poremecaj(hipohondrija)
18. Drugi neurotski poremecaji

Generalizovani anksiozni poremecaj

Karakterise se hronicnim patoloskim strahom odnosno anksioznoscu, koja se manifestuje
preteranom ili prepavljujucom strepnjom, napetoscu , zabrinutoscu za zivotne posledice kao sto
su problemi u vezi sa zdravljem, poslom, bracnim odnosima, novcem, socijalnim prihvatanjem.
Kod ove forme anksioznost uz brigu ostaje jedini i dominantni simptom. Pacijent ne pronalazi
nove odbrambene mere, niti reaguje drugim odbrambenim mehanizmima.

Terapija: benzodijazepini, psihoterapija (suportivna terapija, psihoanaliticke psihoterapije,

bihejvioralna metoda)

55
Fobicni poremecaj anksiolitici i kognitivno-bihejvioralna terapija
Fobija se definise kao iracionalni i stalni strah od objekata, aktivnosti i situacija. Pacijent
prepoznaje da strah nije u proporciji sa aktuelnom opasnoscu. Fobija ima 3 karakteristika:
anticipacija( strah od ocekivanje susreta sa fobicnim stimulusima-strah od straha), strah pri
susretu sa fobicnim stimulusom i ponasanje sa izbegavanjem. Fobicna kriza je obelezena
brutalnim izbijanjem paralisuce strepnje i teskobe, koju prate telesne pojave(tahikardija,
znojenje, drhtanje, klecanje nogu, lazne vrtoglavice)
Fobicni poremecaj se deli na :
agorafobiju(strah od otvorenih prostora, napustanje kuce, javna mesta, guzve-zapravo strah da ce
kolabirati, ostati bez pomoci na javnom mestu),
socijalne fobije strah da ce se zbuniti ili poniziti u razlicitim socijalnim situacijama- povezane sa
niskim samopostovanjem i strahom od kritike.
i specificne fobije od zivotinja, groma, visine, smrti, krvi, samoce

Panicni poremecaj
Karakterise se iznenadnom pojavom spontanih i neocekivanih panicnih napada- napada vrlo
intenzivne anksioznosti koji je pracen psihomotornom agitacijom i somatskim znacima kao sto
su palpitacije, tahipneja. Stanje panike moze da se shvati kao treci stepen gradacije- anksioznost,
strah, panika. Ne sme se poistovetiti panicni poremecaj i panicni napad- panicni poremecaj
karakterisu panicni napadi ali panicni napadi mogu da se jave nezavisno od panicnog
poremecaja, kod socijalne fobija, agarofobije, posttraumatskog stresnog poremecaja. Za
dijagnozu panicnog poremecaja potrebna su najmanje 3 napada u roku od 3 nedelje. Kombinacija
benzodijazepina, SSRI i psihoterapije.

Mesani anksiozno- depresivni poremecaj

Za ona stanja kod kojih nije lako razgraniciti da li je u pitanju dominantna anksioznost ili
depresivnost.

Konverzivni i disocijativni poremecaj

Nekada nazvani histericna neuroza. Zajednicka karakteristika: parcijalni ili potpuni gubitak
normalne integracije izmedju secanja proslih dogadjaja, svesnost identiteta, neposrednih secanja
i kontrole pokreta. Konverzivni simptomi se odnose na voljno motorne i senzitivne funkcije, a
disocijativni simptomi na pamcenje i identitet.
Konverzivni poremecaj: neuroticni konflikt se razresava tako sto se konvertuje u fizicki simptom
i to senzorne i motorne, tako se pravi nesvesni kompromis sa unutrasnjim konfliktom- prim.
Dobit za pacijenta. Npr afonija moze da nastane da se nesto lose ne kaze. Mogu biti senzorni
simptomi( oblast anestezije, slepilo, gluvoca), paralize(afonija, paraliza grupu misica, retencija
mokrace), diskinezije(tikovi, pseudokonvulzije). (kod somatizacije se javlja preobracanje u
vegetativnu inervaciju)
Disocijativni poremecaj Delovi ega su rascepljeni i razdvojeni od glavnog protoka svesnog. Radi
se o defektu mentalne integracije, narocito percepcije, svesti i pamcenja, identiteta.. Disocijativni
poremecaji mogu da se jave u obliku :

56
-Disocijativne amnezije(slaba integracija pamcenja)(slaba integracija pamcenja-po mehanizmu
potiskivanja), Podrazumeva gubitak secanja za odredjeni period obicno centrirana oko
traumatskog dogadjaja i nije izazvana organskim uzrocima. Medjutim gubitak pamcenja moze da
bude i za celu proslost- generalizovana, i tad muze da bude deo fuge.
-Disocijativnog stupora(integracija motorike)(smanjenje ili odsustvo voljnih pokreta i
normalnih reagovanja na spoljne stimuluse. Razlikuje se od katatonog stupora na osnovu
podataka o svezem stresnom dogadjaju),
-Disocijativne fuge(poremecaj integriteta svesti i identiteta) (gubitak identiteta uz prividno
svrsihodno putovanje od kuce-nekad preuzima novi identitet, postoji amnezija za period fuge),
-
-Stanja transa(poremecaj integracije svesti)(gubitak licnog identiteta i pune svesnosti okoline,
paznja i svesnost mogu da budu ograniceni na jedan ili dva aspekta neposredne okoline. U stanju
transa osoba moze da hoda po zeravci a da se ne opece , da se prkosi razlicitim opasnostima bez
imalo straha, da ispusta neljudske krike),
-Visestruke licnosti(poremecaj integriteta identiteta)
Postojanje dve ili vise licnosti u jednoj osobi, pri cemu je samo jedna prisutna u odredjenom
vremenu i one su nesvesne postojanja one druge. Svaka licnost je potpuna sa svojim secanjima,
ponasanjem i sklonostima. Cesto prelaze jedna u drugo nakon stresnih situacija.

Obsesivno kompulzivni poremecaj

Postojanje povratnih prisilnih misli i prinudnih radnji. Sa jedne strane OKP predstavlja jedan
nacin kojim se slobodno lebdeca anksioznost transformise u drugi simptim, sdruge strane
obsesivne misli su skoro uvek neprijatne za subjekta i prouzrokuju anksioznost. Za dijagnozu
ovog poremecaja je vazno da ove misli i radnje okupirau bolesnika bar 1 sat dnevno i da ga
ometaju u socijalnom, radnom i interpersonalnom funkcionisanju.
Obsesivna misao nije samo neugodna misao nego se misao ne moze prebaciti na nesto drugo.
Bolesnik prepoznaje absurdnost i nelogicnost svojih misli- pa je to znacajno za razlikovanje od
sumanutih ideja. Kompulzija moze da bude asocirana sa nekom obsesijom(pranje ruku kod
straha od infekcije). Kompulzivno ponasanje se od strane pacijenta prepoznaje kao glupo pa on
cini ponovljene pokusaje da pruzi otpor realizaciji, medjutim ukoliko se kompulzija ne realizuje,
nastupa jako izrazena anksioznost i nelagodnost.

Somatoformni poremecaj
Nekada se zvala hipohondricna neuroza- somatske zalbe pacijenata kod kojih ne moze da se
nadje organska fizicka osnova i objasnjenje. U pitanju je ocigledno psihogeni uzrok, ali pacijent
odbija povezanost neprijatnih zivotnih dogadjaja sa svojim somatskim zalbama i kada je ta
povezanost ocigledna.

Drugi neurotski poremecaji

Neurastenija- nervni zamor: mnogobrojne zalbe na psihicki i fizicki zamor pri cemu postoji citav
niz subjektivnih tegoba- permanentne nesanice, nesposobnost koncentracije, razdrazljivost.
Sindrom depersonalizacije-derealizacije: bolesnik se spontano zali da se njegova psihicka
aktivnost, telo i okolina menjaju u kvalitetu, kao da postaju nerealni, udaljeni i automatizovani.

57
TERAPIJA: Za panicne i fobicne poremecaje manjeg intenziteta i kraceg trajanja u lecenju moze
biti primenjena samo kognitivno-bihejvioralna psihoterapija. Najefikasnije je da se lecenje u
drugim slucajevima sprovodi kombinacijom psihofarmaka i psihoterapijskih metoda.
Antidepresivi iz SSRI ili triciklicni koji pretezno deluju na serotonergicni sistem se koriste i za
lecenje anksioznih poremecaja i to u dozama vecim nego u terapiji depresija.
Uporedo, narocito u pocetku, trebalo bi propisivati i anksiolitike (u daljem toku dozu smanjivati
do ukidanja).
Za OKP (opsesivno kopulzivni poremecaj) cesto je neophodno i dodavanje antipsihotika u
manjim dozama.(antidepresivi povecaju serotonergicnu transmisiju a antipsihotici smanje
ekscitirane dopaminergicne transmisije)

U novije vreme psihoterapijama izbora za anksiozna stanja smatraju se kognitivna i /ili

bihejvioralna psihoterapija.

14. ZAVISNOST OD DROGA

JM325, skr71, NS190
Termin “narkomanija” je neprikladan jer vecina psihoaktivnih supstancija nema narkoticno
dejstvo. I termin “droga” neprecizno je defiisan ali i jedan i drugi su u sirokoj upotrebi. Zavisnost
karakterise snazna zelja i potreba za nabavljanjem i uzimanjem droga, tendencija povecanja
kolicine uzete droge(tolerancija), stetne zdravstvene posledice i poremecaji u drustvenom
funkcionisanju. Psihicka zavisnost ili habituacija je intenzivna zelja (nekad nesavladiva
potreba) za drogom bez znakova fizicke zavisnosti. Fizicka zavisnost ili adikcija podrazumeva
pojavu apstinencijalne krize kada se smanji ili ukine unosenje droge, i povecanje tolerancije.
Uzroci nastanka razmatraju se kroz interakciju a)licnosti narkomana, b)porodice/drustva i c)
svojstva psihoaktivne supstance.

Ad a)Farmaokodinamsko dejstvo droge ne moze u potpunosti da objasni nastajanje narkomanije.

Neko proba drogu i postane narkoman a drugi pripadnik iste kulture proba i prestane ili uopste ne
zeli da proba. Uzivanje droge je simptom poremecaja licnosti (cest je narcisticni, granicni i
antisocijalni poremecaj licnosti ili su to slabe, nezrele, nesamostalne licnosti, cesto neuroticne ili
sa karakternim poremecajima.

Bioloski pristup:
Postojanje specificnih opijatskih receptora u mozgu kao i postojanje endogenih opioidnih
supstanci – enkefalina i endorfina, znacajno su promenili shvatanje o etiologiji i
psihofarmakologiji narkomanije.
Prema tzv teoriji endorfinskog deficita neke osobe su predisponirane da postanu zavisnici.
Endorfini imaju slicna dejstva morfinu (modulatori prenosilaca kateholamina). Nadalje,
utvrdjeno je da se u procesu narkotizacije morfinom acetilholin nagomilava a holinesteraza
smanjuje. Pri prekidu narkotizacije aktivnost holinesteraze se uspostavlja u toku 4-5 dana, a
povecana kolicina acetilholina dovodi organizam do stanja holinergije sto se klinicki manifestuje
APSTINENCIJALNIM SINDROMOM. S tim u vezi postoji brzi i spori oblik tolerancije.
Narkoticna tolerancija se razvija potpuno u toku nekoliko nedelja (“navukao se”)i traje mesecima
(znacajna je i individualna predispozicija)

58
Ad b)U nekim kulturama je drustveno prihvaceno u drugima ne a droga nije ni dostupna.
Porodicni odnosi su posebno istrazivani. Uoceno je da je droga cesto zaklon od preteranih ideala
koje postavljaju ambiciozni, superiorni cak i morbidni roditelji. Droga je i “neadekvatan surogat
za majku”u procesu formiranja i kidanja objektnih odnosa, a neretko i protest protiv klisetiranog
i stereotipnog obrasca zivljenja i njihovih normi ponasanja.

Ad c) zavisnost od droge deli se prema vrsti droge na sledeci: 1. Narkotici (opijum i

derivati:morfin, heroin, metadon...)2.Hipnotici, sedativi, mali trankilizeri (barbiturati,
meprobamat, benodiazepini) 3.Psihostimulansi (kokain, amfetamin) 4. Halucinogeni(LSD)5.
Kanabis (hasis, marihuana) 6. Organski rastvaraci.

TERAPIJA: lecenje zavisnosti je kompleksno. Problem je sto kod pravih narkomana nema
motivacije za lecenje. U pocetku leceenja neophodna je medikamentna terapija, neretko i puna
hospitalizacija (u vezi sa apstinencijalnim sindromom). Pored psihoterapije od znacaja je
socioterapija sto podrazumeva ukjucivanje i ostalih subjekata sire drustvene zajednice koji su
narocito neophodni u slozenom procesu prevencije.

Narkotici (opijum, morfin, heroin)

Pospanost, euforija, zaboravnost na psihicke tako i za fizicke bolove i patnje.. Bolesnik se
povlaci u svojoj introspektivnoj meditaciji. Dolazi do pomucenja senzorijuma i slabljenja
intelektualnih funkcija. Opijum iv, morfin iv, im, ikutano, heroin (sluzokoza nosa, GIT). Kad
prestane dejstvo morfina javlja se depresija- suicidalna okupacija(depresija sledeceg jutra-
circulus vitiosus). Apstinencijalni sindrom se javlja nakog 8-12 h. Heroin ima ista dejstva kao i
morfin samo sto je mnogo jaci.
Lecenje- neophodna je hospitalizacija(metoda postepenog smanjivanja ili se ordiniraju drugi
psihofarmatici koji treba da suzbiju apstinencijalni sindrom- hlorpromazin, metadonski
program). Kod predoziranja daje se nalokson iv.

Hipnotici, sedativi, anksiolitici(barbiturati, benzodijazepini)

Najcesce su zavisnici po tipu terapeutski narkomani a ne adolescentni.
Apstinencijalni simptomi-epi napadi. Leci se veoma tesko.

Stimulansi(kokain, amfetamin)
Usmrkavanjem, parenteralno ili se pusi. Pored euforije dovodi do psihofizicke ekscitacije, do
hiperaktivnosti, povecanog libida, osecanje bliskosti sa drugom osobom. Ako se doza poveca
moguce su iluzije i halucinacije. Sve to kraje kratko a zatim nju zamenjuje mlitavost, dosada,
nervoznost, depresivno raspolozenje sto stvara potrebu za ponavljanjem doze. Dejstvo se odvija
preko dopaminskih receptora, blokiranjem ponovno preuzimanje(kokain), oslobadjanjem
dopamina(amfetamin).Predoziranje je jako cesto i neretko pritom nastupa smrt. Lecenje
metodom hladnog tusa- nagli prekid ili aplikacijom dopaminergicnih agonista(amantadin).
Amfetamin je sastojak novih supstanci popularnih kod omladine-u vidu ecstazy, Eva, Ice

Halucinogeni(lsd)
Niske doze daju efekte slicne marihuani, srednje doze dovode do iluziono-halucinantnih
fenomena, dok pri vecim dozama nastaju kosmicko-magijske vizije. Upotreba LSDa je pracena

59
bogatstvom vizuelnih percepcija. Mogu biti prijatne halucinacije (good trips) ali i neprijatne koje
izazivaju strah, paniku, depresiju.

Proizvodi indijske konoplje- hasis i marihuana

Puse se ili se uzimaju oralno, hranom. U malim dozama izazivaju euforiju sa hiperaktivnoscu,
pojacanom govorljivoscu, osecanjem bezbriznosti posle cega sleduje ezaltacija, razdrazljivost a
kasnije depresivni efekat, U visokim dozama izazivajuhalucinacije. Dolaze na duge staze do
emocionalne nestabilnosti, moralnu degradaciju licnosti, suzavanja interesovanja

15. PSIHOZE KOD DECE

IV Pervazivni razvojni poremecaji

Njih karakterisu kvalitativna ostecenja u razvoju a) reciprocnih socijalnih interakcija b)verbalnih
i neverbalnih sposobnosti komuniciranja c)imaginativnih aktivnosti.
Infantilni autizam
Karakterisu:
-poremecaj odnosa sa ljudima i nemogucnost postizanja skolskih vestina
(povlacenje, nedostatak odgovora na emocije drugih. Dete zivi u svom svetu usmerenom na
besciljne radnje ili pokrete)
-poremecaj govora
rano: nekomunikativnost, eholalija, metalalija
Kasnije: opsesivno postavljanje pitanja, govor ima poremecaje u artikulaciji, intonaciji. Postoje
stereotipne preokupacije interesovanjima kao sto su datumi, redovi voznje.
-poremecaj motorike(uznemirenost, besciljno trcanje ili preterano mirovanje)
kasnije: mnogo manirizama, neobicnih pokreta.
-poremecaji percepcije(oblast interesovanja je veoma oskudna)
-nametanje rutina- insistiraju na obavljanje odredjenih rituala koji nemaju funkcionalni karakter.
-poremecaj razvoja(ostecenje intelektualnog razvoja)
-neadekvatna upotreba igracaka, nagla ispoljavanja nemotivisane anksioznosti i straha, besa,
agresivnosti, placa.

Rettov sindrom
Delimicni ili potpuni gubitak stecenih vestina saka i govora, zajedno sa usporenim rastom glave.
Karakteristicne su stereotipije u vidu krsenja saka (pranje saka sa rukama flektiranim ispred
grudi ili brade), gubitak finih motornih manipulativnih vestina, vlazenje saka pljuvackom,
izrazito baljenje i protruzija jezika, neuspostavljanje kontrole sfinktera. Zadrzava se socijalni
osmeh, gledanje u ili kroz ljude ali bez socijalnih interakcija sa njima.

Aspergerov sindrom
Kao kod autizma se i ovde javlja ostecenje reciprocnih socijalnih interakcija uz skucene,
stereotipne, repetitivne repertoare interesovanja i aktivnosti. Osnovna razlika od autizma je u
tome sto ne postoji opste kocenje ili retardacija govora ili kognitivnog razvoja. Vecinom se javlja
kod decaka

60
Hellerova bolest
Dezintegrativni poremecaj koja nastaje nakon normalnog razvoja deteta(nakon 2. godine). U
prodromalnom periodu dete postaje nemirno, razdrazljivo, anksiozno. Zatim se javlja
osiromasenje i gubitka jezickog sporazumevanja i govora uz dezintegraciju ponasanja

16. ALKOHOLNE PSIHOZE (Korzakovljeva, patoloska ljubomora alkoholicara)

JM322, 321

Korsakovljeva psihoza ili Korsakovljev sindrom se javlja kod dugogodisnjih alkoholicara.

Korsakovljeva psihoza se javlja zbog nedostatka vitamina B1odnosno tiamina umozgu.

Pocetak obolenja obicno sa subjektivnim tegobama u vidu bolova u nogama (polineuroticni

znaci)
Postepeno se razvijaju i psihicki poremecaji: pojacana nadrazljivost i agitacija, lak nemir, apatija.
Gruba vremenska i prostorna dezorijentacija, nesposobnost upamcivanja (amnezija fiksacije-
nesposobnost retencije novih dogadjaja) i ispadi u pamcenju kompenzovani konfabulacijama.
Bolesnici su maksimalno sugestibilni. Poremecaj paznje.

Patoloska ljubomora alkoholicara se javlja cesce kod muskarca. Zena obolelog biva
maltretirana, sumnjicena za neverstvo, pracena, kontrolisanje rublja. Nastoji da dokaze i iznudi
“priznanje” o brakolomstvu. Obecava da ce ga samo “priznanje” smiriti a kada ga dobije to cesto
predstavlja povod za pseudoaltruisticko ubistvo sa motom”spasavam covecanstvo od prisustva
tako emoralne osobe”
U osnovi je realno opadanje potencije usled dugogodisnjeg alkoholizma (javlja se iznad cetvrte
decenije starosti). Buduci da je libido obicno ocuvan, taj raskorak obicno favorizuje mehanizam
projekcije i radja se sumanutost ljubomore.

17. AFEKTIVNE PSIHOZE (definicija, epidemiologija, etiopatogeneza)

(Skr97, 101)NS242, JM150

Poremecaji raspolozenja (PR) je grupa poremecaja kod kojih su dominantno ostecene emocije
narocito RASPOLOZENJE –depresija/euforija. Nekad se ova grupa nazivala AFEKTIVNE
PSIHOZE . Kada je rec o poremecajima na nivou psihoze mehanizam otudjenja od realiteta je na
bazi poremecenog raspolozenja, koje tako snazno utice na kognitivne funkcije da dovodi do
“gubitka testa realnosti”-bolesnik ima nerealan(pogresan) odnos prema realnom svetu .Po
standarnoj klasifikaciji dele se na: manije, bipolarni poremecaj, depresija, -povratni depresivni
poremecaj, -stalni poremecaj raspolozenja(u kojoj su grupi ciklotimija i ditimija), maskirane
depresije i psihoticne reaktivne depresije

Zivotna prevalencija ove grupe poremecaja javlja se u rasponu od 2 do 25. Najcesce se javlja
unipolarna depresija, zatim distimija, bipolarni poremecaj i ciklotimija. Unipolarna depresija se
javlja dvaput cesce kod zena i pojava ataka je u 40. godini dok je bipolarni poremecaj
podjednako zastupljen kod oba pola a vreme prvog ataka je 21. godina.

61
Bioloski i psiholoski i socijalni faktori doprinose i etiologiji i ishodu poremecaja. Koliki je
doprinos svakog od ovih faktora u nastanku i razvoju poremecaja je do sada nerasvetljeno pa se
najcesce govori da je ucinak razlicit kod razlicitih osoba.
BIOLOSKI FAKTORI
Genetika – je mozda i najznacajnija za razvoj poremecaja!!!
Neurobiologija- gubitak neurona i atrofija hipokampusa(deo limbickog sistema)
Neurobiohemija-depresija: deficit neurotransmitera(serotonin, noradrenalin), manija: poremecaj
noradrenalina, serotonina, dopamina i neaktivisan inhibitorni GABA sistem
PSIHOSOCIJALNI FAKTORI
Stresni zivotni dogadjaji(reaktivna depresija), naruseni socijalni odnosi, disfunkcionalna
kognicija, pol, socijalno-ekonomski status (povezano sa siromastvom), temperament, gubitak
znacajne osobe u detinjstvu, rana trauma
Disfunkcionalna kognicija: habitualni stil objasnjavanja uzroka zivotnih dogadjaja, ?????
poznatog kao “atributivni stil” = brojna istrazivanja pokazala da osobe koje pate od depresija
imaju vise negativnih misli i razmisljanja od zdravih. Depresivni prave uzrocno posledicne veze
za negativne dogadjaje a ne za pozitivne.

Karakterske crte kod poremecaja raspolozenja:

-, ego-ideal postavlja prevelike zahteve koje ego ne moze da ispuni, pacijent mrzi sam sebe
postaje hronicno nezadovoljan, stalno pojacana potreba za negom, paznjom, pohvalom,
podrskom- element fiksacije u oralnom stadijumu, osecanje krivice.

18. SHIZOFRENIJA (klinicka slika, osnovni i sporedni simptomi, ishod i terapija)

Skr 91, JM129, NS214

Shizofrenija je bolest koja zahvata celu licnost-moze se ispoljavati poremecajima svih psihickih
funkcija pri cemu sve one ne bivaju ledirano podjednako. Pri tome svaki bolesnik ispoljava
svoju klinicku sliku i tok bolesti koji su zavisni od licnog zivotnog iskustva, konstitucije i uslova
u kojima se psihoza javila.

OSNOVNI I SPOREDNI SIMPTOMI

U novije vreme simptomi se grupisu u pozitivne i negativne znake
Pozitivni znaci ( produktivni fenomeni) ) - ranije nazvani SEKUNDARNI SIMPTOMI
Psihoticnost (sumanute ideje, halucinacije);
Dezorganizacija (dezorganizovan govor, bizarno ponasanje, neadekvatan afekat)
Negativni znaci: (deficitni fenomeni) - ranije nazvani PRIMARNI SIMPTOMI
a.abulija, (bez volje)
b.anergija, (gubitak energije); a. + b. rezultiraju u apragmatizam (=inaktivnost)
c.alogija(siromasan govor)
d.anhormija, (gubitak vitalnih dinamizama, nagona)

62
KLINICKA SLIKA

Emocije- nivelacija afekta(apatija-afektivna demencija), gasenje emocija(emocionalna

ravnodusnost), gubitak sposobnosti za emocionalno ispoljavanje(atimija). Bolesnik se povlaci iz
realnog sveta i nema interesovanje za okolinu, za kontakte sa ljudima. Nema dinamike u glasu ni
adekvatne grimase, paratimija i paramimija, smenjivanje dvaju suprotnih afekata.

Misljenje-
Po formi- poremecaj asocijacije(disocijacija, skokovite asoc., gubljenje smisla za bitno)
- blok misli
- oskudnost govora
- sposobnost za apstraktivno misljenje sasvim smanjena
- raspad pojmova(obicne reci u neobicnom kontekstu ili bezznacajne reci)
- verbigeracije(besmisleno ponavljanje recenica)
- Rasulo misli- nepovezano pricanje(zbog nejasnoce pojmova, zbijanih reci i simbole)

Po sadrzaju(SUMANUTOSTI)
-eho misli(veruje da drugi mogu da cuju njegove misli)
-ubacivanje misli
-gubitak misli
-sumanute ideje uticaja
-sumanutost velicine, religiozne, seksualne
-sumanutost odnosa(sve sto se desava oko njega, odnosi se bas na njega)
Svest- kvalitativne- depersonalizacija, derealizacija, transformacija, dezintegracija licnosti

Autizam-karakter sizofrenije u sebi ima poremecaje svesti, misljenja i emocija.

Sustina cini prekid kontakata sa spoljnim svetom i prodor bolesnih fantazija i licnih zelja.
Rekonstrukcija sveta-zivi u svom zatvorem autisticnom svetu pun samo njemu razumljivih
simbola i fantazija.
-

Nagoni -slabljenje, gubitak- anhormija

Volja - hipobulija i abulija

- apragmatizam zivota (gubitak sposobnosti za obavljanje uobicajnih prakticnih
aktivnosti)
- ambivalencija
katatoni poremecaj

Opazanje - ceste akusticne halucinacije(ali nisu patognomonicne za shizofreniju)- Tipicno

za shizofrenicare su glasovi koji komentarisu pacijentovo ponasanje ili medjusobno raspravljaju
o njemu. Nekad i cenesteticne halucinacije(o unutrasnjim organima). Jos redje halucinacije
drugih cula

63
Inteligencija- relativno ocuvano ali kod trecine se javlja shozofrena demencija- ne zna da
odgovri na vrlo laka pitanja i zadatke, a komplikovane zna da izvrsi

Paznja –shizofrena rasejanost. Primecuju sve nevazne detalje

Uvid- Vecina bolesnika nema uvid u svoju bolest, tek nakon nekoliko hospitalizacija, 2/3 dobiju
uvid

----------------------------------------------------------------------------------------
ISHOD: Produktivni oblici shizofrenije (sumanute ideje, halucinacije, bizarno i dezorganizovano
ponasanje, rasulo misli, nepovezan govor daju povoljan terapeutski odgovor na snazne
neuroleptike. Svremenom se ublazavaju produktivni fenomeni. Npr paranoidna forma ima dobar
ishod.
Neproduktivni oblici(karakterisu se gasenjem funkcija: emocija(atimija), volje(abulija), vitalnih
dinamizma(anhormija), inaktivnost(apragmatizam, alogije, anergije, autizam. Kod njih cesce kao
krajni ishod dolazi do ireverzibilnog opustocenje i osiromasenje licnosti.

TERAPIJA:

Psihofarmakoterapija
ma za cilj da smanji rizik od pogorsanja, prevencija relapsa, poboljsanje uz sto manje moguce
nezeljenih efekata.
Sustina efikasnosti antipsihotika na sizofrene simptome sastoji se u antagonizmu D receptrora.
Najbolji efekat postizu antipsihotici nove generacije: klozapin, olanzapin, risperidon, kao i
snazni haloperidol i flufenazin. Na negativne forme ima dobar efekat klozapin, olanzapin. Kod
paranoicnih flufenazin.

Terapija traje 4-6 nedelja zatim se daje manja doza-doza odrzavanja(1-2 god). Kad se odluci da
se obustavi terapija, to se cini postepeno.

2. EKT-kod katatonih i kod refraktarnih pacijanata (ne reaguju na NL)

3. Psihoterapija (se pokusava ali je problem sto se sa mnogim ne moze uspostaviti
zadovoljavajuci transfer
4. 4. Socioterapija (okupacija, rad –socijalna reintegracija)

64
 19. PARANOIDNA STANJA-poremecaj sumanitosti
JM 177, Skr103, NS232, 420.

U ovu grupu psihoza spadaju oboljenja kod kojih je dominantno postojanje poremecaja misljenja
po sadrzaju u formi postojanja sumanutih ideja.
Sumanuta ideja je verovanje koje nije zasnovano na realnim cinjenicama i koje je nepodlezno
korekciji. Sinonim- paranoidna psihoza.
Strukture sumanutosti se dele na paranoicne i paranoidne.
Paranoicna struktura: sistematizovanost sumanutih ideja, kvazi logicnosti i uverljivosti za
okolinu, nepristupacni korekciji i samokriticnoj sumnji. To je sumanutost gde je prva karika u
lancu nerealna a sve ostale karike se logicno nadovezuju na nju.

Paranoidna struktura: ne postoji sistematizovanost sumanutog procesa misljenja ni kvazi

logicnosti, sumanutost je difuzna, nije lancana. Spremniji za korekciju svojih ideja i okolina kajo
zakljucuje o nerealnosti njegovih verovanja.

Sumanute ideje mogu da se nadju u mnogim psihijatrijskim oboljenjima. Tako ih nalazimo kod
paranoidne forme shizofrenije, kod manije i depresije(poremecaji raspolozenja), kod
MOPSa(akutnih toksoinfektivnih, vaskularne geneze, progresivna paraliza-u okviru sindroma
demencije(megalomanske i depresivne sumanute ideje)), kod toksikomana (hasis, opijum),
intenzivnog emocionalnog stresa(anksioznost, fobicni napad), . Medjutim kod sumanutih
psihoza su sumanute ideje dominantan prakticno skoro jedini psihopatoloski fenomen.

Sumanute psihoze se dele na

Paranoicne psihoze
Psihoze sa paranoicnom strukturom sumanutosti, bez ishoda u pravcu demencije.
Zajednicko za sve ove psihoze je:
- postojanje tkz. Paranoicnog karaktera pod kojim se podrazumeva: nepoverenje,
ponos, agresivnost
- Emocije su u saglasnosti sa sumanutim verovanjima
- Pacijenti podcinjavaju celokupnu psihicku aktivnost sumanutim idejama.
- Halucinacije nisu pravilo, ali mogu da se jave.

Paranoidne psihoze
Struktura sumanutosti nisu cisto paranoicna nego je mesavina elemenata paranoicne i paranoidne
strukture. Ova grupa oboljenja nalaze se negde na prelazu od paranoinih psihoza ka paranoidnoj
shizofreniji. Ovi bolesnici obicno nemaju jednu sistematizovanu sumanutost vec cesce imaju
nekoliko razlicitih slabo povezanih ili nepovezanih sumanutosti.

65
Paranoicne psihoze sadrze sledece entitete:
1. revandikacione sumanutosti
revandikacija = povratak izgubljenih prava. Radi se o pacijentima razdrazljivog
temperamenta, borbenih, sumnjicavog karaktera, tvrdoglavi.

A. procesni kverulanti
Smatraju npr da su svedoci krivo zakleli, da su sudije potplacene, da ih drzava pljacka. Posto
neki kverulanti to i pismeno izjavljuju, kaznjavaju ga zbog uvrede i tek tada postaje konacno
ubedjen da protiv njega postoji zavera, jer neki ljudi zele da ga uniste ili ucutkaju. Stalno se bore
za pravo i istinu

B.Sumanuti pronalazaci
Veruju da su pronalazaci necega- u flasi donose lek protiv raka. Cesto dozivljavaju da su im tanje
svojih eksperimenata ukradeni

C. Fanaticni idealist
Klinicki se najcesce manifestuju kao verski i politicki fanatici- uvereni da su vodje verskih i
politickih pokreta..pisu pamflete, organizuju kampanje u novinama, drze govore na ulici.

D.Sumanuti megalomani
Veruju da imaju posebnu moc i natprirodne sposobnosti, veruju da su u vezi sa mnogim poznatim
i znacajnim licnostima iz javnog zivota, da su pripadnici tajnih organizacija.

2. strasne sumanutosti
A. sumanutost ljubomore, sumanutost neverstva. Trazi dokaze(prati suprugu,
kontrolise joj donje rublje), lazna secanja, sumanute interpretacije ponasanja
supruge I okoline a neretko dolazi I do pojave perceptivnih iluzija. Cesto kod
alkoholicara.

B. Erotomanska sumanutost
Sumanuto verovanje da je voljen od neke osobe. Objekat ljubavi je po pravilu viseg socijalnog
statusa od subjekta.
Prvo nastupa faza nada gde pacijent prepoznaje samo njemu vidljivo udvaranje- pogledom,
znakovima, preko tva.
U fazi srdzbe pacijent prati objekat, dosadjuje mu telefonom i tada pogresno interpretira
ponasanje objekta te se sumanutost nastavlja u fatalan sistem.
U fazi osvete moze doci do agresije, fizickog napada, samoubistva.

3.Senzitivna sumanutost odnosa

Bolesnik se oseca uhvacenim u zamku, svi koji ga okruzuju prete mu i predstavljaju opasnost po
njegovu egzistenciju. Sve sto se kaze ili dogadja moze da se odnosi na bolesnika i ima neko
znacenje, najcesce ugrozavajuce i pretece po bolesnika.

66
4.interpretativna sumanutost
Daje se pogresan smisao onome sto se ispravno vidi, cuje, opaza.
Egzogene interpretacije: zasnivaju se na podacima dobijenim preko cula. Oni u svemu vide
poruke, u grimasama, intonaciji, metaforama i vide razne simbole koje cesto imaju samo njima
poznat znacaj.
Endogene interpretacije: verovanje da je pacijent zarazen infekcijama, da su mu insekti pod
kozom, da siri oko sebe smrad.

Paranoidne psihoze
1. hronicna halucinatorna sumanutost
Sumanute ideje koje se zasnovaju na halucinacije, najcesce akusticne. Kod halucinatorne
sumanutosti culna halucinacija je vise na nivou svesti nego na nivou percepcije. Javljaju se i
drugi slicni fenomeni: eho misli, prenos misli, kradja misli, telepatija i ideje uticaja. Postupci
mu se komentarisu on moze da postane medijum, primalac i odasiljac signala radija.
Najneprijatniiji dozivljaji takvih osoba su cenestopatija (unistavanje nekog organa), stanja
obuzetosti djavolom.

2. parafrenija (fantasticna sumanutost)

Karakteristike:
-Fantasticno bogatstvo sumanutih ideja koje su van svih kategorija razumljivosti.
-Megalomanija- i pored prisutnih ideja proganjanja i uticaja, nadmocne su ipak ove
-Primarnost fabulacije nad halucinacijama
-Koegzistencija jednog fantasticnog sumanutog sistema i objektivne realnosti u kojoj
bolesnik stvarno zivi- licnost je intaktna bez znacajnih poremecaja odnosa sa okolinom.

Terapija
Snazni neuroleptici. Psihoterapija ne daje uocljive rezultate.

20. AKUTNI MOZDANI ORGANSKI4 PSIHOSINDROM (MOPS)

Organski mentalni poremecaji su vrlo heterogena grupa psihopatoloskih fenomena, grupisanih

zajedno na osnovu toga sto imaju etiologiju koja moze da se dokaze u vidu cerebralne bolesti,
povrede ili drugog organskog ostecenja CNSa.

Akutni mozdani organski psihosindrom nastali usled (primarnih/sekundarnih) ostecenja CNSa

sa naglim nastankom i razvojem poremecaja psihickih funkcija kao sto su: svesti, pamcenja,
ostecenje intelektualnih funkcija, misljenja, afektiviteta itd. Takodje ima somatskih, neuroloskih
nalaza. Oznacava se jos i kao delirijum koji nije izazvan alkoholom.

Akutni MOPS moze biti prouzrokovan infekcijom, trovanjima, traumom, cirkulatornim

poremecajen, epilepsijom, poremecajem metabolizma, tumorom

Bitna odlika poremecaja je

4

67
SVEST: kvantitativni: somnolencija i sopor cesce nego koma. kvalitativni: delirantni
sindrom(nemogucnost sinteze dozivljaja u jedinstvenu celinu. Pacijent je dezorijentisan u
vremenu, prostoru, prema drugim licnostima i prema sebi. Uz prisustva iluzija i halucinacija koje
su najcesce vidne ciji je sardzaj zastrasujuci-psihomotorni nemir), konfuzno-oniroidno stanje i
sumracno stanje.
Sumracno stanje(suzenje podrucje dozivljavanja i smanjenje osetljivosti prema spoljasnim
drazima- postoji samo predmetna svest dok nema orijentacije prema sebi)
PAMCENJE: kvantitativno: amnezija. kvalitat: alomnezije i konfabulacije.
MISLJENJE: forma: usporeno, inkoherentno; sadrzaj: sumanute ideje
AFEKTIVITET: labilnost, depresija
PAZNJA: najcesce smanjena vigilnost i tenacitet
OPAZANJA: iluzije i halucinacije (vid, dodir redje miris i ukus)-patognomonicno za organski psihicki
poremecaj za razliku od shizofrenije gde je prisustvo slusnih halucinacija patognomonicno
POREMECAJ SPAVANJA ILI CIKLUSA BUDNOSTI-SPAVANJA(insomnija, nocno pogorsavanje
simptoma, uznemirujuci snovi koji se posle budjenja nastavljaju halucinacijama)
Zbog svih navedenih simptoma, gotovo po pravilu, pacijent je anksiozan, uznemiren do
psihomotorne agitacije.

TOK BOLESTI: Ima nagao pocetaj i razvoj.Karakteristicno je da su praceni velikim dnevnim

oscilacijama. Traje od nekoliko dana do najduze jednog meseca. Ishod zavisi od toka i prirode
osnovnog obolenja. Moze da se zavrsi restitucijom ad integrum ili prelazom u hronicni mozdani
sindrom(demencija)

TERAPIJA: brzo i efikasno dijagnostikovanje i otklanjanje stetnog faktora koji je doveo do

bolesti. U tu svrhu se koristi adekvatna farmakoterapija (antibiotici, elektroliti, hirurgija itd itd)
Ukoliko nema kontraindikacija za psihofarmake u svrhu smirivanja mogu se koristiti anksiolitici
(benzodijazep: lorazepam, dijazepam), hipnotici i antipsihotici (haloperidol).
Smestaj pacijenta u svetloj prostoriji (u mraku halucinacije) i negu od strane istih i poznatih
osoba da se ne bi generisao strah.

Druga organska psihopatoloska ispoljavanja-

Amnezija-razni etioloski faktori dovode do hipokampalne lezije sto utice da pacijent nije sposoban da zapamti nove
informacije, nesposoban je da se seti davnih informacija i nije sposoban da ponovi informacije posle 10 min.
Organska halucinoza
Organski katatoni poremecaji
Organski sumanuti poremecaji
Organski poremecaji raspolozenja i afektiviteta
Organska anksiozna stanja

21. POREMECAJI LICNOSTI

68
NS311
Poremecaj licnosti, jos i nazvane psihopatije ili patoloske licnosti su psihicka stanja koja se
nalaze izmedju normalnog i patoloskog. Oni se javljaju psihijatru, u stanjima dekompenzacije,
kad dodje do raspada njihovih licnih odbrambenih sistema koji su predstavljali kompromis
izmedju njihovog neprilagodjenog voljno-nagonskog ponasanja, sjedne strane i zahteva sredine,
s druge strane. Te se javljaju zbog naraslog uvida u vodjenju nezadovoljavajuceg zivota sto
vremenom dovodi do znacajne teskoce u socijalnom i radnom funkcijonisanju ili dolaze na
insistiranje drugih lica.

Epidemiologija
Zahvata 10 –13% opšte populacije PL i ima veliki komorbiditet sa alkohol (70% alkoholičara
ima poremecaj licnosti)

Poremecaj licnosti treba razlikovati od promena ličnosti.

Poremecaj licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u detinjstvu ili u adolescenciji i nastavljaju
se u odraslo doba.
Promene ličnosti su stečene obično u toku odraslog života nakon teškog stresa, bolesti ili
povrede mozga, itd.

Podela po Mariću
Disordo Personae

1. Paranoidni poremecaj licnosti Disordo Personae Paranoides

2. Shizoidni poremecaj licnosti DP Schizoides
3. Antisocijalni poremecaj licnosti DP Dissocialis
4. Emocionalno nestabilni poremecaj licnosti DP Emotionalis Instabilis
5. Histrionicni (teatralni)PL DP Histrionicus
6. Anankasticni (opsesivno-kompulzivni) PL DP Anancasticus
7. Anksiozni (izbegavajuci) PL DP Anxiosus Evitans
8. Zavisni PL DP Dependens
9. Narcisticni PL DP Narcissoides
10. Granicna licnost Borderline
11. Pasivno-agresivni PL DP Pasivo Agresiva
12. Sexualno devijantna licnost

1. Paranoidna licnost

69
Osnovne karakteristike ove licnosti su hronicna sumnjicavost, nepoverljivost, ljubomora,
naglaseno samouvazavanje. Osecaju se prevarenim, ne zaboravljaju cesto uvrede.
Za mnoge dogadjaje imaju konspirativno objasnjene. Ratoborni su i neprijateljstvo ih cesto uvodi
u kvazi politicke aktivnosti. Cesti su sporovi sa susedima, kao i osecanja nevernosti bracnog
druga.
Tretman:
Vazno je prvo zadobiti poverenje pa tek onda pokusati druga tumacenja odnosa koje pacijent
uspostavlja. Cesto ne funkcionise grupna terapija jer ovi pacijenti cesto samovoljno napustaju
lecenje.

2. Shizoidna licnost

Osnovna karakteristika:
-

Pacijenti su stidljivi, plasljivi, izbegavaju socijalne aktivnosti i kontakte sa drugim osobama.

Teskoce u izrazavanju odgovarajuceg emocionalnog odgovor- emocionalna hladnoca . Ponekad
uzivaju u nekim, za njih specijalnim aktivnostima, daju narocito znacenje recima i situacijama te
ispoljavaju i znake autisticnog misljenja.

Ddx:
Šizofrenija: drugacija po primarnim znacima i po početku.
Normalne introvertne osobe: drugaciji po mogučnosti toplih osečanja i lutnje i mogu da imaju
bliska intimna prijateljstva.

3. Antisocijalna licnost –sociopate

75% zatvorske populacije moze da se svrsta u ovaj poremecaj.

Ovaj poremecaj ukljucuje stalno sukobljavanje sa socijalnim običajima, moralom i zakonom.

Osnovna karakteristika:
Ovakve osobe cesto dolaze u sukob sa policijom, ili sprovode seksualne perverzije, vrse
zloupotrebu alkohola i droge. Ove osobe imaju nesposobnost odlaganja zadovoljstva i
nesposobnost tolerisanja frustracije, pritom frustracija potencira agresivnost. Ovakve osobe
imaju odsustvo anksioznosti i osecanja krivice i slabost da se modifikuju posle kaznjavanja.
Cesto imaju los uspeh i utisak u skoli i na radnom mestu.

4. Emocionalno nestabilna licnost

70
Karakterisu cesta promena raspolozenja uz izrazen nedostatak samokontrole. Na najmanju
provokaciju dolazi do burnih emocionalnih reakcija, narocito placa i emocije nisu u proporciji sa
uzrokom. Takodje se emocija strah lako izaziva, najmanju gubitak sigurnosti moze da provocira
strah. Postoje tendencije ka impulsivnim radnjama bez razmisljanja o posledicama.

Diferencijalno dijagnosticki treba imati na umu mogucnost mozdanog organskog sindroma.

Medjunarodna klasifikacijabolesti MKB-10 ovaj poremecaj licnosti rasvrstava na 2 podtipa:

Borderline podtip i
Impulzivni podtip(eksplozivna licnost) nema dobru kontrolu besa i srdzbe. Osobine kojom se
odlikuje impulzivni tip licnosti su: eksplozivnost, naprasitost, plahovitost, brzo praznjenje
emocija, razdrazljivost, sugestibilnost (nekriticno se prihvata tudje misljenje)

Oba karakteriše tendencija ka impulzivnim radnjama bez razmišljanja o posledicama i sa

afektivnom nestabilnošću.

5. Histrionicna licnost
Osnovna karakteristika:
Brza promena u osnovi plitkih, povrsnih emocija, samodramatizacije, teatralnost, skretanje
paznje na sebe (egocentričnost), često koristi mehanizam disacijacije ili ponistenja kao
mehanizam odbrane. Kontradiktorne karakteristike i stavovi su cesto prisutni (npr. promiskuitet i
cednosti istovremeno) sklonost ka flertu, seksualne disfunkcije.

Tesko podnose situacije u kojima ona nije centar paznje. Ostale crte karaktera su: nestalnost,
kolebljivost, nametljivost, emocijonalna nezrelost, sugestibilnost (nekriticno se prihvata tudje
misljenje), pozerstvo, radoznalost. Drustveni su, ekstrovertovani i povrsno sarmantni ali i
zahtevni , samozivi, uobrazeni, sujetni. Cesto uspostavljaju intimnije odnose i vezivanje za druge
nego sto je potrebno i ocekivano.

6. Opsesivno kompulzivna licnost (anankasticna l.)

Osnovna karakteristika:
Vredni, skrupulozni, pedantni, savesni, preterano konformisti, rigidno se pridrzavaju socijalnih
pravila i moralnih morala – izuzetno poštuju red, pravila i organizaciju., preokupacija sa
detaljima. Iako mogu da imaju dosta prijatelja, njihovi odnosi nisu bliski. Nisu sposobni za
velike radosti i uzivanja zivota, jer su ekscesivno odani radu i poduktivnosti po cenu
zapostavljanja uzivanja i druzenja. Njihova energija je usmerena ka postizanju i obezbedjenju
sigurnosti a ne ka postizanju zadovoljstva, pri cemu na novac gledaju kao na nesto sto im
obezbedjuje sigurnost za buducnost.
Kod ovih osoba ne postoji smisao za imaginaciju i originalnost, vec je naglasena preokupacija sa
detaljima i perfekcionizmom, koji mogu da uticu da se poslovi sporo obavljaju.
Uzročni faktori:

71
Trening toaleta t.j. faza roditeljskih pokušaja socijalizacije deteta (analni stadijum
psihosocijalnog razvoja)

7. Izbegavajuci poremecaj licnosti (anksiozna ličnost)

Osnovna karakteristika:
Stalno osećanje napetosti (tenzije) i straha (sličnost sa socijalnim fobijama)
nesigurnosti, inferiornosti, timidnosti. Za razliku od shizoidnog poremecaja licnosti koji zeli da
bude sam, izbegavajuci PL zeli socijalne interakcije, zeli drustvo, ali ostaje bez njega zbog svoje
plasljivosti. Prisutna je trajna zelja da bude prihvacen i dopadljiv.

Uzročni faktori:
Odbacivanje i cenzura od roditelja (ili braće i sestara)

8. Zavisna (neadekvatna, pasivna) licnost

Osnovna karakteristika:
Odsustvo hrabrosti da prihvati odgovornost za vecinu stvari iz sopstvenog zivota, subordiniranje
sopstvenih potreba u korist potreba osobe od koje je zavisna i spremnost da se saglasi sa
njihovim zeljama; percepcija sebe kao bespomocnog i nekompetentnog; sumnja u sebe;
preokupacija sa i osecanje straha da ce biti napusten i konstantna potreba da se reosigura protiv
toga u veoma nekonforno osecanje kada je sam.
Nakon raskida neke veze ima potrebu da se odmah veze za drugu osobu (uspostavljanje
simbiotskih veza sa partnerom –flastiranje)

9. Narcisticna licnost
Osnovna karakteristika:
Uvecano osecanje samouvazavanja i jedinstvenosti- zaljubljenost u samog sebe. Ceste su
preokupacije i fantazije o neogranicenom uspehu, o uvecanim sposobnostima, o superiornosti,
velikoj moci, lepoti, inteligenciji ili idealizovanoj ljubavi. Narcisticna licnost stalno trazi paznju,
pohvalu, divljenje. Cesto je prisutna nesposobnost empatije. Ponasa se arogantno, spremna je da
upotrebljava druge licnosti za zadovoljenje svojih zelja .

Uzročni faktori: psihoanalitičari smatraju da u psihodinamici prvih meseca života traumatsko

iskustvo doživljavanja spoljašnjog sveta.

9. Granicni poremecaj licnosti (Borderline)

72
 10. Pasivno agresivna licnost

Pasivno agresivne licnosti se ponekad dele u tri podtipa:

Pasivno-zavisni tip, pasivno-agresivni tip, agresivni tip.

a) Pasivno zavisni tip: bespomoćan, nesposoban da donosi odluke, bez hrabrosti da bude
sam. (Opisan ranije)
b) Pasivno agresivni tip : Pacijent je nekooperativan i bez postovanja. Kad njemu bliske
osobe traze neku uslogu , obicno je negativističan i frustrirajući u odnosu na njih. Kada i
prihvati (neosnovan zahtev) molbu i izvršenje onda to i pokvari komentarom i načinom
na koji daje uslugu.
c) Agresivni tip: ovaj podtip se ponekad poklapa sa antisocijalnim poremećajem ličnosti.
Pacijent je grub, surov, neosetljiv, bez razumevanja za potrebe drugih. Ponašanje se
obično ispoljava u kontaktu sa autoritetom ili osobama koje nisu u stanju da uzvrate
istom merom(deca i zena).

11. Seksualno poremečena ličnost

LEČENJE (TRETMAN) poremećaja ličnosti

Veoma kompleksno i dubiozno jer je u pitanju STANJE a ne BOLEST u užem smislu reči.
Pre svega je lecenje PSIHOTERAPIJSKO, narocito grupna terapija, uz povremenu aplikaciju
PSIHOFARMAKA (anksiolitika, sedativa, antidepresiva).

22. SHIZOFRENIJA(definicija, epidemiologija, etiopatogeneza)

To je grupa oboljenja koje odlikuju “raspad jedinstva sveukupne licnosti sa neadekvatnim

reakcijama i specificnim poremecajima misljenja i emocija, hronicnog toka ” Zajedno sa
afektivnim psihozama ubraja se u endogene psihoze jer postoje posredni dokazi (genealoski-
epidemioloski) da je za njihov nastanak od presudnog znacaja nasledna dispozicija..
NEUROZA PSIHOZA
Promenjen DEO LICNOSTI Zahvata CELU LICNOSTsve psih funkcije
Neizmenjen test realnosti Izmenjen test realnosti
Govor nije promenjen Govor izopacen
ponasanje manje izmenjeno Ponasanje izmenjeno
Svestan besmisla svojih subjekt. Nema uvidjavnost u bolest, ne odlazi lekaru
Dozivljaja, odlazi lekaru

Epidemiologija: prevalencija 2-9%;incidencija 0.9%(starih do 55god), jednaka raspodela u oba

pola, muskarci od puberteta a najvise u ranim dvadesetim, zene kasnije a najvise u tridesetim

73
godinama starosti.faktori okoline: 1. davao se znacaj migraciji zbog akulturacionog stresa, ali je
to nesigurno;2.niza klasa, veca ucestalost;.
Rizik da srodnici obole je u direktnoj srazmeri sa stepenom krvnog srodstva. Ako je jedan
roditelj oboleo: rizik 15% (vs opsta populacija 0,9%), monozigotni blizanci 86%, dizigotni 15%.
Jos nije poznato kako se predispozicija prenosi (dominantno, recescino, drugojacije).
Predispozicija se zove SHIZOTAKSIS.

Etiopatogeneza: Uzroci nepoznati. Razmatraju se kompleksi u sadejstvu:

BIOLOSKI FAKTORI: hipoteze

Genetska predispozicija-
Konstitucionalna predispozicija-specificna gradja, neuroanatomiju i crte lica(slabost socijalnih
kontakata, izrazena senzibilnost, sklonost fantazmima, cesto ekscentricni jos od detinjstva)
Metabolicni faktori -hiperaktivnost dopaminergicnog sistema(NL blokiraju dopaminske receptore, a
dopaminomimetici i kod zdravih izazivaju psihoze)

PSIHOSOCIJALNI FAKTORI

a) rani psihosocijalni razvoj deteta:smatra se da se sklonost formira u detinjstvu (psiholoskog karaktera)!

b)da konflikti dete-roditelj (narocito majka) uslovljavaju nastanak sch
c)da se u porodicnoj poremecenoj sredini dete uslovljava za sklonost ka sch
d) stresovi narocito u u slabim socio-ekonomskim sredinama

23. PSIHICKI POREMECAJI UDRUZENI SA HIV INFEKCIJOM

PSIHOLOSKI ASPEKTI
SIDAFOBIJA se ispoljava medju ostalom trazenjem seroloske provere zdr stanja. To traze
rizicne grupe ali i drugi narocito hipohondricari i opsesivno kompulzivni neuroticari. U postupku
sa ovim licima nuzni su a. Informisana saglasnost-obavestit da su lazno pozitivni i lazno
negativni rezultati moguci b. Savetovanje – pre i posle izvodjenja testa – priprema za evnt
pozitivni test i saveti o nacinima izbegavanja rizika od HIV inf.
REAKCIJA NA POZITIVNI TEST: Snazan emocionalan sok , poricanje, ljutnja, depresija, strah
od smrti, gubitka bliskih veza, cinjenice da je “obelezena”osoba i emocije srama.

NEUROPSIHIJATRIJSKI ASPEKTI
Vise od 2/3 obolelih ispoljavaju poremecaje ponasanja, afektivne i kognitivne poremecaje.
Uzroci su: 1. HIV virus 2. Druge infekcije CNSa (citomegalo virus, toksoplazma, kriptokokni
meningitis 3. Sistemski poremecaji (hipoksemija, elektrolitni disbalans)

Najznacajniji oblik je SUBAKUTNI ENCEFALITIS poznat kao “AIDS DEMENCIJA”.

Patoanatomski to je nefokalna encefalopatija koju ispolji preko 50% sida obolelih, a u razlicitom

74
intenzitetu. Anatomski: generalizovana atrofija mozga, gubitak neurona, mikrofokalna
demijelinalizacija.
SIMPTOMI: apatija, depresija, anoreksija, povlacenje iz drustva, pad paznje, pad libida. Sve se
razvija za par nedelja do par meseci. U preko 60% slucajeva progresivna deteriorizacija do
demence (intelektualni pad, psihomotorna retardacija, mutizam, halucinacije, sumanutosti) +
neuroloski znaci (misicna hipotrofija, tremor, mioklonije, konvulzije)

DRUGI MENTALNI POREMECAJI: Moguci su i poremecaji tipa delirijuma ali i psihoorganski

sumanuti sindrom i bilo koji od 3 sindroma grupe “Akutni organski sindromi”

24. EPILEPSIJA I PSIHICKI POREMECAJI

Skr 85 NS 163
Kao posebni entitet akutnog i hronicnog mozdanog sindroma izdvajaju se psihicke promene kod
bolesnika sa epilepsijom. Epilepsija je vrlo cest sindrom i u oko 30% slucajeva pracena je
povremenim ili trajnim psihopatoloskim pojavama.
Sve do pocetka XX veka psihicke promene opisane kao epilepticna licnost ili karakter smatrane
su obaveznim delom svake epilepsije. Pored psihopatoloskih pojava pripisivane su im i
negativne moralne i socijalne karakteristike. Danas, zahvaljujuci savremenim mogucnostima
rane dijagnostike i terapije, psihicke promene u epilepsiji su znatno redje a posebno retko dolazi
do hronicnog mozdanog sindroma.
trajne psihicke smetnje
Pitanje prirode, mehanizma nastajanja i tumacenja ovih promena je sporno. Po jednom stavu to
su rezultati psihoorganskog sindroma. Drugi autori smatraju da promene nastaju u procesu
reagovanja bolesnika na stavove okoline koji su najcesce negativni (dinamicka skola)
EPILEPTICNA LICNOST se opisuje kao psihicki usporena, “lepljiva”urazgovoru i
aktivnostima, u govoru cesto ponavlja misli i reci, a i preopsirna je, ali i lako razdrazljiva pa
sklona impulsivnosti i agresivnosti.
EPILETICNA DEMENCA retka je. U pocetku se obicno javljaju promene raspolozenja, kasnije
egocentricnost a posle i pad emocija i intelektualnihsposobnosti
Prolazne smetnje
EPIZODICNE DISFORIJE –Traju par sati do nekoliko dana. Promena raspolozenja,
razdrazljivost i prava eruptivna afektivna praznjenja.
HRONICNA EPILEPTICNA PSIHOZA-traje par meseci do nekoliko godina. Ispoljava se slicno
shizofrenoj retko kad afektivnoj psihozi.
PETIT MAL STATUS-Ucestali petit mal napadi tada je bolesnik dezorijentisan, snizene
sposobnosti opazanja i misljenja, sa padom inicijative, verbalno perservira.
Psihicke smetnje u vezi sa epilepticnim napadima
Su psihicke promene u “halo” periodu napada, sa prodromima, aurama i zbunjenoscu posle
napada
a. psihomotorna epi: senzoricki, psihicki i govorni poremecaji
b.dream state: izmenjena svest sa scenskim halucinacijama
c. epilepticno sumracno stanje: kratkotrajno, cesto sa agresijom nekad sa lutanjem

TERAPIJA
Kod trajnih stanja- antiepileptici uz anksiolitike, eventualno neuroleptici

75
Kod petit mal statusa- dijazepam
Hronicne psihoze-neuroleptik
Psihomotorne krize: karbamazepin
Agitirana sumracna stanja –uvesti u san, a posle sna antiepileptici

25.AFEKTIVNE PSIHOZE (podela, klinicke slike, terapija)

Psihoticno ukazuje na psihoticne halucinacije, iluzija ili ogranicenog broja nekih abnormalnosti u
ponasanju, kao sto je preterana uzbudjenost i preterana aktivnost, izrazena psihomotorna
retardacija i katatono ponasanje.

Poremecaji raspolozenja (PR) je grupa poremecaja kod kojih su dominantno ostecene emocije
narocito RASPOLOZENJE –depresija/euforija. Nekad se ova grupa nazivala AFEKTIVNE
PSIHOZE . Kada je rec o poremecajima na nivou psihoze mehanizam otudjenja od realiteta je na
bazi poremecenog raspolozenja, koje tako snazno utice na kognitivne funkcije da dovodi do
“gubitka testa realnosti”-bolesnik ima nerealan(pogresan) odnos prema realnom svetu .Po
standarnoj klasifikaciji dele se na: manije, bipolarni poremecaj, depresija, -povratni depresivni
poremecaj, -stalni poremecaj raspolozenja(u kojoj su grupi ciklotimija i ditimija), maskirane
depresije i psihoticne reaktivne depresije

Bipolarni poremecaj raspolozenja:

Karakteristike
- periodicnost javljanja i smenjivanja faza depresije i manije. Manicne epizode nadlo i traju krace
od depresivnih perioda
-Ostecenje emocija iz koga su proistekla ostecenja ostalih psihickih funkcija(paznja, misljenje,
nagon, volja)
-50 posto ima sumanutih ideja

MANICNA FAZA
Emocije-euforija, povisenje raspolozenja, brze nagle pokrete, stalno u pokretu, uvek spremne za
akciju, salu, razgovor. Nekad upada cak i u ekstazu kad moze da izrazava i ljutnju i bes. Gubitak
inhibicije neretko dovodi pacijenta do promiskuiteta, alkohola, brze voznje.
Misljenje- Poremeceno cesce po formi. Misaoni tok veoma ubrzan, nepovezano misljene, salata
od reci razlikuje se od salate reci kod shizofrenicara po tome sto kod manije ima povezanost
misli nego se stvara vise impresija ubrzanog govora zbog pokretljivosti i manirovanosti.
Paznja-pojacana vigilnost, oslabljen tenacitet
Nagoni povecani nagoni za ishranom i seksualni nagon
Volja-prepuni planova i akcija ali usled nedostatka sposobnosti zadrzavanja paznje, nijednu od
zapocetih radnja ne dovrsava do kraja.
Svest-jedino u delirantnoj maniji – poremecen, tad je agresivan

DEPRESIVNA FAZA

76
Emocije-bezrazlozna tuga, zalost.bolno zamisljeno lice, sklonost placu. Nesposobnost za radost
za dozivljavanje ljubavi , anksioznost
Misljenje-Po formi:
misaoni tok usporen. Blok misli. Odgovori sa produzenim reakcionim vremenom. Placni govor.
Po sadrzaju: tesko poremeceno-zato je i zovemo psihoticnom depresijom. Sumanute ideje
depresivnog tipa, falsifikuju secanje. Beckov trias: negativan interpretacija iskustva, negativna
interpretacija JA, negativna ocekivanja(pesimistican pogled na buducnost)
Paznja- pojacan tenacitet za misli koje ga okupiraju
Pamcenje-Izvrnuto secanje, za mnoge dogadjaje optuzuje sebe
Opazanje- slusne iluzije, da i okolina lose o njima prica
Nagoni-snizeni skoro svi nagoni
Volja-hipobulija i abulija, sve sto radi radi sa teretom i ostavlja nedovrsenom. Zapostavlja svoj
izgled
Svest i inteligencija-ocuvani
Uvid u bolest- za razliku od manicnih faza ima dobar uvid, tad se i javlja.

Kada su u pitanju depresije: one se dele na –

Primarne(sami po sebi). Sekundarne(u sklopu nekog oboljenja, shizofrenije)
Neuroticne depresije(nema otudjenje od realnosti), psihoticne(otudjenje)
Egzogene, reaktivne depresije(uzokovane faktorima okoline), endogene(funkcionalne)
Agitirana depresija(bolesnik je u pokretu), inhibovana(bolesnik je povucen)

Ciklotimija
Promene raspolozenja sa elementima stalne nestabilnosti(ranije se ukljucivao u poremecaje
licnosti)
Blaga Hronicna euforija ili blaga hronicna depresija , mogu da postaju izolovano ili da se
povremeno smenjuju. Kvantitativno posmatrano nikad nije u razmeru prave manicne ili
depresivne epizode.

Distimija
Simptomi identicni klasicnoj depresiji samo sto su manje uocljivi. Radi se o hronicnom
depresivnom raspolozenju koja moze da traje mesecima sa nekoliko dana poboljsanja.

Lecenje
1. Bioloska terapija: elektrokonvulzivna terapija u lecenju rezistentnih depresija
2. psihofarmakoterapija: Manicna faza se tretira kombinacijom litijuma i sedativnih ili snaznih
neuroleptika. Postepeno sa poboljsanjem slike, smanjuje se doza neuroleptika a ostaje litijum
4. psihoterapija
5. hospitalizacija
6. okupaciono radna terapija
26. URGENTNA STANJA U PSIHIJATRIJI

77
JM 380
Hitna stanja u medicini se najcesce definisu kao stanja koja neposredno ugrozavaju zivot
bolesnika.
Buduci da se od dusevne bolesti neposredno najcesce ne umire (sem retkih stanja delirijuma,
npr) to bi se moglo zakljuciti da u psihijatriji nema mnogo urgentnih stanja. Medjutim
psihijatriju obelezava mogucnost da pacijent usled psihopatoloskih fenomena ucini neke radnje
koje zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, naime:
a)pokusaj suicida b)agresivno ponasanje prema drugima,c) ugrozi imovinu, javni red i
mir.Njihova hitnost je po sledecem redosledu:

1.sindrom samoubistva
2.sindrom agitacije(psihomotorni nemir) –kod nekih vrsta shizofrenije poremećaj pri kojem bolesnik se ne može smiriti
na jednom mjestu, šeta neprekidno prostorom, za pacijenta je stanje nepodnosljivo, moze doci do samoubistva.

3.sindrom agitirane depresije

4.sindrom delirijuma
5.sindrom sumracnog stanja kvalitativne poremećaji svijesti. To je stanje koje se karakteriše suženjem polja svijesti.
Bolesnik nije svjestan šta radi i zašto baš to radi, nije svjestan sebe i svojih aktivnosti. Očuvana je samo predmetna svijest, dok
svjesnost o "vlastitiom ja" nedostaje. Potpuno je dezorijentisan, pamćenje je oštećeno i za vrijeme sumračnog stanja postoji potpuna
amnezija. Može da doživljava zastrašujuće obmane čula (iluzije i halucinacije), kada postaje uznemiren i opasan po sebe i okolinu
6. sindrom stupora
7. sindrom panike
8. sindrom katatone pomame(raptus) iznenada bolesnik iz stanja ukocenosti zapada u stanje motorne promene-shizofrenija
9. sindrom oniroidnih stanja(fuge i sl stanja mentalne konfuzije)
10. neurolepticni sindrom (maligni, paroksizmalne diskinezije) Maligni neuroleptički sindrom (MNS)
karakteriziran je ekstremnim rigiditetom muskulature, povišenjem vrijednosti serumske fosfokinaze (CPK)
te febrilitetom uz česte upalne infiltrate pluća i visokom stopom mortalitet -

Hitna stanja u pojedinim gupama psihijatrijskih oboljenja

Nepsihoticni poremecaj:
Panika(parenteralno anksiolitici, antidepresivi)

Psihosomatski poremecaj(adekvatna internisticka terapija)

Poremecaj licnosti:
patoloski afekt sa agresivnim ponasanjem(anksiolitici, maksimalno neiritirajuci verbalni i
nonverbalni kontakt)

Shizofrenija:
Stanje katotonog stupora i stanje katatone pomame(hlorpromazin, levomepromazin)

Poremecaj raspolozenja:
Delirantna manija (trankilizeri parenteralno)
Agitirana depresija i depresija sa rizikom od suicida- prisilna hospitalizacija

78
Sumanute psihoze
Psihomotorni nemir ili ekstremna agresivnost npr kod erotomanije ili patoloske ljubomore.

MOPS
Sindrom delirijuma, sumracnosti

Bolesti zavisnosti:
delirijum tremens, predoziranje narkoticnim sredstvom

Nezeljeni efekti psihofarmakoloske terapije:

Paroksizmalne diskinezije
Maligni neurolepticki sindrom (antidotna terapija)

27. MENTALNA ZAOSTALOST

Skr114, NS358,JM299

Mentalne retardacije ili primarna maloumnost su ostecenja inteligencije nastala urodjeno ili u
najranijem detinjstvu. One se klasifikuju prema stepenu inteligencije po
meri skale za merenje inteligencije i po etiologiji.

U opstoj populaciji inteligencija je normalno rasporedjena, a vecina osoba ima IQ koji se krece
izmedju 90 i 110. Mentalno retardiranima smatraju se osobe ciji je IQ ispod 70, izmedju 85 i 70
je granican. Blaga retardacija je IQ 50-70, umerena 35-50, teska 20-30, duboka <20

Deca sa blagom mentalnom retardacijom: ispostavi se tek kad krenu u skolu.

Manje su zainteresovana, ne razlikuju bitno od nebitnog, razmisljaju konkretno, kasnije
progovore

Deca sa umerenom mentalnom retardacijom Rano se primecuje. Kasnije pocinju da se smeju,

poteskoce sa dojenjem, kasnije nauce da sede, hodaju, govore. Mogu da nauce jednostavan gvor i
da vode racuna o svojim osnovnim potrebama.

Deca sa teskom mentalnom retardacijom: jedva nauce da izgovore mali broj tesko razumljivih
reci, neophodan im je stalna pomoc oko oblacenja, uzimanja hrane, odrzavanja higijene.

Deca sa dubokom retardacijom: Neophodna im je stalna nega jer nisu u stanju da povedu
racuna o svojim najosnovnijim potrebama.

Etiologija:
Bioloski cinioci:
Genetski faktori (Downov sindrom, sindrom fragilnog x hromozoma, idr)
Urodjeni poremecaji metabolizma
Endokrinoloski pormecaji

79
Intrauterini faktori: bolesti majke, infekcije, pothranjenost majke, ekspozicija mutagenim i
toksogenim agensima)

Cinioci socijalne sredine:

socijalna deprivacija, (lišavanje ili naglo ograničavanje socijalnih kontakata)
nedostatak adekvatnih stimulusa

28. SHIZOFRENIJA (klinicki oblici, tok i prognoza)

Podela sch na klinicke oblike je moguca i ima smisla s obzirom na razlicitu prognozu i varijacije
terapeutskog tretmana. Ipak je podela uslovna: kod jednog istog bolesnika se u casu pregleda
najcesce nadju simptomi razlicitih oblika shz; drugo, prava je retkost da isti bolesnik u svim
fazama svoje bolesti ispoljava iskljucivo simptome jednog tipa shz
Savremena psihijatrija koristi uglavnom dve podele i jedan “spektar”.

I) Podela na oblike:

1. Paranoidna forma: najcesci oblik, javlja se posle 30. godine. Sumanute ideje ,
paranoidne po strukturi- ideje odnosa i proganjanja, uticaja, upravljanja spolja. Redje
ideje velicine(mesijanstva) i ljubomore. Ideje proganjanja su cesto udruzene sa mirisnim i
gustativnim halucinacijama. Karakteristicno je da spoljni utisak”fasada bolesnika”moze da
ostane dugo neupadljiva i da gotovo nikada ne nastaje potpuna dezintegracija licnosti (nema
dezorganizovanog govora ni upadljivo dezorganizovanog ponasanja, nema upadljivo
neadekvatnih ili ugasenih emocija). Dobra je prognoza.

2.Obicna Shizofrenija: postepenost u nastanku, lagani tok, progresivnost u propadanju licnosti.

Javlja se u adolescenciji. Predominantni su negativni simptomi. Pozitivni su retki.
Postepeno napredovanje bolesti moze da vodi u afektivnu demenciju sa potpunim osiromasenjem
licnosti

3.Hebefrena sch: pocinje rano (hebeos=decak). Najtezi klinicki oblik. Tok je maligan, progresivan,
prakticno bez remisija, zahteva dugotrajnu hospitalizaciju koja vodi u krajnju dezintegraciju licnosti. Ima
i pozitivnih i negativnih simptoma.
Zove se jos i dezorganizovana forma jer dolazi do dezorganizivanog govora, ponasanja i afekta.
Govor: ekstremno nepovezano misljenje, rasulo misli, bizarnost.
Emocije: brzo dolazi do njihove denivelacije sa periodima burnih uzbudjenja, nastupa bes, strah,
bezrazlozno smejanje. Ide uz telesnih promena gojaznost i endokrini poremecaji.

5. katatona shizofrenija:dve forme- katatoni stupor i katatona ekscitacija

Katatoni stupor- mutizam, stoji satima u jednom polozaju, negativistican(pruza otpor prema
instrukcijama) ili ima automatsku poslusnost(radi samo sta mu se nalozi i nista drugo).
U stanju je semistupora
Katatona ekscitacija- hiperaktivnost, stereotipne motorne aktivnosti, bizarni polozaji, grimasiranje i
manirizam. Ispoljava psihomotorni nemir sa napadima besa i agresivnosti.
Ide uz vegetativne i vazomotorne poremecaje. Relativno je dobra prognoza, leci se EKTom.

5. Rezidualni oblik

80
Kriterijumi- postojanje vise karakteristicnih psihoticnih simptoma: bizarno, dezorganizovano
ponasanje, rasulo misli, sumanute ideje, halucinacije)
-Negativni shizofreni simptomi i znaci
- Prisutni su neki zaostali znaci oboljenja- neadekvatnost emocija, socijalno povlacenje,
ekscentricno ponasanje

6. Akutni psihoticni poremecaj slican shizofreniji

Bitne karakteristike: akutni pocetak, prisustvo tipicnih simptoma shizofrenije, produzeni
akutni stres

7. Postshizofrena depresija
8. Druge Shizofrenije
9. Shizoafektivni poremecaj Istovremeno (ili u razmaku od nekoliko dana ali u okviru iste
epizode) postojanje shizofrene simptomatologije i manicnih i depresivnih elemenata

10. Shizotipalni poremecaj Predstavljaneku vrstu prelaznog oblika izmedju shizofrenije i

sumanutih psihoza. Ova grupa nije jasno odvojena ni od simpleks shizofrenije ni od sizoidnog
poremecaja licnosti.

TOK:1) periodicni: pojava vise ataka, izmedju ataka potpuna remisija, ne ostavlja rezidue. 25%
2) subovni:egzacerbacije koje zahtevaju intenzivnije lecenje, hospitalizaciju. Remisije nikad nisu
kompletne, ostaju sekvele.25%
3)Kontinuirani-tok je nepovoljan, kontinuirano progresivno vodi u opustosenenje licnosti.50%
hebefrena i obicna

PROGNOZA: najlosija: hebefreni i simplex nesto bolju: paranoidne i shizoafektivne; najbolju: katatone.
(sa hronicnim tokom katatoni mogu da regradiraju do punog ostecenja licnosti)
Prognoza zavisi od mnostvo stvari:
pocetak bolesti – sto brzi, to povoljnije
Trajanje bolesti- sto ranije tretman, to bolje
Trajanje prve remisije- sto duze to bolje
Precipitirajuci stres-sto veci stres, to bolje
Tip oboljenja- vidi gore
Porodicna situacija
Muskarci imaju losiju prognozu

Komplet IV
1. ZDRAVA I BOLESNA LICNOST

81
skr 129

U psihijatriji pojam zdravlje je neodvojiv od pojma norme. Pristup mentalnom zdravlju po kriterijumu statistickog
proseka vodi ka tome da se normalnim smatra ono cega ima najvise!!
Donekle slicni pristup mentalnog zdravlja kao socijalna prihvatljivost je kriterijum kojim se meri stepen
prihvacenosti normi u nekom drustvu. Ovaj kriterijum je transkulturalno relativan (vazi za odredjenu zajednicu i
gotov samo za nju)
Antipsihijatrijski pokret nastao 60-ih se je snazno, ali i neprihvatljivo ekstremno, suprotstavio ovom pristupu
nazvavsi psihicke bolesti ” etiketama koje klasicna psihijatrija stavlja pojedincima da bi ih prisilno markirali i
izolovali jer su buntovna i nepodobna u datom dustvu.

Umesto termina “psihicki zdrava licnost”u psihijatriji se radije koristi pojam ZRELA LICNOST.
Medjutim gotovo da je nemoguce definisati sta je to zrela licnost. Zbog toga se koristi tzv
omnibus definicija –nabrajanje kvaliteta. To su uglavnom sledeca svojstva:
 Sposobnost prilagodjavanja sredini i uspostavljanja harmonicnih odnosa.
 Sposobnost konstruktivne saradnje sa ljudima iz svoje sredine.
 Sposobnost kontrolisanja svojih emocija – emocionalna uravnotezenost.
 Uskladjenost nagonskih podsticaja
 Sposobnost samostalnog donosenja odluka.
 Sposobnost uspesnog odgajanja dece.
 Tolerantnost, strpljivost i kriticnost.
 itd

Odstupanje od izlozenih kriterijuma ne znaci nezrela licnost nego manja ili visa zrelost licnosti.

2. JATROGENIJA
Skr145
Je nastanak ili pogorsanje bolesti uzrokovano od lekara’ ali i od ostalih zdravstvenih radnika.
Jatrogenija od medicinske sestre se zove i sorogenija.

JATROSOMATOGENIJA –ostecenje telesnog zdravlja nastalo losom primenom

dijagnostickih ili cesce terapijskih sredstava.
JATROPSIHOGENIJA- uzrokovana recima ili ponasanjem lekara koje negativno uticu na
licnost, njegovu psihiku pa time i na njegov organizam.

“Trougao jatrogenije”
- lekar (izvor);
- licnost zdrava ili bolesna
- sredina sa losom psihoemocionalnom klimom.

Jatrogenena (“crna rec”;”verba nociva”-stetna rec) je rec koju lekar izgovori pred bolesnikom
ili je napise a koji bolesnik primi u negativnom znacenju za sebe.
Bolesnika moze povrediti i nedostatak prave reci, koje bolesnik ocekuje od lekara (“vakum
reci”)

82
 Jatrogeno moze biti i KAKO je kazao lekar: ton, izraz lica ; koliko je vremena posvetio
bolesniku; kazao bolest laka a odredio mnogo lekova i dugu terapiju; pregleda itd.

Tri tipa lekara su podobna za jatrogeno dejstvo:

1. lekar alarmista – koi teskim recima i mracnim prognozama zastrasuje
2. polipragmatista- koji zasipa obimnom i raznovrsnom terapijom
3. demonstrator – koji opsirno i cesto obavestava bolesnika o nalazima prikazujuci mu
snimke, laboratorijske nalaza i dr.
Svaka licnost moze biti jatrogenizirana. Podlozniji su osobe sa psihoemocionalnom nezrelom
strukturom, duze leceni bolesnici.
“Bolesti studenata medicine” je oblik BIBLIOGENIJE: citajuci, uceci on odboluje svaku bolest.

SOCIJALNA JATROGENIJA je zavisnost ljudi od medicine koja ih tera da budu potrosaci

lekova. Oni su “medikalizovani”.

Srodni naziv je STRUKTURALNA JATROGENIJA (I. Ilic): zavisnost i pristanak coveka da

drugi tj medicina rukovodi njegovim zdravljem, jer je paralizovan zdrav i borben odnos coveka
prema patnji. Stvorena je zavisnost, kao kod narkomana, od detinjstva pa i u starosti.

3.PSIHOLOGIJA HRONICNOG BOLESNIKA

SKR 133

Hronicna Bolest nije staticno stanje jer se situacija najcesce objektivno menja a dobrim delom
zavisno od toga smenjuju se i oblici i intenziteti psiholoskih reakcija bolesnika.

1. U ranoj fazi hronicne bolesti nastaje KRITICKI EMOCIONALNI period. Bolesnik

shvata svoje stanje. Kao nacin za izbegavanje mucne, nepodnosljive zabrinutosti bolesnik
moze koristiti mehanizme poricanja (negiranja) realnog stanja, manicne reakcije
(superporicanje) ili projekcije agresije.

2. Sledi druga faza: trend smirivanja i pocetak trazenja racionalnih nacina adaptiranja.

3. U trecoj fazi nastaje adaptiranje-kao dinamican i kolebljiv proces.

Kakav ce biti intenzitet afektivnih reakcija, njihovo trajanje, koji defanzivni oblici reakcija i
brzina i uspesnost adaptacije zavisi prevashodno od same licnosti – njene psiho emocionalne
strukture, sposobnosti za podnosenje bola i neugodnosti, praga frustracije, motivacija – jednom
recju: kapaciteta za uspesno savladavanje teskoca ili neobicnih situacija.

P.S. In Nederland wordt uitgelegd in vier fazes:

a. ontkenen – nee, het is niet waar

83
 b. agresief gedrag –bv. het is jou schuld doktor
c. realizatie, pijn verwerking
d. acceptatie

4. BOL, STRAH I ANKSIOZNOST TELESNIH BOLESNIKA

Skr 137 NS 402 JM387

Rosenzweig-ovi 3 nivoa odbrane:

1. Prvi, celijski, imunolosik odnosi se na zastitu organizma od bolesti.
2. Drugi, urgentni ili autonomni se odnosi na odbranu celog organizma i kome pripadaju
psiholoske reakcije bola, straha i besa.
3. Treci, funkcija mozdane kore cuva lsicnost od psihickih inzulta – to je odbrana covekovog
JA.
Bol pripada prvom i drugom odbranbenom mehanizmu, strah drugom i trecem a
anksioznost uglavnom trecem.

BOL je signal vec nastale opasnosti po integritet organizma i egzistenciju licnosti. On je

znacajan dinamogen faktor, mobilizator zastitnih reakcija, ali je nesavrsen, primitivan pokretac
mehanizama odbrane jer je nepravovremen – dejstvuje tek kada je pocelo stetno dejstvo!!
Takodje on nije srazmeran po intenzitetu ni adekvatan po kvalitetu uzroku koji ga je izazvao (pr.
Snazna i mucna zubobolja nesrazmerna je realnoj opasnosti) Uz to, posto je odigrao ulogu
signala opasnosti, on postaje nepotreban, a ipak nekada traje i moze dovesti organizam do
iscrpljenosti pa i do smrti.

STRAH je takodje mobilizator odbranbenih aktivnosti organizma. I on je primitivan: nastaje tek

kada je zapocela opasnost. Tek percepcija opasne situacije izaziva ovaj afekat kome je osnovna
teznja – begstvo iz opasnosti. Uz to, intenzivan strah, ima i negativne efekte: intenzivan strah
moze suziti svest i poremetiti racionalne psihicke procese i aktivnosti. Moguca je takodje nagla
smrt i usled straha (pr. vu-du smrt)

ANKSIOZNOST se javlja kao posledica anticipacije. To je stanje mucnog iscekivanja i

predosecanja opasnosti. Alarmira na mogucu traumatsku situaciju i opominje JA da se ponasa
kao da je situacija opasnosti vec nastupila. Pracena je zastitnim aktivnostima koje aktiviraju
licnost da odrzi svoj ekvilibrijum. Ipak i ona moze usloviti neefikasnost licnosti kao sto je slucaj
kod nastajanja neuroticnih bolesti. Kod bolesnika neizvesnost prognoze njegove bolesti je
nepodnosljivija i od najcrnije izvesnosti.

5. PSIHOLOSKI FAKTORI EFIKASNOSTI PROCESA LECENJA, PSIHOLOSKO

OBRAZOVANJE LEKARA, BALINTOVE GRUPE
Skr147

84
 a. PSIHOLOSKI FAKTORI

A) Psiho emocionalni kvaliteti bolesnika – “pozitivno uverenja utice na ishod”

B) Psiho emocionalni kvaliteti lekara- sugestivni uticaj “ i sam lekar je lek”

C)Ukupna psiholoska atmosfera – “cak i zgrade moraju nositi sunce, bodrost, radost”

b. PSIHOLOSKO OBRAZOVANJE LEKARA

Balint je pisao da postoje 4 grupa lekara:

DOKTRINERI – samo strucno tumace bolest i simptome
MENTORI - savetodavci
PROTEKTORI- koji stite
NAUCNICI – koje interesuje samo “istina”bolesti.

Razlicitim bolesnicima daju razliciti kvaliteti lekara razlicitu satisfakciju. U Francuskoj

populaciji na prvom mestu je istaknuta profesionalna savest lekara 66%.. Dakle bolesnik je trazio
najpre moralne kvalitete pa tek posle tehnicke (dijagnosticka sigurnost, naucno znanje i dr.

c. BALINTOVE GRUPE

. Grupa Balint se sada zove “Studijska grupa terapeutskog odnosa”

Jednom nedeljno se uglavnom ista grupa lekara sastaje i iznosi probleme iz svakodnevne prakse
sa nekim bolesnicima. Te dogadjaje diskutuju svi clanovi grupe. Smisao i cilj je da se uz pomoc
ostalih clanova razumeju sopstvene spontane reakcije. Naravno to vodi i boljem razumevanju
svog pacijenta.
Obrazlozenje: Lekar vremenom stvara “oklop”koji ga stiti od uznemirujucih situacija. Taj oklop
ga medju ostalom stiti od poistovecivanja sa ljudima koji oko njega pate, umiru itd. Zbog tog
“oklopa”vremenom pacijent se smatra neprijateljem. To postaje prepreka kako strucnom tako i
ljudskom prijemu i odnosu prema bolesniku. Balint tezi tome da lekar kroz grupni rad otkrije
svoj nesvesni odnos prema bolesniku, razume, i povrati spontanost u odnosima prema
bolesnicima.

6. ODNOS BOLESNIK – LEKAR

Skr 143, JM 417

85
 Osnova svih ljudskih susreta bazira se na emocionalnom kontaktu. Pacijent ocekuje da ga
terapeut prihvati toplo i licno. Uspostavlja se poseban emocionalni odnos koji se naziva
RAPORT.
To je kontakt terapeut – pacijent u vidu prisnog, ljudskog, toplog i humanog stava od strane
terapeuta prema pacijentu i slobodnog, otvorenog, iskrenog i punog poverenja stava bolesnik
- terapeut.

U nekim slucajevima se uspostavljaju se i dublji i kompleksniji izmedju pacijenta i terapeuta:

transfer i kontratransfer.

TRANSFER U toku ispovedanja pacijent prenosi (transferuje) one emocije i stavove koje je
imao nekada prema vaznim licnostima iz svoje proslosti (na pr. roditelj)
Pozitivan transfer je kada su ta osecanja topla, prisna i prijatna.
Negativan transfer je prenos neprijatnih emocija: podozrenje, zavist, mrznja, ogorcenost,
sumnja, strah itd.

KONTRATRANSFER Terapeut reaguje na pacijenta kao da je pacijent neka licnost iz terapeutovog intimnog, licnog zivota.
Iako terapeut nastoji da kontrolise sopstvene reci i neverbalnu komunikaiju sa pacijentom, ipak moze da uoci da mu nekad
emocije izmacu kontroli.
Neadekvatne emocije zahtevaju analizu. Terapeut treba da se pita – da li su te emocije u vezi sa terapijom? Da li su one
mozda pomerene sa nekog drugog na pacijenta? Ili one mozda imaju za cilj da podstaknu pozitivan transfer?
(NB Sve pozitivne ili negativne emocije nisu manifestacije transfera odn kontratransfera!)

Ovaj oblik ponasanja pacijenta je REGRESIJA.??????

1. Ova regresija ne mora biti patoloska, ona moze biti zdrava reakcija ega kojom bolesnik
umanjuje strah prema bolesti i uspesnije prihvata lecenje!
2. Ova regresija moze biti patoloska- neadekvatna po intenzitetu i kvalitetu: to uglavnom
zavisi od strukture licnosti bolesnika!!! Onda oni razvijaju pozitivni (postaju jos zvisniji
od lekara, zaljubljuju se u lekara, divljenje prema lekaru) ali i negativni transfer
(precutkuju simptome zbog osecaja krivice, ne prihvataju upute, menjaju lekove i doze –
zbog nepoverenja)

7. PSIHOLOSKE REAKCIJE DECE NA TELESNA OBOLENJA I HOSPITALIZACIJU

Skr141,143 JM 390
U toku bolesti kod dece postoje razlicite faze i oblici reagovanja na situaciju.
OBLICI psihickog reagovanja su i kod dece: otpor, predaja i volja za bolescu.
Reakcije na hospitalizaciju su raznovrsne i po kvalitetu i po intenzitetu zavisno od uzrasta,
temperamenta, iskustava, kvalitet bolnicke sredine (organizacija, odnos zdravstvenih radnika,
odsustvo ili prisustvo roditelja). Reakcije mogu biti:
a) negativna reakcija (nemir, plac, uzbudjenje, povlacenje i sl)
b)prividno smireno ponasanje ali inhibiranoscu
c) osecaju se kao u svojoj kuci

FAZE kroz koje prolaze su:

a) adaptacija
b)stabilizacija

86
c) nestrpljivo iscekivanje izlaska

SEPARACIJA – naglo odvojeno dete od roditelja, a uz to ako u novoj sredini nije naslo
zadovoljavajucu zamenu (supstitut) na pr. u medicinskoj sestri, moze i cesto dovodi do reakcije
deteta koja se manifestuje u nekoliko faza:
1. odmah posle odvajanja plac, nemir, odbijanje hrane, narusenost ritma san budnost
2. ako situacija bez supstituta potraje ipak dolazi do nekakvog primirivanja ali dete postaje
ravnodusno, apaticno i pokazuje regresivno ponasanje: sisa prste, inkontinencija, ne jede samo,
regredira u govoru; deca od 6-8 meseci starosti cesto ispoljavaju i motoricku regresiju – opet
preovladava tonus fleksora.
3.Posle vise nedelja ispolji se poremecaj u odnosu roditelj-dete: kad je doslo kuci ili kad ga je
majka posetila, dete kao da ne zeli da prepozna svoju majku, bezi od nje...Posle nekoliko dana
po povratku kuci moze roditeljima ispoljiti: A. Negativistican stav, razdrazljivost i pljacljivost,
vrisku i napade besa, ponekad enkopreza i enupreza?????? B. Nesigurnost i ponasanje kojim
ispoljava strah da roditelj ponovo “ne ode”, ne odvaja se od roditelja, prati ih svuda, odmah place
kad se oni makar i na trenutak udalje.
Opasan vid reakcija na hospitalizaciju nazivaju HOSPITALIZAM, jer se on najcesce zapaza kao
reakcija na separaciju u bolnicama.
Znacaj: dugotrajni boravak u bolnici kod dece osetljive na separaciju moze ostaviti trajne
posledice na licnost deteta u smislu emocionalnih i socijalnih poremecaja!!!

Kasnije posledice
Somatska bolest ometa skladan sociopsiholoski razvoj deteta i njegovo mentalno sazrevanje.
Cesto se javlja separacioni strah (odvajanje od majke) a ozbiljna telesna bolest u ranom
detinjstvu moze da bude uzrok kasnijoj sklonosti ka depresivnom reagovanju. U pedijatriji je
posebno znacajan adekvatni preventivni psihoterapijski rad sa roditeljima deteta.

8. PSIHOLOGIJA BOLESNIKA U TERMINALNOJ FAZI BOLESTI

Skr135
Prihvacen je opis 5 uzastopnih psiholoskih faza kroz koje prolazi licnost posle saznanja da ce u
dogledno vreme umreti. Zavisno od psihicke strukture licnosti i drugih okolnosti terminalnog
toka neke od tih faza mogu izostati ili se mogu ponoviti. To su:

1. FAZA NEGACIJE (PORICANJA): Bolesnik ne veruje, odbija i porice i samo bolest.

Opasnost po integritet i egzistenciju podstice nagon za zivljenjem!! U to vreme cesto
postoji “igra skrivanja smrti”:bolesnikovo nesvesno verovanje u svoju besmrtnost
podrzavaju cesto i rodbina i zdravstveni radnici ( i jedni i drugi manifestujuci time svoju
tanatofobiju) bolesnik se u toj zaveri protiv smrti cesto orijentise prema narodnoj
medicini i cudotvornim efektima. HALO EFEKAT DALJINE – sto je udaljenija zemlja u
kojoj “postoji lek” tim je vece uverenje bolesnika u moc tog leka i izlecenje.
2. FAZA LUTNJE..zasto bas ja?, zasto bas sada?...cesto biva da se clanovi porodice ili
LEKAR okrivljavaju za nastalo stanje.
3. FAZA POGADJANJA: negacija i bes nisu vredeli. Bolesnik nedovoljno jasno i
iracionalno(nerealno)pokusava da se “nagodi sa sudbinom”(“ako vec mora, neka to bude
sto kasnije i neka bude lakse..”)

87
 4. FAZA DEPRESIJE, samoizolacija i potistenost
5. FAZA PRIHVATANJA vraca se zivotu zeleci da preostale dane i umiranje dozivi
dostojanstveno...pise testament, srdacnim odnosom sa bliskima se oprasta i trazi oprostaj.

25. MEDICINSKA PSIHOLOGIJA

skr121

Med. Psih. Je interdisciplinarna naucna grana nastala u susretu izmedju medicine i

psihologije. Izucava zakonitosti psiholoskog procesa coveka u uslovima zdravlja i bolesti.
Obuhvata dakle, normalnu psihiku telesnog bolesnika ali i izmene koje nastaju pod uticajem
tih bolesti.
Zadaci su joj:
1. Proucavanje psihickih faktora vaznih za NASTAJANJE raznih telesnih i psihickih
bolesti i proucavanje mogucnosti OTKLANJANJAistih;
2. Proucavanje psihickih reakcija na telesnu bolest i njihov znacaj za tok bolesti.
3. Proucavanje psiholoskih osobina i lekara i bolesnika i znacaj istih za osnos “lekar-
bolesnik”, kao za osnose lekara prema clanovima porodice bolesnika.
4. Proucavanje psiholoskih osobina i lekara i drugih zdravstvenih radnika koje su od znacaja
za leecenje bolesnika.
5. Proucavanje psihickih faktora znacajnih kako u psihoterapiji tako i u bioloskom lecenju
bolesnika.
6. Proucavanje faktora organizacije i rada zdr. Ustanova koji mogu biti od znacaja za tok
bolesti i uspesno lecenje bolesnika.

Klinicka psihologija je po predmetu izucavanja skoro identicna sa med. psih. Ona za razliku od
med psih koristi razne instrumentarije kojima se odredjuju kvaliteti i kvantiteti psiholoskih
osobina licnosti.

LIAISON Psihijatrija je psihijatrija somatskih bolesti i narocito obradjuje: sindrom straha,

depresije, delirijuma i agresivnosti, bol.

10. PSIHOSOMATSKI (HOLISTICKI) PRISTUP U MEDICINI. PSIHOSOMATSKI

BOLESTI
skr 138 JM 229

88
Psihosomatika je filozofsko medicinska teorija koja se osniva na shvatanju de je:
a) licnost biolosko-psiholosko-socijalno jedinstvo
b) svaka bolest multifaktorijalna i da su afekti pri tome jedan od faktora

Psihosomatska bolest je ona kojoj je psihicki faktor bitan ili najznacajniji za njen nastanak.
Nastaju zbog (teorije): 1. preterane kontrole i suzbijanja emocija 2. traume u detinjstvu se
kroz konflikt reaktiviraju i aktiviraju simpatikus (srcane i endokrine bolesti) 3. profil licnosti
predisponiran 4. losa adaptacija –trauma-stres 5. licnosti koje nisu u stanju da izraze svoja
osecanja

Za razliku od Konvezije (kod kojih je takodje znacajan psihicki stres u patogenizi) moze se
reci da su psihosomatske bolesti one kod kojih postoje jasna i uverljiva organska patologija
(promene na odredjenom organu), a koje nema kod neuroza! Dakle, kod psihosomatskih
bolesti se odigrava somatizacija emocija: u telu se izrazi, ispolji neka somatska bolest.
To su etiopatogenetski sasvim razlicite klinicke slike:
Kod konverzivnih neuroza simptom je funkcionalan, simptomi su u sferi somatomotornog i
somatosenzitivnog sistema (konflikt je u edipalnoj fazi)
Kod psihosomatskih obolenja organ je strukturalno ostecen ( primarni konflikt je doblji – u
oralnoj i analnoj fazi) simptom u sferi vegetativnog sistema.
Kod psihosomatsko obolenja nema podsvesne spekulacije, a kod neuroza simptom ima
simbolicki karakter i rezultat je nesvesne spekulacije.(????)

Najznacajnije psihosomatske bolesti: ulcusne bolesti, ulcerozni kolitis, koronarna (srcana)

obolenja, neke vrste bronhijalne astme, diabetes mellitus.
.
LECENJE: ako vec postoji organska lezija, logicno je da se uz psihoterapiju (u smislu
kauzalnog lecenja) primenjuje i medikamentozni tretman, pa i hirurski.
Cesce se primenjuje metode povrsinske nego dubinske psihoterapije, vredan je i visednevni
odmor, sa promenom sredine (izolacija bolesnika iz, za njega, stresogene-patogene sredine)

11.ODNOS LEKAR –BOLESNIK

Skr 143, JM 417

Osnova svih ljudskih susreta bazira se na emocionalnom kontaktu. Pacijent ocekuje da ga

terapeut prihvati toplo i licno. Uspostavlja se poseban emocionalni odnos koji se naziva
RAPORT.
To je kontakt terapeut – pacijent u vidu prisnog, ljudskog, toplog i humanog stava od strane
terapeuta prema pacijentu i slobodnog, otvorenog, iskrenog i punog poverenja stava bolesnik
- terapeut.

U nekim slucajevima se uspostavljaju se i dublji i kompleksniji izmedju pacijenta i terapeuta:

transfer i kontratransfer.

TRANSFER U toku ispovedanja pacijent prenosi (transferuje) one emocije i stavove koje je imao nekada
prema vaznim licnostima iz svoje proslosti (na pr. roditelj)
Pozitivan transfer je kada su ta osecanja topla, prisna i prijatna.
Negativan transfer je prenos neprijatnih emocija: podozrenje, zavist, mrznja, ogorcenost, sumnja, strah itd.

89
 KONTRATRANSFER Terapeut reaguje na pacijenta kao da je pacijent neka licnost iz
terapeutovog intimnog, licnog zivota.
Iako terapeut nastoji da kontrolise sopstvene reci i neverbalnu komunikaiju sa pacijentom,
ipak moze da uoci da mu nekad emocije izmacu kontroli.
Neadekvatne emocije zahtevaju analizu. Terapeut treba da se pita – da li su te emocije u vezi
sa terapijom? Da li su one mozda pomerene sa nekog drugog na pacijenta? Ili one mozda
imaju za cilj da podstaknu pozitivan transfer?
(NB Sve pozitivne ili negativne emocije nisu manifestacije transfera odn kontratransfera!)

I lekar je licnost i on reaguje emocionalno delom nesvesno, i rukovodi se nekadasnjim

prezivljavanjima odnosa prema roditeljima. U rezonanci na bolesnika (bolesnikov izgled,
ponasanje, reci) on pacijenta moze doziveti kao na pr. svog autoritativnog oca ili ugrozene
majke. Nacin dozivljavanja lekara u susretu sa pacijentom zavisi od njegove
psihoemocionalne strukture u koju su ugradjeni obrasci iskustava iz detinjstva + stavovi koje
je u zivotu i na studijama stekao.

12. PSIHOLOGIJA TELESNOG BOLESNIKA U AKUTNOJ FAZI BOLESTI

Skr131

Somatski obolela licnost nije pogodjena samo bolom i trpljenjem. Po kvalitetima i intenzitetu
bola bolesnik procenjuje stanje organa i dela tela iz kog dospeva bol cime gradi svoju
PERCEPCIJU BOLESTI (“unutrasnja slika bolesti”). Ako bolesnik nima istorodno iskustvo u
tome, njoj ostaje da zabrinuto pretpostavljaa i maglovito dozivljava prirodu i znacaj nastalog
obolenja. Anksiozna jer ne zna o cemu se radi i sta je to, ali i u strepnji u toj neizvesnosti nastaje
nerealna slika prisutnog trpljenja – iluzija bolesti, strah i anksioznost.

Psiholoske reakcije telesnog bolesnika u toj preklinickoj fazi t.j. “nacini doceka bolesti” su
OTPOR (negiranje, zbog nepoznavanja sebe, neprihvatanja slabosti, optimizma, straha, saznanja
istine o bolesti) PREDAJA, VOLJA za bolescu (redji fenomen, prihvatanje cak i i precenjivanje
prvih simptoma jer ga bolest “opravdava” kao casno izvinjenje, ili donosi preimucstva:
uvazavanje, vise paznje ili sl
Zabrinituost i razlicito nijansirana depresivna raspolozenja su uobicajeni i cesti oblici
sihoemocionalnih reakcija telesnih bolesnika u ranoj fazi. Mera i oblici psihotraumatizirajuceg
efekta zavise od psiho-emocionalne strukture premorbidne licnosti i njenih intelektualnih
resursa.

Prva faza psihickih reakcija se po pravilu okoncava ORGANIZOVANJEM BOLESTI koje

ostvaruje lekar dijagnozom (lokalizacija, priroda, telesnog obolenja kao i terapijske mogucnosti i
prognozu). Lekar bitno utice na bolesnika pre svega u smislu popustana anksioznosti cime
zapocinje trend smirivanja. U situacijama nepovlojne dijagnoze onda pogledati fazi psihickih
reakcija kod pitanja IV/8.
13. PSIHOLOSKI ASPEKTI HOSPITALIZACIJE
Skr 140

Hospitalizacija znaci:
1. Ogranicenje aktivnosti za bolesnika

90
2. Ogranicenje komunikacija sa svojom prirodnom sredinom
3. Ogranicenje mtiva, interesa i ciljeva
4. poremecaj bioritma
5. prekid radnih aktivnosti (kao izvor ekonomskih dobara ali i kao potvrde sopstvene
vrednosti)

Ukupno uzeto: hospitalizacija je frustraciona situacija i sumira se sa postojecom

psihotraumatizirajucom situacijom (od bolesti)

Reakcije na hospitalizaciju su razlicite po kvalitetu i jacini. Zavise od uzrasta, temperamenta,

karaktera, ranijih iskustava, tezine same bolesti i subjektivnog dozivljavanja iste.
Opste “afektivne reakcije na hsopitalizaciju” su:
Reakcije protesta, aktivan- buni se, protestuje; pasivan-povlaci se u sebe, izbegava kontakte
Reakcija odbijanja-odbija saradnju, spreman i da pobegne
Paranoidne reakcije- sumnjicavost, optuzivanje drugih za bolest ili hospitalizaciju

faze
PRIMARNOG ADAPTIRANJA obicno par dana,
FAZA STABILIZACIJE prihvata nacin zivota i ljude, obicno birajuci za prijatelja sebi
bliskog i slicnog coveka-bolesnika
FAZA NESTRPLJIVOG ISCEKIVANJA OTPUSTA-moze se destiti da se otpust odlozi
nakon cega bolesnik ponovo dolazi u prvu fazu

Mali broj ljudi medju telesnim bolesnicima ponasaju se od ulaska od prve adaptirano – na
izvestan nacin kombinacija izmedju rezigniranosti i zadovoljstva. Ti ljudi brzo dospevaju u
stanje poznato kao HOSPITALIZAM- to je osobit oblik zavisnosti coveka od bolnice.
Kao teze oblik reakcije na hospitalizaciju opisana je institucionalna neuroza: apatija,
bezinicijativnost, gubitak interesovanja, potcinjenost, bez reakcije protesta, sa prihvatanjem
situacije kakva je. Znacajni faktori ove neuroze su:1. gubitak kontakta sa spoljasnjim svetom,
2. potpuno podcinjavanje(zavisnost) osoblju bolnice, 3. Ponasanje osoblja bolnice po osnovi
ubedjenja o sopstvenoj vaznosti i velicini..

Mere za sprecavanje:
1. upoznavanje bolesnika sa uslovima bolnice i problizno odredjivanje vremena boravka
2. nacin ponasanja kod prijema od strane osoblja bi morao biti topao, human.
3. Ne sprecavati nego podrzavati ocuvanje kontakata sa rodjacima i prijateljima(posete,
telefon)
4. zavisno od bolesti omoguciti bolesniku da slobodnije raspolaze svojim vremenom, moze
da bira skim ce biti u sobi, gde i da ima uslove da se okupira..
5. lekari i ostalo osoblje ne smeju potcinjavati bolesnika niti sebi niti kucnom redu po svaku
cenu, a svojim ponasanjem ne smeju se ponasati vazno i kao oni koji “diriguju” i od kojih
“zavisi zivot”.

91