Dinamo Zagreb - BSK!

Najkontroverzniji
meč u istoriji balkanskog fudbala
To polufinale Kupa Maršala Tita na Maksimiru ostaće upamćeno kao
najkontroverznija utakmica u istoriji jugoslovenskog fudbala, pa i šire!
Beograđani i Zagrepčani čak tri puta su morali na megdan u 20 dana, uz
nekoliko bizarnih veleobrta i neverovatno nepoznavanje pravila od strane
sudije. Sve to u takmičenju koje je donosilo najdraži pehar, onaj koji je
nosio ime „sina svih naroda i narodnosti“

Kup Maršala Tita bio je posle Drugog svetskog rata popularnije takmičenje od
šampionata Jugoslavije. Sam naziv kupa, odnosno lik i delo Josipa Broza, učinili su svoje i
najpopularniji klubovi s ovih prostora veliku pažnju posvećivali su tom takmičenju. Verovatno
najčudniju utakmicu ikada u Kupu Maršala Tita, ako ne i u istoriji jugoslovenskog fudbala (pa
i šire!), odigrali su zagrebački Dinamo i beogradski BSK. Tadašnja pravila predviđala su da
jedan duel odluči finalisti, ali Dinamo i BSK odigrali su čak tri utakmice?! Jedna je prekinuta
zbog mraka, drugu je dobio tim iz Maksimira, a treću Beograđani.
Pa ko je onda prošao u finale?
 Velikoj zbrci koja se događala u jesen 1953. tokom tog tromeča ponajviše je doprineo
sudija Tikica Marković. Čovek koji je postao poznat samo zbog toga što je uradio na tom
prvom meču na Maksimiru u više navrata načinio je materijalne povrede pravila igre. Ali da
krenemo redom…
BSK je poveo golom Ljubiše Kovačevića u 34. minutu igre. Kada je na isteku jednog
časa igre Horvat oborio Predraga Markovića u šesnaestercu, a Toma Kaloperović namestio
loptu na belu tačku, činilo se da će pitanje finaliste biti rešeno. Međutim… Majerović je
odbranio taj udarac, odbio loptu do stative, a kada je vezista BSK-a ponovo krenuo ka njoj,
kako bi je smestio u mrežu, arbitar je odlučio da dosudi – ofsajd?! Protesti Beograđana nisu
pomogli.
Sudija Marković je bio ubeđen da je u pravu i da je u pitanju nedozvoljena pozicija.
Nešto kasnije sudija još jednom dosuđuje najstrožu kaznu, ovoga puta za Dinamo.Aleksandar
Benko bio je siguran i to je bio konačan rezultat posle 90 minuta. Pošto pogodaka nije bilo ni
nakon dodatnih pola sata igre, pobednika je trebalo da odluči penal-serija. I tada sledi vrhunac
čitave priče.

Interesantno da je Fudbalski savez Jugoslavije godinu dana ranije ustanovio to pravilo i

to kao prvi u svetu! Do tada, igrali su se ponovljeni mečevi ili se pobednik odlučivao žrebom.
Posle eksperimenta u Kupu Maršala Tita penale će usvojiti i Italijani (Kup Italije u sezoni
1958/59), ali tek nekoliko godina kasnije, odnosno Švajcarci - omladinski kup 1960. Pošto se
odluka FSJ-a o uvođenju penala nakon nerešenog ishoda nije vezivala za jedno ime, sve
zasluge za uvođenje novog pravila pobrao je Izraelac Josef Degan. On je gledao kako njegova
reprezentacija ispada u četvrtfinalu Olimpijskih igara 1968. u Meksiku od Bugara posle žreba i
odlučio da piše Majklu Almogu, prvom čoveku izraelskog fudbala. Ovaj je predlog prosledio u
sedište FIFA, a odgovor je stigao posle nepune dve godine: „Nismo baš najzadovoljniji, ali
prihvatićemo“, stajalo je u obrazloženju Svetske fudbalske federacije prezentovanom na
kongresu dve godine kasnije.
A šta se sve dešavalo tog 1. novembra na Maksimiru? Suočen s novim pravilom
sudijaTikica Marković nije se najbolje snašao. Ili bolje reći, nije baš dobro proučio uputstva
FSJ. Prvo nije znao kako da organizuje izvođenje penala, a kada se konsultovao sa
rukovodstvom oba tima odlučio se za sledeću varijantu – prvo jedna ekipa izvodi pet penala, pa
onda druga. Ako i tada bude nerešeno serija kreće ispočetka. Bila je to još jedna povreda
pravila…
Gosti su prvi pucali: Tasić, Antić, Radović i Kaloperović pogodili, Predrag Marković je
loptu poslao pored gola. Učinak: četiri od pet. Najgore što je po arbitra moglo da se dogodi
jeste da isti učinak zabeleže i Dinamovci. A baš je tako bilo. Dionizije Dvornić je prvi penal
promašio, ali zato su svi posle njega pogodili.
I onda umesto naizmeničnog izvođenja sve ispočetka. Ovoga puta prvo su pucali
domaći fudbaleri. Istim redosledom. Dvornić opet promašuje, a Benko,
Stojan Osojnak i Horvatne greše. Poslednji izvođač za Zagrepčane Zvonimir
Cimermančić šalje loptu pored gola. Mrak je već uveliko pao kada su na red došli Beograđani.
Ali Tikica Marković ne odustaje, meč mora da se završi! Na drvenim tribinama Maksimira bilo
je oko 15.000 ljudi koji više ništa ne vide i počinju da pale novine, pa čak i klupe kako bi
napravili malo svetlosti. Znali su da je sada na redu pet BSK-ovih pucača, ali pogotke Tasića,
Kovačevića iKaloperovića nisu videli. Znali su samo da je i dalje nerešeno, pošto niko ne
odlazi sa terena. Izvedeno je ukupno 20 penala. Rezultat, računajući onaj iz igre - 8:8!
Pogađate – Tikica Marković hoće i dalje da „uživa u penalima u noći“, opet naređuje
još po pet komada. Žreb je odlučio da Dinamo i ovoga puta krene prvi. Benko je namestio
loptu, uhvatio zalet, snažno raspalio, ali pored gola. I onda se konačno oglasio zvanični spiker:
„Utakmica mora biti prekinuta zbog mraka“.
Usledilo je komešanje i na tribinama i na terenu. Igrači, treneri, uprave dva kluba,
sudije… Odluka šta će biti s utakmicom prosleđena je nadležnim organima Fudbalskog saveza
Jugoslavije. I BSK i Dinamo odmah su najavili žalbe, iako nisu znali kako će susret biti
registrovan, odnosno šta će se dalje dešavati. Takmičarska komisija FSJ nekoliko dana kasnije
donela je neke zaključke. Prvi se svakako odnosio na Tikicu Markovića za koga je
ustanovljeno da je napravio tešku povredu pravila igre (trebalo naizmenično izvoditi penale
posle prve serije od po pet) zbog čega je suspendovan, a zatim je doneta odluka da se pucanje
penala nastavi, ali ne po Markovićevim pravilima.
 Desetak dana kasnije igrači dva tima okupljaju se na istom mestu. Beograđani su u
Zagreb poslali samo osmoricu igrača. Prvi pogodak Dinama u trećoj seriji one noći poništen je
i krenulo se od rezultata 8:8. Benko je ponovo otvorio seriju golom, Tasićzatim izjednačio, ali
je sledeći izvođač za BSK Toma Kaloperović bio neprecizan iz dva pokušaja (sudija Podupski
iz Zagreba zahtevao posle prvog da se izvođenje penala ponovi). Lav Mantula imao je šut za
pobedu i takvu šansu nije propustio. Dinamo je u finalu!
Pošto na nezavršenu – onu prvu utakmicu - nije bilo moguće uložiti žalbe, a oba kluba
su je najavila, to se dogodilo nakon dodatnih penala i trijumfa Dinama. Zagrebački klub,
gledajući iz današnje perspektive, postupa nepojmljivo i pored pobede i plasmana u veliko
finale ispunjava obećanje i traži novi meč. Sve to bilo je dosta čudno i za ono vreme, ako se u
obzir uzme značaj podizanja pehara Maršala Tita tek nekoliko godina po završetku rata.
Takmičarska komisija FSJ opet mora da zaseda i donosi sledeću odluku: „Igraće se novi meč.
Sve što se dogodilo u prva dva navrata biće izbrisano“.
Dinamo i BSK po treći put u roku od 20 dana izlaze na teren stadiona Maksimir kako bi
konačno odlučili koji tim će u finale. Ovoga puta bolji je bio BSK. Beograđani su slavili
pogocima Kaloperovića sa 2:1. Počasni gol za Zagrepčane delo je Željka Čajkovskog.
Samo nekoliko dana kasnije na redu je bilo veliko finale. Na stadionu Partizana BSK je
savladao splitski Hajduk sa 2:0 i dokopao se svog prvog trofeja kupa, ne računajući onaj jedan
koji je 1934. osvojio predratni BSK. Radenković, Juričko, Radović, Tasić, Vidić, Davidović,
Panić, Antić, Marković, Kaloperović i Prljinčević postali su klupske legende. Za
čuvenog Blagoja-Mošu Marjanovića bio je to prvi trenerski trofej u debitantskoj sezoni. Dve
godine kasnije s istim timom ponoviće ovaj uspeh.
Ko je igrao protiv Dinama? OFK Beograd ili BSK?
Iako nemaju apsolutno nikakve veze, pod uticajem čuvenog srpskog akademika
Vladimira Dedijera javnost je - kasnije i navijači prihvatili – počela od pedesetih godina
prošlog veka da poistovećuje OFK Beograd sa predratnim BSK-om. Romantičari, navodno
legitimni naslednici čuvenog tima koji su tridesetih predvodili Moša i Tirke, čak su i prisvojili
sve trofeje najpopularnijeg kluba u Kraljevini Jugoslaviji. Dedijer je bio samo veliki navijač
tog starog BSK-a, pa je iskoristio svoj uticaj dok je bio član CK SKJ da tadašnjem Metalcu
(današnji OFK Beograd) promeni ime u BSK, uzme njegov grb i boje dresova.
Praktično od tada vode se polemike o nekakvom nasledstvu OFK Beograda koje u
stvari ne postoji. Uostalom, kada je BSK zabranjen 27. maja 1945. (procene komunističkih
vlasti bile su da taj klub u sebi nosi buržoaski i predratni građanski dih) OFK Beograd je već
postojao (tada kao Metalac), pošto je osnovan tri meseca ranije.