Мотивационо писмо

Уважени професори Нићифоров и Собољев, и професорице Плотњикова и Јакушкина,

Предусретљивост којом Сте се обратили за сарадњу катедри за српски језик и јужнословенске
књижевности УЦГ обавезује ме да кажем неколико ријечи о себи, свом досадашњем раду,
студирању и учешћу у културним дјелатностима чији је покровитељ Матица српска – Друштво
чланова у Црној Гори. Чиним то радујући се прилици да партиципирам у научно-практичној школи
србистике под називом Доминанте српске културе, која ће се одржати у новембру 2019. године.
Заједно са својим колегама планирам да се позабавим једним проблемом у његошологији који се
тиче утицаја руске културе на његов поетски развој, при чему ће поред осталог разматрати подстицај
космолошке лирике Державина на рано стваралаштво Његоша, али и силабичко-тонски образац
руског јамба на стих нашег пјесника. У току досадашњег школовања имао сам прилику да се
упознам са духом руског народа још у основној школи, када су ми се одшкринула врата руских
бајки. Тај магични свијет тада је заголицао моју машту, побудивши љубав према фантастици.
Нијесам слутио да ћу се касније бавити неким начелима тих бајки на студијама. Морфологија бајке
Владимира Пропа у том смислу била је за мене више него подстицајна да проширим интересовање
за проблематику природе приче у руским усменим облицима. У основној школи такође заволио сам
модерне руске пјеснике, наравно, на једном доста скромном нивоу, али са жељом да сазнам детаље
из живота Јесењина, Пастернака и Мајаковског. Стихови Пјесме о керуши и данас некада искрсну у
мом сјећању и враћају ме у један безбрижан период живота. Учећи у Гимназији о руским класицима,
прије свих романсијерима реализма, заинтересовао сам се за руску филозофску струју којој
припадају Берђајев и Соловјов. У мојим маштањима да одем у Петроград и прошетам Невским
проспектом који памтим из Бијелих ноћи, па улицама Москве којима су ишли Толстојеви јунаци
пратила ме чежња да некада досањам сан што су га имали и још увијек га имају многи припадници
моје земље. На Русију гледам прије свега као на један словенски простор који је идејама
панславизма увијек обједињавао читав православни свијет. Руско-српски односи, пристуни још од
времена када је Петар Велики помагао Црну Гору сарађујући са владиком Данилом, наставио се
кроз константно школовање наше омладине у Русији. Да није било тог искуства сусрета са високим
школством у Москви и Петрограду, ми не бисмо имали Рајића и Његоша, бар не оваквима каквима
их данас знамо. Одлука да упишем српски језик показала се плодном и у проширивању знања о
руској култури на један занимљив начин. Руски културни центар у Никшићу отворио је врата
многим културним курсевима и вечерима. На некима од њих имао сам задовољство да учествујем.

Радујем се лијепом искуству које ме можда чека у Москви, срдачно,

Балша Вукчевић, Филолошки факултет Универзитета Црне Горе