STEVIJA

Стевија је род од око 240 биљних врста у породици сунцокрета (Asteraceae)

пореклом из тропских предела западне Северне Америке и Јужне Америке. Stevia
rebaudiana је позната и као слатки лист или шећерни лист. Биљка се првенствено
Object 4
1
2
3

гаји због слатког лишћа које је моћни природни заслађивач и замена за шећер.
Слаткоћа стевијиних листова интензивнија је и дуготрајнија од слаткоће обичног
шећера иако неки њени екстракти у високим концентрацијама могу остављати и
горкаст укус.

Уобичајена концентрација Stevia rebaudiana може бити и до 300 пута слађа од исте
количине обичног шећера. Стевија се нарочито користи у дијетама у којима се жели
смањити калоријски унос (иако веома слатка, стевија је скоро без калорија) или
узимати храна са ниским гликемијским индексом.

Стевија се у Јужној Америци користи више од 1500 година, док се у Јапану користи
већ деценијама. У САД[1] и Европској унији [2] званичне здравствене организације су
у почетку биле резервисане према стевији. Данас је у САД он дозвољен као додатак
исхрани, а не као основна намирница, док је 2010. Европска унија одобрила
слободну продају стевије. Сумњичавост је била последица резултата експеримената
на животињама у којима је коришћење стевије наводно штетило здрављу
експерименталних животиња. Због подељеног мишљења стручњака о њеној
корисности, неке земље и даље не дозвољавају коришћење стевије.
Стевија се продаје као прах, сируп, млевено лишће, таблете, а због
антибактеријских својстава чак и као паста за зубе.

Stevia (stevija) - prirodni

zasladjivač
Stevija (Stevia rebaudiana je najslađa, pošto postoji više
od 200 vrsta stevie) je žbun, poreklom iz Paragvaja. U
srodstvu je sa hrizantemama i maslačkom i dostiže visinu
od 60 do 100 cm.

Za razliku od šećera i drugih veštačkih zaslađivača, stevija

ne povećava nivo šećera u krvi tako da ne izaziva
insulinsku reakciju u organizmu. Baš suprotno, stevija u
stvari povećava toleranciju na šećer, što je čini idelanim
zaslađivačem za osobe sa predijabetesom ili dijabetesom.
Guarani Indijanci su steviu koristili preko 1700 godina za
razna oboljenja, za brzo zarastanje rana, protiv umora,
protiv zatvora i nadimanja, kod velike gojaznosti, protiv
povećane stomačne kiseline, protiv gljivica, kod povećane mokraćne kiseline i gihta, za jačanje pankreasa, jetre
i kičme, kod upala grla, i da bi kožu očuvali mladom. Stevia zaista čuva mladost i briše tragove godina.
Brisali su fleke od sunca, smanjivali bore i lečili ujede insekata tako što su steviu mešali sa hrizantemom i
glinom i tu mešavinu nanosili na kožu.
U 16. veku su španci primetili ovu biljku, koju su indijanci koristili u tajnosti, ali je prva ispitivanja obavio
botaničar Moises Santiago Bertoni 1889. godine. On je napisao studiju o tome i u njoj naveo da je stevia slada
od šećera 200 do 400 puta, ali bez istih efekata. To je biljka sa puno pozitivnih efekata, po sastavu i delovanju
se može uporediti sa zelenim čajem a po kvalitetu sa majčinim mlekom. List sadrži mnogo minerala i
oligoelemenata.
1900. je korišćena širom Paragvaja i tad su se i druge zemlje zainteresovale za nju. Oko 1940. je gajena u
engleskoj kako bi se popunile rezerve “šećera” zbog 2. svetskog rata.
1950. je Japan počeo da uzgaja steviu, a od 1970. se koristi kao zaslađivač umesto aspartama, koji je u
Japanu zabranjen.
Od tada se koristi u dijetalnim napicima, u preparatima za negu usta i zuba i za negu tela, u žvakama, u hrani
za decu (poznati zdravi slatkiši), u hrani za dijabetičare, u sladoledima, u lekovima i u mnogim drugim
produktima.
I mnoge druge zemlje su rapidno povećale uvoz nakon ispitivanja 1970.
U Kini se stevija daje kao lek širokog spektra, još od 16. veka (od kad su je španci preneli u Kinu). U kineskoj
medicini se cesto koristi, a lekari je daju i kao zamenu za sladić, kod trudnica, jer nema propratne efekte, koji bi
mogli da oštete fetus, što sladić i te kako može.
U Paragvaju ljudi sami pripremaju sledeću tečnost, koju koriste za sve što žele da zaslade.
U litar vode se stave 1-2 kašike lista stevie (zavisno od toga koliko treba da bude slatko), sve se zagreje do
kljucanja, ostavi da stoji 15ak minuta i nakon toga se procedi.
Gotova tečnost može da se čuva u frižideru više nedelja i koristi se umesto šećera.
Da bi se zasladila kafa, potrebno je dodati samo 2 kapi ovog rastvora. 5 kapi je kao 2 pune kafene kašičice
šećera.
Može da zasladi skoro sve i to bez kalorija, ugljenih hidrata, bez opasnosti od pojave karijesa i naravno
bezbedna je za dijabetičare.
Stevia hrani i jača pankreas i ne podiže nivo glukoze u krvi. Pošto nema kalorija, stevia je odlična kao pomoćna
namirnica za one, koji žele da smršaju.
Za razliku od šećera, koji izaziva osteoporozu, stevija doprinosi zdravlju kostiju. Jedan japanski metod za
lečenje osteoporoze stevijom koji je prijavljen kao patent pokazuje da ovaj zaslađivač može da pomogne pri
boljoj apsorpciji kalcijuma u organizmu i doprinese većoj gustini kostiju. Japanski istraživači su ispitivali kako
stevija pozitivno utiče na jačinu kostiju kada se koristi kao lekovita biljka u jednoj studiji na kokoškama. Studija
je otkrila da je kod kokoški koje su jele hranu obogaćenu stevijom došlo do znatnog smanjenja lomljenja ljuske
jaja. Farmeri su prvo kokoškama davali dodatni kalcijum ali to nije uticalo na ljuske njihovih jaja jer apsorpcija
kalcijuma nije mogla da prati proizvodnju jaja. Međutim, farmeri su onda kokoškama dali steviju u prahu.
Rezultati su pokazali da je apsorpcija kalcijuma znatno poboljšana, uz procenat lomljenja ljuski od samo 2 do 3
odsto, i to bez smanjenja proizvodnje jaja.
Ona ne pravi nikakve nuspojave, kakve su zabeležene pri upotrebi veštačkih zaslađivača, pogotovo aspartama.
Kod ljudi, koji steviu koriste svakodnevno, zabeležen je niz promena:
- smanjili su se nastupi jake gladi
- smanjila se i potreba za slatkom i masnom hranom
- pomaže u varenju hrane
- snižava previsok krvni pritisak, ali ne smanjuje ga ako je pritisak normalan
- stabilizuje nivo glukoze u krvi
- pomaže da se brže ozdravi posle prehlada i gripa
- pomaže pri odvikavanju od pušenja ili alkohola
- kad se koristi u pasti za zube ili kao tečnost za ispiranje usta, smanjuju se oboljenja desni i karijes teže
napada, pošto ima jako antibakterijsko dejstvo
- deca, koja boluju od hiperaktivnosti se veoma brzo izleče
- nestaje neurodermitis
- ljudima, koji boluju od dijabetesa, ne podnošenja sorbitola i mucoviszidose, vraća veći deo životnog
kvaliteta.
- kad se tečnost (pripremljena kao što je gore navedeno) koristi kao tonik za kožu, akne veoma brzo nestaju
a koža postaje baršunasta i otporna.
par saveta za korišćenje:
 - Steviu ne treba koristiti umesto meda ili gde je potrebno napraviti karamel, jer bi mogla da izmeni
konzistenciju recepta.
- Kad šecer sasvim zamenite steviom, povecajte kolicine tečnosti u receptu (mleko, vodu ili jaja). Ali ne
preterujte sa jajima, da ne bi sasvim izmenili krajnji izgled recepta. Ovde dosta pomaže pire (ili sos) od jabuke.
- Ako ne želite da izbacite sav šecer, ostavite 5-10% šecera u receptu i ostatak zamenite steviom.
- Peciva neće dobiti tamnozlatnu boju kao kad se prave sa šecerom, uzmite to u obzir. Proverite čackalicom
da li je dovoljno pečeno.
- Neke vrste hleba neće dobro porasti, ako nema šecera, da nahrani kvasac. Medutim ima i puno uspešnih
pokušaja. Najbolje da isprobate sami.
- Umutite steviu sa belancetom pre nego što upotrebite mikser za pravljenje snega.
- Kad se u receptu koristi blender, dodajte steviu na pocetku mućenja
- Stevia se odlično slaže sa ukusima limuna, vanile i kupine.
Ovaj proizvod je od izuzetne važnosti za dijabetičare i ljude sa viškom kilograma koji neće morati da koriste
kancerogene veštačke zasladivače. "Stevija" u Japanu već zamenjuje 40 odsto šecera u prehrambenoj
industriji, što govori o tome koliku bi korist Srbiju imala od plantažiranja ove biljke, tim pre što se ona u Evropi
proizvodi u veoma malim količinama.

STEVIA (Stevia rebaudiana Bertoni) je višegodišnji zeljasti grm iz

porodice glavočika (Asteraceae), koji može narasti i do 1m u visinu. Listovi
stevije su dugi oko 5 cm, a široki oko 2 cm.

U listovima stevije nalazi se osam različitih glikozida, a najznačajniji su

steviozid i rebaudiozid A, koji se zavisno o načinu uzgoja i sorti nalaze u
lišću u različitim procentima i o tome zavisi koliko će biti slatki. Količina
steviozida se najčešće kreće u rasponu od 4-12%.

Sveže lišće stevije ima ugodan slatki ukus zbog glikozida, od kojih je
najznačajniji steviozid, čiji je ekstrakt 200-300 puta slađi od
šećera, dok je osušeno lišće stevije 30-40 puta slađe.

Poreklom iz Paragvaja, stevia se danas uzgaja u Brazilu,

Urugvaju, centralnoj Americi, Izraelu, Tajlandu, Austgraliji,
Japanu, Koreji i Kini.

Stevia je suptropska biljka koja formira veću količinu lišća u uslovima

intenzivnog sunčevog svetla i viših temperatura. Dugo toplo proleće, leto i
duga topla jesen pogoduje razvoju veće količine lišća. Kraći dani
uslovljavaju pojavu intenzivne cvetanja. Prosek temperatura tokom uzgoja
stevije kreće se 15-30 ° C. Temperature ispod 5 ° C zaustavljaju rast, a
ispod 0 ° C stevia će biti značajno oštećena.

Stevia je višegodišnja biljka (4-5 godina), ali se u područjima oštre zime

(kada temperatura može pasti i ispod -10 ° C mora zastrti (malčirati) da se
njen (relativno plitki) koren ne bi smrzao.

Stevia je dosta tolerantna prema tipu tla, ali najbolji rezultati se postižu na
peskovito-ilovastim zemljištima. Najvažnije je da tla budu ocedita i da se
voda ne zadržava oko korena, jer može doći do truljenja. Na teškim
zemljištima treba uneti dosta organske mase čime će se omogućiti dobar
vodno-vazdušni režim u zoni korena. Stevia podnosi kiselost tla 4,5-7,5 rN,
ali ne raste dobro na zaslanjenom zemljištima.

U sezoni pre sadnje potrebno je tlo duboko preorati uz predviđenu

organsko đubrenje. U proleće pre sadnje treba tlo dobro usitniti, da bi se
lakše postavio malč i pravilno formirale gredice.

Stevia ima relativno malu potrebu za

hranivom u odnosu na druge povrtne
kulture. Preporučuje se đubrenje od 20-
40 t/ha stajnjaka i oko 60 kg/ha azota,
23 kg fosfora i 180 kg kalijuma čistih
hraniva po hektaru. Folijarno đubrenje
je moguće i biće u upotrebi najčešće od
druge do četvrte godine uzgoja. Obično
se koristi đubrivo NPK formulacije
06:24:24 ili adekvatno vodootporno
organsko đubrivo u količini od 100
kg/ha sa startnom prihranom
sporootapajućim azotom nakon sadnje
u količini 60 kg/ha. U ekološkoj
proizvodnji treba koristiti kvalitetni kompost ili specijalna organska
đubriva sa sporo otpuštajućim azotom.

Stevia se može uzgajati iz semena ili iz reznica. Stevia se može umnožavati i

kulturom tkiva, što zahteva posebne uslove i dodatna ulaganja. Koji od tih
načina izabrati zavisi o finansijskim mogućnostima, odnosno logistici
(zaštićeni prostori, laboratorije i sl). Seme se seje u zaštićenom prostoru u
posebno pripremljeni supstrat, gde se mora održavati konstantna povoljna
vlažnost i temperatura od 22-25 ° S. Nakon 50-tak dana se mala biljka
stevije može (prepikirati) presaditi u kontejnere ili plastične saksije
prečnika 10 cm.
U našim klimatskim uslovima biljke stevije se sade na otvorenom
polovinom maja, kada prođe opasnost od pojave kasnog mraza. Razmaci
sadnje zavise o mikro- klimatskih uslova, malčiranja i načina sadnje, a
kreću se 80-100 cm x 20 cm, čime se postiže sklop od oko 5 biljaka/m2,
odnosno 50.000 biljaka/ha.

Stevia se može saditi na ravno tlo ili na izdignutu leju 15cm visine i 60cm
širine, razmak između redova treba biti 40 cm, a između biljaka oko 20
cm.

Stevia izuzetno loše podnosi korovske biljke (plitak koren), a primena

herbicida nije dozvoljena u ekološkoj proizvodnji, već samo mehanička
obrada. Stoga se preporučuje malčiranje tla upotrebom crno-bele PE
folije.

Zbog plitkog korena steviju treba pažljivo navodnjavati. Na glinasto-

ilovastim zemljištima malčiranim crnom PE folijom, u povoljnim uslovima,
steviju treba zalivati samo kod sadnje, ili ako su baš izuzetno visoke
temperature 1-2 puta nedeljno ako se vidi da biljka pati zbog nedostatka
vode. Važno je naznačiti da se stevia ne sme previše navodnjavati da ne
dođe do truljenja korena.

Zbog njenog slatkog ukusa štetočine nerado napadaju steviju, pa se ona

čak sadi međuredno sa povrtnim biljkama, jer repelentno deluje na većinu
insekata. Moguća je pojava nekih gljivičnih oboljenja (Septoria ili sl), ali
ako je biljka u dobroj kondiciji većih oštećenja neće biti. Neposredno
nakon sadnje treba obratiti pažnju na puževe, koji mogu napasti mlade
biljke stevije. Sadnjom stevije u blizini šume mora se predvideti ograda od
zečeva , srna i sličnih životinja.

Vreme berbe zavisi od lokacije, sorte i vremenskih uslova tokom sezone.

Obično berba počinje 4 meseca nakon sadnje, znači početkom septembra,
kada su biljke dostigle visinu od oko 70 cm. Skraćenje dnevnog svetla
inicira cvetanje, a najveća količina steviozida je upravo pre pune cvatnje.
Biljke se režu na oko 10 cm iznad tla, slažu se i spremaju za sušenje. Berba
može biti jednokratna ili višekratna (biljke se odabiru u određenim
intervalima - što važi za samo male uzgojne površine). U kontinentalnim
uslovima mora se računati sa jednom pravom berbom, ali ako je duga i
topla jesen može se još naknadno pobrati do 1/3 ukupnog prinosa. Berba se
može produžiti do prvih naglih spuštanja temperature, nakon čega nema
smisla više brati zbog lošeg kvaliteta lišća.

Odmah nakon berbe

biljka se mora osušiti.
Biljke se u toplim
krajevima mogu priručno
sušiti napolju, na
mrežama (sitima), ili tako
da se biljka obesi i suši
poput duvana. Najbolje sušenje je svakako u sušarama gde se može tačno
namestiti i kontrolisati potrebna predviđena temperatura i vlaga. Stevia se
suši vrlo brzo, 24-48 sati na oko 50 ° S, važnije je da bude dobra cirkulacija
toplog vazduha u sušari, nego visoka temperatura. Nakon sušenja (lišće se
brže suši od stabljike), lišće se mehanički trešenjem vrlo lako skida sa
stabljike. Lišće se nakon toga sprema na hladno i suvo mesto (važno je da
se spreči naknadno vlaženje lišća), koje može dovesti do truljenja i
propadanja lišća. Lišće se pakuje u plastične ili kartonske kutije gde je
obezbeđena zaštita od vlage.

Zavisno od tehnologije uzgoja, prinosi se kreću 20-30 g suvog lišća/stabljici,

odnosno 150 g/m2 u jednoj sezoni. Nakon 5-te godine u našim klimatskim
uslovima, prinosi po biljci se smanjuju.
Stevija
Engleski naziv: Stevia | Latinski naziv: Stevia rebaudiana Bertoni
Stevija je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Najbolje
uspeva u područjima mediteranske (suptropske) i umereno kontinentalne klime, a u
hladnijim područjima se gaji kao jednogodišnja biljka. U listovima stevija sadrži
materije steviozid i rebaudeozid A kao i još šest drugih glikozida koji proizvode
izuzetno slatki ukus. Listovi su vrlo slatki, trideset puta slađi od šećera saharoze. U
uslovima veće količine sunčeve svetlosti i viših temperatura, biljka će proizvoditi
veću količinu lisne mase, zbog koje se i gaji.

Morfološke osobine stevije

Stevija je žbunolika biljka čija stabljika može dostići od 60 do 80 cm. Listovi su

zeleni, s lagano zaobljenim vrhovima, dugi 5 cm i široki 2 cm. Koren je razgranat.
Semenke stevije su duguljaste i duge do tri mm. Može se razlikovati dva tipa semena
– crno i belo. Crno se smatra kvalitetnijim, s obzirom na to da klijavost takvih
semena iznosi 78% i dvostruko je teže od belog. Cvetovi stevije su beli i sitni.

Agroekološki uslovi gajenja stevije

Temperatura

Najbolji se rezultati u gajenju stevije postižu na područjima gde se temperature

kreću između 15 i 30 °C kao i gde dolazi do velikih temperaturnih razlika između
dana i noći. Otporna je na niske temperature, a idealna temperatura za klijanje
semena je 20 °C. Temperature od oko 5 °C zaustaviće njen rast. U svom prirodnom
staništu to je višegodišnja biljka koja može doživeti od 4 do 5 godina. U uslovima
hladnije klime, pristupa joj se kao jednogodišnjoj kulturi, budući da se koren često
uklanja iz zemlje i ostavlja za sadnju iduće godine, kako tokom zimskog perioda ne bi
smrznuo.

Voda

Optimalna količina padavina za gajenje stevije iznosi od 1.500 do 1.700 mm

godišnje. Suša izuzetno negativno utiče na biljku pa će doći do sušenja lišča, radi
kojeg se stevija i gaji. Voda se u zemljištu ipak ne bi trebala skupljati oko korena,
budući da će to uzrokovati njegovo truljenje.

Zemljište

Stevija nema velike zahteve prema zemljištu, ali preferira peščana, ilovasta i glinasta
zemljišta. Važno je da je teren dobro dreniran i oceđen, a zemljište blago kiselo (pH 4
– 7,5). Potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da stevija ne podnosi slana zemljišta.

Tehnologija gajenja stevije

Priprema zemljišta

Duboko oranje potrebno je obaviti mesec dana pre sadnje, na dubini od 30 do 40 cm.
Preporuka je pre sadnje podići gredice budući da se na taj način utiče na manje
zadržavanje vode. Ukoliko postoji opasnost od suše potrebno je uvesti sistem
navodnjavanja kap po kap.

Ishrana

Za kvalitetan prinos stevije preporuka je koristiti azot ili organska đubriva. Zemljišta
slabe plodnosti svakako treba dodatno prihranjivati. Obično se preporučuje unos 20 –
40 t/ha organskog đubriva kao i 60 kg azota, 23 kg fosfora i 180 kg kalijuma po
jednom hektaru površine.

Razmnožavanje stevije

Najveći problem pri gajenju stevije predstavlja slaba klijavost semena, što uzrokuje i
njihovu visoku tržišnu cenu. Budući da crne semenke poseduju izuzetno veću
klijavost od belih, na odabir semena važno je obratiti pažnju prilikom sadnje.

Osim generativno, steviju je moguće razmnožavati i vegetativno upotrebom reznica

korena. Od starije se biljke uzimaju ogranci korena i sade kao samostalne biljke.
Setva i sadnja stevije

Gajenje stevije iz semena trebalo bi obavljati u zatvorenom prostoru, odnosno

plastenicima i staklenicima, u kojima treba odražavati temperaturu od 21 do 24 °C
kako bi se osigurao pravilan rast i razvoj. Rast sadnica je spor i za sedam do osam
nedelja one postaju sposobne izdržati presađivanje na spoljni teren.

Na umerenom području sadnice stevije se u maju sade u polje, kada nema opasnosti
od prolećnih mrazeva. Prilikom sadnje preporuka je koristiti uzdužni razmak između
biljaka od 80 do 100 cm, a poprečni od 30 do 40 cm, čime se stvara sklop od 4.000
do 6.000 biljaka na m2. Kako bi se sprečilo razvijanje korova, na teren se postavlja
PE folija.

Berba i prinos stevije

Cvetanje stevije podstiče skraćivanje dana i ona na našem podneblju cveta od kraja
leta do kasne jeseni. Berba se obavlja u septembru, a preporuka je berbu započeti
neposredno nakon početka cvetanja.

U uslovima gajenja stevije kao jednogodišnje kulture, stabljike se režu neposredno

iznad površine zemlje, a ukoliko se ona gaji kao višegodišnja kultura, preporuka je
ostaviti 15 cm stabljike kako bi se biljka mogla oporaviti i iznova izrasti.

Na sadržaj glikozida u listovima utiče i doba dana kao i činjenica da je on najveći

ujutro i prepodne. Stoga je berbu stevije potrebno obaviti do 11 sati prepodne. Prinos
varira od 2.500 do 4.500 kg suvog lišća po hektaru. Od tone lisne mase, nastaje oko
280 kg suvog lišća.

Upotreba stevije

Listovi stevije upotrebljavaju se kao zaslađivači napitaka i prehrambenih proizvoda.

Dobija se potpuno prirodan zaslađivač bez kalorija. Preporučuje se u ishrani
dijabetičara kao zamena za druge zaslađivače, koji su u takvoj ishrani zabranjeni.
Glikozidi stevije smanjuju osjećaj gladi i tako utiču na regulaciju telesne težine.
Primenu pronalazi i pri regulaciji krvnog pritiska i poboljšava stanje problematične
kože (ubrzava zarastanje rana, smanjuje pojave akni, zateže bore). Dokazano je
njeno antivirusno i baktericidno delovanje, a pri oralnoj primeni u zubnoj šupljini
utiče na smanjenje pojave karijesa i zubnog plaka. Delotvorno ublažava i stomačne
probleme poput mučnine i žgaravice i podstiče varenje.

O biljci Stevia
Opšti podaci

Stevija je potpuno prirodna zamena za šećer koja se u Južnoj Americi koristi

vekovima. Nedavno su Sjedinjene Američke Države i Australija dozvolile njenu
primenu i u prehrambenoj industriji. Jedini ekstrakt koji se može koristiti u
prehrambene svrhe je rebaudiozid A-95%+.Međutim, dozvoljeno je korišćenje i
ostalih proizvoda koji sadrže steviju, ali se prema Američkoj upravi za lekove i
hranu (FDA) isti tretiraju isključivo kao dodaci ishrani. U kolovozu 2009. godine
Francuska je tokom privremenog perioda od 2 godine dozvolila upotrebu
rebaudiozida A-97%+.

Više od 200 sprovedenih naučnih istraživanja potvrdilo je neškodljivost steviol-

glikozida. Od 70-ih godina je u Japanu stevija jedan od vodećih zaslađivača
hrane s udelom na tržištu od 25-40%. Ovu su biljku u različite svrhe koristila i
plemena Južne Amerike.

Sastojci biljke Stevia

Najznačajniji sastojci stevije su glikozidi, koji su od 250 do 400 puta slađi od šećera, a dodatna im je prednost ta što
nemaju kalorija. Potpuno se rastapaju u vodi što ekstrakciju tih sastojaka iz lišća čini jednostavnom i prirodnom. Dva
najznačajnija glikozida su steviozid i rebaudiozid-A , koji su otporni na toplinu do 200 Co. Upravo su ta dva sastojka
ključna u proizvodnji komercijalnih proizvoda na bazi stevije.

Zahvaljujući steviol-glikozidima lišće stevije je slatkog ukusa. Osušeno lišće stevije je od 15 do 30 puta slađe od lišća
šećerne trske. Svaki od dva sastojaka koji daju biljci sladak ukus ima jedinstveni kvalitet. Steviozid je otporniji na toplinu
od sastojka Reb A, ali ima lagano gorki naknadni ukus (tzv. aftertaste). Rebaudiozid A ili Reb A je slađi i nema
naknadnog ukusa. U proizvodima koji sadrže steviju prisutni su i drugi glikozidi kao što su rebaudiozid C (R-C), dulkozid
A, rubuzozid, steviol-biozid i rebaudiozid B (R-B).

Reb C je takođe uzrok pojave gorkog naknadnog ukusa pa iz tog razloga, da bi se smanjio taj neželjeni učinak, stevija
treba sadržavati preko 90% Reb-A. Istraživanja su pokazala da određene kiseline mogu smanjiti naknadni ukus
steviozida, a među njih se ubrajaju limunska, sirćetna, mlečna, jabučna i vinska kiselina.

Stevija je jedinstvena u odnosu na sve druge zaslađivače i definitivno predstavlja ukusnu zamenu za šećer. Ovaj
potpuno prirodni zaslađivač pojačava nivo slatkoće hrane i pića bez dodatnih kalorija, pa je ta svojstva u našoj sredini
čine jedinstvenom biljkom. Iako je već godinama dostupna na tržištima mnogih zemalja, nedavni bum ekološke
proizvodnje dodatno je nadahnuo potrošače u potrazi za proizvodima na bazi stevije.

Biljka stevija

Biljka iz koje se dobijaju sastojci stevije naziva se Stevia rebaudiana Bertoni, a potiče iz Južne Amerike. Ova biljka
zelenog lišća koristi se već stotinama godina kao zaslađivač i u druge svrhe, a pretežno raste na planinskom lancu
Amambay i u dolini Rio Monday, koji se nalaze u severo-istočnom Paragvaju i južnom Brazilu. Iz porodice glavočika, ova
je biljka poznata pod različitim nazivima kao što su: yerba dulce, erva doce, medeni list, slatki list, ka’a-he’e, zuca-ka’a i
ka’a-yupe.

Stevija: slađa od šećera

Pripadnik roda Stevia, u koji spada oko 240 biljnih vrsta, biljka Stevia rebaudiana Bertoni jedina je koja se uzgaja za
dobijanje proizvoda poznatog pod imenom Stevia. Zapravo se listovi biljke koriste kao zaslađivač. U lišću su prisutna dva
sastojka, steviozid i rebaudiozid (Reb A), koji su više od 200 puta slađi od šećera. Postupkom ekstrakcije navedeni se
sastojci izdvajaju za dobijanje različitih proizvoda pod imenom Stevia, Stevioside, steviana i ostalih.

Istorijski gledano, stevija se koristi vekovima. Špancisu u 18.veku otkrili da domorodci Paragvaja koriste ono što su oni
nazivali Ka’a He’e kao zaslađivač, laki zalogaj i u medicinske svrhe. Ljudi iz susednih zemalja takođe su koristili taj
prirodni zaslađivač. Pri kraju 19. veka, Moises S. Bertoni dokumentovao je njenu upotrebu u okviru studije o
paragvajskim biljkama. Pošto se glas o njenoj primeni uspešno širio od 1908. godine počeo je aktivan uzgoj ove biljke u
njenoj regiji porekla.

Međunarodni šarm stevije

1931. godine, dva francuska hemičara su uspešnim postupkom ekstrakcije iz lišća biljke dobila sastojke steviozid i
rebaudiozid. To je uveliko doprinelo potencijalu za rast i rasprostranjenom korištenju stevije. U ranim 70-im godinama
biljka se počela uzgajati u Japanu. Danas je Japan najveći potrošač stevije na svijetu, s godišnjom potrošnjom od 50
tona. Oko 40% prirodnih japanskih sladila sadrži steviju.

U današnje vreme se stevija uzgaja u komercijalne svrhe u različitim delovima sveta, uključujući Aziju, Indiju, Sjevernu i
Južnu Ameriku i Evropu. Spontano raste isključivo u prirodnom habitatu u Paragvaju i Brazilu. Za uzgoj te biljke, koja
nudi ogromnu dobrobit za zdravlje, potrebna je sunčeva svetlost, padaline i mnogo ručne njege. Biljka ne može preživeti
na temperaturama ispod nule pa se zato mora oprezno njegovati ukoliko se želi uzgajati u hladnim područjima.

Uzgoj i berba biljke stevija

Berba biljke stevije podrazumijeva rezanje stabljika na visini od 5 centimetara od površine tla. To se može obavljati od 3
do 4 puta godišnje, što je čini vrlo profitabilnom kulturom. Nakon berbe, lišće se najprije čisti, a potom suši na suncu ili
sušilima s toplim vazduhom. Potom počinje prerada za dobijanje sastojaka koji se koriste za dobijanje različitih proizvoda
na bazi stevie. Sveži listovi stevie mogu se takođe kuvati i koristiti kao čaj ili prirodni zaslađivač u tečnom obliku.

Sama biljka pogodna je za uzgoj gotovo u svakoj zemlji širom svijeta. Međutim, upotreba ekstrakta dobijenog iz stevie je
znatno ograničenija. Mnoge zemlje dozvoljavaju njeno korišćenje u različite svrhe. Neke zemlje koriste steviu u raznim
prehrambenim proizvodima, druge odobravaju njezinu upotrebu isključivo kao dodatak ishrani. Bez obzira na politiku
različitih vlada, stevija se sve češće uzgaja, a popularnost njenih proizvoda neprestano raste.

Nekoliko bitnih činjenica o primeni stevije:

• 100% prirodna
• Bez kalorija
• Bez ugljenih hidrata
• Nema glikemijski indeks
• Ukus potpuno čistog šećera
• Pogodna za dijabetičare
Dodatne činjenice o stepenu slatkosti i sastavu stevije:
• Koristi se već stotinama godina.
• Kada je rafinirana, od 200 do 480 puta je slađa od šećera dobijenog iz šećerne trske. Naknadni ukus (tzv. aftertaste) se
pojavljuje samo ukoliko je koncentracija stevije previsoka.
• Dobijena od lišća biljke stevija.
• Lako se topi u vodi.
• Vrlo je postojana na toplinu, tačka paljenja se kreće od 196 do 198 Celzijusa.
• Nije toksična. To je provereno od strane Japanskog instituta za istraživanje neškodljivosti hemijskih sastojaka u
istraživanju pod nazivom “Skihashi K et al”.
• Utvrđeno je da ekstrakt stevije i steviola nemaju škodljiv učinak na DNA.
• Ne fermentira, što je čini idealnom za različite vrste namirnica koje se teško sterilizuju pomoću topline. S obzirom da
stevija ne potamni u dodiru s toplinom odnosno da ne dolazi do stvaranja tzv. Maillardove reakcije, moguće je sačuvati
prirodnu belu boju namirnica u kojima se koristi.
• Stabilna je pri različitim pH vrijednostima, između pH 3-9.
• Stevija je zdrava zamena za šećer, a posebno za sve ostale veštačke zaslađivače.

Iako se stevija najčešće korisni za kućnu upotrebu, idealna je za komercijalne svrhe:

• Njena antioksidantna svojstva čine je idealnom za korišćenje u kozmetici, u hrani za životinje i u sredstvima za
oplemenjivanje tla.
• Doprinos pri uzgoju stevie vrlo je veliki. Jedan hektar biljke daje od 1500 do 2000 kilograma suvog lišća stevie, što
konačno iznosi od 100 do 200 kilograma steviozida.
• 60% uštede u proizvodnji, prevozu i skladištenju. Njena postojanost na toplinu, svetlost, kiselu i baznu okolinu, kao i
činjenica da ne fermentira, čine je veoma isplativom kulturom. Zahvaljujući tim svojstvima, korišćenjem stevie u hrani i
piću podspešuje se duži rok trajanja namernica koje postaju bakteriostatske i u poređenju sa drugim proizvodima
zadržavaju kvalitet tokom znatno dužeg perioda.
• Stevija ima široki spektar primene. Ne koristi se isključivo kao dodatak hrani i piću, već se može koristiti u kozmetici, za
zubne paste, za obogaćivanje ukusa cigareta, kao medicinsko sredstvo, u zaslađivačima i u mnogim drugim
proizvodima.

Kako uzgojiti steviju

STEVIA (Stevia rebaudiana Bertoni) je višegodišnji zeljasti grm iz porodice glavočika (Asteraceae), koji može narasti i do
1m u visinu. Listovi stevije su dugi oko 5 cm, a široki oko 2 cm.
U listovima stevije nalazi se osam različitih glikozida, a najznačajniji su steviozid i rebaudiozid A, koji se zavisno o načinu
uzgoja i sorti nalaze u lišću u različitim procentima i o tome zavisi koliko će biti slatki. Količina steviozida se najčešće
kreće u rasponu od 4-12%.
Sveže lišće stevije ima ugodan slatki ukus zbog glikozida, od kojih je najznačajniji steviozid, čiji je ekstrakt 200-300 puta
slađi od šećera, dok je osušeno lišće stevije 30-40 puta slađe.
Poreklom iz Paragvaja, stevia se danas uzgaja u Brazilu, Urugvaju, centralnoj Americi, Izraelu, Tajlandu, Australiji,
Japanu, Koreji i Kini.
Stevia je suptropska biljka koja formira veću količinu lišća u uslovima intenzivnog sunčevog svetla i viših temperatura.
Dugo toplo proleće, leto i duga topla jesen pogoduje razvoju veće količine lišća. Kraći dani uslovljavaju pojavu intenzivne
cvetanja. Prosek temperatura tokom uzgoja stevije kreće se 15-30 ° C. Temperature ispod 5 ° C zaustavljaju rast, a ispod 0
° C stevia će biti značajno oštećena.
Stevia je višegodišnja biljka (4-5 godina), ali se u područjima oštre zime (kada temperatura može pasti i ispod -10 ° C
mora zastrti (malčirati) da se njen (relativno plitki) koren ne bi smrzao.
Stevia je dosta tolerantna prema tipu tla, ali najbolji rezultati se postižu na peskovito-ilovastim zemljištima. Najvažnije je
da tla budu ocedita i da se voda ne zadržava oko korena, jer može doći do truljenja. Na teškim zemljištima treba uneti
dosta organske mase čime će se omogućiti dobar vodno-vazdušni režim u zoni korena. Stevia podnosi kiselost tla 4,5-7,5
rN, ali ne raste dobro na zaslanjenom zemljištima.
U sezoni pre sadnje potrebno je tlo duboko preorati uz predviđenu organsko đubrenje. U proleće pre sadnje treba tlo dobro
usitniti, da bi se lakše postavio malč i pravilno formirale gredice.
Stevia ima relativno malu potrebu za hranivom u odnosu na druge povrtne kulture. Preporučuje se đubrenje od 20-40 t/ha
stajnjaka i oko 60 kg/ha azota, 23 kg fosfora i 180 kg kalijuma čistih hraniva po hektaru. Folijarno đubrenje je moguće i
biće u upotrebi najčešće od druge do četvrte godine uzgoja. Obično se koristi đubrivo NPK formulacije 06:24:24 ili
adekvatno vodootporno organsko đubrivo u količini od 100 kg/ha sa startnom prihranom sporootapajućim azotom nakon
sadnje u količini 60 kg/ha. U ekološkoj proizvodnji treba koristiti kvalitetni kompost ili specijalna organska đubriva sa
sporo otpuštajućim azotom.
Stevia se može uzgajati iz semena ili iz reznica. Stevia se može umnožavati i kulturom tkiva, što zahteva posebne uslove i
dodatna ulaganja. Koji od tih načina izabrati zavisi o finansijskim mogućnostima, odnosno logistici (zaštićeni prostori,
laboratorije i sl). Seme se seje u zaštićenom prostoru u posebno pripremljeni supstrat, gde se mora održavati konstantna
povoljna vlažnost i temperatura od 22-25 ° S. Nakon 50-tak dana se mala biljka stevije može (prepikirati) presaditi u
kontejnere ili plastične saksije prečnika 10 cm.
U našim klimatskim uslovima biljke stevije se sade na otvorenom polovinom maja, kada prođe opasnost od pojave kasnog
mraza. Razmaci sadnje zavise o mikro- klimatskih uslova, malčiranja i načina sadnje, a kreću se 80-100 cm x 20 cm, čime
se postiže sklop od oko 5 biljaka/m2, odnosno 50.000 biljaka/ha.
Stevia se može saditi na ravno tlo ili na izdignutu leju 15cm visine i 60cm širine, razmak između redova treba biti 40 cm, a
između biljaka oko 20 cm.
Stevia izuzetno loše podnosi korovske biljke (plitak koren), a primena herbicida nije dozvoljena u ekološkoj proizvodnji,
već samo mehanička obrada. Stoga se preporučuje malčiranje tla upotrebom crno-bele PE folije.
Zbog plitkog korena steviju treba pažljivo navodnjavati. Na glinasto-ilovastim zemljištima malčiranim crnom PE folijom,
u povoljnim uslovima, steviju treba zalivati samo kod sadnje, ili ako su baš izuzetno visoke temperature 1-2 puta nedeljno
ako se vidi da biljka pati zbog nedostatka vode. Važno je naznačiti da se stevia ne sme previše navodnjavati da ne dođe do
truljenja korena.
Zbog njenog slatkog ukusa štetočine nerado napadaju steviju, pa se ona čak sadi međuredno sa povrtnim biljkama, jer
repelentno deluje na većinu insekata. Moguća je pojava nekih gljivičnih oboljenja (Septoria ili sl), ali ako je biljka u dobroj
kondiciji većih oštećenja neće biti. Neposredno nakon sadnje treba obratiti pažnju na puževe, koji mogu napasti mlade
biljke stevije. Sadnjom stevije u blizini šume mora se predvideti ograda od zečeva , srna i sličnih životinja.
Vreme berbe zavisi od lokacije, sorte i vremenskih uslova tokom sezone. Obično berba počinje 4 meseca nakon sadnje,
znači početkom septembra, kada su biljke dostigle visinu od oko 70 cm. Skraćenje dnevnog svetla inicira cvetanje, a
najveća količina steviozida je upravo pre pune cvatnje. Biljke se režu na oko 10 cm iznad tla, slažu se i spremaju za
sušenje. Berba može biti jednokratna ili višekratna (biljke se odabiru u određenim intervalima – što važi za samo male
uzgojne površine). U kontinentalnim uslovima mora se računati sa jednom pravom berbom, ali ako je duga i topla jesen
može se još naknadno pobrati do 1/3 ukupnog prinosa. Berba se može produžiti do prvih naglih spuštanja temperature,
nakon čega nema smisla više brati zbog lošeg kvaliteta lišća.

OPIS

U ponudi sadnice Stevia rebaudiana – sadnice stevie u saksijama od 0,5-2 lit u zavisnosti od
vremena isporuke. Prilikom slanja kurirskim sluzbama sadnice se orezuju na 10 cm. Po dobijanju
preuzimanju sadnica potrebno ih je presaditi u veću saksiju ili baštu. Sade sa nastojanju 20-40 cm
jedna od druge. Voli osuncane polozaje i plodnu zemlju, umereno zalivanje. Za uzgoj je najsličnije
je uzgoju paradajza. Samo mesto polodova berete lišće. Niste u problemu koliko god da uberete
izrašće novo. Do oktobra ili u oktobru treba joj obrati svo lišće i ostaviti ga da se prosuši na suncu.
Sadnica teoretski je dvogodišnja,ali u Srbiji i ostalim delovima gde je kontinentalna klima to je jako
teško. Ako korenov sistem dobro zaštitite – sledeće godine ponovo će rasti. Najbolje rešenje je da
biljke prezime u zatvorenom na temperaturi koja ne pada ispod 10°C