Univerzitet u Novom Sadu

Ekonomski fakultet u Subotici

Seminarski rad iz predmeta Finansije

Tema: Bitkoin

Subotica, 09.11.2017.
 Sadržaj:

UVOD ........................................................................................................................................................... 3
ISTORIJA BITKOINA ................................................................................................................................. 4
Blok-lanac: ................................................................................................................................................ 7
Vlasništvo: ................................................................................................................................................. 7
Kopanje: .................................................................................................................................................... 8
Proof-of-work (dokaz rada): ...................................................................................................................... 9
Novčanici: ............................................................................................................................................... 10
Bezbednost: ............................................................................................................................................. 11
ŠTA SE DEŠAVA SA BITKOINOM KADA DOĐE DO CIFRE OD 21 MILION? ................................ 11

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
 UVOD

Pre nego što se upoznamo sa pojmom bitkoina, neophodno je da napravimo korak unazad i
spomenemo kriptovalute. Kriptovalute su digitalne valute koje funkcionišu kao sredstvo razmene
koristeći kriptografiju da bi osigurali transkacije i kontrolisali stvaranje dodatnih jedinica. Postoje
mnoge kriptovalute kao što su litecoin, peercoin, namecoin, catcoin, ali među najpoznatijom spada
upravo bitkoin. Dakle, pozivajući se na gore rečeno, možemo zaključiti da je bitkoin digitalna
valuta koja čini elektronski novčani sistem. Bitkoin se u mnogome razlikuje od tradicionalnih
valuta, najpre zato što nema pokriće u prirodnim dobrima (kao što obične valute imaju u zlatnim
polugama), ali i zbog toga što nema posrednika (poput banke ili neke slične finasijske institucije)
već se prenosi direktno od korisnika do korisnika. Kao što je i ranije rečeno, bitkoin je virtualna
valuta, tako da se ne može pronaći u papirnom ili kovanom obliku. Ono što je još karakteristično
za bitkoin, pa i za sve ostale kriptovalute, jeste da one nisu priznate kao zvanična valuta i nikada
do sada nisu izlazile na berzu. Iako mnoge kompanije dozvoljavaju plaćanja bitkoinom, ova valuta
je decentralizovana i nema garanta koji stoji iza nje. Vlasnik ove valute ne postoji, niti postoji
osoba koja sadržava kontrolu nad ovim sistemom koji u potpunosti funkcioniše po transparentnim
principima. Korisnici imaju mogućnost prebacivanja bitkoina putem mreže i sa njim obavljati sve
što se inače može i sa tradicionalnim valutama, pod tim se podrazujmeva i kupovina i prodaja kao
i transfer novca. U posebnim menjačnicama i na određenim aparatima postoji mogućnost kupovine
i prodaje bitkoina za ostale valute. Osnovna svrha bitkoina je da bude brz, jednostavan i bezbedan
kao jedinstvena internet valuta za ceo svet.

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
 ISTORIJA BITKOINA

Slika 1: Bitkoin

Preuzeto sa: https://goo.gl/NqfKFy

O nekoj dugoj istoriji bitkoina baš ne možemo puno da pričamo, s obzirom da se ovaj pojam prvi
put pojavio 2008. godine u članku pod nazivom „Bitkoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash
System“1. 18.08.2008. godine je registrovan domen bitcoin.org. Iza osmišljanja bitkoina stoji alias
Satoshi Nakamoto, japansko ime čiji stvarni tvorac nikada nije otkriven. Naučnici veruju da iza
bitkoina ne stoji jedna osoba već da je to sistem koji je osmišljen od grupe ljudi. Pre ove valute su
se pojavljivale i još neke poput B-money i HashCash-a, na osnovu čijih temelja je Nakamoto i
osmislio bitkoin. Ono što je činilo inovaciju ove valute u odnosu na prethodne je bio distribuirani
sistem izračunavanja („proof-of-work“ algoritam) koji je služio za potvrdu transkacije. Ovakav
1
Satoshi Nakamoto, Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System, (2008), https: //bitcoin.org/bitcoin.pdf.
http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)
http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
sistem je doprineo uštedu na vremenu u odnosu na prethodne virtualne valute jer je sada za
transkaciju bilo potrebno samo 10 minuta. Još u svojim ranim danima, bitkoin-ov tvorac Satoshi
se povukao i preneo vođenje na programera Gavin Andersona. Godina 2009. se uzima kao zvanična
kada mreža bitkoin počinje da funkcioniše. Lansirana je 03.01.2009. i u početku su je karakterisale
brojne greške koje su dovele do stvaranje prevelikog broja bitkoina (u jednom trenutku preko 184
milijarde koje su bile poslate na dve adrese na mreži). Tokom marta 2013. godine, bitkoin mreža
je doživela jedan od svojih većih problema kada je usled tehničkih problema došlo do podele mreže
na dva nezavisna dela, gde su delovi paralelno radili i svaki je beležio svoj deo istorije transkacija.
Iako je problem bio otklonjen kroz svega par sati, ovo je uzrokovalo veliki pad vrednosti bitkoina.

2013. godina je bila veoma oscilirajuća za bitkoin. Najpre su mnogi veb-sajtovi (kao što su
WordPress, Atomic Mall, OverStock...) počeli prihvatati bitkoin kao sredstvo plaćanja, što se
pokazalo vrlo efikasno po njih, jer su mnogi ljudi na dnevnom nivou vršili plaćanja bitkoinima.
Tokom 2013. je upotreba bitkoina sve više rasla i postala popularnija, da bi se krajem te godine
desio najpre uspon a zatim i kolaps valute. Najpre je u oktobru kinetski internet gigant Baidu
dozvolio plaćanje bitkoinom, nakon čega je kineska bitkoin berza „BTC China“ pretekla japansku
i evropsku i izbila na prvo mesto po obimu trgovine. 19.11.2013. godine kada je Senat SAD-a
rekao da je bitkoin legitimna finansijska usluga, bitkoin je doživeo svoju rekordnu vrednost od
1.100$. Međutim, nedugo zatim, Narodna banka Kine je uvela zabranu korišćenja bitkoina
kineskim finansijskim institucijama, nakon čega je vrednost bitkoina ponovo opala. Prvi bitkoin
automat je uveden takođe krajem 2013. godine u Vankuveru u Kanadi. Iako je ne moguće proceniti
tačan broj korisnika ovog sistema jer jedan korisnik može da koristi više adresa, u 2013. godini se
taj broj procenjivao na 8 miliona

Tokom 2014. godine, jedna od najvećih „bitkoin menjačnica“ Mt. Gox je podnela zaštitu od
bankrostva izveštavajući da je 774.000 bitkoina ukradeno. U tom periodu korisnici su imali
problem sa povlačenjem bitkoina usled tehničkih problema Mt. Gox-a, što je dovelo do opadanja
popularnosti ove kompanije. Uprkos tome, u narednom periodu sve više kompanija je počelo
prihvatati bitkoin, kao što su Microsoft prilikom prodaje xBox-a i Windows softvera krajem 2014.,
Barclays kao prva takva banka u Ujedinjenom Kraljevstvu krajem 2015. i Steam i Uber tokom
2016. godine. U avgustu 2016. godine se dogodila još jedna velika pljačka u kojoj je ukradeno
120.000 bitkoina (procenjeno na 60 miliona dolara) na teret kompanije Bitfinex. Tokom 2016.,
postojalo je 771 automat širom sveta koji je davao mogućnost kupovine i prodaje bitkoina.

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
 Slika 2: Kretanje vrednosti bitkoina u prvoj polovini 2017. godine

Preuzeto sa: https://goo.gl/hoiyU9

U 2017. godini, neke zemlje su napravile prve korake ka prihvatanju virtualnih valuta. Japanska
vlada je predložila zakon da se bitkoin prihvati kao zvanično sredstvo plaćanja, Rusija je objavila
da će legalizovati upotrebu kriptovaluta kao što je bitkoin, a najveća banka u Norveškoj je
integrirala bitkoin naloge. 01.08.2017. bitkoin se zvanično podelio u dve izvedene digitalne valute:
klasični bitkoin (BTC) i gotovinski bitkoin (BCH).

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
 Funkcionisanje bitkoina

Blok-lanac:

S obzirom da je bitkoin decentralizovan i da nema instituciju koja garantuje odnosno stoji iza njega,
bitno je razumeti na koji način on održava stabilno funkcionisanje. Najpre ćemo spomenuti blok-
lanac koji možemo zamisliti kao jednu veliku „knjigu“ odnosno arhivu gde se vode sve bitkoin
transkacije u istoriji. Održavanje ovog lanca vrši mreža komunikacionih čvorova koja pokreće
bitkoin softver. Celokupan sistem bitkoina se sastoji od transkacija, koje podrazumevaju transfer
bitkoina. Transkacije se sastoje od jednog ili više inputa i jednog ili više outputa. Kada jedan
korisnik želi da pošalje bitkoine, on definiše adresu primaoca i količinu koju želi da pošalje.
Korisnici takođe imaju mogućnost da u okviru jedne transkacije pošalju bitkoine na više adresa
(outputa). Kako bi se izbeglo duplo evidentiranje, svaki input mora da se odnosi na prethodni ne
potrošeni output. Ono što je još bitno napomenuti kod bitkoin transkacija jeste da su one javne i
transparentne, ali su kriptovane, tako da iako svi mogu da imaju pristup, ne mogu da znaju sve
informacije. Dakle kao kratki rezime na kraju ovog dela, možemo prethodno ilustrovati kroz
sledeći prikaz.

Slika 3: Hijerarhijski prikaz bitkoin sistema

Adrese i
Blok-mreža Blok-lanac Transkacije
iznosi

Takođe je bitno spomenuti i privatne ključeve koji se ne nalaze u blok-lancu. Naime privatni
ključevi se smatraju individualnim vlasništvom svakog korsnika jer je vidljiv samo njemu. Uloga
ovih ključeva je za kreiranje transkacija odnosno trošenje bitkoina. Svaki privatni ključ je povezan
sa određenom adresom i korisnik ima mogućnost samo sa te adrese da šalje bitkoine.

Vlasništvo:

Kao što smo prethodno spomenuli, za obvljanje transkacije potrebno je posedovati privatan ključ
koji je povezan sa određenom adresom. Upravo taj privatan ključ dokazuje vlasništvo nad datom
adresom, pa samim tim i bitkoinima. Dakle otkriti adresu na osnovu privatnog ključa je moguće,
ali ponoviti isto to u suprotnom smeru je matematički neizvodljivo. Upravo to daje sigurnost i
bezbednost korisnicima, jer da bi se transkacija izvršila nalogodavac mora znati privatni ključ i
posedovati digitalni potpis za transakciju. Koliko god ovaj sistem deluje savršeno jer osigurava
sigurnost, sa druge strane velika mu je mana što se jedino privatnim ključem može dokazati
vlasništvo određene adrese tj. bitkoina. Drugim rečima, ukoliko vlasnik izgubi svoj privatni ključ,
http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)
http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
izgubio je i svoje bitkoine jer nema način da dokaže njihovo vlasništvo. Jedan ovakav primer je
zabeležen 2013. godine kada je jedan od korisnika tvrdio da je ostao bez 7.500 bitkoina, čija je
tadašnja vrednost bila procenjena na oko 7,5 miliona dolara. Naime on je bacio svoj hard-disk na
kojem se nalazio njegov privatni ključ i na taj način izgubio dokaz o vlasništvu.

Kopanje:

Kopanje (engl. mining) je način stvaranja bitkoina. Iako postoje mnoga tumačenja ovog pojma,
najlakše se može razumeti ako kažemo da kopanje predstavlja proces dodavanja transkacija u
„knjigu“ odnosno registar svih bitkoin transkacija. Rudarenje dozvoljava mreži rešavanje
matematičkog algoritma, nakon čijeg rešavanja se dobija određena količina bitkoina. Na osnovu
prethodno rečenog možemo zaključiti da je ovaj sistem osmišljen tako da dok rudari kopaju i unose
nove transkacije u registar, zapravo stvaraju bazu pravih transkacija koja kasnije može da otkloni
sve lažne pokušaje unosa. Pre nego što krenemo u dublju analizu ovog pojma, treba spomenuti par
činjenica koje karakterišu bitkoin. Iako popularnost bitkoina svakodnevno raste, on je na neki način
isprogramiran. Postoji tačno određena količina bitkoina na svetu i ona iznosi 21 milion. Do sada je
„iskopano“ oko 16 miliona bitkoina i pretpostavlja se da će poslednji matematički algoritam za
bitkoin biti rešen negde 2140. godine. Kopanje ne obavlja lično korisnik, već specijalne mašine
koje imaju zadatak da reše ranije spomenute matematičke algoritme. Bitkoin se kopa u takozvanim
blokovima. Svakim uspešno iskopanim blokom u najvećem broju slučaja, korisnik dobije 12,5
bitkoina (podatak se odnosi na period kada je rad pisan, kraj 2017. godine). Međutim ova brojka
se svake 4 godine smanjuje. Na samom svom početku 2009. godne za uspešno rešen zadatak se
dobijalo 50 bitkoina, 2012. godine je „nagrada“ pala na 25 bitkoina, da bi se 2016. godine
prepolovila na još pola i iznosi 12,5 bitkoina. Predviđa se da će 2020. godine iznositi 6,25. Kao što
smo ranije rekli, do 2140. godine ukupna količina bitkoina će dostići maksimum od 21 milion i
„nagrada“ za uspešno rešen blok će tada iznositi 10-8 što će ujedno i činiti najmanju bitkoin jedinicu
koja se naziva Satoshi. S obzirom da je bitkoin detaljno isplaniran i proračunat od strane protokola,
on ne može doživeti inflaciju jer je matematički nemoguće dostići njegov maksimum pre isteka
pomenutog perioda.

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
 Slika 4: Kopanje bitkoina

Preuzeto sa: https://goo.gl/u4g4eh

Proof-of-work (dokaz rada):

Proof-of-work sistem odnosno „dokaz rada“ je osmišljen kao vid provere da li je informacija došla
od korisnika ili spamera. Ono što karakteriše ovaj sistem jeste to što on od pošiljaoca za uzvrat
traži vršenje određene radnje kako bi izvršio akciju. Sličan sistem je primenjen kod elektronske
pošte. Naime ovaj sistem podrazumeva rešavanje određenog matematičkog zadatka od strane
procesora za koji mu je potrebno par milisekundi pre nego što uspe da izvrši novo slanje, što znači
ako odjednom nagrne milion zahteva, softver će prepoznati da je u pitanju spam jer se brzina
rešivosti ne može menjati, tako da vremenski ispadne neisplativo. Ovaj sistem je pomogao bitkoinu
da održi svoju anonimnu politiku vršenja transkacije i da se sam sistem bude kontrolisan od strane
korisnika a ne centralne ili vrhovne institucije, zbog principa decentralizacije. Bitkoinov „dokaz
rada“ se naziva Hashcash. Ovaj sistem se koristi kod blokova koje rudari kopaju, gde je sistem
osmišljen tako da novi blok može biti generisan od strane mreže na svakih 10 minuta i gde se ne
može predvideti koji računar že generisati sledeći blok.

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
Novčanici:

Bitkoin novčanici spremaju privatne ključeve koji su potrebni za pristup bitkoin adresi i novčanim
sredstvima. Oni se javljaju u različitim oblicima namenjenim za različite vrste uređaja. Postoji čak
i mogućnost korišćenja „papirnatog skladištenja“ kako bi se izbeglo skladištenje na računaru.
Povuče ranijim primerima, opet možemo doći do zaključka da je vrlo važno da se osigurate i
napravite backup vašeg bitkoin novčanika.
Bitkoinovi se zapravo ne skladište nigde. Skladište se sigurnosni digitalni ključevi pomoću kojih
pristupate bitkoin adresama i potpisujete transakcije kao što je već ranije rečeno. Te informacije su
skladištene u bitkoin novčaniku. Postoje nekoliko vrsta bitkoin novčanika, između kojih
izdvajamo: desktop, mobilni, veb i hardware novčanike.

Desktop novčanici - Ako ste instalirali originalan bitkoin klijent, tog trenutka ste dobili svoj
novčanik. Kako bi mogli da vršite transakcije preko mreže, taj softver vam takođe omogućuje
stvaranje bitkoin adrese za slanje i primanje virtualne valute odnosno skladištenje privatnog ključa.
Uprkos tome, postoje i drugi novčanici ovog tipa, i svaki nosi različite karakteristike.

Mobilni novčanici – Za pojavu mobilnih novčanika, veći deo zasluga mogu da preuzmu mobilni
telefoni. Jednostavno danas su ljudi sve više na telefonima dok su u pokretu i javila se potreba za
mobilnim novčanikom. Ova vrsta novčanika poprilično jednostavno funkcionipe. Potrebno je
pokrenuti aplikaciju na vašem telefonu, novčanici spremaju vaše privatne ključeve od bitkoin
adresa i omogućuju direktno plaćanje putem mobilnog uređaja. U nekim slučajevima, novčanik će
iskoristiti prednost pametnih telefona NFC (bežična tehnologija koja omugućuje razmenu male
količine podataka) opcije te će vam omogućiti plaćanje dodirom uređaja s čitačem bez unosa bilo
kakvih informacija. Mobilni novčanici su dizajnirani pomoću SPV-a (Simplified payment
verification). Oni skidaju mali deo blok-lanca i oslanjaju se na druge čvorove u bitkoin mreži kako
bi potvrdili da imaju prave informacije.

Veb novčanici – Kao što sama reč kaže, veb novčanici skladište vaše ključeve online – odnosno na
računar koji je kontrolisan od strane nekog drugog koji je povezan na internet. Postoji par takvih
servisa koji nude mogućnost povezivanja tj umrežavanja sa vašim mobilnim telefonom ili desktop
novčanikom pritom vršeći sinhronizaciju svih adresa koje imate sačuvano. Velika prednost ove
vrste novčanika je upravo laka pristupačnost bez obzira na lokaciju, samo je bitno da postoji
internet konekcija. Međutim, ova vrsta novčanika ima i jednu veliku manu a to je da ako nisu
korektno implementirani, mogu omogućiti organizaciji koja je u vlasništvu novčanika da vidi i
upravlja vašim ključevima, što znači da mogu upravljati vašim novcem bez vašeg znanja i dozvole,
što automatski ugrožava vašu bezbednost.

Hardware novčanici – predstavljaju novčanike koji za sada još nisu skroz zaživeli i vrlo se retko
nalaze. Ćine ih uređaji koji mogu elektronski skladištiti privatne ključeve i obavljati plaćanja.

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
Bezbednost:

Iako je ranije već bilo reči o bezbednosti i sigurnosti upotrebe bitkoina, kada smo spominjali
privatne ključeve, možemo još jednom napomenuti da su sve transkacije bitkoina javno dostupne
i transparetne, ali su kriptovane tako da ne možemo otkriti vlasnika. Kupovinu i prodaju, kao i sam
transfer bitkoina putem interneta možete obaviti potpuno anonimno. Međutim zakon je počeo da
nalaže određenim menjačnicama (koje se bave razmenom bitkoina), da tom prilikom uzimaju lične
podatke od ljudi. Koliko god ovo zvučalo dobro, jer nam se na neki način ne može ući u trag ako
smo korisnici, opet sa druge strane vrlo lako možemo doći u problem da dokažemo da li smo mi
zaista vlasnici toga što posedujemo.

ŠTA SE DEŠAVA SA BITKOINOM KADA DOĐE DO CIFRE OD 21

MILION?

Slika 5: Grafički prikaz kretanja vrednosti bitkoina

Preuzeto sa:
https://goo.gl/v41waj

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)
Pošto smo u više navrata ponovili kako su količine bitkoina ograničene i da se prestanak otkrivanja
novih jedinica predviđa za 2140. godinu, postavlja se logično pitanje šta će se desiti nakon toga?
Iako na ovo pitanje niko ne može zasigurno da da odgovor, postoji par pretpostavki. Jedna od njih
je definitivno ta da će kako se bude bližila data godina, i postojala sve manja količina
„neotključanih“ bitkoina, njegova vrednost konstantno rasti (što nas uči osnovni zakon ponude i
tražnje, da kada se ponuda određene robe smanjuje, njena vrednost raste). Postoji i verovanje da je
osnivač odnosno grupa osnivača pod aliasom Satoshi Nakamoto, sačuvao 1 milion bitkoina „u
rezervi“ koji će biti pušteni kada ta valuta bude trebala svetu najviše. Iako za sada deluje nelogično,
neki veruju da postoji mogućnost da se ponuda bitkoina proširi, što bi definitivno dovelo do
potpunog pada sadašnjeg sistema. Ono što se takođe veruje jeste da kada se dostigne predviđena
granica, „sistem nagrađivanja“ za rešen matematički algoritam neće postojati i kopači ili rudari, će
morate da se oslone na transakcione provizije kako bi nastavili svoje operacije, međutim
programeri bitkoina iznose argument da će to biti nemoguće. Kao poslednju pretpostavku ćemo
navesti verovanje nekih koji smatraju da će se tada ceo sistem bitkoina urušiti i da će valuta nestati.
Ono što je vrlo verovatno jeste činjenica da će se trgovina bitkoinom moći i tada obavljati jer će
valuta biti u opticaju. 2140. godine je poprilično daleko, niko ne može zasigurno da kaže šta će se
tada desiti, da li će se možda preovladati nove kriptovalute ili će svetom preovladati potpuno
drugačiji monterani sistem.

http://www.sputniknews.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/eZ8ubi , 02.11.2017.)

http://www.studenti.rs/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/YUZ2hP , 02.11.2017.)
http://www.b92.net/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/CHsrX4 , 02.11.2017.)
http://www.investopedia.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/9BD69t , 02.11.2017)
www.crobitcoin.com/ (Preuzeto sa: https://goo.gl/MR3WeF , 02.11.2017.)