Kada kreneš na put za Itaku,

poželi da put tvoj bude dug.

Pustolovina pun, saznanja pun.
Lestrigonaca, Kiklopa, ni Posejdona
besnog, ne boj se!
Na putu svom nikada njih sresti nećeš,
ako ti misao ostane uzvišena,
ako osećanja nikad ne napuste
telo tvoje i duh tvoj.
Ni Lestrigonce, ni Kiklope, ni Posejdona
divljeg sresti nećeš,
ako ih u duši svojoj ne nosiš,
ako ih duša tvoja pred tebe ne stavi.

Poželi da put tvoj bude dug,

svitanja letnjih da bude pun,
kada budeš radosno ulazio u luke
viđene prvi put.
Pred feničkim zastani tezgama,
snabdej se finim stvarčicama:
sedefom, koralom, ambrom,
slonovačom i razbludnim mirisima,
razbludnim mirisima što više možeš...
Obiđi mnoge gradove misirske
i nauči od mudraca njinih što više možeš.

A na umu uvek da ti Itaka bude.

Tamo da stigneš tvoja je sudbina.
Al´ nipošto ne žuri na putu tom.
Bolje nek´ mnogo godina traje
i da na ostrvo kao starac stigneš već.
Sa blagom koje si na putu stekao
ne očekujući išta da ti Itaka da.

Lepo putovanje Itaka ti je dala.

Bez nje nikada na put krenuo ne bi.
Ona ništa više nema da ti dâ.

Siromašnom ako je nađeš, znaj, prevarila te nije.

Mudar si postao, iskustvo stekao,
i znaćeš već šta te Itake znače.