Balirana slama kao građevinski materijal

Balirana slama predstavlja izuzetan građevinski materijal. Pravi se od otpadnog proizvoda koji
se može gajiti na održiv način u kratkom vemenskom periodu, biorazgradiva je i može svojom
upotrebom pomoći pri više ekoloških problema. Lako se modifikuje, dovoljno je fleksibilna da se
koristi na više načina, a opet dovoljno čvrsta i vremenski izdržljiva, i laka za održavanje. Pored
toga, ne zahteva skupe i komplikovane alate ili specijalizovanu radnu snagu, lako se nabavlja i
pristupačne je cene u većini delova sveta.
U kontrast tome, moderni građevinski materijali mogu biti teški za izradu, da zahtevaju
specijalne alate i radnu snagu, biti skupi, posedovati malo estetskog karaktera, često biti
toksični i proizvoditi značajne količine zagađenja i otpada pri procesima proizvodnje, održavanja
i uništavanja.

Tehničke karakteristike
Dobra diskusija za početak je definicija R-vrednosti. Ona nije apsolutna mera energetske
efikasnosti jednog objekta. Čak nije ni savršen način predviđanja doprinosu termičkog komfora
određenog zida. To je jedna od informacija o zidu koja će, zajedno sa drugim informacijama
pomoći u proceni gubitka ili dobitka toplote kroz taj zid. R-vrednost je recipročna vrednost U-
vrednosti (R = 1 / U ), gde je U-vrednost mera toplotne provodljivosti, ili u kojoj meri materijal (ili
sistem) dozvoljava da toplota prolazi kroz njega. U anglosaksonskim zemljama U-vrednost je
definisana kao Btu-a (British Thermal Unit) koji prođe kroz jednu kvadratnu stopu materijala ili
sistema po satu, sa razlikom od jednog stepena Farenhajta sa dveju strana materijala.
Matematički,

U = ( Btu / h x a x F )

a = površina u kvadratnim stopama, F = temperatura u Farenhajtima.

U većini ostalih zemalja, kao i kod nas, U-vrednost se meri u vatima po kvadratnom metru
Kelvina [W/m2K]. Za konverziju u metrički sistem, rezultat treba pomnožiti sa 0.1761
Slama ima odlična izolaciona svojstva. Trenutni građevinski propisi zahtevaju da koeficijent
toplotne provodljivosti ne prelazi 0,35 W/m2K. U Evropskoj uniji postoji tendencija da se to
smanji na 0,25. A zid od slame, debljine oko 45 centimetara, ima koeficijent toplotne
provodljivosti oko 0,13 W/m2K.
Danski građevinski institut je sproveo testiranje radi, kako autori tvrde, dokazivanja da objekti od
balirane slame mogu po karakteristikama parirati konvencionalnim objektima. U testu su se
proveravale termoizolacione sposobnosti, mogućnost transporta vlage i kondenzacija unutar
zidova, otpornost na vatru, zvučna izolacija, pa čak i kvalitet radne sredine tokom izgradnje.
Zaključeno je da objekti od balirane slame lako ispunjavaju sve trenutne standarde u vidu
termoizolacionog materijala, nosivosti, otpornosti na plamen, kao i zvučne izolacije.
Danas je u SAD moguće korišćenje i dodatno kompresovanih bala koje izdržavaju ukupni
pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmišljene za podlošku kontejnera na
prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdržava pritisak krovne
konstrukcije do 900kg po dužnom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta
više – 4,5 do 7t po metru zida! Predstavljene noseće karakteristike bez problema prihvataju
opterećenje bilo kakve krovne konstrukcije i znatno će unaprediti dizajn objekata ovog sistema u
narednom periodu. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je
povezana u vertikalnom položaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo
vezivanje dopušta i horizontalno sečenje motornom testerom kako bi se dobila željena visina
elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).
Mehaničke karakteristike zidova od bala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje što u
ovom slučaju znači da projektant ima veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca
pružanja zidnih ravni i njihog oblika (valoviti, obli, potpuno ravni, itd).

Mehaničke karakteristike
Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, Kanadska građevinska kompanija (Canada
Mortgage and Housing Corporation) je bila prva koja je finansirala testiranja građevina sa
zidovima od balirane slame i gipsa, sa malterom između bala. Iako je ovaj sistem poprilično
različit od metoda gradnje koji se trenutno koriste, ti testovi su bili značajan prvi korak. Zidovi u
tim objektima su imali malter u spojevima između bala, kao i gips sa obe strane. Zid dugačak
3.65, a visok 2.4 metra izdržao je teret od 8.165 kilograma putem kompresije i 326 kilograma
transverzalnog opterećenja. Inicijalni testovi sprovedeni na Univezitetu u Arizoni pokazali su da
pribodeni, nemalterisani zidovi od bala vezanih sa tri sajle, veoma dobro podnose lateralno i
vertikalno opterećenje. Prvi deo ovih testova je testirao snagu pojedinačnih bala pri kompresiji,
koje su pokazale impresivne rezultate. Hidraulična presa je osetila promene u otporu na oko 50
tona pritiska po kvadratnom metru, i to se smatralo tačkom popuštanja, iako nijedna sajla na
balama nije pucala. Izvijanje bala na tački popuštanja je bilo oko 50% originalne visine, i bale su
se vraćale na prvobitnu debljinu čin se teret ukloni. Ovo je poznato kao elastična deformacija
materijala, odnosno sposobnost izdržavanja kratkotrajnog tereta i vraćanje u prvobitno stanje
bez trajnih deformacija. Kod ovakvih materijala je takođe bitna strategija dizajna radi
eliminisanja ili distribuiranja težišnih tačaka i adekvatne potpore za krovove ili recimo teret
snega na krovu.
Isti postupak testiranja je ponovljen na balama kada su one postavljene po strani (prvobitno su
testirane polegnute na najširoj površini), i rezultati su bili manje impresivni. Popuštale su na oko
četiri puta manjem opterećenju, i to pucanjem srednje sajle. Pošto pri testiranju u tom položaju
dobijaju oblik bureta, ovakvo testiranje je u stvari bilo testiranje snage središnje sajle. Ovi
rezlutati su indicirali da se ovako orijentisane bale ne mog ukoristiti za noseće konstrukcije,
veća radije kao ispuna ili krajnji sloj, jer tako pokrivaju veću površinu sa istim brojem bala i
zauzimanjem manje podne površine.
Sledeći deo je obuhvatao testiranje panela od balirane slame, od kojih je svaki bio opterećen sa
7167 kilograma tereta, simulirajući opterećenje krova. Zidovi su bili goli, povezani samo
šipkama armature, bez završnih materijala tipa gipsa ili gipsanog maltera. Sabijanje zida visine
2.4m je iznosilo oko 18cm, što je mnogo više nego što je viđeno na objektima izgrđenim od
balirane slame, pa se logično dovela u pitanje strukturna uloga završnih prekrivnih materijala
kao što su malter i gips pri velikim privremenim opterećenjima kao što je sneg na krovu. Još
testova i istraživanja je planirano u ovoj oblasti. Treba naglasiti da u oblastima sa puno snega,
kao što je Nebraska u Sjedinjenim Državama, objekti od balirane slame nisu pokazali probleme
pri opterećenjima od snega tokom godina.
Pri testiranju simulacije opterećanja vetra (brzine 100 milja na sat), nemalterisani paneli su
pokazali maksimalno izvijanje od 2.5cm ili manje. Ovi paneli su bili istih dimenzija kao oni za
testiranje kompresijom, povezani samo armaturom i dve sajle od ankera u zemlji do ploča za
krov na vrhu panela.
Lateralno opterećenje u ravni (guranje zida sa kraja) pokazalo je odstupanje od 10cm na vrhu
zida pri opterećenju od 968 kilograma. Paneli su u ovom testu pokazali velike varijacije u
rezultatima, najverovatnije usled razlike u kompresiji od strane sajli sa kojim se zid povezuje sa
krovnim elementima. Kod najzategnutijeg od tri slučaja, koji predstavlja normalne uslove kod
zidova od balirane slame, pokazao je odstupanje od samo 6cm. Dodavanjem bilo kakvog finiša
na zid bi uveliko uvećali performanse u ovom pravcu.
Dodatna istraživanja i testiranja su neophodna radi boljeg razumevanja sklopova od balirane
slame u širem broju situacija – u višespratnim konstrukcijama, objektima koji mogu da izdrže
veće opterećenje u vidu snega, i primena balirane slame u kombinaciji sa drugim materijalima,
pošto je sad već i praktično dokazano da ne postoje problemi sa jednospratnim konstrukcijama.
Tokom izgradnje objekta od pirinčane slame u Kaliforniji, arhitekta Bob Theis je sproveo
testiranje zida od balirane slame u vidu merenja odstupanja usled vertikanog opterećenja.
Značajna razlika u odnosu na prethodne testove je bila serija uzastopnih opterećenja. To je ono
što se u stvari dešava u oblastima sa puno snežnih padavina, objekti su pod teretom snega koji
se topi, a zatim opet napada, što je šablon koji se tokom zime više puta ponovi. Test je
sproveden na sledeći način. Zid je građen na betonskim temeljima, 0.6m u širinu, 3.65m u
dužinu i 2.4m u visinu (6 redova bala). Korišćene su bale od pirinčane slame sa tri sajle. Samo
‘sklapanje’ zida je bilo uobičajeno, sa čeličnom armaturom koja prolazi celom visinom kroz
sredinu širine i na četvrtine dužine zida. Ova armatura se nastavljala u četvrtaste grede, na čijim
krajevima (na vrhu i dnu) se nalazila iverica debljine 1.9cm. Oko svake šipke su se nalazile
drvene letve povezane nosačima greda sa poprečnim letvama. Ovakvo snažno povezivanje
dozvoljavalo je predkompresiju zida pomoću šupljih greda unutar kojih se moglo vršiti dotezanje
pomoću navoja na samim šipkama armature. Nakon završetka izgradnje zida za testiranje,
visina je izmerena na ćoškovima i na sredinama strana. Šrafovi su zatim zategnuti najviše
moguće (ručnim ključem) i visina ponovo izmerena. Vertikalno odstupanje je u proseku bilo
9.85cm. Šrafovi su ponovo opušteni i stvaljen je ram sa teretom na zid, u vidu pet rezervoara sa
vodom. Ukupna maksimalna težina rama za testiranje je bila 3465 kilograma, što je 963
kilograma po linearnom metru zida. To je 1.6 puta veće od dizajniranog opterećenja od 605
kilograma po linearnom metru. Rezervoari su napunjeni vodom, i odstupanje izmereno. Zatim
su rezervoari ispražnjeni, a odstupanje ponovo izmereno. Ovaj ciklus je ponovljen tri puta, dok
nije došlo do ekvilibrijuma, to jest dok odstupanje i povratak od istog nisu bili u proseku jednaki.
(Pri ekvilibrijumu, odstupanje je pri dizajniranom opterećenju bilo u proseku 1.25cm, a
povećanjem opterećenja na 907 kilograma po linearnom metru, povećalo se za 0.3cm.)
Inicijalni test predkompresije je pokazao smanjenjem visine zida za oko 9.8cm da je sistem
šupljih greda i armature sa navojima dovoljan da testira zid na opterećenja do 1.5 puta veća
nego očekivano.
Za kraj testa, zidovi i šuplje grede su pokriveni malterom debljine otprilike 2.2cm. Nakon
sušenja, zidovi su obeleženi tačno kod greda, i opterećeni rezervoarima sa vodom, i ostavljeni
tako četiri dana. Odstupanje se nije pojavilo, kao ni pucanje bilo gde na malteru.
Međutim, većina građevinaca u SAD a sada i šire, odlučuje se za tradicionalne drvene skeletne
sisteme za prihvatanje tereta objekata koji u potpunosti ispunjavaju sve zahteve strogih
bezbednosnih, ali i zdravstvenih propisa za noseće i nenoseće zidove. Horizontalna opterećenja
jakih vetrova i seizmičkih potresa rešavaju se običnim čeličnim kosnicima/utegama. Zidove od
slame prvenstveno treba zaštititi od uticaja vetra. Testovi su pokazali da malterisan zid od
slame može izdržati pritisak od 50 funti po kvadratnoj stopi (240 kg/m²). Međutim, ovakvi sistemi
imaju dodatne prednosti u odnosu na skeletne drvene, kao što su dodatna elastičnost i
fleksibilnost. Opšte mišljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i
oštećenjima osnovnog skeletnog sistema jer, zahvaljujući upravo optimalnoj elastičnosti, ne
koncentrišu negativna dejstva sila u jednoj tački (što je osnovni uzrok oštećenja krutih betonskih
konstrukcija usled pojačanih vibracija).
Seizmička otpornost
Čini se da će objekti od balirane slame biti od posebne vrednosti u oblastima gde su zemljotresi
česti. Konvencionalne građevine od zemlje, čerpića ili kamena (80% domova u svetu) su
ekstremno opasne pri zemljotresima i skupe za ojačavanje. 1976. godine u Kini je u zemljotresu
poginulo oko 250.000 ljudi, i to većina usled kolabiranja nearmiranih objekata.
Nasuprot objektima od ovih materijala, balirana slama ima dobar odnos širine i visine, i može se
lako i efikasno ojačati pomoću drveta, bambusa ili čelične armature. Priroda balirane slame,
njena fleksibilnost i snaga su skoro idealni sa seizmičkog stanovišta, dokle god su veze između
zidova od balirane slame, krovne konstrukcije i temelja adekvatne. Zidovi od balirane slame
praktično mogu da apsorbuju potrese, umesto da ih prenose na krov kao kod konvencionalno
građenih objekata. Sloj maltera (ojačan žicom) može dodatno ojačati ovakve zidove.
Arhitekta Bob Theis je 1994. godine dizajnirao prvi odobreni nosivi objekat od balirane pirinčane
slame u Kaliforniji, koja je projektovana da izdrži seizmičke sile. Od tada se nastavio razvoj
dizajna seizmički otpornih objekata od balirane slame.

Ekološke prednosti
Izgradnja pomoću balirane slame može biti velika korist u područjima gde je slama neželjeni
otpadni proizvod. Spora razgradnja slame u prirodnim uslovima stvara poljoprivrednicima
probleme u vidu odlaganja, jer za razliku od sena koje je bogato azotom, slama ne može da se
koristi kao krmno bilje, i stabljike su predugačke da bi se dovoljno dobro obradile.
Najrasprostranjeniji način uklanjanja je spaljivanje, koje je, osim evidentnog emitovanja ugljen-
monoksida i čestica koje se količinama mogu meriti sa onima iz elektrana, i uzaludno utrošena
toplotna energija. U velikom broju zemalja EU, pa i SAD, spaljivanje viška slame, a i trave je ili
regulisano zakonom ili potpuno zabranjeno.
Usporavanje globalnog zagrevanja takođe je moguće pomoću izgradnje baliranom slamom.
Redukcijom količine spaljene slame bi se smanjila i proizvodnja ugljen-monoksida i azotnih
oksida u hiljadama tona godišnje. Odstranjivanje pirinčane slame i njeno baliranje za gradnju bi
značajno umanjile emisije metana usled mikrobiološkog raspadanja. Međutim, nije neophodno
uklanjati svu slamu. Deo se može ostaviti na određenim lokacijama gde služi kao prevencija
erozije zemljišta. Takođe postoji potencijal da se smanji potrošnja drveta u izgradnji, jer je to,
pogotovo u nerazvijenim zemljama dodatno doprinosi uništavanju šuma, a usled dobre izolacije
smanjila bi se i potrošnja drveta korišćenog za ogrev.

Energetska efikasnost
Objekti od balirane slame su termički efikasni i štede energiju, jer je toplotna otpornost značajno
bolja nego kod konvencionalnih materijala, naravno, zavisno od tipa slame i debljine samog
zida. U zavisnosti da li zid ima dva ili tri reda bala, i da li su one postavljene ležeći ili po strani,
toplotna otpornost je dva do tri puta veća nego kod zidova dobro izolovanih objekata, i pet do
deset puta veća nego na starim objektima. Dodatno tome (ukupnoj toplotnoj otpornosti)
doprinose i ostali slojevi zidova poput gipsa.
Da bi se maksimizirala korist visoke efikasnosti zidova od balirane slame, objekat bi trebao da
ima dobro izolovan krov ili potkrovlje (u dosta slučajeva se može iskoristiti slama), dobro
izolovani temelji, prozori i vrata, dobro dihtovanje radi smanjenja promaje i optimalna ventilacija
postignuta oblaganjem zidova gipsom i bojama koji mogu da dišu ili izmenjivačem toplote radi
efikasnog ubacivanja svežeg vazduha. Dobre izolacione karakteristike i velika masa ovih zidova
ostavlja mogućnost otvaranja prozora tokom skoro cele godine, što doprinosi količini svežeg
vazduha unutar objekta.
Odlične izolacione karakteristike zidova od balirane slame takođe čine pasivne sisteme za
hlađenje kao što su bazeni i tornjevi za rashlađivanje, efikasnijim i praktičnijim u veoma toplim i
suvim predelima.

Održivost
Za razliku od drvne građe, slama se može uzgajati za manje od godinu dana u okviru kompletno
održivog sistema. Usled velikog broja definicija, održivost se ovde odnosi na sistem koji je u
stanju da traje večno. Naravno, mora se voditi računa i o stanju zemljišta u smislu prevencije
erozije i održavanja plodnosti tla putem aditiva, rotacije useva, kao i upotreba višegodišnjih
useva.
Slama se uspešno može uzgajati u kombinaciji sa ostalim usevima, time povećavajući
produktivnost istog obnovljivi resurs koji će se koristiti kao dominantan građevinski materijal je
posebno pogodna u oblastima kao što su Ruske stepe i ravnice u severnoj Kini, gde je klima
surova komada zemiljišta. Za to su se najpogodnijim pokazala stabla nekoliko voćnih vrsta.
Konverzija slame u održivi i i drvna građa nedostupna, a slame ima na pretek. Gradnja
baliranom slamom bi takođe bila idealna u pustinjskim oblastima gde se uzgajaju zimske sorte
žitarica duž obalskih pojaseva i dolina reka.
U područjima siromašnim šumama gde su neophodni materijali za uramljivanje krovova,
odabrane sorte kao što je bambus bi brzo i održivo mogle biti uzgajane uporedo sa slamom.
Takođe postoji mogućnost uzgajanja slame samo zbog izgradnje, mada se tu nailazi na već
uočen problem iskorištavanja plodnog tla za prirodne materijale koji ne služe za ishranu.
Međutim, neki ekonomisti tvrde da će ukidanjem subvencija za poljoprivredu skoro pola trenutno
obrađivane zemlje postati dostupno za ove svrhe.
Slama takođe može biti uzgajana na zemljištu nižeg kvaliteta. Na primer, travke žita su duge i
izdržljive, i uspevaju na tlu sa visokim sadržajem vode, visokim salinitetom ili alkalnošću.
Mogućnost održivosti za bilo koji proizvod ili sistem se povećava ukoliko se energija potrebna za
proizvodnju i funkcionisanje drži na minimumu. Kada se u ovom kontekstu slama ocenjuje kao
građevinski materijal, ona kotira veoma visoko. Kod nje nema potrebe za većinom energije i ne
proizvodi se otpad kao kod proizvodnje industrijskih građevinskih materijala. Na primer, za
proizvodnju jedne tone slame potrebno je 112.500 BTU (British Thermal Unit, BTU =
1055.05585 J), u poređenju sa betonom, za koji je potrebno 5.800.000 BTU. Prema
kalkulacijama koje je izveo Ričard Hofmajster sa Skotsdejl univerziteta u Arizoni, zidovi od
balirane slame su najmanje trideset puta manje energetski zahtevniji nego zid sa drvenim
ramovima i ekvivalentnom izolacijom od staklene vune. Ovakva redukcija značajno pomaže
minimiziranju ekoloških i finansijskih uticaja na proces izgradnje. Naravno, u idealnom slučaju,
uzgoj slame bi trebao da bude što bliže samom mestu gradnje radi smanjenja energetskih
potreba za transport.

Termičke karakteristike
Zidovi od bala slame zaštićeni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost akumulacije i
emisije toplote: u toku dana sakupljaće toplotu i zatim je u toku noći ispuštati u prostoriju,
istovremeno se hladeći, da bi zatim u toku dana prostoriji predavali svežinu sakupljenu u toku
 noći. Ova osobina doneće velike prednosti u komforu tokom sve dužeg leta, ali osnovna
prednost jeste efekat na potrošnju energije.
Monolitni sastav je od ključne važnosti za izuzetna termoizolaciona svojstva zidova od slame.
Posebno ističem njihove najveće prednosti u odnosu na višeslojne i zidane zidove:
 visoki stepen trenja između bala slame zadržava ih na mestu bez ikakvih vezivnih sredstava a
pravilnim postavljanjem, i zahvaljujući vertikalnom opterećenju krovne konstrukcije, dolazi do
veoma kompaktne veze (preplitanja slamki) između horizontalnih redova, ali i susednih bala u
jednom redu (blagim povećanjem dimenzija pod pritiskom)
 potpuno odsustvo horizontalnih i vertikalnih spojnica koji u zidanim konstrukcijama postaju
mini-hladni mostovi (toplotna provodljivost spojnice nikada nije jednaka toplotnoj provodljivosti
uzidanog elementa, a zaštita termoizolacionim slojem neće anulirati ovu razliku)
jednoslojni zid obezbeđuje pravilnu razmenu i regulaciju spoljašnjih i unutrašnjih uticaja
temperature i vodene pare bez opasnosti kondenza u unutrašnjosti zida (parna brana
nepotrebna).

Otpornost na vlagu
Gljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vlažnosti (preko 20% suve mase, tj. relativne
vlažnosti 70-80%). Ozbiljnija oštećenja javljaju se tek kada je slama duži vremenski period
izložena ovim uslovima. Hronična naizmenična promena vlažnosti ne predstavlja nikakvu
pretnju. U Kaliforniji periode intezivne kiše prate dani suvog vetra koji odlično isuše zidove. Iz
tog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao što je to npr. slučaj u Britaniji
(međutim, ova nepogodnost važi i za sve druge fasadne sisteme). Vlaga na fasadi pređe 20%
prilikom dužeg perioda intezivnih kiša, ali se skoro uvek sasvim osuši pre nego gljivice uspeju
da se razmnože u broju koji je vidljiv za oko ili opasan po konstruktivnu stabilnost objekta.
Iskustvo i rezultati testova pokazali se da je najbolji način da se izbegne dugotrajna
koncentracija visoke vlažnosti pravilno oblaganje bala na takav način da one mogu emitovati i
akumulirati vlagu u okruženje, držeći je na optimalnom nivou, kako u samom zidu tako i u
enterijeru. Građevinski papir, koji se u SAD često koristi za impregniranje zidova od iverice i sl,
može umanjiti sposobnost bala da emituju vlažnost čime postaju površina gde će se
koncentrisana vlaga održati na duži period. Zato mnogi iskusni graditelji ovog sistema
preporučuju paropropusne zaptivače i premaze koji sprečavaju vodu/vlagu da prodre kroz
malter i dospe unutar zida, ali istovremeno dozvoljavaju prolazak pare iz unutrašnjosti objekta
kroz malter kojim je zid obložen.
Statistički podaci za zidove od bala slame pokazuju važnost paropropusnosti obloge zidova –
najčešći uzok propadanja ovakvih kuća dogodio se tamo gde je izvedeno potpuno
zaptivanje/impregniranje zida paronepropusnim premazima čime je omogućeno štetno dejstvo
vlage (ova pojava je skoro isključivo posledica primene savremenih građevinskih sredstava).
Kada je ovo izbegnuto kuća se bez problema može održati i nekoliko decenija u uslovima
veoma vlažnih klima (preko 60 odsto). Tako palata Oak Place u Huntsville, Alabama, izdržava
visoku vlažnost američkog juga još od 1938. godine. Jedna kuća kod Rockporta, Washington,
godišnje prima i do 190cm kiše, a kuća kod Tonasket-a u istoj državi bez temelja i bilo kakve
armature u zidovima, ne pokazuje nikakve znake posustajanja konstrukcije još od 1984. Noviji
objekti građeni u ovom sistemu na severu države Njujork (vlažne zime) i Nove Škotske (hladne
vlažne zime) pokazale su se kao veoma otporne na klimatske uslove. Zbog većih količina vode
koja se prskanjem kišnice nakupi u osnovi zidova, u visini sokle preporučuje se primena
hidroizolacija – ali samo u ovom delu zida! Na vlagu je jednako osetljiv i vrh zida, zbog
isparavanja unutrašnje vlage ka krovnoj konstrukciji. Posledično, iskusni graditelji balama od
slama preporučuju da se građevinski papir (hidroizolacija) postavi na vrhu i dnu ovakvih zidova
(gde valja dodatno postaviti i sloj običnog šljunka, pre nego hidroizolacionu membranu, koji bi
obezbedio najpravilniju regulaciju vlage u dodirnoj površi zida i temeljne ploče.

Otpornost na insekte i sadržaj pesticida

U poređenju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu (u SAD termiti
predstavljaju čestu opasnost za objekte od materijala organskog porekla). U svakom slučaju
sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom zaštite drveta. Same bale daju insektima
mnogo manje prostora za život i kretanje nego npr. bondruk sistem koji se inače koristi u SAD
(mada su i kod nas sve češći šuplji zidovi sa gipskartonskim pločama). Za razliku od sena,
slama sadrži veoma malo hranljivih sastojaka i sama po sebi ne privlači insekte. Dovoljna je,
mada ne i neophodna, standardna zaštita bala koja se i inače koristi prilikom dezinsekcije.
Velika zabrinutost postojala je zbog pesticida u samoj slami kojima je bio prskan pirinač (kao
najčešća sirovina za gradnju u SAD), međutim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a
kompresovan u bale pruža veoma malo prostora za njihovo bilo kakvo štetno dejstvo (u uzgoju
pirinča pesticidi se koriste samo u najranijim fazama, te je tokom života biljke njihovo prisustvo
sve manje).

Trajnost materijala
Slamka žitarica se u zemlji raspada nakon šest meseci, dok slamka pirinča traje duplo duže
(zbog visokog procenta silikata koji je dodatno štiti od truljenja). Međutim, slama se vekovima
koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi pronađeni na arheološkim lokalitetima
pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek trajanja može premašiti i nekoliko hiljada godina.
Slama je nalažena u savršeno očuvanom stanju u unutrašnjosti egipatskih grobnica – dakle na
suvom ona se ne raspada (podsetiću još jednom na naše karatavane i sl). Shodno tome,
balirana slama korišćena u gradnji objekata može trajati u rasponu koji graditelji iz SAD u šali
određuju kao period od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od načina na koji se radi i
održava.

Protivpožarne karakteristike
Testovi su pokazali da kuće od balirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru. Na
testu su naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdržale polusatno dejstvo vatre, dok
malterisani zid može da izdrži i cela dva sata! Ovo je pre svega zato što u samom zidu ne
postoje vertikalni kanali i prolazi, već je masa zida kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da
se širi. Kada se tu doda i nešto veći sloj običnog ili zemljanog maltera (u odnosu na standardne
konstrukcije), jasno je da slama ima bolju zaštitu. Međutim, mora se voditi računa da slamke ne
probijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako praktično postaju fitilj. Iz tog razloga, ukoliko
želimo da slamom zaptijemo sve spojeve, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti uglovima oko
otvora i na mestima gde instalacije izlaze iz zidova – ta mesta moramo pažljivo obložiti
malterom ili premazati protivpožarnim premazima (mada uvek možemo koristiti savremene
zaptivne materijale i sredstva).
Napomenuto je da su, uprkos uverenjima, objekti od balirane slame superiorniji u odnosu na
objekte od drvne građe, kada je u pitanju otpornost od požara. Tu odliku duguju velikoj gustini
slame koja jednostavno nema dovoljno kiseonika da bi plamen napredovao. U Sjedinjenim
državama je vršena serija testova otpornosti zidova od balirane slame na vatru, u kojim je
zaključeno da u zavisnosti da li du goli ili imaju sloj maltera ili gipsa, predstvaljaju barijeru protiv
plamena u trajanju dva do tri sata. Pri testiranju jedne nezavisne laboratorije u Teksasu 2000.
godine, nemalterisani zid od balirane slame je imao indeks širenja plamena (flame spread index
– FSI) 10, a indeks nastanka dima (smoke development index – SDI) 350. Po tada važećim
pravilnicima (International Building Code i International Residential Code), zahtevao se
maksimalni FSI od 25, i maksimalni SDI od 450 za izolacione materijale, što pokazuje da je
balirana slama lako ispunjavala uslove za korišćenje i u komercijalnim i u rezidencijalnim
objektima.

Estetika i udobnost
Gradnja balama ne mora da podrazumeva samo upotrebu stabljika žitarica već i konoplje, lana i
drugih industrijskih biljaka (građevinska upotreba bala od recikliranih materijala: papira, plastike,
automobilskih guma i drugih neorganskih materijala još uvek je fazi ispitivanja u konstruktivnom,
i u smislu uticaja na čovekovo zdravlje i okolinu). [9]
Debljina i suptilne krivine balirane slame poseduju poseban karakter. U kombinaciji sa njihovom
visokom izolacionom vrednošću i mogućnošću disanja, ovakvi zidovi mogu proizvesti osećaj
udobnosti koji je nemoguće naći kod tankih ravnih zidova od modernih materijala. Zidovi od
balirane slame izgledom podsećaju na stare kamene zidove, viđene na evropskim seoskim
kućama kao i mediteranskim vilama.
Finiširani gipsom i bojama, zidovi od balirane slame mogu da dišu, čineći unutrašnji vazduh
čistijim i svežijim u odnosu na ustajali vazduh sa malo kiseonika na koji se često nailazi u
kućama. Visoka izolaciona vrednost takođe pomaže u stvaranju stabilne sredine koja se lako
hladi i greje i pruža daleko superiornije uslove života od većine modernih stambenih objekata.
Još jedna prednost objekata građenih od balirane slame je zaista superiorna zvučna izolacija,
od prirodnih izvora buke kao što su vetrovi, kao i od veštačkih izvora (gradska buka, saobraćaj
itd.).
Dimenzije bala određene su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala u SAD: sa
dvostrukom – 46×35/40×80/120cm i trostrukom vrpcom – 53×40×90/120cm. Težina bala tako
se kreće od 18 do 45kg po komadu. U poslednje vreme postaju uobičajene i bale većih
dimenzija 1×1m; 1×1,2m; kao i 1,2×1,2×2,4m teške i do cele tone! Moguće je koristiti i okrugle
bale u obliku valjaka prečnika 1,2 do 1,5m. Ovakve dimenzije pružaju projektantima veliki izbor
u oblikovanju objekata i unutrašnjeg prostora.

Lakoća izgradnje
Izgradnja zidova od balirane slame zahteva mnogo manje fizičkog rada u poređenju sa ostalim
materijalima kao što su betonski blokovi, cigla, čerpić ili kamen, i zahtevaju značajno manje
veštine.
Mnogo ljudi se oseća zastrašeno procesom izgradnje objekta konvencionalnim materijalima.
Kompleksnost, umeće koje se zahteva, potrebno vreme i ulaganja mogu izgledati preveliki i
obeshrabrujući. Izgradnja pomoću balirane slame olakšava ceo proces i dozvoljava manje
iskusnim i umešnim ljudima da se direktno uključe u proces stvaranja svojih domova.
U Sjedinjenim Državama je pokazano da se osnovne metode gradnje pomoću balirane slame
mogu savladati u toku dvodnevne radionice. Velika prednost je i to što se ovim može baviti bilo
ko, uključujući žene i decu, pa postoji i socijalni aspekt pravljenja ovakvih zidova, koji je izašao
na videlo više nego jednom, spajajući ljude iz istih zajednica u ovakvim poduhvatima.
 Gradnja zidova od balirane slame

Cene i troškovi
Iako su tehnike izgradnje baliranom slamom jednostavne i relativno lake za izvedbu, ono što
približava ukupne troškove konvencionalnom načinu gradnje zidova (troškovi gradnje zidova
predstavljaju oko 15% ukupnog troška) su njihova veća debljina koja zahteva veće dimanzije
gornjih ploča, kao i veće temelje. Pored toga, tu je i cena zaptivanja i malterisanja zidova sa obe
strane, što su ključni elementi u prevenciji truljenja slame.
Nije ispravno reći da je građenje kuća od slame pogodno u apsolutno svakoj sredini, pogotovo u
urbanim sredinama, ali svaki objekat van većih naselja apsolutno je pogodan za građenje
balama slame.
Ovde su navedene samo neke od smernica uz pomoć kojih se može doći do okvirne računice
isplativosti ovakvog građenja, kao i prednosti tokom upotrebnog veka objekta:
 dostupnost materijala i kratka relacija (niža cena) transporta
 za objekat od 100m² potrebno je oko 400 bala slame (cena bale je varirala od jedne do čak
šest bala za 100 dinara)
 prilikom zidanja potrebno je daleko manje armature, nema troškova za cement i pesak (lepak),
nisu potrebni armirano-betonski vertikalni i horizontalni serklaži za seizmičku zaštitu
 malterisanje može biti mašinsko ili ručno, malterom ili blatom (oko 50% veća potrošnja maltera
u ovoj fazi radova)
 nije potrebna dodatna termoizolacija – ne postoji trošak u vezi sa materijalom i radovima
 nema osetljivih završnih radova (specijalni sloj fasade, izbegavanje spojnica termoizolacije od
bilo kog materijala, zaptivanje kritičnih spojnica oko otvora, ispod krova…)
 daleko manja mogućnost pojave hladnih mostova zahvaljujući punoj/monolitnoj zidnoj masi
 zid lako možete probiti (zatvoriti) na onom mestu gde vam se dopadne, a ukoliko je potrebno,
krovnu venčanicu možete osigurati dodavanjem drvenih podupirača na tom mestu
 toplotni komfor i energetska efikasnost kuća od bala slame može se meriti samo sa onim u
objektima koji ispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih desetak godina
 okruženje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.
Što se tiče troškova izgradnje pomoću balirane slame, oni zavise od nekoliko činilaca; od
regiona, klimatskih uslova, samog lokaliteta u regionu, i na kraju od troškova u vidu dozvola i
legalizacije. U nekim delovima Kalifornije, se na primer, dešavalo da troškovi legalizacije
prevazilaze troškove same izgradnje objekta od balirane slame.
Ako se troškovi izgradnje nekog objekta specifikuju, na izgradnju spoljnih zidova odlazi između
10 i 20% od ukupnog troška izgradnje. U ovim proračunima se podrazumeva zid sa drvenim
okvirom, dok razmatranje drugih materijala i metoda konstrukcije kao čerpić, glina, opeka ili
izolacija sa obe strane zida, rapidno podiže ovaj udeo. Prema raznim procenama, ovakvi vidovi
izgradnje mogu da budu 25 do 50% skuplji od korišćenja balirane slame. Veliku ulogu u tome
igraju zakonski propisi u vidu izolacionih performansi, jer je kod klasičnih materijala uglavnom
potrebno dodatno izolovati zidove.
Još jedna varijabla u proračunu je sama cena slame po bali. Logično je da će slama uzgajana i
balirana u neposrednoj blizini mesta izgradnje smanjiti troškove. U područjima gde odlaganje i
uklanjanje slame predstavja problem, može biti čak i besplatna.
Jedan od metoda smanjivanja troškova je takođe već spomenut, a to je da pri izgradnji od
balirane slame nisu potrebni specijalizovani radnici, već i sami vlasnici, ukoliko žele, mogu
učestvovati u radovima. Sledeći jednostavna uputstva, relativno nekvalifikovan radnik može
veoma brzo podići zid od slame, mnogo brže u odnosu na podizanje zidova od konvencionalnih
materijala.
Svi ovi proračuni su doduše vezani samo za igradnju objekta, dok se prava slika isplativosti i
visine troškova vidi pri analizi kompletnog životnog ciklusa objekta, što je predstavljeno u
sledećem poglavlju.

Troškovi životnog ciklusa objekta od balirane slame

Troškovi životnog ciklusa u toku 30 godina
Sledi procena i poređenje troškova i uštede za dom od 420 kvadratnih metara, sa tri spavaće
sobe, dva kupatila, u oblasti umerene klime, sa potrebama i za grejanjem i za hlađenjem.

Konvencionalna izgradnja

 Troškovi izgradnje – 82500 $

 Učešće (20%) – 16500 $
 Troškovi sa kamatama – 118800 $
 Energetski troškovi (grejanje i hlađenje) – 36000 $
 Ukupni troškovi životnog ciklusa – 171300 $

Balirana slama – sa izvođačima radova

 Troškovi izgradnje – 82500 $

 Učešće (20%) – 16500 $
 Troškovi sa kamatama – 118800 $
 Energetski troškovi (grejanje i hlađenje) – 18000 $
 Ukupni troškovi životnog ciklusa – 153300 $
 Ušteda – 18000 $

Balirana slama – delimično samostalno izvođenje radova (zidovi, krov, završni radovi)

 Troškovi izgradnje – 40000 $

 Učešće (20%) – 8000 $
 Troškovi sa kamatama – 57600 $
 Energetski troškovi (grejanje i hlađenje) – 9000 $
 Ukupni troškovi životnog ciklusa – 74600 $
 Ušteda – 96700 $

Balirana slama – potpuno samostalno izvođenje radova, korišćenjem recikliranih

materijala

 Troškovi izgradnje (gotovina) – 20625 $

 Učešće – nema
 Troškovi sa kamatama – nula
 Energetski troškovi (grejanje i hlađenje) – 9000 $
 Ukupni troškovi životnog ciklusa – 29625 $
 Ušteda – 141765 $

Iako je ušteda tokom 30 godina impresivna, dobro izgrađen objekat od balirane slame bi trebao
da traje duže od 100 godina, sa veoma niskim troškovima održavanja. Ušteda tada postaje još
vidljivija.

Troškovi životnog ciklusa u toku 100 godina

Konvencionalna izgradnja

 Cena – 527340$
 Ušteda – /

Balirana slama – sa izvođačima radova

 Cena – 467900 $
 Ušteda – 59440 $

Balirana slama – delimično samostalno izvođenje radova (zidovi, krov, završni radovi)

 Cena – 227780 $
 Ušteda – 299560 $
 Balirana slama – potpuno samostalno izvođenje radova, korišćenjem recikliranih
materijala

 Cena – 29625 $
 Ušteda – 497715 $

Potrebne su podrobnije studije životnog ciklusa, pogotovo što su svi proračuni rađeni pre
legislativa koji su se ticale očuvanja životne sredine, kao što je na primer emitovanje CO2 u toku
života proizvoda. Objekat od balirane slame bi se najverovatnije pokazao još kompetitivnijim
imajući u vidu uticaj na životnu sredinu.

Pro i contra
Kao i kod svakog građevinskog materijala, uvek je najbolje proceniti sopstvene potrebe i ciljeve
pre odabira jednog konkretnog materijala. Ekološki održivi objekti mogu na veliki broj načina i
kroz veliki broj materijala postići neophodnu energetsku efikasnost. Kada odgovara određenom
projektu, gradnja pomoću balirane slame ima mnogo prednosti, ali i nedostataka.
Prednosti gradnje baliranom slamom
1. Balirana slama se pravi od otpadnog proizvoda. Kada se nakon žetve odvoji jestivi deo
(pšenica, pirinač), ostatak stabljike često predstavlja problem u smislu odlaganja za
zemljoradnike. Baliranjem se slami daje novi život. Poljoprivrednici mogu da zarade, a
građevinski preduzimač dobija odličan izolacioni i građevinski materijal.
2. Objekti izolovani baliranom slamom mogu imati izolacionu moć R-vrednosti od R-30 do R-35 ili
više. Što je deblji zid, R-vrednost je veća.
3. Zidovi od balirane slame su najmanje 46cm (18 inča) debeli. Ovo doprinosi estetskoj vrednosti
objekta jer su debeli zidovi građeni konvencionalnim materijalima veoma skupi. Debljina zida
čak pomaže pri refleksiji sunčevih zraka po prostoriji..
4. Zbog debljine zidova od balirane slame, svaki prozor može imati mesto za sedenje ili policu.
Ovo je estetski, kao i praktični element dizajna..
5. Koncept gradnje baliranom slamom je lako razumljiv čak i neiskusnim radnicima. Pod
nadzorom jedne osobe sa iskustvom u ovom polju, novopečeni radnici se lako uključuju u
proces gradnje. Ovo pomaže ne samo širenju dobrog glasa o gradnji pomoću slame, već i
vlasnik može uštedeti angažujućći volontere da pomognu oko podizanja zidova..
6. Balirana slama ima veoma malo inkorporirane energije. To znači da je vrlo malo energije
utrošeno za njihovu proizvodnju pošto je sunčeva energija glavni izvor pri rastu biljaka. Stvarni
utrošak energije je pri samom procesu baliranja i transportovanja do mesta gradnje. Ostali
izolacioni materijali, kao što su stklena ili mineralna vuna zahtevaju znatno veće količine
energije za proizvodnju.
7. Balirana slama je u potpunosti biorazgradiva – kada za to dođe vreme. Ako se dobro
održavaju, objekti od balirane slame mogu trajati i preko 100 godina. U nekom momentu, svi
objekti će biti zamenjeni. Kada to vreme dođe, balirana slama jednostavno može da se
pomeša nazad sa zemljom, dok konvencionalni materijali, pogotovo izolacioni, tada postaju
problem za pravilno odlaganje.
8. Zidovi od balirane slame mogu biti oblikovani noževima ili motornim testerama. Otvori oko
prozora i vrata mogu lako da se zaoble, mada isto tako bale mogu biti finiširane pravilnim
uglovima. Takođe se u takve zidove mogu usecati i niše.
9. Uprkos onome što izgleda logično, propisno sagrađeni zidovi od balirane slame su se pokazali
mnogo bolji u otpornosti na požar u odnosu na standardnu drvenu konstrukciju. Ovo je uzrok
velike gustine slame koji teži samo da se zadimi i ugasi kada se izvor paljenja otkloni.
10. Izolacija od balirane slame je najefektivnija u klimama gde je grejanje i/ili hlađenje objekta
neophodno radi komfora.
11. Objekti od balirane slame imaju tu prednost prirodnih materijala da se estetski mogu uklopiti u
više arhitektonskih stilova.
Negativne strane gradnje baliranom slamom
1. Pošto nije u pitanju konvencionalni građevinski materijal, izvođač radova bi morao da ovlada
novom tehnikom gradnje. Iako tehnika nije teška, razlika ipak postoji.
2. Ukoliko gradnja pomoću balirane slame nije zakonski regulisana na lokalnom nivou, dobijanje
dozvola može biti teže nego inače.
3. Zidovi od balirane slame moraju da se održavaju suvim, jer je vlaga, kao i kod drugih
građevinskih materijala, štetna i za slamu. Po svaku cenu treba izbeći vlagu koja nadolazi sa
krova. Ako se održavaju suvim, zidovi od slame će trajati koliko i ceo objekat.
4. Područja sa ekstermnom vlažnošću vazduha ili količinama padavina nisu najpogodnija za
gradnju baliranom slamom.
5. Usled debljine zidova (obično oko 45-50cm), veća kvadratura će biti neupotrebljiva nego kod
standardnih materijala.
Ukoliko balirana slama nije dostupna u krugu od nekoliko stotina kilometara od mesta gradnje,
mora se uzeti u obzir potencijalno zagađenje usled transporta.

Autor: Aleksandar Savić dipl. ing.

Literatura:

[1]. http://www. beodom.com

[2]. http://www.holkluster-steiermark.at
[3]. Eurpoean Commission Decision on establishing the ecological criteria for the award of the
Community Eco-label for buildings, http://www.eur-lex.europa.eu
[4]. http://www.mem.gov.rs
[5]. http://en.wikibooks.org/wiki/Straw_Bale_Construction/Characteristics/Insulation
[6]. http://predator.com.hr/kuce-od-balirane-slame/1330
[7]. http://www.sbi.dk/download/pdf/jma_slides_halmhuse.pdf
[8]. Stitt, F.; Ecological Design Handbook, The McGraw – Hill Companies, ISBN 0-07-061499-
7, USA, 1999.
[9]. http://gorannecin.rs/2009/10/kuce-od-slame-gradnja/
[10]. http://www.gilacountyaz.gov/DepartmentFiles/CommunityDevelopment/strawbaleconstructi
on.pdf
[11].http://www.house-energy.com/House/Strawbale.htm
[12]. http://ascpro0.ascweb.org/archives/cd/2010/paper/CPGT161002010.pdf
[13]. http://malestvari.org/malestvari/kuca-od-slame/
[14]. http://www.buildingwithawareness.com/blog/2009/04/the-pros-and-cons-of-straw-bale-wall-
construction-in-green-building/
[15]. Krnjetin, S.; Graditeljstvo i zaštita životne sredine, Prometej, ISBN 86-7639-763-5, Novi
Sad 2004.