1.

Банкарски послови - појам и карактеристике

Банкарски послови су депозитни, кредитни и други правни послови који за свој предмет имају промет новца,
ХОВ и одређених услуга које банке обављају за своје клијенте. Банкарски послови су уговори ИНТУИТУ
ПЕРСОНАЕ, у већини случајева су формални уговори, адхезиони уговори, а често и формуларни уговори.

Банка је обавезна да у поступању код обављања банкарских послова наступа са повећаном пажњом – пажњом
доброг стручњака. Банкарски послови се деле на активне банкарске послове, односно оне у којима је банка
поверилац, пасивне банкарске послове, односно оне у којима је банка дужник и неутралне послове у којима
банка није ни поверилац ни дужник. Постоји и подела на кредитне, депозитне и услужне послове.

2. Активни банкарски послови

Активни банкарски послови су они послови у којима се банка јавља као поверилац свог клијента (уговор о
кредиту и други слични послови, уговор о дозвољеном прекорачењу рачуна и тд).

3. Уговор о кредиту

Уговором о кредиту банка се обавезује да кориснику кредита стави на располагање уговорени износ новчаних
средстава, на одређено или неодређено време, за неку намену или без утврђене намене, а корисник се обавезује
да банци плати камату и да примљени износ врати у време и на начин како је то одређено уговором.

Уговор о кредиту је двостранообавезан теретни уговор. Он је формални уговор, јер мора бити закључен у
писаној форми. Често је у питању уговор по приступу (адхезиони уговор).

Битни елементи уговора о кредиту су износ кредита и услови давања, коришћења и враћања кредита. Битан
елемент уговора о кредиту је предмет кредита, односно да ли се ради о новцу или роби.

Обавеза даваоца кредита – кредитора је да кориснику кредита стави на располагање уговорену суму новца, на
начин и под условима предвиђеним уговором. Банка – кредитор има право на камату и право да прати
реализацију кредита. Обавеза корисника кредита је да наменски користи кредит, да плаћа камату и да врати
износ кредита. Камата представља цену коришћења кредита.

4. Уговор о кредиту – врсте

Постоје различите поделе кредита. Подела кредита на наменске и ненаменске извршена је у односу на
чињеницу да ли је уговором о кредиту утврђена намена за коју се кредит користи. Друга подела је на
краткорочне (са роком враћања до годину дана) и дугорочне. Према предмету, кредити се деле на новчане и
робне.

Хипотекарни кредити су они кредити код којих се у корист банке успоставља хипотека на непокретној имовини
дужника.

Винкулациони кредити се одобравају на основу тога што корисник кредита код банке депонује документе који
омогућавају располагање робом, а по враћању кредита банка је дужна да депоноване документе врати.

Акцептациони кредити немају за циљ исплату комитенту новчаних средстава, већ му банка акцептира меницу,
коју је комитент издао, постајући главни дужник по њој, чиме, својим угледом и кредитном способношћу,
повећава бонитет његове менице.

Рамбурсни кредит је такав банкарски посао код ког рамбурсна банка акцептира меницу свог клијента и
одобрава му кредит, с тим што се новчана свота из тог кредита може исплатити само уз презентацију и предају
банци уговором предвиђених робних докумената.

Ломбардни кредит је посебан банкарски посао у коме банка клијенту одобрава кредит на основу залоге неке
вредности (положених ХОВ, удела у инвестиционим фондовима, полисе животног осигурања итд), при чему
положена вредност служи банци као средство обезбеђења кредита.

5. Есконтни посао

Уговором о есконту обавезује се ималац ХОВ која још није доспела на плаћање да ХОВ пренесе на банку, а банка
се обавезује да му за то исплати износ на који ХОВ гласи по одбитку недоспеле камате, банкарске провизије и
 трошкова. Есконт заправо представља разлику између номиналне вредности ХОВ и есконтоване вредности
ХОВ, тј. цену уновчавања ХОВ пре њене доспелости.

6. Кредитне картице

Уговор о издавању и коришћењу платне картице је такође подврста уговора о кредиту. Платна картица, која
може бити кредитна и дебитна, јесте инструмент безготовинског плаћања који његовом кориснику омогућава
плаћање робе и услуга и подизање готовог новца.

7. Пасивни банкарски послови

Пасивни банкарски послови су они банкарски послови у којима се банка јавља као дужник. У ове банкарске
послове спадају емисиони послови, уговор о банкарском текућем рачуну, уговор о банкарском новчаном
депозиту, уговор о банкарском неновчаном депозиту, уговор о депозиту ХОВ, уговор о улогу на штедњу и уговор
о сефу.

8. Уговор о текућем рачуну

Уговором о текућем банкарском рачуну банка се обавезује да заинтересованом лицу отвори посебан рачун и да
преко тог рачуна прима уплате и врши исплате у границама његових средстава на рачуну и одобреног кредита.

Ради се о двостранообавезном теретном уговору који мора бити закључен у писаној форми.

Обавезе банке су да прима уплате и врши исплате по налогу корисника, да води уредан салдо плаћања и да
кориснику учини доступним салдо рачуна.

Обавезе депонента су да плаћа провизију за банчине услуге и трошкове одржавања текућег рачуна.

9. Банкарски новчани депозит

Уговор о банкарском новчаном депозиту је уговор којим се депонент обавезује да положи код банке одређени
новчани износ, а банка се обавезује да прими тај инос у депозит и на њега по правилу плаћа камату. Уговор је
закључен када се банка обавезала да прими а депонент да положи код банке одређени износ.

Обавезе депозитара су да отвори рачун депоненту, да држи и чува примљена средства на том рачуну, да врши
плаћања по налогу депонента, да депоненту плаћа уговорену камату и да га извештава о салду рачуна.

Обавезе депонента су да полоћи новац на депозитни рачун, да отклони дуговни салдо ако банка изврши исплату
и да у том случају плати обрачунату камату.

10. Уговор о неновчаном депозиту

Уговором о банкарском неновчаном депозиту депонент се обавезује да преда банци на чување одређене
покретне ствари и преузима обавезу да за чување плати банци одређену накнаду, а банка преузима обавезу да
примљене ствари чува са пажњом доброг стручњака и да их врати депоненту на његов захтев. Предмет могу
бити драгоцености, уметнички предмети, вредне колекције поштанских марака и тд. Депозитар нема
овлашћење да се користи стварима. Уговор је сличан остави, основна је разлика у предмету који је уже
дефинисан.

Обавезе банке су да чува примљене ствари, да их адекватно обезбеди, да их врати депоненту на његов захтев и
да му накнади евентуалну штету. Обавезе депонента су да преда ствар која може бити предмет депозита, да
плати накнаду за чување, да накнади штету коју банка претрпи због предаје неодговарајуће ствари.

Постоји отворени и затворени депозит.

11. Уговор о депоновању ХОВ

Уговор о депоновању ХОВ је уговор којим се банка обавезује да ће, уз накнаду, преузети ХОВ ради чувања и
вршења права и обавеза које се у вези са тим захтевају. Банка може вршити права из депонованих ХОВ
искључиво за рачун депонента. Банка је дужна да наплаћује доспеле камате, главницу и уопште све суме на које
депоноване ХОВ дају право. Банка је дужна да на захтев депонента врати ХОВ у свако доба. Враћање се врши
 искључиво депоненту или његовим правним следбеницима или лицима која он овласти, чак и ако је видљиво
да припадају трећим лицима. Ово је посебна врста уговора о неновчаном депозиту.

12. Улог на штедњу

Уговор о улогу на штедњу је врста банкарског новчаног депозита код којег банка од депонента прима новчани
улог на штедњу и издаје штедиши штедну књижицу са уписаним улогом. Не уговара се износ који је штедиша
дужан да уложи. Ради се о реалном уговору, јер правни односи између штедише и банка настају тек предајом
штедног улога. Као штедиша може се појавити искључиво физичко лице или група физичких лица.

Улози на штедњу могу бити по виђењу или са ороченим отказним роком и без отказног рока. Могу бити и
наменски и ненаменски.

13. Уговор о сефу

Уговором о сефу банка се обавезује да кориснику стави на употребу сеф за одређени временски период, а
корисник се обавезује да за то плати банци уговорену накнаду. Сеф је посебно обезбеђен затворен простор у
банци, у виду касете, благајне, претинца или слично. Обавеза је банке да организује надзор над сефом и његову
тајност.

Обавезе банке су да чува неповредивост сефа, да кориснику омогући приступ сефу, да онемогући неовлашћеним
лицима приступ сефу. Банка одговара искључиво за неповредивост сефа, али не и за стање ствари у сефу.

Обавеза корисника сефа је да не положи у сеф забрањене и оштећујуће ствари и да плати накнаду за коришћење
сефа.

14. Неутрални банкарски послови

Неутрални банкарски послови су они банкарски послови код који се банка не јавља ни као поверилац ни као
дужник, као што су акредитив, банкарска гаранција и послови платног промета.

15. Акредитив

Акредитив је писмо или инструмент плаћања којим налогодавац акредитива налаже банци отварање
акредитива при чему се акредитивна банка обавезује да ће кориснику акредитива исплатити одређену новчану
суму ако до одређеног времена буду испуњени услови наведени у налогу за отварање акредитива. Банка ставља
кориснику акредитива на располагање одређени новчани износ, који корисник може користити тек онда када
испуни одређене услове према налогодавцу акредитива.

У акредитивном послу учествују најмање три лица: давалац акредитива који је купац робе/инвеститор и
слично, акредитивна банка даваоца акредитива и корисник акредитива који је продавац робе/извођач радова
и слично. Осим плаћања, акредитивна банка може по налогу даваоца акредитива да изврши откуп менице
вучене од стране корисника акредитива.

Документарни акредитив који је најчешћи у пракси јесте врста акредитива код ког банка исплаћује кориснику
одређени износ само ако је он подношењем докумената доказао да је испунио услове из акредитива.

Обични акредитив је акредитив код ког исплата није везана неком радњом корисника акредитива.

16. Банкарска гаранција

Банкарска гаранције писмено – гарантно писмо којим се банка – издавалац гаранције обавезује према примаоцу
гаранције да ће му за случај да му треће лице не испуни о доспелости обавезу, у вези са којом је издата гаранција,
платити износ на који гласи гаранција. Банкарска гаранција представља средство обезбеђења потраживања.

Издавању банкарске гаранције претходи закључење неког одређеног правног посла, којим се уређује обавеза
обезбеђења банкарске гаранције. Након закључења основног правног посла, дужник подноси банци захтев за
издавање гаранције и банка му издаје гаранцију. Налогодавац банкарске гаранције (дужник) обавезује се да за
то плати накнаду банци.
 Битни елементи банкарске гаранције су: писана форма, називи и седишта даваоца и корисника гаранције,
назначење основног посла, новчани износ на који гаранција гласи, рок важења, место и датум издавања и
потпис овлашћеног лица даваоца гаранције.

Учесници су: налогодавац – дужник из основног посла, банка – гарант и корисник гаранције – поверилац из
основног посла.

Банка измирује обавезу из гаранције искључиво у новцу, до гарантованог износа. Права из банкарске гаранције
корисник може пренети на треће лице само уз пренос права и обавеза из основног посла.

17. Платни промет

Платним прометом означавају се плаћања и наплаћивања у вези са било којом врстом правних послова, која се
врше преко банке или друге финансијске институције. Покрива готовински и безготовински платни промет,
акцептни налог, девизно пословање.

18. Хартије од вредности - опште карактеристике и принципи

Хартија од вредности је писмена исправа или електронски запис којим се њен издавалац обавезује да ће исплату
на коју се односи таква исправа извршити законитом имаоцу исправе. Најзначајније ХОВ су меница, чек,
обвезница, акција, благајнички запис и складишница.

Постоје две врсте права: право на хартији и право из хартије. Хартије од вредности се користе као средство
робног промета, средство плаћања и средство обезбеђења права.

Битне карактеристике ХОВ су:

• формалност – хартија мора да постоји као писмена исправа или електронски запис
• инкорпорисаност – хартија носи у себи неко имовинско право чији је титулар законити ималац хартије
• негоцијабилност – преносивост ХОВ

19. Битни елементи ХОВ и основна начела (начело инкорпорације)

Битни елементи ХОВ су:

• ознака врсте ХОВ
• ознака класе, односно серије ХОВ, ако је издавалац издао више класа или серија
• назив, седиште и матични број издаваоца ХОВ
• назив, седиште и матични број правног лица, односно име, презиме, адресу и ЈМБГ физичког лица на чије
име гласи ХОВ
• номинална вредност целокупне емисије ХОВ
• номинална вредност ХОВ (или књиговодствена ако нема номиналне)
• опис права и обавеза које ХОВ садржи и начин остварења
• датум издавања односно уписа у регистар

Инкорпорисаност – хартија носи у себи неко имовинско право чији је титулар законити ималац хартије

20. Амортизација ХОВ

Изгубљена хартија од вредности може се амортизовати само ако гласи на име или по наредби уколико посебним
законом није друкчије одређено. Амортизација представља судско проглашење хартије неважећом. Ради се о
ванпарничном судском поступку који се покреће предлогом повериоца их ХОВ.

Циљ - 1) намирење без ХОВ 2) спречавање незаконитог стицаоца да оствари право

Правна последица амортизације је потпуно ослобађање дужника од обавезе која их је теретила.

21. ХОВ на доносиоца

ХОВ на доносица су вредности папири који не гласе на име власника ХОВ илац које је титулар права из хартије,
односно код којих није изричито наведено ко је корисник права из хартије. ХОВ на доносиоца садржи клаузулу
која упућује дужника да обавезу из хартије изврши сваком доносиоцу хартије. Ималац хартије је
 формалноправно легитимисан као титулар права на хартију и права из хартије (лутријске срећке, лото –
тикети).

Пренос ових ХОВ се врши простом предајом – традицијом.

22. ХОВ на име

ХОВ на име, зване још и ректа хартије, садрже име, односно фирму лица које је поверилац тј. титулар права из
хартије (штедна књижица, заложница, цертификат). Пренос ових ХОВ се врши цесијом, а њихово преношење
традицијом и индосаментом је искључено и не производи правна дејства. Специфичност се огледа у томе да се
прво цедира право из хартије, а након тога се преноси и сама хартија, док је код других ХОВ обрнуто. Ове ХОВ
карактерише висок степен сигурности наплате и низак степен циркулације.

23. Разлика измеду ХОВ на име и ХОВ на доносиоца

Претходна два питања – комбиновати.

24. ХОВ по наредби

ХОВ по наредби су оне ХОВ код којих ималац права из вредностне хартије јесте оно лице чије је име, односно
фирма означено у ХОВ, али је том лицу дата могућност да изјавом своје воље одреди неко друго лице као
корисника, тј. имаоца права из хартије. Изјава имаоца права из ХОВ по наредби којом се право из хартије
преноси на друго лице назива се индосамент. Индосирање, тј. клаузула о преносу се уноси на самој хартији.

25. Подела ХОВ према начину преноса

Подела ХОВ према начину преноса врши се на следећи начин:

- серијске хартије – неограничена преносивост у јавном промету
- појединачне – забрана преноса (закон; воља издаваоца)

26. Пуни и бланко индосамент

Индосамент је посебна, од стране индосанта (преносиоца) потписана изјава, којом он преноси ХОВ на
индосатара (стицаоца). Најчешће се преносе ХОВ по наредби (меница и друге). Индосант одговара да ће ХОВ по
доспелости бити исплаћена или акцептирана, осим уколико је у самом индосаменту искључио ту могућност.

Пуни индосамент садржи изјаву о преносу и фирму, односно назив или име лица на које право из ХОВ преноси
(индосатар) и потпис индосанта, а факултативно и друге податке. Уместо индосатара, пуни индосамент може
садржати назнаку „доносиоцу“. Индосатар који је стекао ХОВ по наредби пуним индосаментом може је даље
пренети пуним индосаментом или бланко индосаментом.

Бланко индосамент садржи само потпис индосанта. Даљи пренос ХОВ по наредби са бланко индосаментом може
се извршити на више начина. Прво, индосатар може изнад потписа унети своје име и на тај начин претворити
индосамент у пуни. Друго, ималац ХОВ по наредби са бланко индосаментом може бланко индосамент
претворити у пуни на тај начин што ће као индосатара означити треће лице. Треће, може једноставно предати
ХОВ трећем лицу.

27. Цесија

Цесија је грађанскоправно уступање потраживања којим се преносе ХОВ на име. За пренос потраживања није
потребан пристанак дужника, али је неопходно да он буде обавештен о устучању. Нови ималац ХОВ на име,
односно нови поверилац, има према дужнику сва права и обавезе које је имао његов претходник, односно
преносилац. Цесија је редован начин преноса ХОВ на име. Редован начин преноса ХОВ на доносиоца је проста
предаја – традиција, а редован начин преноса ХОВ по наредби је индосамент.

28. Појам и врсте менице, начин преношења

Меница је ХОВ којом се њен издавалац – трасант безусловно обавезује да ће он сам, или по његовом налогу треће
лице одређено у меници (трасат), исплатити имаову менице или неком другом лицу по његовој наредби
(ремитент), износ новца на који меница гласи, и то у одређено време и на одређеном месту. Меница је типична
ХОВ по наредби. Менице се користе као кредитно средство или као средство обезбеђења кредита.
 Код менице по правилу постоје три лица: издавалац менице који даје налог за плаћање – трасант, лице коме је
упућен налог за плаћање, тј. менични дужник – трасат и лице коме треба да буде исплаћена менична свота –
ремитент. То је уобичајена трасирана меница. Код сопствене менице не постоји трасат, јер је трасант уједно и
дужник.

Елементи менице:
• битни елементи: општи, персонални, календарски и географски
• претпостављени елементи
• факултативни елементи

Врсте менице:
• трасиране (вучене) менице су такве менице којима једно лице даје налог другом лицу да трећем лицу
исплати износ који је означен на меници. Појављује се као робна, пословна и финансијска меница
• сопствена (соло) меница је она меница чији издавалац – трасант се безусловно обавезује да ће он по
доспелости исплатити меничну своту трећем лицу.
• потпуна меница је она која садржи све битне елементе предвиђене законом
• бланко меница је она која садржи само неке битне елементе, а остале елементе овлашћен је да попуни
будући ималац менице.

Издавање менице је прва менична радња којом издавалац менице ставља својеручни потпис на меницу, на месту
одређеном за трасанта, упућујући налог свом дужнику да у моменту доспелости менице плати кориснику
менице назначени износ.

Пренос менице врши се по правилу индосирањем, тј. стављањем клаузуле о преносу на полеђини, најчешће
бланко индосаментом. Изузетно се може преносити и цесијом.

Авалирање је менична радња којом неко лице јемчи да ће дужник испунити обавезу из менице.

Акцептирање је писана изјава трасата којом он прихвата налог трасанта за исплату меничне своте.

29. Чек

Чек је ХОВ којом њен издавалац – трасант даје безусловни налог банци – трасату код које држи своја новчана
средства којима може располагати издавањем чекова, да по виђењу из тих средстава исплати имаоцу чека износ
новца који је означен на чеку.

Обавезни елементи чека су означење да се ради о чеку, безусловни упут да се плати из трасантових средстава
одређена сума новца, име трасата, означење места плаћања, означење датума и места где је и када чек издат,
потпис трасанта.

Врсте чекова: на име, на доносиоца, по наредби и алтернативни чекови.

30. Разлика између менице и чека

Разлике између чека и менице су:

• покриће – код чека новчано покриће мора да постоји у моменту издавања или најкасније приликом
презентације
• чек је средство плаћања, а меница кредитно средство
• код чека је издавање увек прва радња, а код менице су могући акцепт и авал
• код чека нема акцепта ни домицилирања
• код чека није неопходно означити име ремитента
• трасант и трасат су код чека два различита лица, што код менице не мора бити случај
• чек се може опозвати, меница не
• чек доспева по виђењу, а меница може и на друге начине
• код чека нема посредовања
• код чека трасат може бити само банка

31. Складишница
 Складишница је стварноправна ХОВ по наредби којом јавно складиште потврђује да је примило од депонента
на чување ствари означене у складишници и обавезује се да ће те ствари предати лицу које се буде
легитимисало као законити ималац складишнице.

Складишница се састоји из два дела: признанице и заложнице, који се могу преносити индосаментом заједно
или одвојеном. Ималац складишнице има право захтевати да му се преда роба означена у њој. Он може
располагати робом означеном у складишници преношењем складишнице.

Ималац признанице без заложнице има право да захтева да му се преда роба само ако исплати имаоцу
заложнице износ који треба да му буде исплаћен, право да захтева да се роба прода, ако се постигнутом ценом
може исплатити износ на који има право ималац заложнице, као и право да захтева да му се преда део
заменљивих ствари, ако положи одговарајући износ.

Ималац заложнице без признанице стиче заложно право на ускладиштеној роби.

32. Обвезнице

Обвезница је дужничка ХОВ којом се њен издавалац обавезује да ће лицу које је законити ималац обвезнице
исплатити о доспелости износ на који обвезница гласи, са каматом. То је ХОВ која свом имаоцу гарантује
исплату главнице и камате.

Према типу обвезнице се деле на: државне обвезнице, муниципалне обвезнице и компанијске обвезнице.

Разлика између обвезница и акција је у томе што су акције власничке ХОВ, а обвезнице дужничке ХОВ. Новац
уложен у акције друштво није у обавези да врати и постоји ризик да никада не буде враћен, док су средства
уложена у обвезнице позајмљена средства која издавалац обвезнице треба да врати инвеститору.

33. Благајнички записи

Благајнички записи су краткорочне тржишне ХОВ које могу да издају банке и држава са роком доспећа до једне
године. Важе на одређени заокружени износ новца, са одређеним роком доспећа и одређеном каматом.
Благајнички запис је сличан улогу на штедњу, али са разликом што се уплата улога на благајнички запис врши
само једанпут и у унапред одређеним округлим свотама новца. Благајничке записе које издају НБС и пословне
банке могу куповати финансијске организације.

34. Легитимациони папири и знаци

Легитимациони папири су писмене исправе које садрже одређену обавезу за њиховог издаваоца, ау којима није
означен поверилац, нити из њих или околности у којима су издате произилази да се могу уступити другоме. То
су железничке карте, позоришне и друге улазнице, бонови и друге исправе.

Легитимациони знаци су гардеробни или слични знаци који се састоје из комада хартије, метала или другог
материјала, на којима је утиснут неки број или наведен број предатих предмета, а служе само да се покаже ко је
поверилац у одређеном облигационом односу приликом чијег настанка су издати.

35. Цертификат о депозиту као ХОВ

Цертификат о депозиту је исправа о депонованим новчаним средствима код банке или неке друге финансијске
организације са роком враћања до годину дана и по одређеној каматној стопи. Цертификат је каузална хартија
од вредности јер је база за његово издавање Уговор о ороченом депозиту. Добијају га правна и физичка лица
која своја новчана средства орочавају код пословне банке и тим ороченим депозитима желе трговати на
тржишту новца.

Цертификат о депозиту гласи на име или на доносиоца.

Цертификат о депозиту који гласи на име преноси се индосаментом, осим оног који има ректа клаузулу ("не по
наредби"), а који се преноси грађанско-правном цесијом. Цертификат који гласи на доносиоца преноси се
простом предајом-традицијом.

Цертификат о депозиту издају банке и друге финансијске организације на основу одлуке о емисији.
Одлука о емисији садржи укупан износ и номиналну вредност цертификата, висину и начин обрачунавања и
плаћања камате и рокове доспећа за наплату камате.
Елементи цертификата о депозиту су:
• ознака да се ради о цертификату,
• назив и седиште емитента,
• назив и седиште депонента - када је депонент правно лице, име и пребивалиште депонента - када је
депонент физичко лице,
• номиналну вредност цертификата,
• рок на који су средства депонована,
• висину и начин обрачунавања и плаћања камате,
• место и датум издавања цертификата о депозиту,
• ознака серије са контролним бројем,
• посебна права из цертификата
• факсимил потписа овлашћеног лица емитента и печат емитента.