Professional Documents
Culture Documents
Јохан Волфганг Гете Фауст
Јохан Волфганг Гете Фауст
Јохан Волфганг Гете рођен је 28. августа 1749. у Франкфурту на Мајни од оца Јохана и
мајке Катарине, ћерке тадашњег градоначелника Франкфурта. Захваљујући њој, од ране
младости је имао значајне везе са угледним личностима у граду. Од осморо деце његових
родитеља преживели су само Гете и његова сестра Корнелија.
У својој младости, Гете је, поред уобичајених предмета у школи, посебно изучавао
латински, грчки, француски и енглески језик, а често је имао и посебне часове плеса,
јахања и мачевања. У овом периоду мајка му је усадила љубав према луткарском
позоришту. Он је рекао да када би деца расла према раним индикацијама, свет би био
испуњен генијима
Легенда о Фаусту
Историјски Фауст је обавијен велом тајне. Ни његово име не зна се тачно, а мали број
непоузданих података који су сачувани, недовољан је да се реконструише његова
биографија. Из докумената се види да је Јохан или Георг Фауст, рођен око 1480. године
вероватно у Книтлингену, провео немиран скитнички живот, био протериван из неких
градова и чак изгубио место учитеља због неморалног односа према ученицима.
Представљао се као лекар, астролог и чаробњак, а хвалио се како би могао да по сећању
напише дела Платона и Аристотела. Тврдио је да може у свако доба да понови чуда Исуса
Христа. Међутим, ни у једном од сведочанстава о Фаусту се не помиње савез са ђаволом.
Одговор 2. Историјски Фауст је обавијен велом тајне. Ни његово име не зна се тачно, а
мали број непоузданих података који су сачувани, недовољан је да се реконструише
његова биографија. (тачно)
Захваљујући подстицајима Шилера, Гете је наставио и завршио рад на Фаусту. Први део
Фауста објављен је 1808. Од Фрагмента се разликовао новим сценама и троструким
уводом. Ти уводи су: Посвета, Предигра у позоришту, Пролог на небу – као и нов
поднаслов Трагедија. Други део Фауста је завршен 1832. године.
У трећој сцени – Пролог на небу, Гете изводи на позорницу Бога и Сотону како би створио
метафизички оквир у коме ће се одиграти радња драме. Арханђели Гаврило, Рафаел и
Михајло славе хармонију космоса, као дело Бога коме насупрот стоје земља и тама. Јавља
се Мефисто који то оспорава. Он види само зло на земљи где се човек пати као црв:
„Људи се муче као кукавци сињи, па чак ни ђаво више не мари да их кињи”.
Тада Господ Мефисту представља Фауста, свог верног слугу чији ход води путем јасноће.
Међутим, Мефисто му предлаже опкладу: „А да л' бисте се кладили у што? Изгубићете ви
њега, да знате, ако ми само допуштење дате да својом стазом водим га у зло”. Бог му
дозвољава да иде на земљу да искушава Фауста, јер верује у њега: „Нагоном мутним
вучен, добар човек правога пута свог је свестан довек”. Основни мотив у Прологу на небу
исти је као мотив из Библије, књига о Јову где Бог искушава оданост Јова. Мефисто
подсећа Господа да је већ успео да наведе људе на зло, као Адама и Еву преко јабуке, и
да ће исто тако успети и са Фаустом, али је Бог сигуран да ће му овај остати одан.
Одговор 2. Мефисто сматра да на земљи постоји још добра, али да може да утиче на то.
(нетачно)
Основни мотив у Прологу на небу исти је као мотив из Библије, књига о Јову где Бог
искушава оданост Јова. Мефисто подсећа Господа да је већ успео да наведе људе на зло,
као Адама и Еву преко јабуке, и да ће исто тако успети и са Фаустом, али је Бог сигуран да
ће му овај остати одан.
Ко је Гетеов доктор Фауст? То је човек средњих година који живи у 16. веку, а видно иде
испред свог времена. Он је научник који жарко жели да спозна свет око себе, да спозна
његову суштину, да открије апсолутну истину. Он на почетку прве књиге седи немирно у
тесној готској соби, у својој столици за пултом тражећи одговоре на велика питања: Који
су путеви спознаје света, како сазнати шта је човек и где су његове границе, шта је смисао
живота? Спознати за Фауста значи спознати интуицијом, сагледавањем суштине, а не
рационалном анализом појавности. Дубоко га потреса и разочарава то што „види да
ништа не можемо знати”. Међутим, убрзо схвата шта мудрац збори: „Свет духова од тебе
није скривен; но срце ти је мртво, дух заптивен! О, учениче, вредно ступај, земаљске
груди у рујној зори купај!
. Тако је стално у раскораку између својих фантазија и реалности. Гете убрзо упознаје
Фауста са Мефистом, оним који „жели да твори зло, а увек добро сазда”, оним који
долази из мрака, оним који је из мрака и настао. Мефисто јесте лажов, безосећајан,
ироничан, подругљив, али веома интелигентан. Он предлаже Фаусту: „Ја ћу на овом свету
теби служити, без починка и станка што год ти срце жели, набављаћу ти и нећеш се
потужити. А кад на оном опет се будемо срели, ти ћеш се мени истим одужити”. Фауст,
међутим, детаљно формулише услове: „Ако ме икад склопи лењи мир нека ми сместа
дође крај! Ако ме ласком засениш да допаднем се себи сам, ако уживањем ме сплениш,
то последњи нек' мој је дан!”
Та љубав је у почетку телесна, што му и Мефисто говори, али убрзо, нешто велико и
необјашњиво „срце му је сплело”. Иако Мефисто тврди да је Грета изван његове моћи, да
је имуна на моћ зла, да је оличење божанског добра, он се труди да све то уништи, а
посебно оно што она пружа Фаусту – љубав.
И он више не стоји иза својих речи: „Слободно крећи куд год би хтео да тако спознаш
живот цео”. Он не зна за топлину и племенитост људских осећања, она зла страна у њему
не да се смирити. Почиње да наговара Фауста на разна злодела, а овај то и чини: даје
Маргарети напитак од ког њена мајка умире, уместо да заспи, убија њеног брата
Валентина. Маргарета убрзо бива бачена у тамницу због чедоморства, и свесна своје
кривице (упркос чистим намерама) каже: „ Ал' – све што ме на то принудило, ах, Боже,
било је добро и мило!” Без обриза на Маргаретину трагедију, она ипак не жали (не
заборавимо да на крају прве књиге глас одозго за њу каже: „Спасена је”) и не дозвољава
да је садашњост понесе, иако је ње сасвим свесна. Свесна је да нема чему да се нада, али
је свесна и лепоте љубави коју је била доживела.
Одговор1. Фаустова љубав је у почетку телесна, а тек касније када увиди Маргаретину
скромност и захвалност животу и ономе што има остаје заљубљен у њу. (тачно)
Одговор 1. Маргарета је на крају спасена због тога што не жали ни за чим. Свесна је
величине љубави коју је доживела(тачно)
Њих двојица крећу чаробним коњима, међутим, чаролија важи само до јутра. У тамници
је окована Грета која пева своју песму. То је народна песма из бајке о клековом жбуну која
карактерише њено душевно стање, њено лудило, слично онако како чине Орфелијине
песме у „Хамлету”. Маргарета прво не препознаје Фауста, али чим га препозна, говори му
шта је учинила и одбија да крене са њим јер нема чему да се нада. Зора свиће.
Одговор 1. Фауст тек на крају увиђа са киме се удружио, да је Мафесто крив за све и
захтева од њега д а је спаси како зна (тачно)