Република Србија

ОСНОВНИ СУД СОМБОР

Број: 3.П. 731/13
Дана: 12.11.2013. год.
Сомбор
У И М Е Н А Р О Д А !

Основни суд у Сомбору, парнично одељење, судиjа Гордана Николић Врбашки, у правној ствари тужиље Огњенке Милошевић
из Сомбора, Скопљанска 24, коју заступа пуномоћник Марија Ковачевић, адвокат из Сомбора, против туженог Града Сомбор, ради
накнаде штете, вредност спора 230.000,00 динара, је дана 07. новембра 2013. год. закључио главну расправу, те је дана 12. новембра
2013. год донео и јавно објавио следећу:
П Р Е С У Д У

Тужбени захтев тужиље се ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА.

ОБАВЕЗУЈУ СЕ тужени Град Сомбор да тужиљи Огњенки Милошевић исплати на име нематеријалне штете за претрпљену
физичку бол износ од 70.000,00 дин, за душевни бол због наружености износ од 50.000,00 дин и за претрпљени страх износ од
50.000,00 дин, укупно 170.000,00 дин, са законском затезном каматом почев од 12. новембра 2013. год. па до исплате, све у року од 8
дана, под претњом принудног извршења.

Тужбени захтев тужиље преко досуђеног износа од 70.000,00 дин са законском затезном каматом на име физичког бола па до
траженог износа од 90.000,00 дин са законском затезном каматом, преко досуђеног износа од 50.000,00 дин са законском затезном
каматом на име душевног бола због наружености па до траженог износа од 60.000,00 дин са законском затезном каматом, као и преко
досуђеног износа од 50.000,00 дин са законском затезном каматом на име претрпљеног страха па до траженог износа од 80.000,00 дин
са законском затезном каматом СЕ ОДБИЈА.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиљи накнади трошкове поступка у износу од 64.519,00 дин, у року од 8 дана под претњом
принудног извршења.
О б р а з л о ж е њ е

Дана 09. маја 2013. год. тужиља је путем пуномоћника поднео тужбу против туженог, са наводима као у историјату тужбе,
затраживши од суда да обавеже туженог да му накнади нематеријалну штету на име претрпљеног физичког бола у износу од 90.000,00
динара, за претрпљени страх износ од 80.000,00 динара и на име претрпљених душевних болова због наружености износ од 60.000,00
дин, укупно 230.000,00 дин све са законском затезном каматом од пресуђења па до исплате, као и трошкове поступка са законском
затезном каматом од дана пресуђења па до исплате.
У одговору на тужбу од 7. јуна 2013. год. тужени Град Сомбор је оспорио тужбени захтев у целости истичући да не постоји
законска обавеза туженог Града Сомбора за накнаду штете коју пси луталице причине на улици, јер се исти не могу сматрати имовином
туженога. Град Сомбор на основу Закона о комуналним делатностима и Закона о ветеринарству има надлежност да нормативно
регулише држање паса и да организује Зоохигијенску службу за хватање паса луталица којој обавези је тужени у целости удовољио, а
других овлашћења тужени из ове области нема. Како је тужени у целости удовољио својим законским обавезама доношењем Одлуке о
држању паса и мачака на територији Општине Сомбор и оснивањем Зоохигијенске службе којој је стављено у задатак хватање и
збрињавање паса луталица, тужени је предложио суду да се захтев тужиоца одбије и тужени обавеже на снашење трошкова спора.
У доказном поступку суд је саслушао тужиљу, прочитао фотокопију записника од 11.02.2013. год, медицинску документацију
за тужиљу у спису под бројем 5 до 8, захтев од 12.02.2013. год, налаз и мишљење вештака од 17.09.2013. год. год и од 07.11.2013. год. те
је утврдио следеће чињенично стање:
Дана 04. јануара 2013. год. у вечерњим сатима, тужиља Огњенка Милошевић је отишла до продавнице „Марић“ у Сомбору, у
улици Карађорђева, која се налази недалеко од њене куће. Када је излазила из продавнице сагнула се да завеже пертлу и у том тренутку
осетила је јак, туп бол у слепоочном делу и руком се додирнула за тај део. Осетила је да је влажно и топло и видела је једног неуредног
црног пса луталицу, који је побегао. Том приликом тужиља је услед напада пса, задобила више рана у пределу десног ока и левог
чеоног предела иако је носила наочаре. Кад је излазила из продавнице тужиља није видела наведеног пса, јер је кренула кући а био је
мрак. Цурила јој је крв, а кад је дошла кући, син се уплашио кад је видео изглед места уједа и колико је тужиља бледа. Будући да је
претпоставила да хитна помоћ не би излазила на лице места у таквој ситуацији, отишла је тамо сама ради пружања прве помоћи.
У хитној помоћи тужиљи су хирушки обрађене ране коже капака десног ока и чеоног предела лево. Одмах је примила вакцину
против тетануса и антитетанусни серум, те је добила савет од дежурног лекара да се сутрадан јави инфектологу и офтамологу на
преглед због сумње на дубљу повреду десног ока. Тужиља је сутрадан прегледана од стране инфектолога који је потврдио
антитетанусну заштиту након чега се тужиља јавља на офтамолошки преглед у очну амбулантну опште болнице Сомбор. Након
офтамолошког прегледа констатује се да је тужиља претрпела више рана коже по горњем капку и унутрашњем углу десног ока као и у
ченом пределу лево, а да јој је само десна очна јабучица без повреда. Тужиља потом долази на још три контролна офтамолошка
прегледа, последњи пут 28 јануара 2013. год када се констатују формирани ожиљци. Тужиља уназад 4 -5 година редовно носи наочаре и
у тренутку напада одн. уједа пса, имала је наочаре на глави што је и ублажило повреде лица.
Повреде које је тужиља претрпела предметном приликом у виду раздеротине коже десног горњег капка и унутрашњег угла
десног ока, као и чеоног предела леве стране лица, настале су угризом пса. Ради се повредама које свеукупно посматрано представљају
лаку телесну повреду. И поред редовних контрола и примењене терапије, заостали су ожиљци на горњем капку и унутрашњем углу
десног ока као и челу леве половине лица. На горњем капку код тужиље су заостала два мања ожиљка од пар милиметара и у
унутрашњем углу десног капка груби ожиљак дужине 5 мм. У чеоном пределу изнад носа, заостао је ожиљак премера 1 цм а у левом
чеоном пределу уздужни ожиљак дужине 4 цм. Описни ожиљци доводе до наружења мањег степена а због финоће коже капака и
накнадна реоперација би дала слаб естетски ефекат. Код тужиље постоји минимална наруженост лица а наруженост је трајна. Иако се
ради о лицу о мање уочљивим ожиљцима, ипак се исти налазе на лицу што код тужиље ствара извесну нелагоду и непријатност јер има
 2
утисак да при сусрету са другим људима исти то примећују. Услед наведеног код тужиље постоји патња и душевни бол услед
наружености, који је лаког степена. У тренутку повреде и првих месеци након повреде, тужиља је трпела болове средњег интензитета.

Имајући у виду околности под којима је дошло до повређивања тужиље тј. чињеницу да ју је изненада и неочекивано напао
пас луталица, у том тренутку тужиља се осећала беспомоћном, те имајући у виду локализацију и опсег повреда, она је у моменту
повређивања трпела примарни, витални страх средњег интензитета, изражено у условној скали од 0-10, степена 7, који страх је након
отклањања опасности од даљег повређивања, престао да постоји у том виду, а наступило је трпљење у виду тзв. секундарног страха. То
је страх који је настао услед телесне трауме одн. задобијене физичке повреде али и страх од заразе беснилом и он је био у виду зебње,
плашње, бојазни, неизвесности око дужине и исхода лечења, а овај страх код тужиље био изражен у виду секундарног страха средњег
интензитета израженог у описној скали: занемарљив, слабог интензитета, средњег интензитета, јаког интензитета и страх од смртне
последице. У том интензитету тужиља је трпела секундарни страх све време зарастања рана, дакле око две недеље, а потом он
постепено губи на интензитету и преко страха слабог интензитета након периода од месец дана, постаје занемарљив. Као трајније
последице претрпљеног страха, код тужиље су остале сметње у виду стања плашње, узнемирења, неугоде у ситуацијама које је
подсећају на околности повређивања. Овај догађај и претрпљена повреда и доживљени страхови ( примарни и секундарни) није
оставио трајне последице на душевно здравље тужиље.
Пре подношења тужбе у овој правној ствари, тужиља се писменим поднеском од 04.12.02.2013. год. обратила туженом са
предлогом за мирно решавање спора, али јој тужени у року од 60 дана није одговорио на предлог.

Чињенично стање утврђено је из изведених доказа које странке нису оспоравале, а које је и суд прихватио у целости.

Како је дошло до повређиваа тужиље и обраћања за медецинску помоћ суд је утврдио саслушањем тужиље, а чији исказ је суд
прихватио као истинит. Између парничних странак је неспорна чињеница о обраћању тужене за мирно решење спора. Интензитет и
дужину физичких болова, душевних болова због наружености као и претрпљеног страха, суд је утврдио из налаза и мишљења вештака
др Јасмине Стојшић, специјалисте офтамологије и др Милана Зобенице, неуропсихијатра које је суд у целости прихватио као стручне и
објективне, на које странке нису имале примедбе.

Тужбени захтев је делимично основан, док је преко досуђеног неоснован.

Суд налази да је у конкретном случају настала нематеријална штета на страни тужиље у виду претрпљеног физичког бола,
душевног бола због наружености и страха, чији се узрок налази у ствари од које потиче повећана опасност од настанка штете за
околину сходно чл. 154 ст. 2 ЗОО. Основ одговорности туженог за накнаду штете произлази из чл. 2 Закона о комуналним
делатностима, чл. 46 Закона о ветеринарству, те чл. 1 и 14 Одлуке о држању паса и мачака на територији Општине Сомбор (Сл. лист
Општине Сомбор бр. 3/07). Одредбом члана 46 Закона о ветеринарству је предвиђена дужност локалне самоуправе да на својој
територији организује зоохигијенску службу, која, између осталог, хвата и збрињава напуштене животиње у прихватилиште за
животиње. Ова дужност Града, у смислу члана 20 Закона о локалној самоуправи представља посао из његовог изворног делокруга.
Чланом 1 ст. 2 Одлуке о држању паса и мачака на територији Општине Сомбор прописано је да наведене послове обавља зоохигијенска
служба ЈКП „Чистоће” Сомбор, а на основу уговора и програма рада. Сходно наведеним одредбама произлази да хватање и збрињавање
паса луталица спада у изворну надлежност и обавезу Града Сомбора, те да је само обављање ове делатности исти поверио ЈКП
„Чистоћи” Сомбор. При томе, поверавање делатности не може бити основ ослобађања Града од одговорности за насталу штету, тако да
је у конкретном случају тужени одговоран за надокнаду исте.

На основу утврђеног чињеничног стања, применом чл. 200 Закона о облигационим односима суд је висину новчане накнаде за
затражену нематеријалну штету одмерио водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу у коме служи та накнада, с тим да се
новчаном накнадом не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом, те је тужиљи за претрпљени
физички бол досудио износ од 70.000,00 динара, за душевни бол због наружености износ од 50.000,00 дин, а за претрпљени страх
износ од 50.000,00 динара, полазећи од интензитета и дужине трајања истих, те околности конкретног догађаја и донео одлуку као у
изреци, а преко досуђених износа одбио тужбени захтев. Тужиљи је на досуђене износе признато и право на законску затезну камату од
дана пресуђења – 12.11.2013. год. па до дана исплате имајући у виду да се ради о нематеријалној штети, а сходно члану 186 и 277 ЗПП.
Одлуку о трошковима поступка суд је донео на основу чл. 153 и 154 ЗПП, те је обавезао туженог да тужиљи накнади
трошкове поступка полазећи од досуђених износа на име накнаде нематеријалне штете –170.000,00 дин. и важеће адвокатске тарифе.
Тужиљи су признати трошкови заступања пуномоћника из реда адвоката и то за састав предлога вансудске нагодбе у износу од
3.000,00 дин, тужбе у износу од 6.000,00 дин, приступа на 3 одржана рочишта у износу од по 7.500,00 дин и 1 одложено рочиште у
износу од 4.500,00 дин, на име извршених вештачења у износу од 28.519,00 дин. Укупни трошкови тужиље тако износе 64.519,00
динара које је тужени обавезан накнадити у року од 8 дана под претњом принудног извршења. Тужиљи нису признати трошкови
састава поднеска од 07.06.2013. год и 01.11.2013. год. јер по становишту суда исти нису били неопходни за вођење ове парнице сходно
члану 154 ЗПП, будући да једним поднеском тужиља тражи ослобађање од плаћања судске таксе и приложе доказе за то а што је могла
да учини већ приликом подношења тужбе, док се поднеском од 01.11.2013. год. изјашњава на наводе одговора на тужбу што је већ
учинила и требала учинити на првом рочишту за главну расправу одржаном 14.06.2013. год.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ: Против ове пресуде може се изјавити жалба у року од 8 дана, рачунајући од дана достављања
исте, Вишем суду у Сомбору, а путем овог суда.

С У Д И Ј А
ГОРДАНА НИКОЛИЋ ВРБАШКИ с.р.
За тачност отправка
Дна:

1. пуномоћнику тужиље
2. туженом

Евиденција 23.12.2013. године