BIOCLEAN GmbH Holzhalde 5 88048 Friedrichshafen NEMAČKA

Tel: +49-7541-809780 Email: bioclean@cleaninfo.de Internet prezentacija: www.biocleangmbh.de

Opšte informacije
o BIODISK postrojenjima za otpadne vode
projektovanih od strane BIOCLEAN GmbH
Slika 1: Dijagram toka BIODISK sistema za približno 15 000 US gallona/dnevni protok

1 Tehnički dizajn i opis procesa

1.1 Tehnički pristup

Glavna komponenta BIODISK tehnologije, posebno biološkog tretmana primenjena od strane

BIOCLEAN-a, sastoji se od rotirajućih bioloških kontraktora (RBC). To je tehnologija moćna u
radu i efikasna u korišćenju energije. Zašto je to tako, objašnjeno je u narednom tekstu.

Uobičajen dizajn za mali sistem, prikazan na slici 1, sastoji se iz 3 taložna rezervoara. Prvi je
najveći i služi i kao primarni taložni rezervoar i kao rezervoar za zadržavanje mulja. Neka
razlaganja biološkog otpada se odvijaju već u primarnim taložnim rezervoarima; ako su dizajnirani
sa zapreminom dnevnog protoka BPK je smanjen za oko dve trećine. Za male sisteme obično nije
neophodna rešetka kod priliva.

U zavisnosti od fluktuacija u količini i kvalitetu otpadne vode može biti potreban rezervoar za
egalizaciju uključujući pumpe za egalizaciju. Za komunalne otpadne vode obično nisu potrebni. Za
primenu u vojnom okruženju dnevni protok dolazi veoma koncentrisan tokom nekoliko sati u toku
dana, što dovodi do neophodnosti ujednačavanja njenog sastava.

Nakon taloženja i egalizacije voda se uliva u biološki tretman sa BIODISK-om. Konstrukciono se

sastoji iz polipropilenskih diskova centralno pričvršćenih na horizontalnoj osovini od nerđajućeg
čelika, u malim razmacima jedno od drugog. Motor direktno pokreće osovinu, sa samo spojnicom i
vibrirajućim amortizerom između (vidi sliku 2).
Slika 2: Novopostavljen BIODISK sistem

Slika 3: BIODISK sistem u radu

Koncept rada zasniva se na tome da je skoro polovina površine diskova uronjena u otpadnu vodu
koja protiče kroz BIODISK rezervoar. Diskovi se lagano obrću oko horizontalne osovine. Oblik
rezervoara je prilagođen uronjenom cilindru, kako bi se izbeglo taloženje mulja u ovoj fazi.

U roku od nekoliko dana nakon puštanja sistema u rad, formira se sloj mikroorganizama na površini
rotirajućih diskova i biološkim putem vrši prečišćavanje otpadne vode (vidi sliku 3). Paralelno
ovom procesu, formira se slobodno plivajući, aktivni mulj u rezervoaru sa diskovima koji takođe
učestvuje u procesu prečišćavanja otpadnih voda.
Slika 4: Doboš filter za čišćenje/bistrenje

Turbulencija u otpadnim vodama nastala rotacijom diskova i ugrađenim lopaticama je dovoljna da

zadrži mulj u suspenziji i da omogući njegovo pražnjenje zajedno sa otpadnom vodom.

Biorazgradivi, organski zagađivači su absorbovani od strane organizama koji pokrivaju uronjeni

deo diskova i aktivnog mulja unutar rezervoara sa diskovima. U različitim proporcijama, u
zavisnosti od opterećenja, oni su potom konvertovani u aktivne supstance, okside ili vezani za mulj.

Kiseonik neophodan za oksidaciju je absorbovan od strane sloja mikroorganizama na diskovima

tokom faze u kojoj je izložen okolnom vazduhu. Kako je površina diskova veoma velika a sloj je
direktno izložen punom parcijalnom pritisku kiseonika u vazduhu, zasićenost kiseonikom se odmah
postiže, prouzrokujući koncentracioni disparitet između površine i dubljih slojeva. Kiseonik sa
površine diskova, zatim primarno difuzijom brzo prodire do dubljih slojeva opne mikroorganizama.

Razlika u raspodeli kiseonika postaje obrnuta, kada je površinski sloj diska u potpunosti zasićen
kiseonikom ponovno uronjen u otpadnu vodu. Tada deo absorbovanog kiseonika nalazi svoj put
nazad u otpadnu vodu unutar rezervoara. Na taj način je slobodno-plutajući aktivni mulj ponovo
snabdeven kiseonikom.

Oksidacija se stoga ne postiže uvođenjem kiseonika u otpadne vode; to se gotovo isključivo postiže
procesima razmene koji se odvijaju u vlažnom pokrivnom sloju diska.
Slika 5: Pogled odozgo na sistem ugrađen u zemlju Slika 6: Unutrašnji izgled sistema ugrađenog u
zemlju

Brzinom rotacije od oko 4-5 obrtaja u minuti, količina generisanog kiseonika je obično toliko velika
da uprkos stalnoj potrošnji kiseonika od strane mikroorganizama i mulja u rezervoarima, prosečan
sadržaj kiseonika je 2-3 mg/l. Pri kraju prečišćavanja, otpadna voda može sadržati više od 4-6 mg
kiseonika/l.

Kada se primenjuje serija modula diskova, različit tip sloja će se naći na svakom modulu. Njegove
osobenosti će odgovarati stepenu do kojeg je voda u modulu prečišćena.

Dovod kiseonika se automatski podešava prema potrošnji kiseonika. Kada je sadržaj kiseonika u
rezervoarima i na površini diskova smanjen, dolazi do odgovarajuće visoke difuzije kiseonika zbog
povećane razlike koncentracija. Ovo garantuje zasićenje kiseonikom na površinskom sloju diska
tokom kontakta sa vazduhom.

Gasoviti metabolički proizvodi koji proizilaze iz procesa prečišćavanja se takođe odvode u okolni
vazdušni prostor. Zbog toga bi ovde trebalo da bude dovoljno vazdušnog strujanja. Značajan
procenat organskih zagađivača u otpadnim vodama je transformisan u nove biološke supstance;
stoga se novi sloj mikroorganizama kontinuirano proizvodi, ispran s površine diska otpadom i
ispušten zajedno sa muljem u rezervoare.

Ovaj mulj mora biti odvojen od biološki prečišćene vode. Tehnologija koja se ovde preporučuje da
bi se postiglo ovo prečišćavanje je primena doboš filtera (vidi sliku 4), koji mogu biti upravljani
istim motorom kao BIODISKOVI. Doboš filteri imaju sito finoće 10 do 40 µm.

BIODISK sistemi su dostupni kao ugrađeni u zemlju (vidi slike 5 i 6), ali i kao nadzemni sistemi
(slika 2).
Slika 7: Pred-montaža Slika 8: Isporuka pred-montiranih jedinica

1.2 Tehnički osvrt

BIODISK tehnologija kombinuje nisku potrošnju energije, jednostavan rad i jednostavno

održavanje. BIODISK sistemi su tokom proteklih decenija bili konstantno optimizovani i sada
imaju vremenom potvrđen imidž pouzdane i ekonomične tehnologije. Dva važna poboljšanja,
između ostalih, su:

 upotreba nerecikliranog, polipropilena visoke gustine koji ne puca

 osovina od punog nerđajućeg čelika AISI 316L bez ikakvih zavarivanja

Sistemi ugrađeni u zemlju zahtevaju malo građevinskih radova i neupadljivi su na oko. Nadzemne
jedinice su veoma fleksibilne i izuzetno jednostavne za rad. One su instalirane u halama sa
dovoljnom ventilacijom i slabom izloženošću svetlu. Ako je potrebno vezati više BIODISK linija, u
paralelnoj vezi, ulazni protok se deli. Ako dođe do promene protoka otpadne vode, npr. zbog
porasta populacije u naselju, mogu se postaviti dodatne BIODISK linije. BIODISK baseni
uključujući diskove mogu čak biti ispražnjeni i premešteni po potrebi, ako se npr. premešta vojna
baza. BIODISK jedinice se mogu lako transportovati i otpremiti do odredišta u bilo kojem delu
sveta. Transportuju se u standardnim kontejnerima brodom i kamionom (vidi slike 7 i 8).

Od 1998. je širom sveta ugrađeno više od 1000 BIODISKOVA.

Glavne prednosti Biodisk tehnologije sa rotirajućim biološkim kontraktorima su:

 Jednostavnost u radu i održavanju;
 Snaga i izdržljivost;
 Prilagodljivost fisokim fluktuacijama u protoku;
 Niski energetski zahtevi.

Uobičajena i najčešća metoda biološkog tretmana je metoda aktivnog mulja. Zahteva stalan proces
prepumpavanja nataloženog mulja sa prečistača nazad do glavnih aeracionih rezervoara. Kada je
proces dobro vođen kvalitet koji je postignut može biti veoma dobar. Međutim, uslovi rada moraju
biti pažljivo praćeni, a potrošnja energije za aeraciju i pumpanje mulja je visoka. Tabela 1 pokazuje
poređenje Biodisk sistema sa procesom aktivnog mulja.

Biodisk sistem Proces aktivnog mulja

 Jednostavnost u radu i održavanju
 Vizuelni monitoring površine diska
 Jednostavnost tehnologije rotirajućeg
diska, polipropilen diskovi i baseni sa
dugim životnim vekom, nekoliko pumpi
 Kiseonik se uzima direktno iz vazduha
kada se biomasa podigne iznad nivoa
otpadne vode
 Efikasnost Biodisk sistema raste sa
povećanjem temperature (pri temp.
vode 30°C efikasniji je 3 puta nego na
12 °C)
 Samo mali zahtevi u pogledu
građevinskih radova za biološku fazu
(nadzemni sistemi zahtevaju halu,
sistemi ugrađeni u zemlju samo ploču
za temelj)
 Može se lako prilagoditi protocima od
10 do 110 % projektovanog protoka,
zadržava biomasu čak i pri veoma
niskim protocima
 Sistem može biti proširen ili smanjem
jednostavnim dodavanjem ili
uklanjanjem Bidisk modula.
 Ukoliko je neophodno, Biodisk linije se
mogu premestiti na drugu lokaciju
 Nema buke
 Smanjen neprijatan miris zbog visoke
stope snabdevanja kiseonikom
 Niski energetski zahtevi
 Niski zahtevi za radnom snagom
 Niski zahtevi za rezervnim delovima
 Niski troškovi rada
Tabela 1: Poređenje BIODISK-a i procesa aktivnog mulja
 Stalan nadzor i podešavanje
parametara procesa
 Monitoring pomoću instrumenata i
hemijske analize u različitim fazama
 Brojne pumpe i druga osetljiva oprema
 Kiseonik mora da se uvodi pumpama i
aeratorima
 Efikasnost sistema aktivnog mulja
opada sa porastom temperatura zbog
smanjene rastvorljivosti kiseonika u
vodi
 Visoki zahtevi u pogledu građevinskih
radova za biološku fazu: neophodni
brojni veliki rezervoari i izgradnja
 Ne može da tretira manje od 40 % ili
više od 100 % od projektovanog
kapaciteta, izgubljena biomasa se
mora obnoviti posle zastoja u radu ili u
snabdevanju vodom
 Sistem se ne može lako proširiti,
jednom sagrađen, ne može se smanjiti
 Samo se pumpe i oprema mogu
ukloniti, građevinski radovi moraju biti
ostavljeni ili uništeni
 Buka usled rada pumpi i duvaljki
 Značajna količina neprijatnog mirisa
 Visoki energetski zahtevi
 Visoki zahtevi radne snage
 Visoki zahtevi rezervnih delova
 Visoki troškovi rada

Drugi, manje korišćeni sistemi bioloških reaktora koji su nedavno aktueni su MBR (membranski
bioreaktor) i SBR (sekvencijalni šaržni reaktor) sistemi. MBR sistemi proizvode efluent visokog
kvaliteta ali su jako osetljivi na fluktuacije u opterećenju BPK i zahtevaju velike napore u
održavanju. I SBR i MBR sistemi su ekonomični samo za male protoke. U suštini, oni predstavljaju
varijante sistema aktivnog mulja. Tabele 2 i 3 prikazuju poređenje BIODISK-a sa MBR i SBR
sistemima.
Biodisk sistem
 vidi Biodisk – poređenje aktivnog mulja
 vidi Biodisk – poređenje aktivnog mulja
 Membrane mogu biti dodate sistemu
Biodiska nakon biološke faze kao
tercijalni tretman; i time se postiže isto
visok kvalitet efluenta kao u MBR
 Biodiskovi su u suštini biološki tretman
koji pripada sekundarnom tretmanu
 Biodiskovi su izuzetno jednostavni
 Biodisk zahteva malo održavanja (vidi
tačku 6. Pogon ovog dokumenta)
Tabela 2: Poređenje Biodiska i MBR sistema.
Biodisk sistem
 Proizvodi čistiju vodu nego SBR sistem
 Inicijalni trošak je manji za sisteme veće
od 20m³/d
 Zauzima mali prostor
 Lako se prilagođava šok opterećenjima
 Niska potrošnja električne energije
Tabela 3: Poređenje Biodiska i SBR.
2. Primer malog postrojenja ugrađenog u zemlju
MBR sistem
 Sličan je aktivnom mulju, samo sadrži
membranski sistem zaronjen u
rezervoar aktivnog mulja
 Prednosti i mane su iste kao za aktivni
mulj za biološku fazu
 Uvodi dodatnu membranu kroz koju
prolazi efluent. Tako proces proizvodi
veoma čistu vodu, ukoliko je dobro
projektovan i vođen
 Membrane mogu biti posmatrane kao
tip tercijalnog tretmana
 Membrane su jako osetljive. Njihov
optimalan rad zavisi od kvaliteta i
kvantiteta flokula aktivnog mulja.
Varijacije u biološkom ili hidrauličnom
opterećenju će blokirati membrane i
uticati na tretman
 Membrane se moraju ispirati čistom
vodom svaka 3 meseca i jednom
godišnje kiselinom
SBR sistem
 Čisti otpadnu vodu za kanalizaciju do
prihvatljive mere kada je dobro
projektovan
 Niska inicijalna cena za male kapacitete
(4-12 m³/d)
 Korišćenje velike površine u odnosu na
kapacitet
 Ne može da se prilagodi šok
opterećenjima
 Visoka potrošnja električne energije
zbog operacije pumpanja
Mnogobrojni mali pa i srednji sistemi su instalirani kako u Nemačkoj, tako i širom sveta. Za
biološku fazu, ovaj sistem zahteva samo ploču za temelj na dubini od 2m (slika 11). Biološki
tretman uključujući doboš filter se tada ubacuje u zemljanu rupu kao jedna kompaktna celina (slike
10 i 12).

Slika 10: Isporuka jedinice koja se ugrađuje u zemlju

Slika 11: Temeljna ploča za uređaj koji se ugrađuje u Slika 12: Instalacija uređaja u zemlju
zemlju
Slike 5 i 6 (5 strana nazad) pokazuju kompletno instalirani uređaj. Poklopci se lako mogu otvoriti za
inspekciju i održavanje. Dimenzije basena i smer protoka otpadne vode može se uzeti iz
konstrukcionih crteža na crtežu 13.

Kompletna konstrukcija postrojenja se sastoji iz rezervoara za taloženje, doboš filtera i hlorisanja

(slika 1). Pojedine faze postrojenja mogu biti projektovane u skladu sa individualnom situacijom i
zahtevima kvaliteta prerađene vode od strane kupca.

Slika 13: Konstrukcioni crteži nemačkog BIODISK sistema (važi za sisteme od 60 m³/d u srednjoevropskim
klimatskim uslovima, veći protok u toplijim podnebljima).

Legenda:
1 - Ulazna kanalizaciona voda
2 - Izlazna tretirana voda
3 - Izlaz mulja
4 - Preliv
5 - Nivo vode
6 - Doboš filter
7 - Šarke
3. Primer velikog postrojenja na zemlji

Veliko postrojenje za otpadne vode, čija forma je prikazana na slici 14, izgrađeno je na Srednjem
istoku i obrađuje protok otpadne vode od 4000 m³/danu. Primarni rezervoari za prečišćavanje
(taložni rezervoari) i finalni rezervoari za prečišćavanje (u ovom slučaju sa lamela separatorima) su
neophodni. Na većini lokacija Srednjeg Istoka, ambijentalne temperature su visoke tokom cele
godine i to su uslovi u kojima je već visoka efikasnost BIODISK sistema pa su performanse
dodatno poboljšane.

Slika 14: Postrojenje 4000 m³/dan (Srednji istok).

Slika 15: Gradilište (Srednji istok) Slika 16: Radnici na gradilištu

Slika 17: Instalirani uređaji u hali. Slika 18: Spojnica i amortizer.

Slika 15 prikazuje lokaciju gradilišta. Na slici 17 vidljivi su Biodiskovi sa motorima koji vrše
rotaciju osovina i diskova. Slika 18 prikazuje spojnice sa amortizerom. Ovde motori još uvek nisu
priključeni.
Dijagram protoka (crtež 19) za postrojenje otpadne vode od 4000 m³/danu pokazuje strukturu
velikog BIODISK sistema za tretman: šaržni rezervoar i taložni rezervoari na prilivu, potom
BIODISK ili RBC (rotirajući biološki kontaktori) uređaji priključeni pralaleno sa, u ovom slučaju,
lamela separatorima kao finalnim prečistačima direktno se nadovezujući na tercijarni tretman u
formi hlorisanja i peščani filteri, opciono filteri aktivnog uglja. Rezervoar za zadržavanje mulja je
postavljen pored šaržnih i taložnih rezervoara, iz kojih se direktno snabdeva, potom je mulj
kompresovan; za ovu svrhu se koristi filter presa.

Slika 19: Dijagram protoka Biodisk sistema 4000 m³/dan (Srednji istok).
5. Tehnički detalji

Motori za RBC Biodisk linije:

Snaga 0.37 do 1.5 kW u zavisnosti od dužine linije
Stepen zaštite IP 55
KS specijalna zaštita od korozije i ex-zaštita

Rotirajuće disk jedinice:

Prečnik diska 2m
Materijal diska nerecikliran polipropilen visoke gustine debljine 2 mm
Basen nerecikliran polipropilen visoke gustine debljine 10/20 mm
Osovina za diskove galvanizovan nerđajući čellik AISI 316L
Broj obrtaja 4-5 rpm
Kotrljajuči ležajevi
Automatski uljani set za ležajeve

Doboš filter:
Rešetka 40 µm
Pumpa za povratno strujno ispiranje GRUNDFOS SP 2A-18
2900 rpm, 2 m³/h protok
Materijal nerđajući čelik
Motor za pumpu za povratno strujno ispiranje GRUNDFOS MS402 nominalna snaga 0.75
kW