Zvončica

Deniza Vajt

NEOČEKIVANO NASLEDSTVO

1
Aska
 Zvončica

- Mi bismo voleli da pođeš sa nama na godišnji odmor, ali moram da

priznam da su Havaji mnogo privlačnija destinacija - rekao je Džek Maning i
značajno pogledao svoju kćerku.
- O čemu pričate? - ubacila se njegova supruga Nensi ulazeći u sobu i
noseći u rukama veliku tacnu sa sendvičima. - Šta se dešava, Beri?
Na licu mlade devojke zaigra blag osmeh.
- Pa... - počela je oklevajući - moje kolege iz koledža pozvale su me da sa
njima pođem na odmor.
- Čini mi se da baš nisi oduševljena? - upita Džek Maning.
Ona slegnu ramenima.
- Trebalo bi da imam dovoljno ušteđevine da bih mogla da budem
oduševljena, tata - priznala je iskreno.
- Znači, ipak ćeš poći sa nama, dušo? - dobaci njena majka sa nadom u
glasu.
- Nisam još sigurna, mama. Vendi mi je predložila da preko leta radimo
u butiku njene sestre. Mislim da predlog nije loš.
- Ali, ne možeš stalno da radiš - usprotivio joj se otac blago. - Odmor ti je
stvarno potreban, što i sama znaš.Hajde sa nama. Jasno mi je da ti neće biti
tako zabavno kao sa svojim prijateljima, ali ćeš se bar dobro odmoriti.
Beti se glasno nasmeja.
- Hvala ti, tata, ali još ću razmisliti.
Džek je klimnuo glavom, pogledao nazidni sat i uključio televizor.
- Vreme je za večernje vesti - kazao je kratko.
- Idem da donesem čaj, mama - dobaci Beti. - Ti samo sedi pored tate.
Brzo dolazim!
Dok su roditelji sedeli u dnevnoj sobi, Beti je pripremila čaj i požurila u
sobu.
- Malo sam se zadržala... - nije završila rečenicu, jer joj je majka
pokretom ruke pokazala da ćuti. Iznenađeno je pogledala roditelje koji su
sedeli na dvosedu i kao bez daha pratili reči spikerke. Tek tada se malo bolje
zagledala u ekran i videla da se u gornjem levom uglu nalazi slika jedne lepe
i otmene žene.
- Sandra Klejton, glumica koja je dobila Oskara za ulogu u filmu „Put u
nepoznato“, umrla je jutros - govorila je voditeljka. - Glumica se nalazila na
snimanju završnih scena svog najnovijeg filma, a posle jednog kadra
jednostavno se srušila na zemlju i na mestuostala mrtva. Gospođa Klejton
bila je udovica velikog industrijskog magnata Miltona Krosa. Bračni par nije
imao dece!
I to je bilo sve. Zatim su sledili inserti iz filmova, a Beti je iznenada
osetila da nešto nije u redu. Naime, ogromna pažnja koju su njeni roditelji
posvetili toj vesti bila joj je sasvim neobična. Mada je i ona čula za glumicu

2
Aska
 Zvončica

Sandru Klejton i gledala neke njene filmove, nije razumela zbog čega njeni
mama i tata još uvek nepomično sede i gutaju svaku reč o toj ženi.
Kada je spiker počeo da govori o nečemu drugom, Nensi Maning je
isključila televizor. Ustala je i nekoliko trenutaka se nervozno vrtela po sobi,
gledajući ispod oka svoga supruga.
- Šta je? Šta se desilo? - upitala je Beti zabrinuto.
- Mislim da je ovo pravi trenutak - kazao je on tiho.
- Da - složi se Nensi kratko klimnuvši glavom.
- Pre toga bih voleo da svi sednemo - dodao je Džek i rukom pokazao
Beti da sedne na fotelju pored dvoseda.
Ona se tek sada zbunila. Nije znala o čemu se radi, niti slutila zbog čega
su se njeni roditelji tako uozbiljili kada su do pre nekoliko trenutaka bili
veseli i nasmejani. Da li je moguće da ih je vest koju su čuli na bilo koji
način pogodila?
Nad troje ljudi nadvila se nema, zloslutna tišina. Čulo se samo
ravnomerno otkucavanje časovnika, a sekunde su tako sporo prolazile.
Tada se Džek nagnuo prema njoj i duboko uzdahnuo.
- Draga... - počeo je, a glas mu je bio nesiguran i tako čudan. - Drago
moje dete, moramo ti reći da je Sandra Klejton... ona je bila tvoja majka.
Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što je Beti mogla da shvati
značenje tih reci. U prvi mah joj se učinilo da se to nije ni desilo, odnosno,
da joj otac nije ništa rekao. Zatim se polako svaka reč uvlačila u njenu
svest, stvarajući užasan haos u mislima i osećanjima. Međutim, ona još
uvek nije mogla da shvati dubinu i težinu te jednostavne, a ipak tako
ozbiljne i teške rečenice.
Nensi je ispružila ruku i nežno je pomilovala.
- Da li si čula šta ti je otac rekao? - upitala je tiho.
Beti je klimnula glavom, a reči su joj zastale u grlu tako da nije mogla
ništa da odgovori.
Tada je Džek ustao, prišao joj i seo na ivicu fotelje.
- Draga, znali smo da ćemo jednoga dana morati da ti kažemo istinu -
šapnuo je i nežno je zagrlio. - Međutim, nikada nismo znali da li je za tako
nešto došlo pogodno vreme. Mislili smo da je to jedini način. Mislili smo da
bi jednog dana želela da znaš svoje poreklo i da... - reči su mu odjednom
zamrle na usnama, a u očima zasjale suze. Nikada u životu nije imao težu i
bolniju situaciju od ove.
Beti je odmahnula glavom i snažno zagrizla donju usnu.
- Nije trebalo da mi kažete tako nešto.
- Ne govori tako, dušo - dodala je Nensi Maning blago. - Zar ne osećaš
olakšanje?
Beti se okrenula prema svojoj majci, jedinoj majci koju je znala i volela
iznad svega.
- Ta žena... ona nije moja majka... - kazala je promuklim i nesigurnim
glasom. - Možda me je rodila, ali ona nikada nije bila moja majka. Radila je
da ni bila poznata i bogata, dok si mi ti pravila rođendanske torte, pomagala

3
Aska
 Zvončica

oko domaćih zadataka, pričala mi priče i sedela pored mene po celu noć
kada sam bila bolesna. To nikako ne mogu da prihvatim!
- Draga, ne želimo da je mrziš - dodao je Džek i još jače je zagrlio. - Treba
da zadržiš lepu uspomenu na nju.
Beti se malo odmakla i ozbiljno ga odmerila.
- Da li se ti šališ sa mnom? Kako mogu da mrzim ženu koju nikada
nisam poznavala? Ona je za mene samo glumica koju sam gledala u nekim
filmovima i ništa više. To je potpuno strana osoba za mene. Ta žena nikada
nije predstavljala ništa u mom životu kao ni ja u njenom.
- To nije istina, mila - usprotivila se Nensi. - Ti si postojala za nju, veruj
mi. Sačuvala sam sva njena pisma i mogu to i da ti dokažem. Ako želiš da...
Džek odmahnu rukom.
- Ima vremena za pisma - kazao je. - Ako želi, može da ih pročita kasnije.
- Kakva pisma? - upitala je iznenađeno. - Da li su ona bila upućena
meni?
- Ne, nego tvom ocu i meni - odvratila je Nensi. - Pisala je često,
raspitujući se o tebi i nama.
- I tvoja majka bi uvek odgovarala na njih - dodao je Džek. - Ponekad bi
slala i tvoje fotografije.
Ova vest ju je još više zaprepastila.
- Vi ste se stalno dopisivali, a ona nikada nije poželela da me vidi i
razgovara sa mnom?
- Zaključili smo da je tako najbolje za tebe, jer nismo hteli da se
uznemiravaš - objasnio joj je otac. - Ona je potpisala jedan dokument, a mi
smo se zauzvrat složni da je obaveštavamo o svemu što se događa u vezi s
tobom.
Nensi klimnu glavom.
- Naravno, pošto je znala našu adresu, Sandra je mogla da dođe i da te
vidi, ali samim tim i prekrši datu reč. Ali, ona je bila časna žena i držala se
našeg dogovora do kraja.
- Ona je plaćala tvoje izdržavanje dok si bila na fakultetu - dodao je otac.
- Šta? - povikala je zapanjeno i zarila lice u ruke. To je već bilo previše.
Učinilo joj se da će joj glava pući, a grudi eksplodirati.
- Kada je počela odlično da zarađuje, Sandra se ponudila da nam
pomogne - nastavio je njen otac. - Mada znaš da nikada nismo bih bogati,
činjenica je da smo živeli vrlo pristojno. Zato smo i odbili njenu pomoć. Ipak,
ona je insistirala da učini nešto za tebe i dozvolili smo joj da snosi troškove
tvog školovanja. Stalno se interesovala za tvoj uspeh.Osim toga, učinila nam
je veliku sreću tako što je odabrala baš nas.
Beti je još nekoliko trenutak, zbunjeno ćutala.
- Znači, vi ste se poznavali? - upitala je najzad.
- Sreli smo se samo dva puta i to kod advokata - odvratio je Džek. - Prvi
put smo je videli kada je tražila odgovarajuću porodicu kojoj bi mogla da te
poveri, a drugi put kada je potpisala sporazum o usvojenju. Tada još nije
bila čuvena diva, već nesigurna i zaplašena mlada žena koja je prolazila kroz
težak period u životu.

4
Aska
 Zvončica

- Zašto? - Betin glas je podrhtavao. - Zašto mi sada sve to govorite? Sada

je ionako nema. Zbog čega tu tajnu niste sakrili od mene?
- Baš zbog toga što je umrla - odvratila je Nensi nežno. - Znaš, Sandra je
bila veoma bogata žena, udovica bez dece. Ne znamo šta je mislila i kako se
osećala, ali možda se u testamentu setila i tebe. Ako je tako, bolje je da ti mi
kažemo nego da saznaš istinu od neke nepoznate osobe.
- Mislim da je Beti večeras saznala mnogo više nego što smo i sami hteli
da joj kažemo - rekao je Džek Maning i duboko uzdahnuo. - Hajde sada da
večeramo.

***

Metju Krouli je lagano vozio udobna iznajmljena kola, vodeći računa o

saobraćajnim znacima i imenima ulica. Nije smeo da pogreši put, jer bi se
ponovonašao u užasnoj gradskoj gužvi i ko zna kada bi opet mogao da izađe
na pravi put koji je vodio prema centru grada.
Pre dve godine je bio u Ostinu kod nekog svog prijatelja i proveo se zaista
izvanredno. Međutim, kada je danas stigao određenim poslom, dočekali su
ga tamno nebo i sitna neprijatna junska kiša koja nije obećavala lep
boravak.
Nakon pola sata, sedeo je u hotelskoj sobi sa kartom grada ispred sebe.
Trebalo je da obavi taj posao što pre, ali nije bio raspoložen. Osim toga, dan
je bio sumoran i kišovit, pa je odlučio da sve odloži za sutra.
Posle desetak minuta ispružio se na krevet i zagledao u tavanicu. Mada
je prošlo već dosta vremena od onog kobnog, nesrećnog dana, još uvek je
osećao svu težinu velikog razočaranja i neispunjenih nada.
Endži mu je neprestano bila u mislima. Ali, to se nije dešavalo zbog toga
što ju je još uvek voleo, nego zato što je sve što se desilo u vezi s njom
ostavilo strašnu gorčinu u njegovom srcu.
Endži i on planirali su da se venčaju istoga dana kada i njegov brat
Ejdan sa svojom izabranicom Maksin. Oni su to i učinili i sada su živeli u
srećnom braku. A on? Šta se desilo sa njim? Još uvek nije mogao da se
oslobodi gorčine i neprijatnog osećanja da je izdan. Dve nedelje pre venčanja
Endži mu je priznala da ne želi da se uda za njega, već za nekog drugog
čoveka. A taj je živeo sam, imao je ogromno bogatstvo i gotovo šezdeset
godina. Što se toga tiče, Endži se nije pretvarala. Otvorenomu je rekla da to
čini zbog bogatstva i da želi da uživa.
Naglo je ustao, ispunjen osećanjima nelagodnosti i praznine. Onda je
prišao prozoru i pogledao kroz zamagljena stakla. Pošto mu se učinilo da je
kiša prestala da pada, rešio je da svoj zadatak obavi još danas. Rad je bio
mnogo bolji od nelagodnosti i praznine koje su ga obuzimale dok je
razmišljao o Endži.

***

- Kako si ti, Leni? - zacvrkutala je Beti, uzela telefon i udobno se

namestila na sofu. - Nisam te čula već godinama.
Mladalački glas sa druge strane žice se nasmeja.

5
Aska
 Zvončica

- Zar ne misliš da preteruješ? Videli smo se pre dve nedelje. Znaš kako
je. Zauzet sam i...
- Kako se zove?
- Zove se Peg, ali... više nisam toliko zauzet - odvratio je Lem veselo.
- Naravno, jer me inače ne bi pozvao! - dobacila je Beti istim tonom.
- Beti, draga moja drugarice! Moram da ti priznam da me poznaješ
veoma dobro, bolje reći, da me čitaš kao otvorenu knjigu.
- Ako poznaješ nekoga dvadeset godina, to i nije tako teško.
- U pravu si. Nego, da li bi želela da pođeš sa mnom u bioskop? - upita
mladić posle kratkog oklevanja.
- Da izađem po ovom užasnom vremenu? - iznenadila se Beti. - Ne pada
mi na pamet! Želim da ostanem u svom malom i toplom stanu i čitam neku
zabavnu knjigu.
Leni duboko uzdahnu.
- U pravu si - složio se. - Možda ću i ja pročitati nešto, ako uspem da se
koncentrišem.
- Leni, baš mi je žao što nemaš sreće u ljubavi!
- Sigurno. Ali, ostavimo sada to, Beti. Stvarno bih želeo da čujem nešto o
tebi. Da li si našla novog momka?
- Ne, nisam - odvratila je devojka ozbiljno. - Pošto sam saznala da imam
još jednu majku, nemam ni volje ni želje da razmišljam o momcima.
- Očemu govoriš? Ne razumem. Pa, znala si da si usvojena?
- Da, ali nikada nisam razmišljala o identitetu svoje prave majke.
- Koliko se sećam, nikada nisi ni pokazivala želju da je pronađeš. Da li te
je ona pronašla?
- Leni, budi spreman na veliko iznenađenje! - dobacila je Beti i glasno
uzdahnula. - Zamisli, moja prava majka je Sandra Klejton.
Zavladala je duga, duga tišina.
- Sandra Klejton! - povika mladić iznenađeno i Beti mahinalno odmače
slušalicu. - Ne šališ se sa mnom, Beti?
- Naravno da se ne šalim sa takvim stvarima.
- Ali kako? Hajde, reci mi kako si saznala za to?
Beti mu je ispričala sve što je saznala od svojih roditelja i u istom
trenutku osetila neko čudno olakšanje što jednotakvo strašno otkriće može
da podeli sa svojim dobrim prijateljem iz detinjstva.
- Ona je sahranjena pre nekoliko dana, zar ne? - ispitivao je Leni. - Da li
si bila na sahrani?
- Ne - odvratila je devojka s gorčinom. - Niko me nije obavestio niti
pozvao. Na sahrani su bih samo njeni najbliži prijatelji.
U tom trenutku, na ulaznim vratima se začulo zvono. Beti začuđeno
pogleda u tom pravcu.
- Izvini, Leni, ali neko je na vratima. Da li možeš da veruješ da mi je
neko došao u posetu po ovom vremenu? Ali, pozovi me drugi put, pa ćemo
možda i da odemo u bioskop.

6
Aska
 Zvončica

- Naravno - odvratio je Leni spremno. - I ne budi neraspoložena zbog

saznanja da ti je Sandra Klejton prava majka. U stvari, ti najbolje znaš ko ti
je prava majka, zar ne?
- Da, naravno - odgovorila je raspoloženo. - Naravno da znam! Čujemo
se!
Čim je spustila slušalicu, zvono se začulo još jednom. Radoznala i
pomalo iznenađena, ona požuri da otvori.
Zastala je kada je pred sobom ugledala mladog čoveka prijatnog izgleda,
tamnosmeđe kose i dubokih tamnih očiju. Na sebi je imao sivo odelo i
izgledao neobično elegantno.
- Gospođica Maning? - ljubazno je upitao. - Betina Maning?
- Da?
- Ja sam Metju Krouli, advokat iz San Franciska. Imam važan razgovor
sa vama. Naravno, odmah ću vam pokazati svoju punomoć. Mogu li da
uđem? Napolju je zaista ružno.
Beti oseti kako joj neka čudna nelagodnost obuzima celo telo. Čovek je
bio veoma ljubazan i nije imala razloga da ga ne pozove u svoj stan.
- Da, naravno - kazala je i propustila ga ispred sebe. - Sedite ovde -
dodala je i pokazala na sofu u dnevnoj sobi. - Želite li kafu ih čaj?
- Mislim da bi mi čaj više prijao - odvratio je Metju, blago se nasmešio i
lagano spustio na sofu.
Posle nekoliko minuta. Beti je donela čaj iz kuhinje, pažljivo ga servirala
i sela u fotelju preko puta.
- Vi ste došli zbog Sandre Klejton, zar ne? - upitala je bez okolišenja.
Krouli je iznenađeno odmeri.
- Vi znate?
- Da me je ona rodila? Da, to znam - odvratila je hladno. -
Pretpostavljam da ste došli da mi kažete nešto u vezi sa njenim
testamentom.
Metju se nasmeja.
- Da li vi gledate u kristalnu kuglu, Beti? Ja sam razumeo da tek sada
treba da vas obavestim o svemu i moram priznati da sam dobrim delom
odahnuo s obzirom da mnoge stvari znate.
- Dug je put od San Franciska do Ostina - dobaci devojka uz blag osmeh.
- Predlažem vam da večeramo zajedno, jer je pile upravo ispečeno.
- Oh, zahvaljujem, zaista ste ljubazni! Osetio sam prijatan miris čim sam
ušao u stan! Zato vas ni u kom slučaju ne bih mogao odbiti.
- Žao mi je, ali nemam vina - dobacila je Beti pošto je servirala pečenu
piletinu i salatu.
- Ne mari - odvrati Metju veselo. - Ja alkohol pijem samo u izuzetnim,
svečanim prilikama.
- Ni ja ne volim alkoholna pića - dobaci devojka i napuni dve velike čaše
sokom od paradajza. - Ovo je mnogo zdravije, zar ne?
- Da. Slažem se s vama.
Večera je prošla u neobaveznom ćaskanju. Tek kada su završili, Metju iz
svoje tašne izvadi debelu fasciklu i stavi je na sto.

7
Aska
 Zvončica

Beti se namršti.
- Da li je to... kopija Sandrinog testamenta?
- Da. Sve je napisano i razrađeno do detalja. Ja sam sve...
Beti odmahnu rukom i prekinu ga.
- Znate šta, ja ne želim da provedem sate i sate čitajući ta dokumenta -
kazala je odlučno. - Zato vas molim da me u najkraćim crtama obavestite u
vezi onoga što se odnosi na mene.
Metju duboku uzdahnu i nervozno se promeškolji.
- To je veoma teško - rekao je. - Jer, sve se odnosi na vas. Pošto
nasleđujete pola imovine Sandre Klejton, to se procenjuje na nekoliko
miliona...
Ona naglo ustade.
- Nekoliko miliona? - ponovila je zapanjeno. I zaista bila je šokirana,
pošto ni u svojim najsmelijim snovima nije mogla da sanja o tolikom
bogatstvu.
- Naravno, nije sve u gotovini - dodao je njen gost. - Tu su i kuća,
akcije,nakit, farma. Vi ste sada veoma bogata mlada dama, Beti.
Ona odmahnu glavom.
- Ja to ne želim...
- Sandra vas je ovlastila da možete prodati sve što želite: kuću, imanje,
farmu... ali polovinu novca morate uplatiti u fond koji pripada drugom
nasledniku.
- Zaista ne razumem - kazala je. - Ovo je sve tako nestvarno! A ko je
drugi naslednik?
Metju ju je nekoliko trenutaka ćutke posmatrao.
- Sada budite spremni najoš jedan šok - počeo je oprezno i nasmešio joj
se.
Beti mu uzvrati osmeh.
- Mislim da me više ništa ne može iznenaditi - uzdahnula je. - Saopštili
su mi da mi je prava majka glumica Sandra Klejton, sada saznajem da sam
nasledila veliko bogatstvo. Šta još može da se dogodi? Ima li od ovoga većeg
iznenađenja? Dobro, slobodno recite šta ste hteli! Jedva čekam da čujem šta
je to!
- Moram da vam saopštim da imate sestru bliznakinju.
Beti je mislila da će se onesvestiti. Zaustavila je dah dok joj se na licu
ogledala neverica. Nakon nekoliko trenutaka koji su joj izgledali dugi kao
večnost, uspela je da se sabere.
- Da li ste sigurni u to? Možda je u pitanju greška?
Metju odlučno odmahnu glavom.
- Ne, nipošto. Sandra je ostavila posebno pismo u kome je objasnila sve
do detalja.
- Sestru bliznakinju? - mucala je Beti jedva čujno.
- Da, upravo tako. Kažem vam da je svaka greška isključena.
- Onda mi ispričajte sve, molim vas!
Mladi advokat klimnu glavom.

8
Aska
 Zvončica

- Kada je imala osamnaest godina, Sandra je već radila kao foto model.
Jednom prilikom su je pozvali iz Londona i ona je rado otišla. Potpisala je
ugovor, uradila nekoliko revija, a onda se razbolela. Morala je u bolnicu, a
zatim je otišla na oporavak. Tamo je upoznala jednog intelektualca koji je
bio stariji skoro dvadeset godina od nje. Ali, privukli su jedno drugo i za
nekoliko nedelja se venčali. Čovek za koga se udala je vaš otac.
- Znači, moji roditelji su bili u braku? - upitala je iznenađeno. - Mislila
sam... pretpostavljala sam da...
- Slutim šta ćete da kažete, ali nije tako. Vi ste rođeni u zakonitom
braku, Beti. Nažalost, sreća vaših roditelja nije drugo trajala. Po Sandrinom
pismu, problemi su počeli još pre nego što ste se vas dve rodile. Pored toga
što je bio mnogo stariji, Nikolas je poticao iz aristokratske sredine i imao
sasvim drugačije poglede na svet.
- Nikolas!? - ponovila je ona kao bez daha. - Znači, vi znate ko je moj
otac?
- Naravno. Zvao se Nikolas Votson. Proverili smo sve podatke i, nažalost,
saznali da je umro pre tri godine.
Beti je jedva zadržavala suze.
- A moja sestra? - upitala je bojažljivo. - Da li ste kontaktirali sa njom?
- Na žalost, još nismo. Ali, radimo na tome, verujte - odgovorio je Metju i
zabrinuto je odmerio. - Da li se dobro osećate, Beti? Jako ste bledi...
- Dobro sam - odvratila je kratko. - Nastavite dalje, molim vas.
- Dakle, Nikolas i Sandra su se razveli odmah posle vašeg rođenja. Ali,
sporazumeli su se tako da svako zadrži po jedno dete. Vaš otac je sudski
dobio Korneliju, vašu sestru, a Sandra vas. Tada ste imale svega tri meseca.
Složili su se oko toga da niko od njih neće pokušati da vas sastavi i nikada
ne kaže da ste sestre bliznakinje.
- Oh, bože, ali zašto? - povikala je očajnički. - Zbog čega su bili tako
okrutni prema nama?
Metju saže glavu kao da je on kriv zbog te užasne nepravde.
- Ne znam, zaista. Sandra u svom pismu to nije objasnila.
Pretpostavljam da su na taj način želeli da zadrže po jedno dete. Možda su
se plašili da bi se vezale u slučaju spajanja, pa bi onda jedno od njih
izgubilo dete. U svakom slučaju, Sandra se odmah posle toga vratila u
Ameriku. Posle se udala i dugo živela u braku bez dece. Drugi muž joj je
umro pre pet godina.
Beti obrisa jednu suzu u uglu oka.
- Ali, to je tako apsurdno. Pa, Sandra uopšte nije želela da me zadrži!
Nemojte pogrešno da me razumete, ja obožavam Džeka i Nensi Maning i oni
će za mene uvek biti moji pravi roditelji! Ipak, nije mi jasno što me je Sandra
vratila u Ameriku kada nije nameravala da ostane sa mnom? Bolje da me je
ostavila kod oca da odrastem sa svojom sestrom!
Mladi advokat raširi ruke i slegnu ramenima.
- Zaista ne bih znao da vam odgovorim na to. Znam samo da je navela
kako je u to vreme bila veoma siromašna, te nije mogla da vas izdržava.
Ali, Beti nije mogla da se zaustavi.

9
Aska
 Zvončica

- Zašto me nije vratila čoveku koji je mogao da me izdržava? Mislim da

joj to nikada neću oprostiti! Prezirem je zbog toga!
- Molim vas da se smirite, Beti. Ogorčenjem nećete rešiti ništa. Znam
kako se osećate, ali...
- Nećete valjda da me prekorevate! - prekinula ga je nervozno. - Kako bi
se vi osećali kada bi saznali da vas majka nije želela, a bila je poznata i
veoma bogata? Očigledno se radi o strašnom sebičluku, zar ne?
- Nije uvek bila slavna i bogata...
- To znam i... hajde, možda bih joj sve i oprostila. Ali, kako su mogli da
nas razdvoje? Mora da su se užasno mrzeli kada su tako nešto mogli da
urade svojoj deci!
- Znam da je to veliki šok za vas, ali pokušajte sve da posmatrate sa
svetlije strane.
- A koja je to svetlija strana? Ako kažete da je to Sandrin novac, ja... ja
zaista ne znam šta ću uraditi!
Metju se nasmeši sačekavši da se devojka smiri. U potpunosti je
razumeo njen gnev, ali nije mogao da joj pomogne. Dopalo mu se kako je
reagovala pokazujući svoju iskrenost i neiskvarenost. U tim trenucima činila
mu se izuzetno lepom i privlačnom. Obrazi su joj se crveneli od gneva, a
divne zelene oči sijale nekim čudnim sjajem.
- Slažem se s vama - rekao je najzad tiho. - Ali, gledajte to ovako. Vaša
majka vam je poklonila nešto mnogo vrednije od svog novca, zar ne?
- Kako... kako to mislite?
- Pa, poklonila vam je saznanje da imate sestru bliznakinju.
U trenutku se zbunila.
- Rekli ste da se zove Kornelija, zar ne? Gde je ona sada?
Metju je ustao i prišao prozoru. Kiša je još uvek padala, ali mnogo slabije
nego pre.
- Šta je posredi? - upitala je Beti uplašeno.
Mladić odmahnu glavom.
- Koliko ja znam, Kornelija je živa i zdrava. Iako trenutno ne znamo gde
se nalazi, preduzeo sam sve da...
Zastao je, jer ga je Beti pogledala tako tužnim i molećivim pogledom da
jednostavno nije znao šta da kaže.
- Slušajte, Beti - obratio joj se blago. - Obećavam da ću učiniti sve da je
pronađem. Verujte mi i nadajte se.
Devojka glasno uzdahnu.
- Sada mi je žao što sam saznala da ona uopšte postoji. Kako da dođem
do nje? I da li ćete uspeti da je pronađete?
On joj priđe nekoliko koraka bliže.
- Morao sam da vam kažem zbog nasledstva.
- Oh, znači zbog toga?! Zar vam nisam rekla da ne želim ništa što je
pripadalo toj ženi. Ne želim njen novac!
Ovo ju je konačno slomilo i ona glasno zajeca. Držala se koliko je mogla,
ali je za jednu mladu devojku to bilo previše. Sada je dala oduška svome
bolu i gnevu. Telo joj je podrhtavalo, a suze se kao potoci slivale niz obraze.
10
Aska
 Zvončica

Metju je pustio da se isplače. Kada je video da se polako smiruje i briše

lice, mirno je rekao:
- Žao mi je što su stvari ovakve, ali morali ste da se suočite sa
činjenicama. Naime, svu težinu i obavezu nasledstva morate da ponesete
sami i tako će biti sve dok ne pronađemo vašu sestru.
Beti lagano podiže glavu i pogleda ga.
- A šta će biti ako je ne pronađete?
- Sandra je dala limit od pet godina. U stvari, ako za to vreme ne uspemo
da pronađemo vašu sestru, njeno celokupno nasledstvo pripada vama.
- Ne!
- Da! - potvrdio je Metju odlučno. - Nemojte da brinete! Obećavam da ću
pronaći vašu sestru, ma gde se nalazila. No, do tog trenutka, morate da
preuzmete odgovornost nad imovinom koju vam je ostavila majka. To je za
vaše dobro, ali i za dobro vaše sestre.

***

Beti je sa roditeljima sedela u aerodromskom restoranu i čekala na let za

San Francisko. Pili su kafu kada je ona iznenada počela da pretura po tašni.
- Šta tražiš, dušo? - upitala ju je majka zabrinuto.
- Aspirin. Boli me glava - odvratila je. Našla je jednu tabletu i popila je sa
sokom.
- To uopšte ne liči na tebe - primetila je Nensi. - Ne pamtim kada si bila
tako nervozna.
Ona se usiljeno nasmeši.
- Ja nervozna? Ne, samo ti se čini.
Džek klimnu glavom.
- Jesi, draga i žao nama je zbog toga. Mnogi ljudi bi bih neizmerno srećni
kada bi se našli u tvojoj situaciji i imali tvoje probleme.
Beti ljutito odmahnu glavom.
- Ne želim te probleme - odvratila je. - Ne želim Sandrin novac. Hoću
samo da živim kao što sam ranije živela.
Nensi je nežno pomilova po ruci.
- Znam da si zabrinuta i pod utiskom svega što se dogodilo u poslednjih
nekoliko dana. Ali, verujem u tebe i sigurna sam da ćeš sve odlično obaviti.
Pametna si devojka i kada prođe ovo iznenađenje, shvatićeš da se pred
tobom otvaraju vrata koja će te odvesti u drugačiji život, mnogo bolji i
lagodniji.
Beti duboko uzdahnu.
- Žao mi je što ne možete da pođete sa mnom - kazala je sa tugom u
glasu. - Želela bih da mi pružite moralnu podršku.
Džek se blago nasmeši.
- Znaš da smo uvek uz tebe, bez obzira kolika razdaljina nas deli. Mi
smo tvoji roditelji i to ćemo ostati do kraja života, volimo te i to niko ne može
da promeni, zar ne?Ali molim te, pre nego što doneseš bilo kakvu odluku,
pokušaj da se smiriš. Jer, treba dobro razmislitio tome i ništa ne raditi na

11
Aska
 Zvončica

brzinu i sa mnogo emocija. Razum je ovde bitan, a ti si veoma razumna

devojka.
U tom trenutku oglasio se spiker objavljujući polazak leta za San
Francisko. Beti se pozdravila sa roditeljima i pošla prema izlazu. U tom
momentu osećala se usamljenom i izgubljenom kao nikada do tada, ali je
uspela da sakrije svoja osećanja i ne brizne u plač.
Još jednom se okrenula, nasmešila se i mahnula rukom. Tek na ulazu u
avion, suze su počele da joj se slivaju niz obraze. Nije znala, a nije ni bila
sigurna da li su to suze tuge ili suze očajanja. Ili možda gneva? Jedino je
bila sigurna da se oseća usamljenom izgubljenom i pomalo nesrećnom. Isto
tako joj je bilo jasno da mora da bude jaka, pronađe dovoljno snage u sebi
kako bi prihvatila nove životne činjenice i uredila svoj život tako kako joj
odgovara.
Toliko je želela da sretne svoju sestru bliznakinju da je to osećanje
zasenilo gnev i ogorčenje koje je osećala prema Sandri Klejton, pa čak i
prema ocu koga nikada nije videla niti upoznala. U stvari, iznad svega je
želela da premosti prazninu u svom detinjstvu i da nadoknadi sve što joj je
bilo uskraćeno.
S druge strane, morala je da prizna samoj sebi da se jednim delom
plašila toga upoznavanja. Jer, iako su sestre, one su odrasle odvojeno i
daleko jedna od druge, u različitim sredinama i u drugačijim okolnostima.
Kako je to surovo, pomislila je u jednom trenutku. Bile su dve rođene
sestre koje nikada ništa nisu delile, pa čak ni svoje roditelje.
Avion je poleteo i ona lagano nasloni glavu na sedište. Zatvorila je oči
pokušavajući da zaboravi sve i ne misli na probleme. Pokušala je da ne misli
o San Francisku, a onda je zadremala.
Kada se prenula, pogledala je na sat: još nekoliko minuta do sletanja
aviona. Sva sreća što će je Metju sačekati, zaključila je. To je bila jedina
svetla tačka u svemu ovome vezanom za dolazak u nepoznatu sredinu.
Morala je da prizna da joj se taj mladi advokat dopao. Bio je ljubazan,
prijatan i izgledao je veoma privlačno. Činilo joj se da se u njegovom
prisustvu oseća mnogo sigurnije, odnosno, da su problemi koje ima mnogo
manji nego inače.

***

Metju je imao dobar pregled putnika koji su ulazili u hol. Ni sam nije
znao zbog čega, ali osećao je neko čudno uzbuđenje pri samoj pomisli da će
se ponovo sresti sa svojom klijentkinjom Beti Maning.
Iako je primetio čim je ušla u hol, nekoliko trenutaka je nepomično
stajao zadivljeno je posmatrajući. Kada je prvi put sreo, devojka je na sebi
imala stare izlizane farmerke i neku košulju za dva broja veću. Sada je bila
u elegantnom letnjem kostimu, a njena duga plava kosa bila uredno
očešljana i skupljena na temenu. Jednom rečju, ličila je na pravu mladu
dama koja je upravo sišla sa modne piste.
Krenuo joj je u susret sa osmehom na licu.
- Zdravo. Drago mi je što se vidimo.

12
Aska
 Zvončica

- Zdravo, Metju. Plašila sam se da me nećeš čekati! Žao mi je što je avion

kasnio.
- Ne mari, bitno je da si stigla. I ja moram da priznam da sam se plašio
da nećeš doći, odnosno, da ćeš se predomisliti.
- Pa... - uzdahnula je Beti i nasmešila mu se - zaista nisam htela da
dođem, ali su me roditelji ubedili. Reci mi, molim te, da li ste saznali nešto o
Korneliji?
Metju je oklevao.
- Još ništa ne znamo o njoj, ali moraš da imaš na umu da je za tako
nešto potrebno vremena. Poverio sam stvar jednom poznatom londonskom
advokatu koji godinama sarađuje sa mojom kancelarijom. On je proverio sve
adrese na kojima je živeo tvoj otac poslednjih pet godina svog života. Ako
budemo imali sreće, biće vesti za nekoliko dana. Ipak, može se desiti da
potraga traje i duže, pošto niko ne zna da li ti je sestra ostala u zemlji ili pak
otišla u neki drugi kraj sveta.
- To me i brine - rekla je Beti tiho. - Toliko želim da je pronađemo! Znaš,
od kada sam saznala da ona postoji, neprestano razmišljam o njoj i našem
susretu.
Razgovor je prestao kada su se umešali u aerodromsku gužvu. Dok nisu
stigli do Metjuovih kola izmenjali su uobičajene rečenice o vremenu i
putovanju. Ni u automobilu nisu puno pričali, pošto je saobraćaj bio veoma
gust i Metju je morao da bude izuzetno koncentrisan i oprezan.
- Pošto sam stigla, reci mi šta treba da uradim - obratila mu se Beti
posle dužeg ćutanja.
- Sutra imamo sastanak u advokatskoj kancelariji - odvratio je mladić za
tren podigavši pogled. - Prema tome, danas imaš slobodan dan. Ostaviću te
u hotelu, ali ću se večeras vratiti i izvesti te na večeru. Hoću da ti uzvratim
gostoprimstvo i malo pokažem grad. Da li se slažeš?
- Naravno. Ako sam pripremaš...
- Naravno da ne - prekinuo je blago. - Želeo bih da te odvedem u neki
restoran. Da li voliš kinesku hranu?
- Obožavam je!
- Drago mi je. Onda smo se dogovorili.
Kada su stigli ispred hotela, Metju je pozvao nosača, obećao da će doći
po nju u pola sedam i otišao.
Tako je i bilo. Beti je provela dan u odmoru i slatkom lenčarenju,
unapred se radujući predstojećem izlasku.
Kao što je i pretpostavila, Metju je bio tačan. Malo su se provozali kroz
grad, a onda otišli u divno uređen kineski restoran u kome je vladala odlična
atmosfera. Večera sa Metjuom bila je zabavna i veoma prijatna. On joj je
pričao o svojoj majci udovici, braći i njihovim porodicama kao i raznim
zgodama iz detinjstva. Nije ni shvatila da se u potpunosti opustila i uživala u
svakom trenutku.
Tek na kraju večere Metju je spomenuo Sandrino ime. Pitao je kako su
Džek i Nensi Maning došli u kontakt s njom s obzirom da žive u Ostinu, dok
je Sandra Klejton uvek živela na Zapadnoj obali.

13
Aska
 Zvončica

- Tata je bio u mornarici u San Hozeu - odvratila je Beti mirno. - Neki

njegov prijatelj koji je znao da žele da usvoje dete poznavao je Sandrinog
advokata. I tako, stupili su u kontakt. U stvari, ni ja baš ne znam sve
detalje.
- A kakvi su ti roditelji?
Devojka se nežno nasmeši.
- Najbolji - odvratila je bez oklevanja. - Tata je čvrst i odlučan, ali
prilično povučen. Ne priča mnogo, ali uvek je tamo gde je potreban. Što se
majke tiče, požrtvovana je, nežna i veoma plemenita. Prava je šteta što nije
mogla da ima svoju decu.
- Moj otac je umro kada mi je bilo svega osam godina - odvratio je Metju
zamišljeno. - Detinjstvo mi nije bilo vezano za njega i sada mi to sve više
smeta. Rekao bih da mi je majka slična tvojoj. Naravno, posle očeve smrti
morala je mnogo da radi, ali je svaki slobodan trenutak koristila da bude sa
decom. To se nastavilo i kada smo odrasli, jer je svaki praznik ili rođendan
značio zajedničko okupljanje za majčinim stolom. Vodila je računa da
porodica uvek bude na okupu, a mi u dobrim međusobnim odnosima.
Baš tada im je prišao konobar kako bi proverio da li im je nešto
potrebno.
Beti se zahvalila od sveg srca kada ju je Metju upitao da li želi neki
dezert ih kafu.
- Hvala ti, ali ne mogu. Večera je bila obilna i ukusna.
Posle jedno desetak minuta bili su u kolima vozeći se prema hotelu.
Pošto su ušli u hol, ona se okrete s namerom da se pozdravi, ali Metju
dodade.
- Otpratiću te do sobe - kazao je prilazeći liftu.
- Nema potrebe.
- Ipak ću poći sa tobom - ponovio je i ušao sa njom u lift. I dok su ćutke
stajali jedno pored drugog vozeći se do petog sprata, on je iznenada shvatio
nešto. Želeo je da bude sa njom što duže, svestan da mu je ta draga i lepa
devojka vratila ono što mu je Endži tako sebično oduzela. Pomogla mu je da
ponovo otkrije i ceni sebe, a u isto vreme i život koji ga je okruživao. Već je
zaboravio kako svet oko njega može da bude jednostavan i lep u isto vreme.
Kada su stigli do njene sobe, Beti izvadi ključ iz tašne i stavi ga u bravu.
- Laku noć - obratila mu se tihim i nežnim glasom. Zatim je podigla
glavu i pogledala ga pravo u oči. - Hvala na divno provedenom danu - dodala
je.
Uzvratio joj je osmehom.
- Bilo mi je zadovoljstvo - kazala je.
U tom trenutku, Beti je bila toliko lepa i privlačna da je nekoliko
trenutaka potpuno nepomično stajao ispred nje, upijajući toplinu koja je
zračila iz tih prekrasnih zelenih očiju i uživajući u nežnoj senzualnosti
njenih usana. Jednostavno nije mogao da se kontroliše! Njegove usne
spustile su se na njene kao da su bile privučene nekom čudnom, magičnom
silom.

14
Aska
 Zvončica

Poljubac je bio nežan i blag kao tihi, nečujni povetarac, da se njoj u

trenutku učinio potpuno nestvarnim. Ali, blagi drhtaji tela ipak su potvrdili
da to nije samo san.
Metju je podigao glavu i iznenađeno je pogledao. Srce mu je kucalo
luđačkom snagom i želeo je da je poljubi još jednom, pa još jednom.
I Beti je bila iznenađena. Osetila je kako joj obrazi gore, dok joj je telom
prolazila neka slatka prijatna jeza. Usne su joj blago podrhtavale kao da su
želele ponovni susret sa njegovim.
To se i desilo. Poljubili su se ponovo, ali je ovoga puta taj poljubac bio
mnogo strasniji i duži. Beti se naprosto izgubila u tim divnim trenucima
nežnosti, jednostavno ne znajući šta da radi ili preduzme. Onda je
mahinalno podigla ruke i zagrlila ga. Njegove ruke su joj mrsile kosu,
doticale joj vrat i ovlaš joj dodirivale grudi koje su podrhtavale od uzbuđenja.
Tek tada se osvestila, odmakla se korak - dva dalje i zaprepašćeno ga
posmatrala. Nije mogla da shvati kako se to dogodilo, kako je mogla da
pristane na takvu iznenadnu i neočekivanu nežnost.
- Laku noć - promucala je nespretno, okrenula ključ i brzo ušla u sobu
zatvorivši vrata za sobom.
Metju je nekoliko trenutaka stajao potpuno nepomično i posmatrao
zatvorena vrata ispred sebe. Trebalo je da prođe malo više vremena da se
sabere.
Kada se to dogodilo, okrenuo se i pošao prema liftu. Tek kada je seo u
kola i naslonio se na volan, shvatio je šta se zapravo desilo. Zašto je to
učinio? Kako? Kao ozbiljan advokat tako nešto nije smeo sebi da dozvoli.
Beti Maning je morao da posmatra samo kao klijentkinju, bez obzira koliko
privlačno izgledala.
Ali, tešilo ga je što je istu takvu zaprepašćenost mogao da pročita i na
njenom licu. I ona je bila iznenađena zbog takvog razvoja situacije. Mora da
smo u tim trenucima oboje izgubili zdrav razum, zaključio je. Čini se da su i
jedno i drugo bili u toj meri usamljeni da su makar na kratko poželeli
iluziju, to jest osećanje da su željeni i voljeni.

***

- Gospođice Maning, ja sam Keri Filds, sekretarica gospodina Kroulija.

On je nešto zauzet, pa me je zamolio da dođem po vas. Nadam, se da nemate
ništa protiv da pođete sa mnom?
Beti se ljubazno nasmeši.
- Naravno da nemam - odvratila je ljubazno. - Evo, možemo odmah da
krenemo. Samo da uzmem tašnu...
Vratila se u svoju sobu i u trenutku glasno odahnula. Bilo joj je drago
što Metju nije došao po nju. Posle jučerašnjeg poljupca, ni sama nije znala
kako bi mu pogledala u oči niti kako bi se ponašala prema njemu. Bila je
nervozna i pri samoj pomisli da će morati da bude u njegovom društvu. Zato
joj se sada društvo njegove sekretarice činilo kao olakšanje.
Dok su se vozile prema advokatskoj kancelariji, Keri Filds joj je pričala o
gradu, skrenuvši joj pažnju na nekoliko značajnih građevina pored kojih su

15
Aska
 Zvončica

prošle. Beti je odmah shvatila da je Keri jedna inteligentna i obrazovana

žena u čijem društvu je vreme naprosto proletelo.
Advokatska kancelarija nalazila se u elitnom delu grada, u jednoj staroj,
elegantnoj zgradi. Tamo ih je dočekao jedan stari sedokosi gospodin
simpatičnog lica.
- Ja sam Tom Haksli - rekao je i pružio joj ruku. - Drago mi je što sam
vas konačno upoznao, gospođice Maning. Moja supruga i ja bili smo veoma
bliski prijatelji sa vašom majkom.
Beti je htela da mu uzvrati osmehom, ali nije mogla.
- Gospodine Haksli, teško mi je da razmišljam o gospođi Klejton kao o
mojoj majci.
Čovek klimnu glavom.
- Naravno, razumem vas u potpunosti. Izvolite, sedite. Da li želite da
popijete kafu?
- Ne, hvala - odvratila je Beti i sela u fotelju pored prozora.
- To bi bilo sve, gospođice Keri - obratio se Haksli sekretarici. - Hvala
vam što ste doveli gospođicu Maning. Molim vas obavestite Baka i Metjua da
je gospođica stigla.
- Da, gospodine - odvratila je Keri i nečujno izašla iz kancelarije.
Kada su ostali sami, Beti zabrinuto uzdahnu.
- Da li će sve to biti komplikovano? - upitala je. - Mogu vam reći da se
zbog svega ne osećam baš najbolje.
Tom Haksli se blago nasmeši.
- Obećavam da ćemo se truditi da se sve obavi što brže i bezbolnije. Kao
što znate, Metju Krouli je zadužen za vaš slučaj. On traži vašu sestru,
sređuje potrebnu dokumentaciju i ima nalog da vam se nađe pri ruci kad
god vam šta zatreba. Što se tiče Baka Kinija, on sarađuje sa Sandrinim
advokatom kako bi se stvari oko nasledstva što brže sredile.
Beti klimnu glavom.
- Sve je to došlo tako iznenada i plašim se da se neću snaći - priznala je
bojažljivo.
- Verujem da će to bio veliki šok za vas, ali, kao što sam već rekao, mi
ćemo se truditi da sve uradimo kako treba i pomognemo vam koliko
možemo. Pre nego što odete, podsetite me da vam dam i svoj kućni broj
telefona. Pošto smo supruga i ja bili veoma bliski sa Sandrom, ne
posmatram vas samo klijenta, već prvenstveno kao kćerku naše drage
prijateljice.
Na Betinom licu pojavilo se nešto kao osmejak.
- Hvala vam na lepim recima, gospodine Haksli - odvratila je shvativši da
je čovek veoma iskren i da želi da joj bude prijatelj. Nije mogla da izdrži, a da
mu ne postavi pitanje koje ju je najviše interesovalo. - Kakva je bila Sandra
kao osoba?
Haksli zamišljeno klimnu glavom.
- Na to pitanje je veoma teško odgovoriti. Možda bi moja supruga dala
mnogo potpuniji i bolji opis Sandre Klejton. Znate, ona je bila jedinstvena.

16
Aska
 Zvončica

Bila je divna prema ljudima koje je volela, ali je umela da bude veoma
neprijatna prema svojim neprijateljima.
Tom Haksli je zastao, jer su se vrata otvorila i u kancelariju su ušli
Metju Krouli i Bak Kini. Tom ju je upoznao sa Bakom, a zatim joj je prišao
Metju i hladno joj stisnuo ruku. Bila je šokirana pošto se ponašao kao da je
vidi prvi put.
Iako ni sama nije znala zašto, u tom trenutku se osetila strahovito
poniženom i povređenom, mada joj je razum govorio da je tako najbolje
pošto ih vezuje samo posao.
Sastanak je počeo i u sledećih dva sata je bilo mnogo toga što Beti nije
mogla da razume. U određenom trenutku bi joj se učinilo da joj je sve jasno,
ali već sledećeg momenta nije shvatala ništa. Bila je zbunjena, bolje reći
šokirana enormnim ciframa koje su joj iznosili.
Međutim, ta njena kolebanja nije primetio niko osim Metjua. On je ispod
oka posmatarao sve vreme i u potpunosti razumeo to stanje. Iznenada mu
se učinilo da je strašno prebledela.
- Gospođice Maning? - obratio joj se učtivo. - Da li se osećate dobro?
Dva druga advokata, su iznenađeno podigla glave i radoznalo je
posmatrala. I zaista je izgledala vrlo loše. Telo joj se primetno treslo, a lice
bilo samrtnički bledo.
- Ja.... - pokušala je, ali glas joj je zadrhtao. - Sve je tako komplikovano.
U pitanju je velika odgovornost. Da li taj gospodin ima naslednike?
Tom Haksli odlučno odmahnu glavom.
- Nema nikoga. On i Sandra nisu imali decu, a ni rođake. Vi i vaša sestra
ste jedini naslednici celokupnog imanja i bogatstva koje je ostavila.
Beti bespomoćno raširi ruke.
- Ali... šta da radim? Nikada nisam vodila poslove, niti se mnogo
razumem u njih.
- Ništa ne brinite, gospođice - ubacio se Bak Kini. - Postoji rukovodeće
telo u firmi koje obavlja sve poslove. Upoznaćemo vas sa njima. Što se tiče
ranča i farme, tu su ljudi koji su se do sada brinuli o svemu. Uostalom, ako
želite, možete sve da prodate.
- Bak je u pravu - složi se Tom Haksli i ustade. - Imaćete pomoć ljudi
koji su tu ranije radili i koji odlično znaju štaje potrebno. Ni gospođa Klejton
nije imala vremena da vodi računa o svakoj sitnici. Mislim da je Metju rekao
da namerava da vas povede na ranč još danas posle podne. Naravno, samo
ako se vi slažete s tim.
- U redu je - odvratila je i ispod oka odmerila Metjua pitajući se kako će
njih dvoje sarađivati u budućnosti. Ipak, uspela je da ubedi sebe da se
između njih nije dogodilo baš ništa i da je jedina veza koju mogu ostvariti
ona na relaciji advokat - klijent.

***

Metju je zastao ispred prostrane, veoma elegantne seoske kuće i isključio

motor. Izašao je napolje, dok je Beti ostala na svom sedištu gledajući tupo
ispred sebe.

17
Aska
 Zvončica

On joj lagano priđe.

- Zar ne želiš da izađeš?
Pogledala ga je očima prepunim tuge.
- Ne - odvratila je tiho.
- Zašto?
- Zato što tu ne pripadam.
Nežno se nasmešio.
- Gluposti, sada je sve to tvoje - rekao je i pokazao široko prostranstvo
lepo uređenog vrta i pašnjaka.
Beti odmahnu glavom.
- Ja to ne osećam, niti želim.
Metju duboko uzdahnu.
- Ipak moraš da izađeš iz kola. Posluga te očekuje. Javio sam da ćemo
doći danas posle podne.
Posle kratkog premišljanja, ona uzdahnu tako duboko kao da želi da se
oslobodi nekog užasnog tereta koji ju je pritiskao. Lagano je izašla iz kola, ali
se još uvek dvoumila. Metju nije ništa rekao, jer mu se činilo da će se
svakog trenutka predomisliti i brzo vratiti u auto. Međutim, uspeli su da
stignu do ulaznih vrata i on zazvoni s olakšanjem.
- Dobar dan, gospodine Krouli, dobar dan, gospođice - pozdravila ih je
simpatična sedokosa gospođa. - Izvolite, uđite!
Beti je lagano ušla u kuću. Obazrela se oko sebe po prostranom holu
popločanom mermerom i ukrašenom duborezom. Na zidovima je bilo
nekoliko starinskih ogledala, a u jednoj kineskoj vazi ogroman buket ruža.
- Melisa, želeo bih da vam predstavim Betinu - Beti Maning, kćerku
gospođe Klejton.
Žena je ispružila ruku prema njoj i ljubazno se nasmešila.
- Drago mi je, gospođice Maning. Ličite na svoju majku. Imate isto njeno
čelo, usne...
Beti je pokušala da se nasmeši, ali joj to nije uspelo. Iako su je
upoređivali sa jednom od najlepših žena, nije bila srećna zbog te primedbe.
- Molim vas, dođite u biblioteku - nastavila je gospođa ljubazno. -
Doneću čaj. Inače, posluga je veoma nestrpljiva da vas upozna.
Prostrana biblioteka bila je sva u policama za knjige, gotovo od poda do
tavanice. Pored prozora nalazio se veliki pisaći sto, a ispred njega jedan
manji sa tri kožne fotelje.
Kada su ostali sami, Beti se okrenula prema Metjuu.
- Iznenađena sam ovom bibliotekom. Hoću reći, nisam stekla utisak da
je Sandra volela knjige.
- Pa i nije - odgovorio je jedan ženski glas.
Beti se hitro okrenula i pored vrata ugledala jednu elegantnu i privlačnu
ženu koja nije imala više od trideset i pet godina. Imala je kratku, smeđu
kosu, inteligentne oči i veoma prefinjene manire.

18
Aska
 Zvončica

- Ovo je zapravo soba gospođinog drugog muža, gospodina Krosa -

objasnila je žena. - Ali, posle njegove smrti gospođa Klejton ju je koristila
kao svoju radnu sobu. Inače, ja sam En Vajt, sekretarica gospođe Klejton.
- Drago mi je - promucala je Beti. - Nisam ni znala da je imala ličnu
sekretaricu. Nadam se da ćete ostati i pomoći mi da pregledam sve što je
potrebno.
En Vajt klimnu glavom.
- Naravno. Biću srećna ako mogu da vam pomognem. Gospodin Metju
me je obavestio da ste odseli u hotelu. Ako želite, možemo da pripremimo
jednu sobu za vaš boravak.
- Ne, hvala - odvratila je brzo, a onda sa oklevanjem dodala: - Možda
kasnije...
Melisa je donela čaj, a onda su su Beti predstavljeni kuvarica i baštovan.
Kada su ljudi izašli, En je odmeri.
- Posluga želi da zna do kog vremena će biti u službi, gospođice.
Naravno, i ja spadam u tu grupu.
Beti se okrete ka Metjuu kao da traži pomoć. No, odmah je shvatila da
joj on ne može pomoći u toj situaciji i da je to sada njen problem.
- Volela bih kada bih odmah mogla da vam odgovorim na to pitanje -
kazala je pažljivo birajući reči. - Kao što znate, tek sam stigla i moram o
svemu dobro da razmislim. Nisam sigurna, ali pretpostavljam da ću sve
prodati, s obzirom da živim u Ostinu. Bez obzira na to, volela bih da posluga
ostane do eventualne prodaje, odnosno do trenutka donošenja odluke. Do
tada će svi dobijati pune plate, a ako neko i pored svega želi da ode, neću
mu praviti smetnje. Dobiće ono što je zaradio uz odgovarajuću naknadu.
Nadam se da će to biti u redu, zar ne?
- Svakako. To je iskren i pošten odnos - odvratila je En.
Nastavili su da razgovaraju o raznim sitnicama vezanim za kuću i njenu
vlasnicu.
- Kažete da ste bili Sandrina sekretarica osam godina? - upita Beti
zainteresovano. - Da li vam je bilo lako da radite za tako poznatu osobu?
En slegnu ramenima.
- Bilo je dobrih, ali i loših strana tog posla. Ali, tako je svugde. Ako želim
da budem iskrena, moram kazati da je Sandra bila pošten poslodavac i da
nije tražila nemoguće. Zaista mi je žao što je tako iznenada završila. Isto
tako mi je žao što je niste upoznali.
- Nisam mogla da je upoznam kada nisam znala ko je - odvratila je Beti
ravnodušno. - Ta tajna je godinama vešto sakrivana od mene.
- Mislim da bi gospođica Maning želela da vidi kuću - dobacio je Metju
želeći da promeni temu.
- Naravno - složi se En i odmah ustade. - Pođite za mnom.
- Ja ću vas sačekati napolju! - dobaci Metju.
Ona ga pogleda osećajući kako je iznenada obuzima neočekivani, panični
strah.
- Zar ne želiš da pođeš sa nama? - upitala je molećivo.
On se blago nasmeši želeći da joj pruži podršku.

19
Aska
 Zvončica

- Mislim da je razgledanje suviše lično i bilo bi bolje da pođete bez mene

- dobacio je, klimnuo glavom i izašao.
Sandrina rezidencija bila je najlepša privatna kuća koju je Beti ikada
videla. Sve je bilo namešteno sa mnogo ukusa i elegancije, ali odmah se
moglo videti da su svaka stvar ili detalj prvoklasni, što je značilo da su
koštali mnogo novca. U prizemlju se pored kuhinje trpezarije, velike ostave,
dve sobe i biblioteke nalazila i projekciona sala.
- Naravno, tu se nalaze svi filmovi gospođe Klejton - objasnila je En. -
Pored njih ima i dosta remek dela filmske klasike koju je gospođa rado
gledala. U stvari, uživala je u gledanju filmova.
Kada su se ponovo vratile u hol, En pokaza na jedna vrata.
- Tamo je moja soba, a pored nje Melisina.
- Da li i ostali žive u kući? - pitala je Beti, ne želeći da izgleda
nezainteresovana.
- Samo Melisa. Ja imam ovu kao i jednu malu spavaću sobu na spratu,
u slučaju da moram da ostanem preko noći. Inače sam tu blizu, živim u
jednom privatnom apartmanu samo nekoliko kilometara dalje. Osim toga,
ova kuća ima još deset spavaćih soba, isto toliko kupatila kao i salu za
rekreaciju.
Beti zaneme od iznenađenja.
- Molim?! A zašto toliko? Sandra i njen drugi suprug nisu imali dece.
En uzdahnu.
- Dok je gospodin Kros bio živ, često su priređivali zabave koje su trajale
i po nekoliko dana - objasnila je. - Imali su prijatelje iz celog sveta koji su ih
rado posećivali.
Zatim su otišle na sprat i Beti se zapanjila videvši da je svaka spavaća
soba nameštena u drugom stilu.
- A ovo je soba gospođe Sandre - kazala je En otvorivši jedna vrata u
samom dnu hodnika.
Beti je nekoliko trenutaka razmišljala, a onda je uspela da potisne
nelagodnost i korakne unutra. Soba je bila neobična, ali veoma ljupka. Sve
je odisalo svežinom, a neobične, nežne boje prelivale su se u različitim
nijansama. Prozračne, svetloplave zavese lelujale su na prozorima, a
prekrivač iste boje krasio je ogroman ležaj koji je dominirao prostorom.
Neko čudno osećanje tuge i razočaranja obuzelo joj je celo telo. Još
jednom je obuhvatila pogledom ceo prostor, a onda, kao da se boji nečega,
brzo se okrenula i izašla.
Naravno, En je požurila za njom.
- Žao mi je što je uspomena na gospođu Klejton na vas delovala tako
poražavajuće! Da ste mi rekli da ne želite, ne bih vam ni pokazivala njenu
sobu.
- Ne mari - odvratila je Beti osećajući se mnogo bolje čim je izašla u
hodnik. Naravno, ovo joj je bilo dosta tako da joj dalje razgledanje nije palo
na pamet. - Mislim da bi sada trebalo da odem.
- A ostale sobe... - iznenadila se En. - Zar ne želite da vidite celu kuću?

20
Aska
 Zvončica

- Ne. Dovoljno je za danas - odvratila je odlučno. - U stvari, treba da

prođe neko vreme, pa da se naviknem na to. Nadam se da me razumete.
En se blago nasmešila i klimnula glavom.
- Naravno. Ako vam nešto treba samo me pozovite.
- Pokušaću da se vratim sutra i tada ćemo razgovarati o svemu što bude
potrebno - prekinula je blago i sa olakšanjem odahnula kada se pozdravila
sa ženom i zatvorila vrata za sobom.
Metju je stajao pored kola. Čim ju je primetio, pošao joj je u susret.
Nekoliko trenutaka ju je pažljivo posmatrao, a onda tiho upitao:
- Kako se osećaš? Veoma si bleda.
- Sve je u redu - kazala je tiho. - Možemo li da pođemo?
- Naravno - rekao je, pomogao joj da uđe u kola i odmah krenuo. Nije
želeo da započinje razgovor ostavljajući joj dovoljno vremena da se smiri.
- Danas mi nisi rekao da li ima nešto novo o Korneliji?
- Nema i veoma mi je žao zbog toga.
Duboko je uzdahnula.
- Ne znam da li taj advokat u Londonu zaista radi svoj posao?
- Verujem da čini sve što je u njegovoj moći. Za koji dan bih i ja mogao u
London. Naravno, ako se Čemberlen složi sa tom idejom..
- Mislim da je to odlična zamisao - potvrdila je. - I ja bih mogla da pođem
sa tobom.
Metju je začuđeno odmeri.
- Šta? Oh, mislim da nema potrebe da oboje krećemo na tako dalek put.
Ali, devojka je bila odlučna i nije se obazirala na njegovo mišljenje.
- U tom slučaju ti ostani, a ja ću poći - kazala je odlučnim tonom. - Radi
se o mojoj sestri.
Metju joj nije odgovorio. Saobraćaj je bio veoma gust, pa je morao da se
koncentriše na vožnju. Kada su stigli ispred hotela, brzo je izašao i otvorio
joj vrata. Nekoliko trenutaka ćutke su stajali samo posmatrajući jedno
drugo. Beti je imala tužan, pomalo izgubljen izraz lica, dok je Metju pomislio
na to kako je sreća što se nalaze na ulici. Naime, ovako nije dolazio u
iskušenje da je zagrli i poljubi, jer su bili na javnom mestu, odnosno ispred
hotelskog ulaza. A toliko je želeo njene usne...
- Hvala ti, Metju - kazala je veoma tiho. - Zaista ti hvala što si mi
pomogao.
- Nema potrebe da mi zahvaljuješ - odvratio je blago se smešeći. - Nego,
razmisli malo o toj ideji vezanoj za London, Beti. Ne sumnjaj u rad mojih
kolega i sačekaj prvo da je pronađemo. I sama si svesna toga da potraga
može da se oduži i iskomplikuje.
Beti ga je saslušala, a onda podigla glavu i pomalo prkosno ga pogledala
u oči.
- Ako ništa ne saznate do kraja sledeće nedelje, poći ću u London, bez
obzira šta ko mislio o tome. A ako se desi da pođem, biću temeljna i uporna
i neću se vraćati dok bar nešto ne saznam.
- Da li to znači da mi nismo dovoljno dobri? - upita Metju s prizvukom
uvređenosti u glasu. - Beti, obećavam ti da ću dati sve od sebe i da ću se

21
Aska
 Zvončica

truditi kao da je u pitanju moja rođena sestra. Što se tebe tiče, ne zaboravi
da ćeš imati dosta posla i obaveza oko prenošenja zaostavštine na svoje ime.
Ona slegnu ramenima.
- U ovom trenutku, sve je sporedno u odnosu na Korneliju.
Shvativši koliko je uporna, Metju se složi.
- Dobro, neka bude po tvome. Imaš li pasoš?
- Da. Zamisli, čak sam ga ponela sa sobom!
On se nasmeši.
- To si planirala od početka, zar ne?
- Da, ali samo u slučaju da je vi ne pronađete u neko dogledno vreme.
Metju Krouli više nije imao šta da kaže. Učtivo se oprostio od svoje
klijentkinje i nije mu preostalo ništa drugo nego da se nada da će uskoro
saznati gde živi druga Sandrina kćerka, Kornelija.

***

Kada je ušla u svoju hotelsku sobu, Beti se osećala iscrpljenom i veoma

umornom. Bio je to težak dan, pomislila je i odmah otišla da se istušira.
Onda se presvukla u kratke pantalone i belu široku majicu i izašla na
terasu svoje hotelske sobe. Imala je divan pogled na bazen ispred sebe
okružen čempresima i visokim zelenilom.
Uzdahnula je duboko ugledavši jedan zaljubljeni par koji je sedeo na
ivici.
Kada bih imala nekoga koga volim, pomislila je, možda bi lakše podnela
sve ove stresove, sve poteškoće koje su počele da je prate od trenutka kada
je saznala da je Sandra Klejton umrla,odnosno, da je ta poznata glumica
njena prava majka. Kakva igra sudbine!
Razmišljajući o svemu tome, pomislila je kako će sada imata novi
problem. Može se desiti da približavanje svakog mladića shvati kao želju za
njenim ogromnim bogatstvom koje je nasledila. Jedan problem više! Sada će
je pratiti i ta sumnja!
Rezignirano je uzdahnula i naslonila se na ogradu balkona. Tada se
setila Metjua i njegovog poljupca. Bilo je to divno, slatko i neočekivano
osećanje koje ju je u potpunosti obuzelo. Morala je da prizna da joj se u
životu nije dogodilo ništa slično. Naime, nikada nije izgubila glavu toliko da
nije znala šta radi. Zaista divno iskustvo.
Ali, ako je sve to bilo stvarno, zaštoje on danas bio tako hladan? U
stvari, ponašao se kao da se među njima nije ništa dogodilo. A šta se
stvarno i dogodilo? Možda to za njega i nije bilo važno, konstatovala je i
duboko uzdahnula.
Za to vreme, razmišljajući o Beti, Metju je shvatio da se za tu devojku
emocionalno vezao mnogo više nego što je želeo. Čak ni sada nije mogao da
se koncentriše na posao, jer su mu misli bile okupirane njom. Nikako nije
mogao da zaboravi taj čarobni trenutak kada su im se usne spojile. Kako
zaboraviti te nežne i tople usne, te prekrasne zelene oči?
Duboko je uzdahnuo i vratio dokumenta u fioku. U tom trenutku
zazvonio je telefon. Mehanički je podigao slušalicu.

22
Aska
 Zvončica

- Vaša majka je na vezi, gospodine Krouli - obavestila ga je sekretarica.

Pritisnuo je odgovarajuće dugme na aparatu i bolje se namestio u fotelji.
- Zdravo, mama - kazao je nežno. - Šta ima novo?
- Danas priređujem večeru, dragi. Znam da ti kasno javljam, ali verujem
da ćeš se potruditi. Samo da znaš, svi će doći. Da li si slobodan?
- Da, naravno - odvratio je sa osmehom.
- To me i brine - čuo se glas sa druge strane žice.
- Mama, nemoj, molim te! Znaš i sama da ne volim da se vezujem...
- Ali, već je vreme, sine - prekinula ga je gospođa Krouli. - Nadala sam se
da ćeš me ljubazno odbiti ili, pak, doći sa nekom devojkom koju želiš da mi
predstaviš.
Osetio je kako ga strpljenje napušta.
- Mama, da li si me nazvala da mi pridikuješ i govoriš šta bi ti volela?
- Dobro, dobro, nije potrebno da se prepiremo oko toga - nasmejala se
gospođa Krouli. - Znaš da jedva čekam da te vidim.
- Znam, mama - složio se, a onda su se dogovorili o vremenu dolaska.
Beti je sedela u fotelji i po ko zna koji put pokušavala da se koncentriše
na televizijski program. Našla je zanimljiv film, ali je već posle deset minuta
shvatila da je odlutala u mislima daleko.
Onda se trgla, jer je neko zakucao na vrata. Brzo je ustala
pretpostavljajući da joj konobar donosi kafu koju je naručila. Kada je
otvorila vrata, od iznenađenja joj je zastao dah.
Ispred nje je stajao Metju i smeškao se. Bio je svečano obučen i u prvom
trenutku nije mogla da veruje svojim očima.
- Zdravo! - rekao je veselim glasom.
- Zdravo - odvratila je pomalo zbunjeno. - Šta se dogodilo? Šta tražiš
ovde?
- Došao sam da te pozovem na večeru - odvratio je mirno. - Ali, ovoga
puta bih želeo da probaš našu domaću kuhinju.
Iznenađeno ga je odmerila.
- Domaću kuhinju? Da li ti pripremaš večeru? Nisam znala...
- Ne - prekinuo je blago. - Idemo na večeru kod moje majke.
- Kod tvoje majke? - ponovila je Beti zgranuto. Nije joj bilo jasno šta se
dešava, pošto je znala šta znači kada devojka bude predstavljena uskom
porodičnom krugu. Zato je bez razmišljanja odmahnula glavom i dodala: -
Ne bih mogla da idem, jer ne želim da uznemiravam tvoju porodicu, odnosno
tvoju majku.
Na njegovom licu pojavio se bezazlen, gotovo dečački osmeh.
- Naprotiv, ona će biti oduševljena ako te povedem sa sobom. Zato
požuri, spremi se - dodao je nekako zapovednički i zatvorio vrata za sobom.
Pošla je za njim, još uvek zbunjena i iznenađena.
- To nije tako jednostavno!
- Hajde, Beti, molim te. Ne treba da ti bude nezgodno, veruj mi. Osim
toga, videćeš da će svi biti oduševljeni zbog tvog prisustva.

23
Aska
 Zvončica

Beti je oklevala nekoliko trenutaka, a onda uzela jednu haljinu i otišla u

kupatilo. Dok se oblačila, zbunjeno se pitala šta bi sve ovo trebalo da znači.
Verovatno će biti nezgodno i gospođi Krouli, ali i njoj, jer se radi o jednoj
klijentkinji koja će otići kada se završe svi pravni poslovi oko nasledstva
Sandre Klejton. Šta sada da radi? Pristala je i nije bilo povratka.
- Izgledaš izvanredno - kazao je Metju ugledavši je. - Da li si spremna?
- Jesam - odvratila je i uzela tašnu. - Hajdemo!
Nakon tridesetak minuta zaustavili su se ispred kuće u živopisnom delu
grada. Metju ju je nežno uzeo za ruku, uveo u kuću i predstavio kao svoju
klijentkinju. Svi su se ljubazno smeškali dok su se upoznavali, a ona se
trudila da zapamti ime svakom članu porodice Krouli. Sve je proteklo mnogo
lakše i veselije nego što se nadala.
- Drago mi je što sam te upoznala, Beti - kazala je gospođa Kerol Krouli i
nežno je pomilovala po ruci.
Ona lagano pocrvene.
- Izvinite što sam došla ovako nenajavljeno, ali Metju je insistirao da
pođem sa njim.
- U redu je, draga moja - odvratila je Metjuova majka toplim blagim
glasom.
- Drago mi je kada mogu da upoznam prijatelje moga sina.
- Ja sam samo njegova khjentkinja - podsetila je devojka oprezno.
Starija dama se zagonetno nasmeši.
- Pitam se samo kako je moj sin mogao da pronađe tako lepu i zgodnu
klijentkinju kao što si ti?
Ponovo je osetila kako joj lice gori.
- Hvala vam na komplimentu, gospođo Krouli.
Metju je pokušao da spase situaciju.
- Mama voli ponekad da se našali.
Međutim, gospođa Krouli je odlučno odmahnula glavom.
- Da, ponekad se šalim, ali sam ovoga puta bila sasvim ozbiljna i
iskrena. Ali, nećemo više o tome. Drago mi je što si došla i nadam se da će ti
biti prijatno u našem društvu, Beti. A sada me izvinite, moram da proverim
da li je večera gotova.
Metju ju je poveo da sednu na sofu, odmah pored njegovog brata Ejdana
i lepuškaste snahe po imenu Maksin.
- Znači, vi ste iz Ostina? - upita Ejdan zainteresovano.
- Da - odvratila je Beti kratko.
- To je lep grad.Veoma lep.
Ona ga odmeri.
- Bili ste tamo?
- Da. Moji prijatelji sa fakulteta tamo su imali rođake. Kada smo završili
obuku u mornarici, svratili smo da ih posetimo i nezaboravno se proveli.
Razgovor se posle toga proširio na studentske dane. Čak je i stariji, ali
veoma povučen Metjuov brat Brus učestvovao u pričanju anegdota i
smešnih događaja iz mladalačkih dana.

24
Aska
 Zvončica

Za to vreme je Ema, Brusova i Larina kćerkica prišla Beti i sela joj u

krilo.
- Teto, hoćete li da mi ispričate jednu priču? - upitala je nežno.
- Ema - upozorila je majka - ne smeš tako da...
- Pustite je, Lara - prekinula ju je Beti sa osmehom. - Ona je mila
devojčica, a ja znam mnoge lepe priče.
Zatim je pomilovala Emu po ruci i počela da priča. Ispričala joj je tri lepe
dečje bajke, a da devojčica nije ni trepnula.
- Ema, već je kasno, a teta ne može samo da ti priča - upozorio je otac,
raširio ruke i pozvao je da pođu. Na opšte iznenađenje, devojčica je poslušno
klimnula glavom, ali pre nego što je prišla ocu, zagrlila je Beti i poljubila je u
obraz.
- Da li ćete ponovo doći i pričati mi priče? - upitala je.
Beti se blago nasmešila ne znajući šta da odgovori. Ispod oka je
pogledala u Metjua kao da odgovor zavisi od njegovog lica.
Pogled njenih zelenih očiju imao je čudan uticaj na mladića. Srce mu je
odmah jače zakucalo, a čudan osećaj topline i slatkog uzbuđenja prostrujao
mu je celim telom. Nije mogao ništa da kaže ili učini... Samo ju je posmatrao
i čekao šta će reći.
- Pa... - kazala je konačno, vidno oklevajući - možda ću nekada i
navratiti. Videćemo.
Iako nije dala neki konkretan odgovor, Metju je poželeo da je svaki dan
viđa pored sebe, baš tu u ovoj kući.
Šta se to događa sa mnom, zabrinuto je pomislio. Kakvo je to stanje u
koje ga dovodi Betino prisustvo? Bilo mu je jasno da ne treba više da se
zavarava. Naime, bez obzira koliko želeo da razmišlja o Beti isključivo kao o
klijentkinji, bilo je jasno da je za njega ta devojka bila mnogo više od toga.
Veče je prolazilo u prijatnom razgovoru uz bogatu i raznovrsnu hranu
izuzetnog ukusa koju je mogao da pripremi samo neki zaljubljenik u
kuvanje. Sati su proleteli za tren i došlo je vreme da se Beti oprosti od svoje
ljubazne domaćice.
- Još jednom vam se izvinjavam što sam došla nenajavljeno, gospođo
Krouli - kazala je pozdravljajući se sa Metjuovom majkom ispred ulaznih
vrata. - Večera je bila divna, a svi gosti simpatični. Puno vam hvala na
svemu, gospođo.
Metju je samno klimnuo glavom, uhvatio je za ruku i poveo prema
kolima. Pre nego što su se sasvim udaljili, on se okrete i kratko dobaci:
- Javiću ti se sutra.
Beri je primetila da je gospođa Krouli dugo stajala na ulazu i posmatrala
ih sve dok nisu iščezli sa vidika.

***

Pre nego štoje ušla u Sandrinu sobu, Beti je zažmurila i duboko

uzdahnula. Zbog sumornog i kišovitog dana prostorija je bila u polumraku.
Pošto nije podnosila tamu, odmah je uključila svetlo. Prišla je prozoru i
zagledala se kroz kišom okupana okna.

25
Aska
 Zvončica

Odjednom je poželela da nije na tom mestu, odnosno, da se nalazi bilo

gde u svetu, samo ne tu. Nije želela da pregleda Sandrine stvari niti da
razmišlja o Metjuu Krouliju. U stvari, nije ga videla niti čula bilo šta o njemu
još od petka uveče kada su bili na večeri kod njegove majke. A danas je
ponedeljak, pomislila je tužno, posmatrajući kišne kapi kako se slivaju niz
okna.
Tada se lagano okrenula i pogledala po sobi. Prišla je toaletnom stolu
želeći da pipne predivno izrađenu kutiju za nakit. Zastalaje na pola pokreta,
jer joj je nekoliko fotografija privuklo posebnu pažnju.
Nagnula se i polako ih dohvatila.
Na jednoj fotografiji bio je portret čoveka koji je mogao imati oko pedeset
godina, pa je pretpostavila da je u pitanju Milton Kros, a na drugoj...
Zadrhtala je celim telom, jer je prepoznala sebe u svečanoj maturskoj
odeći. Bila je to slika koja je nastala kada je diplomirala u srednjoj školi.
Nekoliko trenutaka je zurila u svoje nasmejano lice ne znajući šta da
misli. Doduše, nije trebala da bude iznenađena što je pronašla tako nešto,
jer joj je majka kazala da je njene fotografije redovno slala Sandri. Više se
iznenadila što je ta slika stajala na toaletnom stolu i bila vidno istaknuta.
Još neko vreme ju je posmatrala, a zatim je vratila na mesto i prišla
ormanu.
Otvorila je vrata i gotovo zanemela od iznenađenja. Sve je bilo u
savršenom redu, a garderoba i obuća spakovane u lepe i raznovrsne kutije.
Tu su se nalazila i neka pisma i ona je odmah prepoznala rukopis svoje
majke. Nije ih otvorila, nego ih je brzo vratila na mesto. Ali, ispod njih je
napipala veliki album sa slikama. Nekoliko trenutaka se dvoumila, a onda
ga je uzela, sela na krevet i počela da ga prelistava.
Bila je potpuno zaprepašćena, jer je ceo album bio posvećen njoj. Slike
su bile poređane po godinama, tako da se lepo mogao pratiti rast i razvoj
devojčice. Pored svake fotografije je bio napisan datum kao i prilika povodom
koje je napravljena.
Uspela je da pogleda prve dve strane, a onda je osetila kako je steže u
grlu. Činilo joj se da će eksplodirati, pa je brzo zatvorila album i gorko
zaplakala.
Prvi put je plakala zbog smrti svoje prave majke koju nikada nije
upoznala i koju je želela da mrzi iz dna duše. Plač se posle nekog vremena
utišao i sada bi se začuo samo po koji jecaj. Suze su joj se još uvek slivale
niz obraze pošto jednostavno nije mogla da ih kontroliše.
Kada se malo smirila, shvatila je da sada razmišlja na drugačiji način.
Zar bi Sandra, da joj nije stalo do nje, držala sve ove njene fotografije?
Slutila je odgovor i bez obzira šta joj je ranije rečeno, bilo joj je drago što se
na svoj način brinula o njoj. Što se tiče Kornelije, u albumu nije bilo ni jedne
njene fotografije. Pomislivši na svoju sestru, osetila je kako je hvata jeza.
Nije mogla da se načudi kako dvoje ljudi mogu da se dogovore da podele
sopstvenu decu, kako jedan roditelj svesno može da se odrekne deteta.
Ali, to je bila i ostade tajna koju je njena majka čuvala duboko u sebi i
koju je odnela u grob.

26
Aska
 Zvončica

Obrisala je suzu sa obraza, vratila kutiju i album na svoje mesto i izašla

iz sobe. Osećala se mnogo bolje kada je zatvorila vrata za sobom. Izgledalo je
kao da je zatvorila svoju prošlost zajedno sa Sandrinim uspomenama.
Kada je sišla u prizemlje, zatekla je En u biblioteci. Prelistavala je neke
knjige i kada je čula da su se vrata otvorila, podigla je glavu.
- Izvolite, uđite, Beti! Da li ste pregledali Sandrina dokumenta?
Sela je u fotelju i duboko uzdahnula.
- Nešto sam pregledala, mada dosta tog ne razumem. Dobar deo uopšte
nisam proveravala.
En značajno podiže obrve.
- Da li ćete doći i sutra?
Slegla je ramenima.
- Ne znam. Pronašla sam pisma koja je moja majka pisala Sandri. I
fotografije su tamo.
- Razumem. Kako se sada osećate? Kako te činjenice deluju na vas?
- Ne znam ni sama. Sve mi je nestvarno i još uvek sam zbunjena.
- Da li ste je osuđivali?
- Mrzela sam je - odvratila je Beti mirno. - Sada, to osećanje me je u
potpunosti napustilo. U stvari, to što osećam prema njoj možda nije ljubav,
ali sigurno nije ni mržnja. Mislim da je sažaljevam. Pretpostavljam da
Sandra Klejton nije bila srećna žena uprkos tome što je imala sve što se
poželeti može.
En zamišljeno klimnu glavom.
- Sandra Klejton je bila nesrećna žena - potvrdila je. - Naravno, ona to
nikada nije pokazivala, ali mi koji smo je bolje poznavali mogli smo to da
osetimo.
Beti nervozno zagrize usnu.
- U njenoj spavaćoj sobi nalazi se moja fotografija. Zar se nikada niste
pitali ko je to na slici?
- Naravno, baš to sam je pitala, gospođice.
- I šta vam je odgovorila?
- Da je to dete njene dobre prijateljice i da vas voli kao rođenu kćerku.
Tada je Melisa tiho pokucala i ušla.
- Izvinjavam se što vas prekidam - kazala je žena uljudno. - Rečeno mi je
da gospođici Maning saopštim da je stigao gospodin Krouli i da je čeka.
- Pozovite ga da uđe - kazala je En i ustala. - Idem u kuhinju da
proverim kada će biti ručak - dobacila je Beti. - Da li želite da vam skuvamo
kafu?
- Zvuči primamljivo, hvala.
Kada je Metju ušao i pozdravio se sa njom, Beti se osetila veoma
neugodno. No, trudila se da prikrije osećanja i uspela da se nasmeši.
- Kako si znao da sam tu?
- Nisi bila u hotelu, pa sam pretpostavio da si došla na imanje - odvratio
je i poklonio joj šarmantan osmeh.
- Verovatno si došao kako bi razgovarali o nekim poslovima?

27
Aska
 Zvončica

Metju klimnu glavom.

- Pa, moglo bi se tako reći.
Beti je bila prilično razočarana. Negde duboko u srcu poželela je da čuje
kako je Metju došao isključivo zbog nje, postoje želeo da je vidi, odnosno,
zato što mu je nedostajala.
- Izvoli, sedi - kazala je, trudeći se da joj glas zvuči sasvim mirno. - Da
vidimo o čemu se radi.
Mladić je pogledao oko sebe i na usnama mu je zaigrao zagonetan
osmeh.
- Ova kuća je veoma lepa. Kao stvorena da se u njoj priredi zabava.
Ona ga iznenađeno pogleda.
- Šta si time hteo da kažeš?
- Pomislio sam da je došlo vreme da prirediš zabavu - nastavio je
zagonetno. - Sledeća nedelja je odličan termin za to. Šta misliš?
- Da priredim zabavu? - ponovila je i pomislila kako je to poslednja stvar
koju je u ovom trenutku želela. - Ne znam. Nije mi jasno zašto bih priredila
zabavu? Pa ja ne poznajem nikoga u San Francisku! I zašto baš sledeće
nedelje? Da li ti je tada rođendan?
- Da jeste, da li bi mi priredila proslavu? - pitao je Metju radoznalo.
Sada je videla da nešto smera.
- Slušaj, osećam da me zbog nečega iskušavaš? Da li nešto kriješ od
mene? Bolje mi otvoreno kaži, inače...
Metju se zagonetno smeškao i ispitivački je posmatrao. Jedva je čekao
njenu reakciju kada joj bude saopštio radosnu vest.
- Pa, mislio sam da bi želela da prirediš veliku zabavu u čast tvoje sestre
bliznakinje. Ali, pošto vidim da ne voliš zabave, zaboravimo.
On naglo ustade.
- Zar ste je pronašli? - povikala je. - Pa to je zaista divno! - Uskliknula je,
prišla mu i snažno ga zagrlila.
Nežno ju je pomilovao po kosi i ramenima. Kada je primetio da joj je telo
uzbuđeno zadrhtalo, još čvršće ju je privukao, k sebi. Osećao se divno s tom
devojkom u naručju. Milovao je i ljubio njene usne i obraze koji su goreli od
uzbuđenja.
Beti je bila kao na sedmom nebu. Radost zbog sestre i njegova nežnost i
toplina učinili su da se oseća beskrajno srećnom i sigurnom. Prijali su joj
njegovi poljupci i te slatke nežnosti na koje je mu je svim srcem odgovarala.
Onda su im se usne spojile u dug i strastan poljubac. Odjednom, začulo
se kucanje na vratima i oni se brzo odmakoše jedno od drugog.
- Izvinite, gospođice - promucala je Melisa. - Gospođa Vajt me je poslala
da vam donesem kafu.
- Da, u redu je - odvratila je Beti zbunjeno. - Stavite tacnu tamo na sto.
Kada su ponovo ostali sami, bila je ljuta na samu sebe. Ni po koju cenu
nije smela da dozvoli da dođe u ovakvu situaciju!
- Zar me nećeš pogledati? - dobacio je Metju i nasmešio se.
Podigla je glavu i ljutito odvratila: - To uopšte nije smešno.

28
Aska
 Zvončica

- Nisam ni rekao da je bilo šta smešno.

Pocrvenela je kao bulka.
- Žao mi je što sam se ponašala tako detinjasto... - promucala je. - Molim
te da mi oprostiš.
Izgledao je iznenenađen.
- Zar očekuješ od mene da ti oprostim nešto u čemu sam i sam toliko
uživao?
Tek sada se ušeprtljila. Tako je bila još privlačnija i slađa i Metju se
jedva uzdržavao da je ne poljubi. Nije znao da li se stidi zato što joj je
neprijatno zbog svega ili iz sasvim suprotnog razloga? U tom trenutku rešio
je da sazna istinu.
- Priznajem da sam uživao u našim poljupcima - kazao je tiho. - A ti?
Zbog čega si pocrvenela?
- Zaboga, Metju? Zar nisi primetio kako je bilo neprijatno kada je Melisa
ušla?
- Nerviraš se samo zbog toga?
Nije mogla da izdrži njegov pogled, pa je sagnula glavu. Ipak, bilo joj je
jasno da mora da odgovori na njegovo pitanje.
- Znaš da nije samo zbog toga - kazala je tiho. - U stvari, stidim se zbog
načina na koji sam ti prišla. To je ličilo kao da vršim pritisak na tebe.
- Znaci, nisi pocrvenela zato što ti moji poljupci nisu prijali?
Bilo je to direktno pitanje i zahtevalo je direktan odgovor.
- Ne - odvratila je najzad.
Metju odahnu.
- Drago mi je što čujem tako nešto, zaista. U petak uveče sam toliko
želeo da te poljubim, ali sam se plašio da ćeš me odbiti.
U njenom pogledu zasja iskra nade.
- Znači, zato nisi došao da me vidiš tri dana?
- Samo dva - ispravio ju je uz blag osmeh. - Treći dan više nisam mogao
da izdržim. Zato sam te potražio.
Beti pogleda prema poslužavniku.
- Možda bi trebalo da popijemo kafu pre nego što se ohladi - predložila je
želeći da za tren promeni temu. Na taj način ostade joj više vremena da sredi
uzburkane misli.
Dodala mu je šoljicu kafe i osmehnula se.
- A sada mi pričaj o Korneliji. Gde je sada? Kako si je pronašao?
- Pre sat vremena telefonirao mi je advokat iz Londona. Rekao mi je da
se Kornelija veoma uzbudila kada je čula za tebe. Kazao je da će te pozvati
danas popodne, oko četiri sata.
Beti je mislila da će se onesvestiti od sreće i uzbuđenja. Srce joj je lupalo
kao ludo, a ruke vidljivo podrhtavale.
- Tako sam srećna! - kazala je ushićeno. - Moj san se ostvario! Da li ona
živi u Londonu?
- Da. Zajedno sa svojim mužem stanuje u jednoj kući u predgrađu
Londona.

29
Aska
 Zvončica

- Sa svojim suprugom? - ponovi Beti iznenađeno, a prelepe zelene oči

zasjaše od iznenađenja. - Zar je udata? Ima li decu?
- Pošto ih kolega nije spomenuo, pretpostavljam da ih nema. Naravno, to
ćeš moći da saznaš iz razgovora. Njeno sadašnje prezime je Sanders. Koliko
sam razumeo, radi u jednoj izvoznoj firmi. Njen suprug Blejk je profesionalni
fotograf i doći će sa njom u Kaliforniju.
- Divno! - uzviknula je zadovoljno, a onda se malo zamislila. - Bio si u
pravu kada si spomenuo zabavu - dodala je. - Naravno da moram da
napravim veliku zabavu u njenu čast! Jedva čekam da je vidim! Pozvaću sve
ljude iz advokatske kancelarije i iz Upravnog odbora firme Sandre Klejton!
Šta misliš, da li bi tvoja porodica pristala da dođe na zabavu?
- Mislim da bi bili oduševljeni tvojim pozivom. Ali, nisi u obavezi prema
njima samo zato što si bila na jednoj večeri kod moje majke!
Odlučno je odmahnula glavom.
- Ne, nije to u pitanju. Zaista bih želela da ih pozovem. To su divni ljudi i
moram reći da mi je u njihovom društvu bilo zaista zabavno.
- Ako je tako, preneću im tvoj poziv - odvratio je Metju. - Verujem da će i
oni biti oduševljeni, jer si im se strašno dopala. Da li si napravila neki red u
Sandrinim stvarima?
Beti duboko uzdahnu.
- To je mnogo teže nego što sam pretpostavila.
- Kada Kornelija stigne, biće ti mnogo lakše, jer ćete zajedno odlučivati o
svemu.
Ona klimnu glavom.
- Biće pravo olakšanje, pošto je mnogo prihvatljivije deliti takvu
odgovornost. Naravno, ne znam kako će to Kornelija prihvatiti. Ako se bude
osećala kao ja, tada ćemo sve pokloniti nekom humanitarnom društvu.
On je iznenađeno odmeri.
- Zar želite da se odreknete svega toga? Da odbacite to ogromno
bogatstvo?
- Sada ne znam šta će se dogoditi sa svim tim, ali jedva čekam da se
vratim svom starom načinu života.
Njegovo lice bilo je ozbiljno, a čelo namršteno.
- Samo bi kukavice i slabići mogli da urade tako nešto! Kada bi tek tako
odbacila sve što si nasledila, šta misliš, u čije ruke bi mogao da stigne taj
novac? Zar želiš da daš nepoznatim ljudima sve ono što je tvoja majka
sticala godinama? Da li si sigurna da bi ti ljudi iskoristili novac na pravilan
način? Molim te, veoma dobro razmisli o svemu pre nego što povučeš prvi
potez! Kada bi sačuvala sve to, mogla bi da učiniš mnogo korisnih stvari.
Nervozno je odmahnula rukom.
- Kako me ne razumeš, pobogu? Ja ne želim ništa, neću da činim
nikakva dobra dela. Ne razumem se u poslove i nije mi potreban taj novac.
Samo hoću da ponovo živim kao i ranije, da budem mirna, zadovoljna i
srećna.
- Ali, Beti - pokušao je da je ohrabri - pa to uopšte nije komplikovano
kao što ti misliš. Firmama upravljaju ljudi koji taj posao rade godinama i

30
Aska
 Zvončica

dobro su za to plaćeni. Naravno, sve zavisi od ostvarenih rezultata. Sve što

od tebe tražim je da razmisliš o svemu i ništa ne odlučuješ na brzinu. Zato
se smiri i kloni se naglih odluka. Treba da prođe izvesno vreme da bi se
sredila. Sada si još pod uticajem svega što se desilo i možda pomalo
ogorčena...
U dubini duše Beti je znala da je Metju u pravu i da su mu saveti mudri
i promišljeni. Ipak, tvrdoglavo je odbijala tu činjenicu i postajala sve
nervoznija i uznemirenija.
- Šta te briga šta ću da uradim sa novcem? - upitala je prkosno. - On
pripada meni i biće onako kako odlučim.
Mladić duboko uzdahnu.
- U pravu si, novac nije moj - odgovorio je uvređenim tonom i naglo
ustao. - Imaš pravo da prihvatiš taj novac isto kao i da ga odbaciš. No,
smatram da mi je dužnost da ti savetujem, jer sam ti advokat. Da je Sandra
Klejton želela da njeno bogatstvo pripadne nekom humanitarnom društvu,
ona bi tako i postupila. Mislim da uspomeni na svoju majku treba da
pristupiš sa malo više poštovanja.
I Beti naglo ustade. Bila je ljuta, dok joj je telo podrhtavalo od gneva.
- Ko si ti da mi govoriš šta dugujem uspomeni na Sandru Klejton? Ja
sam njeno dete koje je ona odbacila! Nisam joj bila potrebna celog života i
toga sam svesna! I šta sada očekuješ od mene? Kako mogu da je poštujem? I
kakvu imam obavezu? Baš nikakvu, jer joj ne dugujem apsolutno ništa!
- Vidim da sada sa tobom ne može da se razgovara - dobacio je Metju
mirno. - Zato mislim da je najbolje da odem. Kada se smiriš i još jednom
razmisliš o svemu, pretpostavljam da znaš gde možeš da me nađeš.
Mladić se zatim okrenuo i izašao iz sobe. Kada su se vrata zatvorila i
svuda oko nje zavladala tišina, Beti je gorko zaplakala.
Bila je toliko umoma, iscrpljena i zbunjena da nije mogla da razmišlja
kako treba. U njenom životuje zavladao haos, a promene koje su nastupile
prosto su je paralisale. Sve je bilo tako komplikovano i neshvatljivo. Dala bi
sve na svetu kada bi mogla da se vrati svom ranijem životu, danima kada je
znala samo za jednog oca ijednu majku.
Posle nekog vremena osetila je da joj je lakše. Malo se sabrala i zaključila
da mora da pronađe En. Jedina svetla tačka u svemu ovome, jedina slamka
za koju se držala bila je činjenica da će uskoro upoznati svoju sestru
bliznakinju. Nije odustala od ideje da priredi zabavu i zato je rešila da svu
svoju energiju usmeri prema ostvarenju tog cilja. A u tom slučaju moraće da
se useli u kuću još večeras kako bi sve mogla da drži pod kontrolom.
Ali, to će biti samo privremeno, zaključila je čvrsto i žurnim korakom
izašla iz sobe. Rešila je da se napregne koliko god je to bilo moguće i potrudi
se da bude jaka, odgovorna i odlučna.

***

Beti je obukla crni bikini koji je kupila pre neki dan u gradu i zadovoljno
se pogledala u ogledalu. Živela je u Sandrinoj kući već dva dana i
neprestano bila u pokretu. Nije imala mnogo vremena da razmišlja o bilo
čemu, jer su je poslovi pritisli, a želela je da sve bude kako valja.

31
Aska
 Zvončica

Jer, vreme susreta sa Kornelijom neumitno se približavalo.

Ovo je bio jedan od retkih trenutaka koji je posvetila sebi. Rešila je da
ode na bazen, malo se razonodi i osveži. Uzela je veliki žuti peškir i žurno
izašla. Prolazeći hodnikom zavirila je u sobu pored njene, pošto je baš nju
namenila svojoj sestri bliznakinji. Prostorija je bila velika, nameštena u
meksičkom stilu i izuzetno joj še dopadala. Potajno se nadala da i Kornelija
ima sličan ukus i po ko zna koji put se upitala kako izgleda.
Žurnim korakom je sišla u prizemlje, a zatim kroz zimsku baštu do
bazena.
Kada je Koni, tako je zvala od milja, pozvala pre dva dana, razgovarale
su skoro tri sata. U početku je išlo teško, a rečenice su im od prevelikog
uzbuđenja bile isprekidane i nedorečene. Ali, kako je vreme prolazilo, polako
su se oslobađale postepeno shvatajući da su slične jedna drugoj kao da su
ceo život provele zajedno.
Kristalno čista voda u bazenu svetlucala je obasjana sunčevim zracima i
ona nije mogla da se uzdrži. Odmah je skočila unutra i neprestano plivala
dobrih desetak minuta. Kada se dobro umorila, izašla je napolje, uvila se u
peškir i legla na stolicu za sunčanje.
Sa zadovoljstvom je zatvorila oči i uzdahnula. Ipak život može biti lep,
pomislila je i blago se osmehnula setivši se svoje sestre. Odjednom je osetila
neku uznemirenost i, ni sama nije znala zašto, pomislila na Metjua. Da li je
to samo lažna slutnja ili je on stvarno pored nje.
Lagano je otvorila oči i malčice se trgla shvativši da je bila u pravu.
Zaista, Metju Krouli je stajao pored nje i sa interesovanjem je posmatrao.
- Zdravo - rekla mu je jednostavno. - Kako si ušao?
- Vrata su bila otvorena - odvratio je.
- Otvorena? - ponovila je iznenađeno i naglo se ispravila. - Kako? Zaista
ne razumem...
On sleže ramenima.
- Ni ja. Zvonio sam nekoliko puta, a pošto niko nije izlazio, pokušao sam
da uđem. Stvarno sam se začudio kada sam video da su vrata otvorena.
- Oh, bože! - lupila se po čelu. - Mora da sam zaboravila da ih zaključam
kada je Melisa otišla! Dala sam joj slobodan dan. Reci šta te dovodi kod
mene?
- Da. Želeo sam da te vidim i da razgovaram sa tobom.
Brzo je ustala i odmerila ga.
- U tom slučaju, bilo bi bolje da se presvučem i da se nađemo u
biblioteci.
- Nema potrebe - kazao je i odmahnuo rukom. - I ja bih mogao da se
okupam. Voda je veoma primamljiva.
- Da se okupaš? - ponovila je iznenađeno. - A šta misliš da obučeš za
kupanje?
- Ništa - odvratio je mirno. - Ovo je privatni bazen okružen visokim
zidom.
Nije mogla da se suzdrži, već je prasnula u smeh.
- Nemoguć si!

32
Aska
 Zvončica

- Možda.
- Zar zaista misliš da se kupaš nag? - upitala je ozbiljno. - Ja to ne mogu
da dozvolim. U stvari, otići ću u kuću..
- Dobro, dobro - prekinuo je smešeći se. - Ako si već toliko stidljiva,
mogu otići po svoj šorc za kupanje. Tu je u kolima.
Iznenađeno je podigla obrve.
- Dobro - složila se Beti uz osmeh. - Ako je tako, idi i presvući se. Voda je
zaista primamljiva i čovek ne može da joj odoli.
Nije čekao da mu dva puta kaže. Gotovo je otrčao do kola, a za deset
minuta je bio pored nje. Onda joj je, bez ikakve prethodne napomene,
prišao, uzeo je u naručje i poneo prema vodi.
- Ne! - povikala je panično. - Ne želim da me baciš u vodu sa peškirom!
Molim te, ne čini to, Metju!
Delimično ju je poslušao i nežno stavio na ivicu bazena.
- Pa da skinemo i taj peškir - kazao je i lagano joj odmotao peškir sa tela.
Naravno, nije mogao da odoli, a da ne uživa u savršenoj gracioznosti njenog
tela, mekoći kože i izvajanim nogama.
Beti je primetila njegov užareni pogled i u trenutku se zbunila. Nije znala
kuda da gleda, pa je izlaz pronašla u skoku u bazen. Počela je brzo da pliva
prema drugom kraju tražeći izlaz u nekoj aktivnosti koja bi je odvela što
dalje od njega.
Ni Metju nije oklevao. Odmah je skočio za njom i brzo je stigao, jer je bio
izvanredan plivač. Zatim je nežno uhvatio oko struka i podigao visoko iznad
vode. Prihvatajući igru, ona ga je potopila, ali ni on joj nije ostao dužan.
Povukao je za sobom, a onda su počeli da se smeju i prskaju kao deca.
Posle desetak minuta jurnjave i igre Beti shvati da se umorila.
- Hoćeš li da popijemo nešto? - upitala je plivajući ka ivici bazena.
Metju se nasmeši.
- Nije loša ideja - odvratio je pomažući joj da izađe iz vode.
Kada je izašao, legao je na prvu stolicu za sunčanje i sa uživanjem se
ispružio. Osećao se smirenim i zadovoljnim ne sećajući se kada je bio tako
opušten, zadovoljan i srećan.
Još uvek je nepomično ležao kada je čuo kako se staklena vrata bašte
otvaraju. Ipak, nije hteo da se pomeri i prekine te divne trenutke smirenosti.
- Ne spavaj, lenštino! - opomenula ga je Beti. - Ako odmah ne otvoriš oči,
prosuću hladnu limunadu na tebe! Osim toga, treba da me izvedeš na
večeru!
Metju otvori oči. Posmatrao je nekoliko trenutaka, a zatim tobože ljutito
uzvratio:
- Ne dozvoljavam da tako grubo razgovaraš sa mnom.
Beti se glasno nasmejala i stavila čaše na sto.
- A kako misliš da me sprečiš u tome? - upitala je izazovno.
Njegove smeđe oči sevnuše neobičnim sjajem. Pridigao se i uhvatio je za
ruku. Već u sledećem trenutku bila je u njegovom zagrljaju. Njihova topla
tela nežno su se dodirivala izazivajući drhtavicu kod onog drugog.
- Evo, ovako! - odvratio je Metju i spustio svoje usne na njene.

33
Aska
 Zvončica

Beti se u početku dvoumila, ali kako je poljubac postajao jači i strasniji,

ona se opuštala i u potpunosti predavala čarobnim trenucima zajedničke
nežnosti.
Njegove ruke mrsile su njenu još uvek vlažnu kosu, nežno doticale njene
obraze i ramena. Prsti su na njenoj koži ostavljali vreo trag, a kada joj je
skinuo gornji deo bikinija, zadrhtala je i za tren se odmakla.
- Želim te, Beti - prošaputao je promuklim glasom nastavljajući sa
nežnim milovanjem.
Ona ga privuče k sebi i još čvršće ga zagrli.
- Da, naravno - kazala je jedva čujno. - I ja tebe želim...
- Volim te, Beti Maning - kazao je jasno. - Volim te celim bićem i dušom,
devojko.
Podigla je glavu i ispitivački ga odmerila.
- Zaista? Kako možeš da budeš siguran u to?
- Jednostavno - odvratio je ozbiljnim i smirenim tonom. - Beti, želim da
se oženim tobom. I to što pre, draga.
Sada se naglo podigla i zaprepašćeno ga posmatrala. Sve je mogla da
očekuje, ali takvu izjavu nikako. Nije čak ni razmišljala o takvoj mogućnosti.
- Ti... mora da se šališ - promucala je najzad.
On odlučno odmahnu glavom.
- Da li su te moje reči toliko iznenadile? Mislio sam da si shvatila moja
osećanja koja su svakim danom sve više jačala... Zar nisi primetila da te
volim? Nisi videla kako se borim protiv osećanja koja su me obuzela i trudim
se da obavim službeni deo posla? To me je dovodilo do ludila i činilo
nervoznim i nesigurnim. Reci mi, Beti! Nije moguće da baš ništa nisi
primetila?
Ona se ispravila i duboko uzdahnula.
- Problem je u tome što se jedva poznajemo - kazala je polako. - Nakon
tako kratkog poznanstava ne može se doneti značajna odluka kao što je ona
vezana za sklapanje braka.
- A da li se poznajemo dovoljno da bismo vodili ljubav? - upitao je ljutito.
- To što si rekao je podlo! - odvratila je besno i brzo zgrabila peškir kako
bi sakrila svoju golotinju.
Metju je naglo ustao i odmerio je ledenim pogledom.
- Možda si u pravu; to je podlo, ali je istinito, draga moja! Dakle, bila si
spremna da pođeš u krevet sa mnom i to si i sama rekla! Ali, kada sam ti
spomenuo brak, reagovala si kao da sam ti predložio nešto užasno.
- I jesi! Zar si sve morao da upropastiš?
- Šta sam upropastio? - upitao je Metju iznenađeno. - Predložio sam ti
nešto pošteno, zar ne?
Beti se nakašlja pokušavajući da dođe do vazduha.
- Slušaj me dobro, Metju. Mi se uopšte ne poznajemo, zar ne? Osećamo
međusobnu fizičku privlačnost i to je sve. Nismo imali vremena da
uspostavimo bilo kakav drugi odnos i to je činjenica koju ne možeš negirati.
I kako onda možemo da sklopimo brak? Ti me ne voliš, to je sigurno! Tako
nešto je naprosto nemoguće! Ti si zaljubljen u moje prokleto nasledstvo!

34
Aska
 Zvončica

- U tvoje nasledstvo? - zagrmeo je zaprepašćeno. - Kakva glupost! Zar si

poludela?
- Naravno da nisam, gospodine Krouli! Znam samo da si pobesneo kada
sam ti rekla da bih želela da poklonim nasledstvo u humanitarne svrhe! A
onda mi dolaziš sa predlogom da se udam za tebe što pre. Misliš da ne znam
zašto? Sigurna sam da ne bi želeo da se oženiš sa mnom da sam i dalje
siromašan profesor u srednjoj školi! U stvari, hoćeš da se oženiš sa mnom
pre nego što bih mogla da se otarasim tog novca. Želiš da se dočepaš tog
bogatstva.
On je gledao sa nevericom.
- Da li ti znaš šta pričaš, Beti? Nije moguće da stvarno veruješ u te podle
i prljave reči?
- Što da ne? - odvratila je i nemamo slegla ramenima.
Metju je mirno stajao i posmatrao je kao da želi da se uveri da je u
pitanju samo san. Jednostavno nije verovao da je devojka kojoj je izjavio
ljubav sposobna za tako nešto. Nije znao šta da misli i kako da reaguje,
pošto takav njen stav nije očekivao ni u najcrnjim mislima. Nikada, zaista
nikada nije mogao da poveruje da Beti misli na takav način.
- Ako ne možeš da prihvatiš činjenicu da te ja volim i da zato želim da se
udaš za mene - konačno je odvratio, uvređen i razočaran. - Da me voliš,
nikada ne bi pomislila na tako nešto, nikada ne bi mogla da kažeš sve te
užasne reči.
U njegovim dubokim i tamnim očima zaiskrio je bes. Beti ga je zabrinuto
pogledala, ali se plašila da prizna da je pogrešila. Instinktivno je osećala da
je Metju u pravu, ali ružne stvari su bile izrečene i sada nije znala šta će.
Nije više mogla da ga gleda, pa je okrenula glavu i oborila pogled.
- Od sada si za mene samo klijent, Beti Maning - dobacio joj je glasom
koji je opominjao. - Samo klijent i ništa više.
Zatim se okrenuo i laganim teškim korakom pošao ka zimskoj bašti.
Beti je pratila svaki njegov pokret dok su joj tople suze kvasile obraze.
Iznenada su nestale sve sumnje. Shvatila je da Metju govori istinu, osetila je
da je svaka njegova reč bila iskrena i poštena. On je zaista voleo. To je mogla
da vidi po izrazu njegovog lica, po sjaju u tim tamnim očima.
Što je najgore, pomislila je s tugom, i ona je zaljubljena u njega. Ona voli
tog čoveka prema kome se ponela tako grubo i nesmotreno. U magnovenju je
shvatila da ga voli iskreno i duboko i da nikada u životu nikoga ni približno
nije volela na takav način. Zašto bi ljudi morali dugo da se poznaju kako bi
mogli da se vole? Gde je to zapisano? Da li uopšte postoje pravila u ljubavi?
Sada je za sve bilo kasno. Ništa i niko ne može da popravi te ružne reči
koje mu je rekla... Zaboga, zašto je učinila tako nešto? Zašto je sumnjala u
njega kada joj za tako nešto nijednog trenutka nije pružio ni najmanji
povod? Bila je zabrinuta i uznemirena zbog svega što joj se dogodilo i to ju je
zaslepilo. Nije mogla da prihvati prave činjenice uobražavajući da je ljudi
sada gledaju samo kao bogatu naslednicu. Prokleto nasledstvo! Prokleto
bogatstvo!
Kako sam bila slepa, pomislila je sa gorčinom. Rukama koje su
podrhtavale lagano je dodirnula usne i sa tugom pomislila kako je do pre

35
Aska
 Zvončica

kratkog vremena na njima osećala žestinu njegovih poljubaca. Način na koji

je ljubio... On je voli, bila je više nego sigurna u to!
Možda još nije kasno, pomislila je. Možda mogu da ispravim stvari i
zamolim ga da se vrati. Nije moguće da je otišao! Požurila je prema zimskoj
bašti i ugledala ga na izlaznim vratima.
- Metju! Čekaj, molim te! - povikala je očajnički.
Ali, on se nije ni okrenuo, iako je bilo sigurno da ju je čuo. Samo je
snažno zalupio vrata za sobom kao da želi da kaže da je to kraj koji je ona
lično izrežirala.

***

Metju je sedeo u udobnoj naslonjači i čitao novine. Kada je pročitao

članak koji ga je zanimao, pogledao je na sat. Morao je da pođe, spremi se,
istušira i obrije. Za nepuna tri sata Beti će se na aerodromu sresti sa
sestrom bliznakinjom i njenim suprugom.
Nije mu se išlo, pošto nije želeo da se sretne sa njom. Ali, to mu je bila
dužnost, jer je Sandra zahtevala da advokat iz njihove kancelarije bude
prisutan prvom susretu sestara, ukoliko do njega uopšte dođe.
Naime, Kornelija i Blejk Sanders stigli su juče u Njujork direktnim letom
iz Londona. Tamo su prenoćili u jednom hotelu i zatim krenuli za San
Francisko.
Od onog kobnog dana Metju se nije video sa Beti niti je razgovarao sa
njom. Neophodnu komunikaciju obavljali su preko njegove sekretarice, a
Metju je jedva čekao da završi svoj rad na slučaju Klejton - Maning.
Sada je trebalo da ode po Beti i da zajedno sačekaju avion iz Njujorka.
Zatim bi se vratili u kuću i za vreme intimnog ručka upoznali Korneliju sa
celom situacijom oko nasledstva. Oko pet sati trebalo bi da dočeka goste,
odnosno pomogne Melisi oko zabave koja se priređuje u čast Kornelije i
njenog muža.
Iako mu je predstojao susret sa Beti, Metju to nije video kao problem.
Jer, od onog dana kada ga je optužila da želi da se oženi s njom samo zbog
nasledstva, on se sasvim izmenio. Postao je hladan, nekako bez emocija,
iako je i dalje postupao pravično i pošteno. Nije osećao ni tugu ni ogorčenje,
nije osećao čak ni ljubav. Jednostavno nije osećao ništa.
Možda me je život osudio da srećem samo pogrešne osobe, razmišljao je
dok se oblačio. Endži ga je ostavila zato što nije bio dovoljno bogat, dok ga je
Beti optužila da je želi samo zbog bogatstva. Možda ću jednoga dana ipak
sresti pravu osobu, nasmešio se sa gorčinom. Toje bila nada, ali je slutio da
se tako nešto neće dogoditi pošto će ubuduće.
Do Beti je stigao tačno u ugovoreno vreme. Parkirao je kola tačno ispred
ulaza i kratko pozvonio.
Odmah mu je otvorila. Na sebi je imala elegantni beli komplet koji joj je
izvanredno pristajao. Oči su joj imale neki poseban odsjaj, dok su joj usne
bile mnogo senzualnije nego što ih se sećao. Bez obzira na čvrstu odluku da
u sebi potisne sva osećanja, srce mu je radosno zaigralo čim ju je ugledao.
Ipak, uspeo je da se savlada i deluje ravnodušno.
- Dobro jutro - pozdravio je.
36
Aska
 Zvončica

- Dobro jutro - odvratila je tiho i gotovo nežno. Usne su joj se razvukle u

šarmantan osmeh. - Hoćeš li da uđeš?
- Nemamo mnogo vremena - odvratio je hladno. - Ako si spremna, bilo bi
najbolje da krenemo.
- Da, možemo. Samo da uzmem tašnu.
Kada se vratila u sobu, Beti je za trenutak zastala i duboko uzdahnula.
Metju je danas sasvim drugačiji nego inače, pomislila je sa tugom. Kao da je
oko sebe postavio nevidljiv, ali čvrst zid koji nije dozvoljavao da mu se bilo
ko suviše približi.
A danas je trebalo da bude njen najsrećniji dan u životu. Bila je
ushićena i radosna što će prvi put videti svoju sestru za koju do pre mesec
dana nije ni znala da postoji. Ali i pored sve radosti, u njeno srce uvukla se i
neka tiha neobjašnjiva tuga.
Međutim, još pre neki dan je odlučila da se ne predaje tako lako. Bila je
rešena da učini sve i ispravi svoju grešku. Daću sve od sebe, pomislila je
odlučno i žurno izašla iz kuće.
Metju je već bio u kolima. Kada je ušla i sela pored njega, odmah je
uključio motor i krenuo. Ona je duboko uzdahnula i obratila mu se.
- Metju?
- Da? - odvratio je, a da je nije ni pogledao.
Počela je nervozno da prepliće prste.
- Htela sam da ti kažem... da sam pogrešila kada sam te optužila da želiš
da se oženiš zbog nasledstva. Želela bih da ti se izvinim.
Nije joj odgovorio. I dalje je netremice gledao ispred sebe.
Nekoliko minuta vladala je neugodna tišina, a onda mu se Beti ponovo
obratila.
- Metju, molim te da mi oprostiš... Pokušaj da me razumeš! Hajde! Bila
sam u veoma teškom stanju, šokirana zbog svih događaja i rastrzana na sve
strane. Nisam znala šta govorim i uvredila sam te. Ali, sada sam shvatila...
Da li možeš da mi oprostiš?
On klimnu glavom.
- Da, naravno. Nema problema.
Beti se ugrize za usnu. Nešto tu nije bilo u redu. Suviše brzo i lako je
prihvatio ovo izvinjenje. A tek njegov glas! Suv i bezbojan kao da se radi o
nekom poslovnom ugovoru.
- Da li zaista tako misliš? - ponovo ga je upitala.
Slegao je ramenima i upitno je pogledao.
- Naravno. Zašto da ne?
Nervozno se promeškoljila na sedištu.
- Ti si mi pomogao da shvatim neke stvari. Rekao si da me voliš. Da li je
to istina?
Bilo je mnogo tuge u njenom glasu, ali je Metju rešio da ostane čvrst i
nepokolebljiv.
- Znaš - počeo je lagano - i ja sam razmišljao i zaključio da sam tada
pogrešio - nastavio je mirno. - Zato mislim da bi za nas dvoje bilo najbolje da
zaboravimo prošlost. To i nije teško, zar ne?

37
Aska
 Zvončica

- Naravno da je teško - odvratila je iskreno. - Pogotovo sada kada sam

shvatila da te volim.
Okrenuo se i pogledao je prvi put od kada su seli u kola. No, izraz lica
mu je ostao nepromenjen.
- Sumnjam u te tvoje reči - odvratio je hladno. - Nisam siguran da znaš
šta one uopšte znače!
- Znam! - odvratila je očajnički. - Zašto ne želiš da mi veruješ?
- Draga moja - obratio joj se ironično - možda ti zaista misliš da me voliš,
ali ja ne želim takvu ljubav. Ako neko ne može da mi veruje u potpunosti,
tada ni ja ne mogu da ga prihvatim. Ponos i dostojanstvo ima svako od nas,
zar ne?
- Bilo bi bolje da taj tvoj ponos zameni ljubav.
- Ljubav?! - uzviknuo je i pogledao je prekornim pogledom. - Kakva
ljubav? Rekao sam ti da ne verujem u tvoju ljubav! Da me zaista voliš, ne bi
ni u snu mogla da mi saspeš onakve uvrede u lice! Prema tome, jasno je da
je to što smo osećali jedno prema drugom bila samo velika fizička
privlačnost. Samo to i ništa više.
Te okrutne i hladne reči kao noževi su joj se zarivale u srce. Nije mogla
ni da pretpostavi da Metju može da bude tako hladan i bezosećajan. Ali ako
može da ih izgovori, onda ni on ne zna značenje reči ljubav.
Ali, šta je tu je, pomislila je sa tugom. Izgleda da će morati da ga
zaboravi što pre. Za tren je sklopila oči ne želeći da pokaže koliko joj je
teško. Ako je odbacuje neće ga moliti. Biće teško da sve zaboravi, ali ne i
nemoguće.
Sve dok nisu stigli do aerodroma nisu progovorili ni reč. Tek kada su ušli
u elipsastu aerodromsku zgradu, Metju joj se obratio.
- Beti?
Iznenađeno ga je pogledala, a iskra nade joj je buknula u srcu.
- Mislim da pred tvojom sestrom i njenim mužem ne bi trebali da
pokazujemo ništa zbog čega bi se osećali neprijatno.
- Slažem se.
- U redu. Kada budemo sa njima, ponašaćemo se kao da se ništa nije
dogodilo. Bićemo veseli i bezbrižni i prijateljski se ponašati jedno prema
drugom. Naravno, koliko budemo mogli.
- U redu - odvratila je. - Hajde da budemo veseli i bezbrižni!
Uskoro su sedeli u velikoj čekaonici i kroz ogromni stakleni zid
posmatrali avione koji su sletali svakih nekoliko minuta. Kada je konačno
sleteo i avion iz Njujorka, Beti nestrpljivo ustade. Zadrhtala je celim telom i
prišla još bliže staklenom zidu. Metju je zabrinuto odmerio.
- Plašim se... - promucala je jedva čujno.
- Zašto?
- Šta će biti ako se ne prepoznamo? Šta ako me ona mrzi? - dodala je
osetivši da joj je glas sve slabiji i nervozniji.
Nije mogao da izdrži, a da je nežno ne pomiluje po ramenima.

38
Aska
 Zvončica

- Zaboga, Beti, kako možeš i da pomisliš tako nešto? Pa vi ste sestre

bliznakinje! Siguran sam da veoma ličite jedna na drugu. Osim toga,
razgovarale ste telefonom i puno toga već rekle. I zbog čega bi te ona mrzela?
On joj čvrsto stisnu ruku.
- Budi mirna i sabrana - kazao je nežno. - Biće sve u redu, videćeš.
Bez obzira na sve što je Metju rekao, čim je ugledala prve putnike počela
je da drhti. Među njima je bio i jedan mladi par. Beti nije ni gledala
muškarca, ali žena je odmah privukla njenu pažnju. Onda joj je od
uzbuđenja gotovo zastao dah. Naime, izgledalo je kao da posmatra samu
sebe! Ali, to nije bila ona nego njena sestra Kornelija koju nije videla nikada
u životu.
Došavši sa druge strane zida, Kornelija je uzela torbu sa kolica i obazrela
se unaokolo. Pošto je ugledala, odbacila je sve što je nosila i potrčala prema
Beti raširenih ruku.
I Beti je krenula prema njoj, ali su na nekoliko koraka udaljenosti obe
zastale i nekoliko trenutaka se posmatrale kao da ne veruju svojim očima.
Onda se jedna drugoj bacile u zagrljaj i zajecale.
Ni Metju nije mogao da se uzdrži. U očima su mu zasjale jedva primetne
suze. Tek tada je shvatio koliko je bio srećan što je imao braću i sestre pored
sebe. I bez obzira na postojeće nesporazume između njega i Beti, morao je
da prizna da mu je drago što se ovaj susret završio na najlepši mogući
način. Bio je zadovoljan zbog nje, zbog njene tako očigledne sreće što je
našla sestru koja je živela daleko preko okeana.
Onda je pogledao visokog elegantnog čoveka koji je stajao malo dalje od
njih. Imao je sportsko odelo, tamnu kosu i negovanu bradu. Strpljivo je
stajao i čekao posmatrajući sestre sa izrazitom nežnošću.
Metju odluči da mu priđe.
- Vi mora da ste Blejk Sanders, zar ne?
- Da - odvratio je čovek i radoznalo ga odmerio. - A vi ste?
- Ja sam Metju Krouli, advokat Beti Maning i jedan od zastupnika
pokojne Sandre Klejton. Drago mi je što vas vidim - dodao je i pružio mu
ruku.
- I meni je drago što smo se upoznali, gospodine Krouli - odvratio je Blejk
odgovarajući na pozdrav.
- Slobodno me zovite Metju - odvrati mladić. - Nadam se da ćete i vi
dozvoliti da vas zovem po imenu?
- Svakako - odvrati on smešeći se i pokaza očima na Koni i Beti. - Šta
mislite, da li bismo mogli da ih prekinemo i kažemo da smo i mi tu?
Metju se osmehnu.
- Pa, mogli bismo da pokušamo - kazao je.
Lagano su prišli sestrama.
- Devojke... čekamo vas - obratio im se Blejk i nežno dodirnuo svoju
ženu po ramenu. - I ja sam nestrpljiv da upoznam Beti, draga.
Obe su se nasmejale, a zatim su se svi međusobno upoznali.
- Ne mogu da verujem da mi se ovako nešto zaista događa - kazala je
Koni dok su izlazili iz zgrade. - Sve još uvek liči na divan i neverovatan san.

39
Aska
 Zvončica

- Ali, ipak nije san - nasmešila se Beti i uhvatila je za ruku. - Ipak si ti

stvarna i tu si, baš pored mene!
- Da, tu sam - dodala je ona tiho.
Kada su smestili stvari u prtljažnik, ušli su u kola ćaskajući i smejući
se. Blejk je seo odmah pored Metjua, dok su se sestre udobno namestile
pozadi. Pričali su o svemu što se događalo poslednjih nekoliko nedelja.
- U prvom trenutku mi se činilo neverovatnim da Koni ima sestru
bliznakinju - rekao je Blejk sa smeškom na licu. - A sada brinem kako ću ih
razlikovati.
Koni se vragolasto nasmeši.
- Oh, dobra ideja! Zaista bi mogle da vas prevarimo!
Beti klimnu glavom.
- Moram primetiti da ste slične ne samo po izgledu, nego i po karakteru -
dobacio je Blejk. - Mislim da će biti strašno teško izaći na kraj sa dve, kada
mi je do sada to jedva uspevalo i sa jednom.
Svi su se glasno nasmejah.
I ostatak puta proveli su u veseloj atmosferi. Dve sestre su uživale jedna
u drugoj u pojedinim trenucima ne znajući šta da kažu, jer su imale toliko
toga da ispričaju jedna drugoj. Trebalo je nadoknaditi tolike godine
odvojenog života. A ovo je bio tek početak.
Međutim, za vreme ručka su vodili ozbiljan poslovni razgovor, a Metju je
opširno objasnio sve o Sandrinoj želji da njeno bogatstvo naslede njene dve
kćeri i to u jednakim delovima. Naravno, ispričao je sve u glavnim crtama i
rekao da detalje mogu saznati, ako dođu u njegovu kancelariju.
Kada je završio svoje izlaganje, Kornelija ga zbunjeno upita.
- Ne znam da li sam dobro razumela, zaista. Tu se radi o milionima?
Metju klimnu glavom.
- Tačno, mada preciznu cifru nemamo, jer je Sandra posedovala akcije u
mnogim firmama. To još nismo uzeli u obzir, ali podaci se prikupljaju.
- To je neverovatno... - promrmljao je Blejk i pogledao svoju suprugu.
Kornelija se tada obratila Beti.
- Trebalo je da me upozoriš još dok smo razgovarale telefonom.
- I ja sam bila strahovito zbunjena kada sam saznala za sve to. Zato sam
mislila da bi bilo bolje da sve podatke čuješ od ljudi koji su za to i zaduženi.
U stvari, nisam smela da ti saopštim, pošto sam se plašila kako ćeš
reagovati.
- Plašila? - ponovi Koni iznenađeno.
Beti klimnu glavom.
- Plašila sam se da nećeš doći - priznala je.
Ona se nasmeja.
- Tvoj strah je bio uzaludan! Došla bih, makar i plivajući!
Posle ove male šale, Koni je ponovo pogledala u svoga supruga.
- Ne znam... potpuno sam zbunjena. Da dobijem toliki novac žene koju
nisam ni poznavala...Mislim da to ipak nije pravedno.
Metju se nervozno nakašlja.

40
Aska
 Zvončica

- Zaboga, Koni! Zar ću sa vama imati istih problema? I vaša sestra se

tako osećala, ali se na kraju suočila sa svim realnim okolnostima. A
najvažnija od svih je da morate prihvatiti činjenicu da je Sandra Klejton vaša
majka. Ko ima pravo da nasledi njeno imanje osim vas dve?
Koni klimnu glavom.
- Shvatam ja da je to logično, ali ne mogu da se pomirim sa činjenicom
da je Sandra Klejton bila naša majka. Bila je poznata i u Engleskoj, mada
otac nikada nije rekao ni reč za nju.
- Da, ali si pričala da je tvoj otac bio veoma posesivan - podsetio ju je
Blejk. - Možda se plašio da ne saznaš ko ti je majka i ne poželiš da odeš i
živiš sa njom. Jednostavno, nije želeo da te deli sa bilo kojom osobom na
svetu. Želeo te je samo za sebe.
Koni duboko uzdahnu.
- Da, to je sigurno u pitanju. Ipak, još uvek sam pod uticajem tog šoka.
Blejk se nagnu prema njoj i nežno je upita:
- A da li imaš problem sa prihvatanjem činjenice da ti je Beti rođena
sestra?
- Ne! - odvratila je Koni bez razmišljanja. - Kada je pogledam, vidim sebe.
To je i normalno, zar ne?
- Da, ali to ne sme da bude usamljen slučaj. Ti jednostavno moraš da
prihvatiš i druge činjenice. Tvoj otac ti ništa nije pričao dok je bio živ. Nije ti
kazao da imaš majku i sestru, zar ne? Prema tome, ko bi mogao da zna za
vas dve, osim vaše rođene majke? A ona vas je sastavila u svom testamentu.
I zato ste dve osobe koje imaju najpreče pravo nasledstva.
Ona se namrštila i sa ljutnjom odmerila svog supruga.
- Znaš li da ne volim kada si tako logičan?
Svi su se glasno nasmejali, a onda se Koni okrenula i obratila se sestri
ozbiljnim glasom.
- Znači, i tebi je bilo teško da se snađeš u ovoj situaciji?
Beti duboko uzdahnu.
- Mogla bih da napišem ceo roman - odgovorila je. - Ali, pretpostavljam
da će biti još iznenađenja.
- Ne mogu ni da zamislim šta ćemo da uradimo sa tim novcem -
prošaputala je Koni. - Možda ne bi bilo loše kupiti neko seosko imanje o
čemu smo nas dvoje već ranije maštali.
- Naravno da ne bi - osmehnuo se Blejk. - Pošto sada imaš sestru koja
živi u Americi, moći ćeš sebi da priuštiš česta putovanja.
- A da ne pričamo o telefonskim računima! - dodala je Beti i glasno se
nasmejala.
- To je istina - složi se Blejk. - Eto, Konin prvi razgovor preko okeana
trajao je gotovo tri sata. Merio sam vreme i sa strahom se pitao kako ćemo
sve to platiti.
Metju prihvati u istom tonu:
- Tročasovni telefonski razgovor iz Evrope u Ameriku i nije neki trošak -
dobacio je veselo.

41
Aska
 Zvončica

- Zar? - upitao je Blejk. - Sada ću biti mirniji. Ne kažem da taj ogroman

novac nije dobrodošao, ali svejedno. da je bilo potrebno, dodatno bih radio
samo da mogu da platim razgovor. Ipak, to nije ništa u poređenju sa
činjenicom da ste se vas dve najzad našle. Zato treba da nadoknadite sve što
ste izgubile - kazao je Blejk na kraju i okrenuo se prema Beti. - Zaista mi je
drago što smo te pronašli.
Ona se nasmeja, shvativši da njena sestra ima sreće i da je Blejk
Sanders divan suprug i veoma dobar čovek. U svakom trenutku moglo se
primetiti da obožava svoju ženu koja ga je i sama posmatrala sa velikom
nežnošću i ljubavlju. I ja bih volela da imam takav brak, pomislila je tužno.
Mogla sam, prekorela je samu sebe, samo da sam više razmišljala i malo
bolje shvatila Metjua.
Muškarci su posle ručka izašli da razgledaju imanje, dok je Beti povela
sestru da joj pokaže sobu. Naravno, razgovarale su o svemu što su htele da
znaju jedna o drugoj, a najviše o detinjstvu. Ispostavilo da su živele na
potpuno različite načine i ponekad se osećale veoma usamljeno.
Onda je Beti skupila hrabrost i upitala Koni:
- Možeš li mi reći kakav je bio naš otac? Da li je zaista bio tako posesivan
u odnosu na tebe?
Ona klimnu glavom.
- Veoma. Nije voleo da odem od kuće ni na nekoliko dana. Kada sam bila
student, imala sam puno problema kada je trebalo da me pusti na
ekskurziju. U stvari, jedva sam ga ubedila da tri - četiri dana nije ništa i da
ću se brzo vratiti. Što se drugih stvari tiče... pa, mogu ti reći da nam je otac
bio tih i povučen čovek. Mnogo vremena je provodio u biblioteci, družeći se
sa knjigama - uzdahnula je glasno. - Bio je veoma, veoma čudan. Ali, tek
sada shvatam zašto. Razveo se od majke i ona te je povela sa sobom. On više
nikoga nije imao osim mene.
- Da, razumem... A kakvo ti je objašnjenje pružio o našoj majci? - pitala
je Beti stidljivo.
Koni odmahnu glavom.
- Uvek sam mislila da je ona umrla. Ne sećam se da li mi je to tata rekao
kada sam bila sasvim mala ili sam jednostavno uobrazila. Bilo je strašno
teško razgovarati sa njim o takvim pitanjima i valjda nije ni čudo što nisam
pokušavala. A možda i nisam želela da saznam neprijatne detalje kojih sam
se bojala. Ko to zna? Uglavnom, pomirila sam se sa činjenicom da nas dvoje
živimo sami. Sada tek vidim da sam strašno pogrešila. Da sam bila upornija,
možda bih saznala za tebe. Jako sam ljuta na njega što mi nije rekao i ne
znam da li ću uopšte moći da mu oprostim.
Beti je uhvati za ruku.
- Ista osećanja gajim i ja prema Sandri - kazala je tiho. - Ona je
postupila još gore. Umesto da me je vratila ocu i tebi, dala me je na
usvajanje. Moji drugi roditelji su divni ljudi, samo to nema veze sa njenim
postupkom. No, draga moja, ostavimo se priče. Treba da se pripremimo, jer
će gosti uskoro stići.
Kada je ugledala haljinu koju je Koni izvadila iz kofera, Beti zapljeska
rukama.

42
Aska
 Zvončica

- Predivna je, draga! Mislim da ćeš izgledati veličanstveno!

Sestra joj se srećno osmehnu.
- Hvala ti, mila. Nego, htela sam da te pitam ko će doći na proslavu?
- Pozvala sam sve advokate iz kancelarije koja se bavi našim slučajem -
obavestila je Beti. - Zatim će doći ljudi iz Upravnog odbora Sandrine firme i
Metjuova porodica.
Ona je iznenađeno odmeri.
- Pozvala si i njegovu porodicu? Da li ste vas dvoje... Da li postoji neka
veza među vama? Izvini ako grešim, ali sam stekla takav utisak. Naime,
toliko ste izbegavali da gledate jedno u drugo, da je bilo očigledno da se
nešto dešava.
Beti tužno uzdahnu.
- Primetila si, zar ne? Da, nešto se dešavalo između nas, ali sada je sve
propalo.
- Čini se da je on dobar čovek - primetila je Koni. - I veoma je
simpatičam.
- Da, u pravu si. Problem je što sam ja to shvatila kada je već bilo kasno.
- Da li si za...
Koni nije mogla da dovrši rečenicu pošto je neko zakucao na vrata. Bio je
to Blejk.
- Upravo su stigli neki ljudi i parkirali se pred ulazom - kazao je
obaveštavajući ih. - Metju je otišao da ih dočeka.
- Onda moram da idem! - dobacila je Beti, mahnula im i izašla iz sobe. -
U stvari, bila je zahvalna Blejku što ih je prekinuo u razgovoru pošto ni
sama nije znala kako da prizna sestri da voli Metjua, a da pritom ne zaplače.
A nije smela da plače, jer nije želela da ljudi primete koliko je nesrećna.
Zato se brzo spremila i posle desetak minuta već je bila pored Metjua i
pozdravljala goste koji su dolazili. Uskoro su im se pridružili Koni i Blejk
koje su svi ljubazno pozdravili. Poslužen je aperitiv i gosti su se malo
opustili i počeli da ćaskaju. Njena sestra i zet su se izvanredno snašli tako
da je posle nekih pola sata izgledalo kao da oduvek žive ovde.
I Metjuova porodica je unela živost i dobro raspoloženje među goste.
Posmatrajući ih, Beti je iskreno zažalila što ih nikada više neće videti s
obzirom da se bliži kraj Metjuovog poslovnog angažmana vezanog za
nasledstvo.
Vreme je brzo prošlo i zabava je protekla u najboljem redu. Kada su gosti
otišli, njih četvoro su bih umorni, ali srećni i zadovoljni. Blejk je držao Koni
za ruku i posmatrao je zaljubljenim pogledom.
- Da li se se umorila, mila? - pitao je nežno. - Sve je bilo divno, ali mislim
da ti je ovo previše.
- Jesam umorna, ali to je slatki umor - odvratila je Kom. - Neopisivo sam
srećna, dragi.
Beti ih je posmatrala sa nekom tugom pitajući se da li će ikada moći da
nađe nekoga ko će se za nju ovako brinuti.

43
Aska
 Zvončica

- Bilo nam je drago što smo upoznali sve te ljude - prenuo je iz

razmišljanja Blejkov glas. - Ali, oboje smo umorni i iscrpljeni. Prošla nedelja
je bila tako naporna i uzbudljiva. Zato bi se povukli...
- Da, naravno - složi se Beti uz osmeh. - Dobro se odmorite, pa ćemo
sutra razgovarati o svemu. Laku noć! - dodala je, poljubila Blejka u obraz i
zagrlila sestru.
- Laku noć, draga! Lepo sanjaj! - šapnula joj je Koni, uhvatila muža za
ruku i pošla sa njim na sprat.
Beti i Metju su ćutke posmatrali zaljubljeni par i oboje istovremeno
uzdahnuli. Nekoliko trenutaka vladala je tišina, a onda joj se Metju obratio
tihim glasom:
- Mislim da je došlo vreme da krenem. Laku noć, Beti.
Već se okrenuo da pođe, ali ga je brzo pozvala.
- Želela bih da ti se zahvalim za sve što si učinio za mene - kazala je
nežno.
Njegovo lice bilo je savršeno ozbiljno.
- Nema potrebe da mi zahvaljuješ - odvratio je hladno. - Samo sam vršio
svoju dužnost. A sada, laku noć! Sigurno si umorna i treba da se naspavaš.
- Laku noć - prošaputala je.

***

- Izvanredno! Tako... Sada molim jedan lep osmeh... - govorio je Blejk

Sanders oduševljenim tonom dok je fotografisao sestre bliznakinje u
različitim pozama. Iza njih su šumeli uzburkani talasi i snažno udarali o
okomite stene. U poslednjih pet dana oni su obilazili okolinu San Franciska,
uživali u prirodi i izvanredno se zabavljali.
Beti je bila srećna što je sa sestrom i njenim suprugom. Koni je bila
slična njoj, a što se Blejka tiče, uopšte nije pogrešila. Pored toga što je bio
divan suprug i čovek, u poslednjih nekoliko dana shvatila je da je pravi
profesionalac, izuzetan fotograf koji ima oštro oko i bezgranično strpljenje.
Napravio je nekoliko stotina snimaka na različitim mestima, a nikada nije
pokazao nervozu ili pak povisio ton.
Beti i Koni su uživale u ulozi foto modela. Zadovoljan poslednjim
snimcima, Blejk zatvori svoj foto - aparat i sede pored svoje supruge.
- Vas dve ste prilikom snimanja postale tako dobre i uigrane da bih
mogao da vas zaposlim kao profesionalce - dobacio je ozbiljno.
- Nisam zainteresovana - odvratila je Koni smešeći se. - Volim da
poziram samo za porodični album.
- I ja - složi se Beti smešeći se. - Samo, kada se vas dvoje vratite u
London, uverena sam da se više neću smejati. Nego, kada samo već kod
albuma... večeras bih htela da ti pokažem neke Sandrine fotografije.
- Kakve fotografije?
- Znaš, našla sam jedan album među njenim stvarima. To su većinom
moje fotografije kada sam bila mala - objasnila je. - Ali, našla sam jednu na
kojoj su dve bebe i verovatno je naša.
Koni je iznenađeno pogleda.

44
Aska
 Zvončica

- Kako je uspela da dođe do njih?

- Ovu sa bebama je sigurno donela kada je došla u Ameriku. Ostale joj je
slala moja majka, to jest žena koja me je usvojila.
- Baš bih volela da ih vidim - dobacila je Koni zainteresovano. - Što se
Sandre tiče, jednostavno ne mogu da je zamislim u ulozi majke. A ti?
- Veoma teško - složila se Beti. - Međutim, moram da priznam da sam,
pošto sam pronašla album, malo promenila svoje mišljenje o njoj, mada
nikako ne mogu da prihvatim činjenicu da me je ona rodila... Bojim se tako
nešto nikada neću ni moći.
- Ni ja - složi se Koni brzo. - Mislim da je tebi mnogo teže da sve
prihvatiš, jer već imaš majku koja te je othranila i za koju su vezana, što se
mene tiče, ja naprosto ne znam šta to znači imati majku. Jedine žene u
mom detinjstvu bile su guvernante kojih se nerado sećam i koje su se stalno
smenjivale.
Beti se nežno nasmeši.
- Obećavam da ću svoju majku podeliti sa tobom - kazala je. - Ona i tata
su oduševljeni što će imati dve kćerke i jedva čekaju da te vide.
Koni se nasmeši, a lice joj sinu neobičnim sjajem.
- Znači, ipak si ih ubedila da dođu?
- Da, dolaze sledeće nedelje i videće vas pre nego što se vratite u London.
- Drago nam je zbog toga - dobaci Blejk. - Jedva čekamo da ih
upoznamo.
- Iz tvoje priče sam stekla utisak da su oni divni ljudi.
- Ijesu - odvrati Beti ponosno. - Oni su najbolji roditelji na svetu.
- Verujem - kazala je Koni i okrenula se prema Blejku. - Ako nas uskoro
ne izvedeš na večeru, znaj da ću umreti od gladi, dragi.
- I ja - dodade Beti.
Blejk tobože ljutito odmahnu glavom.
- Samo mislim o tome kako da vas nahranim! - dobacio je.
Na putu kući, on im je kupio dva velika hamburgera uz glasno
odobravanje. Kada su ih Beti i Koni smazale za tih čas, nastao je opšti smeh.
- Zaista neverovatno ličite jedna na drugu - dobacio je Blejk veselo. -
Kada ste srećne samo jedete, a to nije dobro, moje dame.
Pošto su stigli kući En ih je obavestila da ih je zvao gospodin Kini i da
želi da razgovara sa njima sutra u dva sata posle podne. Naime, napomenuo
je da je sakupio kompletne izveštaje o Sandrinim investicijama tako da je
mogao da im saopšti koje sume vezane za nasledstvo su u pitanju. U stvari,
gospodin Kini je zvao da se raspita da li im odgovara predloženi termin.
- Meni odgovara - kazala je Koni klimnuvši glavom i pogledala u sestru. -
A tebi, Beti?
- Nema problema - odvratila je Beti i obratila se En. - Slobodno recite
gospodinu Kiniju da ćemo doći u zakazano vreme.
Onda su se rastali i svako je otišao da se odmori.
Beti je bila neraspoložena i tužna. Dan joj je brzo prošao, jer ga je
provela sa Koni i Blejkom, ali veče... Najteže joj je bilo uveče i noću.
Tugovala je za Metjuom i svakim danom sve više i više patila. Tek sada kada

45
Aska
 Zvončica

ga je izgubila spoznala je koliko ga voli i koliko joj strašno nedostaje. Sve

dok joj se ovo nije dogodilo, nije ni mogla da shvati kako ljubav može da
bude snažna i duboka, i tako bolna...
Kasno te večeri Koni je posetila i otišle su u Sandrinu sobu da pogledaju
album o kome je Beti govorila. Blejk je u prizemlju gledao televiziju, tako da
su sestre bile same. Udobno su se namestile na krevet i počele da
prelistavaju stari album. Bilo je tu dosta simpatičnih i pomalo smešnih
Betinih slika, pa su ih veselo komentarisale i šalile se.
- Ne mogu da verujem svojim očima - rekla je Koni posle nekog vremena.
- Dok sedim ovde i razgledam tvoje fotografije kao da se sećam svog
detinjstva. Slušaj, i ja sam imala jednog malog crnog psa sličnog tvom! Kako
se ovaj zvao? - upitala je pokazujući na malog psića na fotografiji.
- Mops.
- Nije moguće! - povikala je razdragano. - Imoj pas se tako zvao! Zaboga,
Beti! Toliko ličimo jedna na drugu da me to ponekad šokira!
- Da, to je tačno - složila se Beti. - Ali, osećam veliku tugu što su nam
uskratili zajedničko detinjstvo i odrastanje.
- I ja.
- Nikako ne mogu da razumem zašto me Sandra nije vratila kod vas u
Englesku?! Kako joj je uopšte palo na pamet da me da na usvojenje?
- Stvarno ne znam. Možda... šta ako je bila bolesna ih nije imala novca
za tako dalek put? - upitala se Koni pokušavajući da shvati majku i nađe
opravdanja za njene postupke.
- Možda, ali zašto onda nije tražila novac od oca? Ubeđena sam da bi joj
pomogao!
- Hej, pazi! Šta je to? - povikala je Koni kada je iz albuma ispao neki beli
koverat.
Beti se iznenađeno trže.
- Gle, ovo prošli put nisam videla! U stvari, album nisam ni pregledala
do kraja.
Koni ga pogleda.
- Na njemu je tvoja adresa, Beti. Pismo je tebi upućeno.
Beti je zbunjeno uzela pruženi koverat osećajući kako joj se ruke tresu.
- Otvori i pročitaj šta piše - ohrabrivala je sestra.
Nekoliko trenutaka se dvoumila, a zatim je ipak otvorila pismo i lagano
ga pročitala. Još pre nego što je završila, ruke su počele da joj se tresu.
- Pročitaj, zaboga! - uzviknula je, pružajući pismo sestri. - Ona... ona je
pokušala da me vrati ocu - dodala je kao bez daha.
Koni je bez reči uzela list hartije i preletela ga očima.
- Sada znamo - kazala je čvrsto držeći sestrinu ruku. - Sada smo sigurni
u to.
Naime, Sandra Klejton je napisala jedno kratko pismo objašnjavajući
zašto su sestre bliznakinje razdvojene. Pošto je ona posle razvoda želela da
se vrati u Ameriku, oboje su smatrali da je pošteno ako svako zadrži po
jedno dete. Međutim, Sandra se ozbiljno razbolela i nije mogla da vodi
računa o bebi. Pokušala je da dođe u kontakt sa svojim bivšim suprugom,

46
Aska
 Zvončica

ali nije mogla da ga pronađe. Bila je očajna, sama i uplašena. Očajanje i

strah da će se bebi nešto desiti ako ona ne ozdravi, naterali su je da da dete
Džeku i Nensi Maning. Pristala je na potpuno usvojenje smatrajući da će to
biti najbolje za razvoj devojčice, odnosno, njen srećan i bezbrižan život.
- Da, da... sećam se - kazala je Koni zamišljeno. - Kao kroz maglu se
sećam da smo se selili nekoliko puta. Kada je tata pisao neku istorijsku
knjigu o Keltima svaki čas smo menjali mesto boravka. Nastanili smo se u
Londonu tek pošto je trebalo da krenem u srednju školu.
- Sad razumem... - dobacila je Beti sa tugom u glasu. - Tada je sve bilo
kasno, a ja sam i zvanično pripadala drugoj porodici. Nije mogla ništa i da je
htela. Koni klimmnu glavom.
- Sada tek shvatam da ona nije ni mogla da postupi drugačije. Ko zna?
Možda je usvojenje bilo najpametnije štoje mogla da preduzme u datom
trenutku?
- Možda... - odvratila je Beti i naglas pročitala nekoliko poslednjih
rečenica iz pisma.
„Nikada nisam prestala da volim moje kćerke. Mislila sam na njih svaki
dan, bez obzira koliko su bile udaljene od mene. Jedinu nadu polažem u to
da ćete jednog dana moći da mi oprostite; i meni i vašem ocu. Nismo želeli
da budete nesrećne i nadam se da smo u tome uspeli. Nas dvoje jednostavno
nismo umeli da živimo jedno pored drugog“.
- Ja im opraštam, jer smo se ipak srele - kazala je Koni. - A ti? Možeš li i
ti nešto tako da učiniš, draga?
Beti se borila sa suzama.
- Da... - promucala je tiho. - Uradili su to što su smatrali najpoštenijem
u datom trenutku. Sada, kada sam sigurna da je Sandra pokušala da se
vrati vama pre nego što me je dala na usvojenje, sada mi je mnogo lakše.
Nestale su i poslednje iskre gneva i mogu sasvim drugačije da razmišljam.
Osim toga, roditelji koji su me usvojili pružili su mi divno detinjstvo i
bezgranično me vole. Naravno, i ja njih obožavam i cenim.
Koni je klimnula glavom i polako ustala sa kreveta.
- Hajde da pokažemo pismo Blejku - predložila je. - Ubeđena sam da smo
upravo rešile misteriju naših života.

***

Sledećeg popodneva, Beti, Koni i Blejk došli su u kancelariju u zakazano

vreme. Naravno, Bak Kini im je odmah prišao i ljubazno ih pozdravio. Što se
Beti tiče, ona je jedva čekala da vidi da li će Metju doći i kako će se ponašati
prema njoj. Nije dugo bila u dilemi, jer se mladi advokat pojavio već posle
nekoliko minuta.
- Drago mi je što se ponovo vidimo - rekao je pozdravljajući se, ali Beti s
tugom shvati da on gleda prema Kom i Blejku, dok na nju ne obraća pažnju.
U stvari, pogledi su im se nakon kratkog vremena na tren sreli, ali...Tužno je
uzdahnula shvativši da on gleda negde kroz nju. Zar ne primećuje koliko ga
volim, upitala se sa očajanjem.

47
Aska
 Zvončica

Posle nekoliko Metjuovih napomena, Bak Kini im je više od pola sata

podnosio izveštaj vezan za Sandrine akcije. Tek na kraju upoznao ih je sa
procenom vrednosti firme, ali i seoske kuće i imanja.
Onda je ponovo došao red na Metjua.
- Ako sam dobro shvatio gospođicu Maning - rekao je - ona želi da proda
imanje. Njega prema zakonu treba prvo da ponudimo gospođi Sanders, jer
ona ima preče kupovine.
- Da, da - umešao se Bak Kini. - To je pošten način i u skladu sa svim
zakonskim odredbama. Međutim, nisam znao da ne želite da zadržite
imanje, gospođice Maning. Kako sam čuo, želite da se odreknete celokupnog
nasledstva?
Koni je iznenađeno odmerila sestru.
- Da li je to tačno?
Beti je u trenutku poželela da Metju ni sa kim nije razgovarao o onome
što mu je rekla. Ipak, nije mogla da bude ljuta na njega, jer mu je te stvari
ponovila više puta, pa ih je on sasvim ozbiljno uzeo u obzir.
Međutim, stvari su se od tada izmenile i ona je počela drugačije da
razmišlja.
Sada joj je bilo prilično neprijatno, jer su je svi radoznalo posmatrali
očekujući odgovor. Morala je da bude iskrena i kaže im svoje mišljenje.
- Pa... - počela je oklevajući - gospodin Krouli vam je preneo moje reči,
ali.... Stvari su se u međuvremenu izmenile i ja sam promenila mišljenje.
Naime, odlučila sam da napustim posao i posvetim se vođenju poslova u
firmi i na imanju.
- Da li si mislila da vodiš i moje poslove? - upitala je Koni
zainteresovano.
- Otome ti moraš da odlučiš - odvratila joj je sestra sa osmehom. -
Naravno, više bih volela da sve ostane zajedno. Mogla bih da vodim posao uz
pomoć stručnjaka, a kada se bude radilo o bitnim stvarima, odluku ćemo
doneti samo nas dve. Pretpostavljam da je to pošteno, zar ne?
- Naravno da jeste, samo... Dali si spremna da preuzmeš takav teret na
sebe - upita je Koni zabrinuto. - Ja neću moći mnogo da ti pomognem. Osim
toga, mislim da si mi rekla da voliš svoj posao u školi.
- To je tačno - odvratila je Beti klimajući glavom. - Volim svoj posao i
mnogo će mi nedostajati. Pored toga, moram da priznam da se pomalo i
plašim tolike odgovornosti. Međutim, majka nam je ostavila ogromno
bogatstvo, odnosno sve štoje mogla da nam da. Na nama je da vodimo
računa o njemu i mislim da sam spremna na to.
- Slažem se s tobom, sestrice - dobacila je Koni spremno. - Ipak, čini mi
se da u ovom slučaju nije pošteno da sve delimo na jednake delove, a ti ćeš
u sve uložiti i rad i trud. Možda bismo mogli da napravimo neku novu
raspodelu?
Tom Haksli klimnu glavom.
- U pravu ste, gospođo Sanders. Ako dozvoljavate, predložio bih vam
jedno rešenje koje mislim da je pošteno i pravično. Pošto bi gospođica Betina
vodila ceo posao, predlažem da joj se u formi nadoknade isplaćuje posebna
mesečna suma koja bi bila u skladu sa ostvarenim profitom.

48
Aska
 Zvončica

- Naravno - dobaci Koni spremno i okrete se prema sestri. - Da li se

slažeš? - upitala je brzo.
Beti se nasmeja.
- Naravno da se slažem. Jasno je da ćemo dobro poslovati sve dok se
držimo zajedno i sarađujemo sa stručnjacima.
Gospodin Haksli im je predložio još neke detalje i svi su se jednoglasno
složili. Onekim rešenjima su malo prodiskutovali, ali nije bilo ničega
spornog. Što se Beti tiče, ona je primetila da je Metju iznenađen ovakvim
obrtom situacije, pošto nije očekivao da ona promeni odluku. Shvatila je da
su ga iznenadile njena odlučnost i spremnost da prihvati izazov, odnosno,
da da sve od sebe.
Videvši da njegov mlađi kolega uopšte ne učestvuje u razgovoru, Tom
Haksli ga upita - Šta ti kažeš na sve ovo, Metju?
Čuvši svoje ime, on iznenađeno podiže glavu.
- Da? Izvolite? Žao mi je što vas nisam čuo? Hoćete li ponoviti pitanje,
molim vas?
Haksli ga začuđeno odmeri.
- Svi smo se složili da gospođica Maning preuzme poslove vezane za
vođenje firme. Prema tome, moraće da se potrudi i nauči sve što može.
Naravno, imaće stručne ljude oko sebe, ali će biti važno da i sama poznaje
određene stvari. Što se tiče pravne problematike, trebaće joj dobar advokat,
zar ne? Gospođica Maning je predložila tebe i mislim da je to za našu
kancelariju veliko priznanje.
Metju nije znao šta da kaže. Pošto nije očekivao ovako nešto, bio je
potpuno zbunjen.
- Ali... - promucao je neodlučno. - Šta je sa Bakom? On je radio taj posao
i upoznat je sa celokupnim stanjem.
- Da, ali gospođica Maning je predložila tebe, s obzirom da ste već radili i
da se bolje poznajete. Bak nema ništa protiv, pa pretpostavljam da se i ti
slažeš, zar ne?
Metju je ovu poslednju rečenicu svog kolege shvatio više kao zapovest
nego molbu. No, ipak nije želeo da se preda.
- A šta će biti sa predmetom Velington? - upitao je. - Znate da sam
preuzeo taj komplikovan slučaj pre dva dana.
Tada mu se obratila Beti i to prvi put od kada su došli u kancelariju.
- To vaše angažovanje ne bi bilo svakodnevno, gospodine Krouli.
Pretpostavljam da bi dva ih tri puta nedeljno morali da se vidimo i razrešimo
sporna pitanja.
On je posmatrao osećajući kako ga sve više obuzima bes. Zar ona misli
da se može igrati sa njim kao sa lutkom? Posle svega što mu je rekla sada
traži njegovu stručnu pomoć! Kako je moguće da mu sada veruje, ako ga je
pre toga optužila za pretvaranje i prevaru?
- Ne - odgovorio je odlučno i pogledao je pravo u oči. - Ne mogu da se
prihvatim tog posla. Kolega Bak zna šta je sve potrebno, izuzetno je
komunikativan i spreman na saradnju.

49
Aska
 Zvončica

Tom Haksli ga je zaprepašćeno posmatrao. Prvi put mu se desilo da je

mladi advokat pred klijentima odbio odlično plaćen posao. Kako se samo
usudio? Osetio je kako mu se obrazi žare od gneva.
- A ako ja insistiram na tome? - upitao je hladno.
- Da li insistirate? - dobacio je Endi prkosno.
U kancelariji je vladala gotovo opipljiva napetost i prisutni su se pitali
šta će se izroditi iz svega.
- Da, insistiram - čuo se ledeni glas Toma Hakslija.
Metju glasno uzdahnu i iznenada ustade.
- Pošto ne vidim izlaz iz ove situacije primoran sam da dam otkaz - rekao
je mirno, klimnuo glavom prema Koni i žurnim korakom izašao iz
kancelarije. Uspeo je da se savlada i ne obrati pažnju na zapanjenu Beti,
ženu kojoj je izjavio ljubav, a koja mu je sada upropastila i karijeru.

***

- Beti, da li si budna? - upitala je Koni, tiho otvarajući vrata sestrine

spavaće sobe.
- Da, budna sam - odvratila je Beti, a da se nije ni pomerila. I dalje je
izgubljenim ukočenim pogedom po smatrala senke na tavanici.
- Melisa ti je pripremila nešto za jelo - kazala je, stavljajući tacnu na
noćni stočić.
- Nisam gladna.
Koni je upalila svetlo i zatvorila vrata za sobom.
- To tako ne može, draga moja! Priznajem i razumem da si nesrećna, ali
to ne znači da treba da se izgladnjuješ!
Beti podiže glavu i pogleda svoju sestru.
- Zaista nisam gladna - rekla joj je. - Veruj mi, ne mogu da jedem.
- Popij čaj.
- To je tipično britansko rešenje svih problema - kazala je i gorko se
nasrnešila. - Samo. kada bi život bio tako jednostavan!
- Dušo, znam da život ponekad može da bude veoma okrutan, ali čovek
ne sme da se preda crnim mislima.
- Znam.
- Onda popij čaj! - naredila je sestra i pružila joj šolju. - Hajde, pokušaj!
Shvativši da ne može da se opire, Beti uze šolju. Popila je nekoliko
gutljaja i u telu osetila prijatnu toplinu. No, bilo je to samo trenutno. Onda
je ponovo osetila hladnoću u želucu, a tuga i očaj obuzeli su je još više.
I zaista, ovoga puta bila je veoma nesrećna. Život se gorko poigrao sa
njenom sudbinom i pustio je da se podsmehne iskrenim izjavama ljubavi.
Zatim je shvatila da voli, ali bilo je kasno. Ipak, rešila je da se ne predaje, ali
nije postigla ništa. Samo je upropastila karijeru čoveka koga je volela. I sada
se nalazila u lavirintu iz kojeg nije videla izlaz.
- Kada sam stigla nešto si mi napomenula o tvom odnosu sa Metjuom -
kazala je Koni i sela na ivicu kreveta. - Spremna sam da te saslušam, ako
želiš da mi ispričaš šta se sve dogodilo između vas dvoje.

50
Aska
 Zvončica

Beti je ćutala i zamišljeno gledala ispred sebe.

- U redu, Koni - kazala je najzad. - Nisam ti ranije govorila, jer nisam
htela da se brineš zbog mene. Ali, posle svega što se dogodilo...
Zastala je za trenutak, svom snagom se boreći sa suzama. Videvši to,
Kom se nagnu i pomilova je po kosi.
- Hajde, polako... - rekla je nežno. - Veruj da će ti posle biti lakše.
Beti je uzdahnula i naslonila glavu na jastuk.
- Volim ga, Koni... - prošaputala je tiho. - Volim tog čoveka svim srcem i
dušom. Ali, ja sam povredila njegova osećanja, da znaš. Čak sam ga i
ponizila! Zato me sada mrzi... osećam to - dodala je i obrisala suze.
- Ali, zašto? - upita Koni začuđeno. - Šta se dogodilo?
- Ja sam sumnjala u njegovu ljubav... - kazala je kroz suze. - Kasnije,
pokušala sam da razgovaram sa njim i da mu se izvinim, ali nije želeo da me
sasluša. Rekao je da sam ga uvredila i nije hteo da poveruje u bilo kakvo
objašnjenje. Onda sam, bez obzira na sve, pokušala da dokažem da ga
volim, ali ni to nije uspelo. Sada on ne veruje u moju ljubav i uporan je u
tome.
- Mogu reći da te ne razumem u potpunosti.
Beti je klimnula glavom i ispričala sestri svaki detalj njihovog kobnog
razgovora.
- Nisam znala šta tada da radim - nastavila je objašnjavajući. - Bila sam
zbunjena zbog svega što mi se dešava i nisam ga dobro procenila...
Koni je nežno uhvati za ruku.
- Razumem te, potpuno te shvatam - kazala je. - Ako si znala u kakvom
je Metju stanju, zbog čega si insistirala da nas samo on zastupa? Da li si
htela da se poigraš? Ili si pak pokušala da mu se osvetiš zato što nije
prihvatio tvoje izvinjenje?
- Nije zbog toga! - odvratila je Beti žustro. - Ali, ako si ti mogla da mi
postaviš takvo pitanje, bojim se da je i Metju tako protumačio moju ponudu,
a ja sam samo htela da pronađem način da nekada budem u njegovoj
blizini. Mislila sam da ću tako imati više šansi da mu pokažem koliko ga
volim. Možda bi mi ipak oprostio i ponovo me zavoleo... Nisam mogla ni da
sanjam da će stvari ići tako daleko, a on izgubiti posao koji obožava. Koni,
sve se tako iskomplikovalo!
- Ako ga zaista toliko voliš, onda se nećeš skrivati u tamnoj sobi - rekla
je njena sestra mirno. - Najbolje bi bilo da pokušaš da ispraviš svoju grešku.
- To bih i ja želela, draga. Ali kako?
- To zavisi od tebe. Rekla si mu teške reči, samo da znaš. Čoveka koji te
je voleo optužila si da je lovac na miraz. To je strašna uvreda za svakog
poštenog i iskrenog mladića.
- Znam - uzdahnula je sa gorčinom. - Shvatam svu težinu tih reči i svoju
ogromnu i nepromišljenu grešku. Iako nisam ni pomislila da mu naudim,
sličnu grešku sam ponovila i danas. Zaboga, šta da radim? A nešto moram
da preduzmem, to je sigurno!
Nešto kasnije Koni je otišla i Beti je ostala sama. Duga i neprospavana
noć joj je ipak pomogla da dođe do nekog rešenja. I mada je pre podne

51
Aska
 Zvončica

trebala da dočeka roditelje na aerodromu, ona je ujutru otišla u advokatsku

kancelariju. Prethodno je zamolila Koni i Blejka da sačekaju Džeka i Nensi
Maning.
- Ali... kako? - zbunila se njena sestra kada ju je zamolila da joj učini
uslugu.
- Mi ih uopšte ne poznajemo!
- To nije ni potrebno - odvratila je sa smeškom. - Oni će odmah
prepoznati vas.
Naravno, svi su se nasmejali, a onda se brzo razišli uz pozdrav.
Kada je Beti stigla u advokatsku kancelariju, Tom Haksli je odmah
primio na razgovor. Nije želela da okoliši, nego mu je odmah iznela svoj
zahtev.
- Gospodine Haksli, želim da gospodina Kroulija odmah vratite na posao.
- I ja bih to voleo, gospođice, jer se radi o izvanrednom mladom
stručnjaku - odvratio je debeli advokat sa osmehom. - Samo, sumnjam da će
pristati posle svega što se dogodilo. Ako se i vrati, ne verujem da će
prihvatiti da vas zastupa. I sami ste videli da je u vezi s tim bio veoma
određen.
- To ne bih ni tražila, gospodine - kazala je ozbiljnim glasom. - Htela sam
samo da vam kažem da je sve što se dogodilo moja greška i da nema potrebe
da bilo ko zbog toga dobije otkaz. Od sada je Bak Kini moj poslovni
zastupnik i savetnik.
Haksli se nasmeši.
- Pa... - oklevao je i zainteresovano je posmatrao - mislim da se radi o
malim problemima među zaljubljenima.
- Stvar je malo ozbiljnijeg karaktera - ispravila ga je Beti trudeći se da
održi mir i čvrstinu. - Sumnjam da ćemo uspeti da prevaziđemo sve
probleme i nesporazume, ali bez obzira na to, morala sam da dođem i da
vam priznam dasam ja kriva za sve. Zato ne osudujte njega. Učinila sam mu
veliku nepravdu i uradila bih sve na svetu samo da mogu da je ispravim. Ne
znam da li ću uspeti, ali moram da pokušam. Nemoguće je živeti i nositi
toliki teret na savesti.
Haksli klimnu glavom i podiže slušalicu.
- Odmah ću ga nazvati, pa ćemo videti da li će se vratiti.
Beti ustade i molećivo ga pogleda.
- Bila bih vam veoma zahvalna kada biste dozvolili da mu ja to kažem.
Zbog mene je otišao i red je da ga ja i nagovorim da se vrati. Drago mi je što
se vi slažete sa tim predlogom.
- Kako dane, gospođice Beti. Slobodno ga nazovite i recite da u
ponedeljak dođe da radi. Mi ga rado očekujemo. A što se tiče vas dvoje -
dodao je i za trenutak zastao - želim vam mnogo sreće.
- Hvala na svemu. Javicu vam šta sam uradila - odvratila je Beti i žurno
izašla.
Pošto se našla napolju uputila se prema robnoj kući „Fajli“ u kojoj je
Metjuova majka radila kao šef jednog odeljenja. Još jutros ju je nazvala pa
su se dogovorile da zajedno izađu na ručak.

52
Aska
 Zvončica

Kada su sele u restoran i poručile jelo, gospođa Krouli je pogledala Beti i

nasmešila joj se.
- Znam da je ovo privatna poseta - kazala je i blago odmerila devojku. - I
da je to zbog mog sina. Da li sam u pravu?
Beti je odvratila osmehom i klimnula glavom.
- Da, u pravu ste, gospođo - potvrdila je tiho.
- Očemu se radi?
- Potrebna mi je vaša pomoć - kazala je ona otvoreno. - Htela sam da vas
zamolim za jednu uslugu. Nadam se da me nećete odbiti.
- Ne, nikako. Samo mi kaži šta treba da učinim.

***

Metju je izašao iz kola i krenuo prema majčinoj kući nameštajući uz put

kravatu. Na parkingu su bila dva automobila koje je odmah prepoznao, jer
su pripadali njegovoj braći. Ali, pored njih su bila kola koja nije video ranije i
za tren je zastao razmišljajući ko bi to mogao biti.
S druge strane, majka je bila vrlo tajanstvena kada mu je sinoć
telefonirala i pozvala ga da dođe na ručak. Savetovala ga je da se svečano
obuče pošto je u pitanju specijalna prilika. Iako je insistirao da mu kaže o
čemu se radi, nije želela da popusti, tako da nije ništa saznao. Neprestano je
razmišljao da li se radi o nekom rođendanu ili godišnjici, ali nije mogao da
se seti ni jednog značajnog datuma u tom mesecu.
Ako je hteo da bude iskren prema sebi, morao je da prizna da mu uopšte
nije stalo do neke specijalne prilike. Osećao se potpuno izgubljeno i
zbunjeno u svemu što se dešavalo od trenutka kada je upoznao Beti Maning.
Pre dva dana napustio je posao koji je voleo i sada mu nije bilo ni do kakvih
svečanih ručkova. Ali, majčin poziv nije mogao da odbije, jer je znao koliko je
uporna. Zato je bez reči pristao da dođe.
Ušao je bez kucanja i za trenutak zastao u holu. Odatle je mogao da
virne u trpezariju odakle su se čuli glasovi. Već u sledećem trenutku osetio
je kako mu je zastao dah, jer je ugledao Beti kako razgovara sa njegovim
bratom.
Iako je bio ljut na nju, morao je da prizna da izgleda izuzetno privlačno.
Na sebi je imala svileni komplet boje kajsije, a njena duga plava kosa bila je
sakupljena na temenu. Profil joj je bio gotovo savršen, a usne tako
senzualne i privlačne...
Zaboga, šta ona traži ovde, pomislio je u trenutku. A ostali? Ko su ti
ljudi? Naravno, odmah je prepoznao Koni i Blejka koji su sedeli sa
članovima njegove porodice. Međutim, tu je bio i nepoznati stariji par
simpatičnog izgleda. Zašto je njegova majka pozvala sve te ljude? Zašto je
pozvala Beti?
U prvom trenutku je poželeo da se okrene i ode. No, znao je da ne sme
da uradi tako nešto. Sada ne sme da se krije od Beti i ponaša kao obična
kukavica. Zato je skupio svu hrabrost i ušao unutra.

53
Aska
 Zvončica

- Dobar dan svima! - pozdravio je prisutne glasno i veselo. - Kakvo

iznenađenje! Mama, objasni mi šta se događa? Kakva specijalna prilika je u
pitanju?
- Oh, dragi, najzad si stigao! - obratila mu se majka i odmah uzela da
mu popravlja kravatu. - Znaš, Betini roditelji su stigli iz Ostina i mislila sam
da bi bilo dobro da im poželimo dobrodošlicu porodičnim ručkom.
Metju je bio zbunjen. Zbog čega je trebalo da se priredi ručak u njihovu
čast? Kakve veze ti ljudi imaju sa njihovom porodicom?
- Hajde, dođi i upoznaj Betine roditelje - kazala mu je majka veselo,
mada se ispod te veselosti mogla nazreti laka nervoza.
Metju je prišao bračnom paru Maning, upoznao se sa njima i malo učtivo
proćaskao. Onda se okrenuo prema Blejku i Koni i zapodenuo sa njima
razgovor o svakodnevnim sitnicama.
Ipak, bilo je neminovno da se pozdravi i sa Beti. Znao je da ga svi
posmatraju i rešio je da bude učtiv.
- Dobar dan, Beti - pozdravio je, čudeći se sam sebi kako je uspevao da
bude tako miran.
- Zdravo, Metju - odvratila je Beti ljubazno. - Drago mi je što te vidim.
Kako si?
Odmah je primetio nervozu u njenom glasu, mada je morao da prizna da
se odlično suzdržava.
- Dobro... dobro sam - odgovorio je i gorko se osmehnuo. - U poslednje
vreme sve mi ide baš kako treba - dodao je, ne uspevajući da sakrije ironiju i
sarkazam u glasu.
To je primetila njegova majka i odmah se umešala.
- Želiš li da popiješ nešto pre ručka, sine?
Pogledao ju je zbunjeno i u magnovenju shvatio da želi da pomogne Beti.
Zaboga, šta se to dešava? Da li su se njih dve zaverile protiv njega? Da li joj
je Beti ispričala istinu, ili se pak pokajala, a Kerol joj oprostila? Kako je
moguće da ih je mama pozvala na ručak nakon svega što mu je ta devojka
priredila?
Pitanja su se nizala jedno za drugim, a on nije imao ni jedan odgovor.
Samo je osetio veliko razočaranje... Da li je moguće da se majka okrenula
protiv njega i kovala ko zna kakve tajne planove sa Beti Maning?
- Pitala sam te da li želiš nešto da popiješ? - prenuo ga je iz razmišljanja
majčin glas.
- Ne, hvala - odvratio je kratko.
- Tada možemo da ručamo - kazala je Kerol Krouli. - Nadam se da su svi
popili aperitiv.
Metju zbunjeno pogleda oko sebe.
- Čini mi se da su svi pozvani ranije nego ja... - primetio je. - Rekla si mi
da dođem oko dva, a sada je tek oko jedan.
Gospođa Krouli se za tren zbuni.
- Da li je moguće da sam ti rekla da dođeš u dva? - začudila se, okrećući
pogled u stranu. - Zaista mi je žao, sine. Mora da sam se zbog nečega
prebacila.

54
Aska
 Zvončica

On je samo odmahnuo glavom shvativši da se nešto čudno dešava oko

njega. Nažalost nije znao šta je u pitanju, a ništa nije mogao ni da nasluti.
Sada se u razgovor umešao i njegov brat koji je počeo da ćaska sa
gospodinom Maningom i Blejkom, počelo je da se iznosi jelo i atmosfera je
postala sasvim normalna i opuštena. Kako je vreme prolazilo, razgovor je bio
sve življi. Beti je sa zadovoljstvom primetila da su se njeni roditelji
izvanredno uklopili sa Metjuovom porodicom. Kako bi bilo lepo kada bi njih
dvoje... Međutim, po njegovom hladnom držanju shvatila je da za tako nešto
gotovo da i nema nade. Ali, zašto je on bio tako tvrdoglav? Ona je na sve
načine pokušala da ispravi svoju grešku, ali bez rezultata. Jedva čujno je
uzdahnula osećajući kako je obuzima tuga. Zar je greška koju je napravila
tako velika da ne može da se ispravi ni na jedan način?
Metju je sedeo preko puta nje i mogla je da prati svaki njegov pokret dok
je ljubazno razgovarao sa njenom majkom. Ali, on je nije ni pogledao, a
kamoli da joj se obratio. Odjednom joj se učinilo da vreme strašno sporo
prolazi i da se ručak otegao unedogled.
No, morala je da sačeka kraj i pokuša da uradi štaje naumila. Pošto je
slutila da ne bi hteo da je sasluša nasamo, rešila je da mu kaže pred svima,
pa šta bude. To joj je još jedino preostalo, to je dugovala i sebi i njemu.
Kada je Kerol poslužila kafu, zastala je za tren i glasno rekla.
- Beti bi želela nešto da vam kaže - saopštila je pomalo zabrinutim
glasom, istinski strahujući da li će devojka imati snage za sve što je
naumila.
Zavladala je tišina, a Beti je ustala i malo se nakašljala. Pogledala je u
sestru kao da u njenom pogledu traži objašnjenje za ono što sledi.
- U ponedeljak će se završiti moj boravak u San Francisku. Sa
roditeljima se vraćam u Ostin, dok se Kom i Blejk vraćaju u Englesku.
Naravno, nešto kasnije će me poslovi i obaveze koje sam preuzela ponovo
dovesti u vaš grad, ali onda neći imati vremena za posete i druženje sa
prijateljima. Mada, moram priznati da neću biti izgubljena i usamljena kao
prvog dana kada sam stigla ovamo. Zato bih prvenstveno želela da zahvalim
porodici Krouli zbog divnog gostoprimstva i lepih trenutaka koje sam provela
u njihovom domu. Bili su pored mene kada su mi prijatelji bih potrebni više
nego ikada i kada sam prolazila kroz užasne trenutke i prave, istinske more.
- Da popijemo nešto u to ime! - predložio je Metjuov stariji brat i podigao
čašu.
Svi su mu se pridružili. Čak je i Metju morao da učini isto što i ostali.
Onda je Beti nastavila da priča.
- Posebno hoću da se zahvalim Kerol, jer je imala ogromno razumevanje i
podržala me u mojoj nameri da vam se obratim na ovaj način - kazala je i
pogledala gospođu Krouli sa puno topline i ljubavi. Ona joj je klimnula
glavom želeći da je ohrabri da nastavi slobodno i iskreno, kao što je i počela.
- Htela bih da zahvalim i mojoj sestri Korneliji što je došla ovamo, tako
da smo konačno mogle da se upoznamo i provedemo nekoliko nezaboravnih
dana. Bili su to najsrećniji trenuci moga života! Na svoju ogromnu radost,
dobila sam sestru bliznakinju i to je nešto najlepše što je ikada moglo da mi

55
Aska
 Zvončica

se dogodi. Međutim, nikada se ne bismo srele da nam naša majka Sandra

Klejton nije pomogla u tome.
Beti je za tren pogledala Koni na čijem licu je mogla da pročita samo
sreću.
- Naravno, želim da se zahvalim i Blejku, njenom suprugu - nastavila je
sa osmehom. - Prihvatio me je kao rođenu sestru i pružio mi razumevanje i
podršku u svemu. Jedino što mu zameram - kazala je namigujući - je to što
je želeo baš sve da snimi i tako...
U tom trenutku Blejk je naglo ustao.
- Dobro si me podsetila, Beti. Ostavio sam aparat u kolima, a mislim da
ovi trenuci moraju da se ovekoveče!
Svi su se nasmejali tome i složili se da bi zaista bilo dobro ako bi se ovaj
skup obeležio i na fotografiji. Blejk se brzo vratio i prionuo na posao, a Beti
je nastavila sa pričom.
- A sada... - kazala je kada su se svi ponovo umirili - želela bih da se
zahvahm Metjuu za sve štoje učinio za mene. On je došao u Ostin da me
obavesti o nasledstvu i tome da imam sestru bliznakinju. Moram da priznam
da je to bio veoma težak zadatak. Onda se potrudio....ne, dao je sve od sebe
kako bi je pronašao, verujte mi da ja stvarno ne znam kako da mu se
zahvalim za sve štoje učinio za mene.
Za trenutak je zastala i pogledala ga.
- Bilo mi je zadovoljstvo - odvratio je Metju učtivo, a zatim se sa svih
strana razlegao aplauz. Međutim, on je osetio da to nije sve štoje Beti želela
da kaže, pa je sa nestrpljenjem očekivao šta će biti dalje. Ako želi da iznese
svaki detalj njihovog odnosa, neće biti dobro, pomislio je. U tom slučaju će
morati da interveniše i nekako je spreči.
- Bila sam pod užasnim stresom - čuo je kako govori i prestao da
razmišlja o bilo čemu drugom. - Zaista ne mogu da vam opišem kako sam se
osećala kada sam stigla ovamo. U veoma kratkom vremenskom periodu
saznala sam da je Sandra Klejton moja rođena majka, zatim da imam sestru
negde u svetu, a pored svega toga i da sam nasledila ogromno bogatstvo.
Priznaćete, bilo je to previše za jednu mladu devojku koja je živela skromno i
srećno u porodici u kojoj nikada nije bilo nekih stresova i iznenađenja.
Napravila je malu pauzu, ali niko se nije ni pomerio.
- U tim trenucima - nastavila je ohrabrena - Metju mi je pomogao da
shvatim istinu i nekako se snađem u tom vrtlogu najrazličitijih problema.
Objašnjavao mi je, pokazivao i bio tu uvek kada je to bilo potrebno. A ja...
Osetila je kako joj se grlo steže i kako neće moći da kaže najvažniju stvar
koju je želela. Onda je ponovo pogledala u Koni i sestrino lice puno ljubavi i
podrške ubio joj je novu snagu.
- Ja sam... - ipak je uspela da progovori - ja nisam umela da cenim sve
što mi je on pružio i uzvratila sam mu nepravdom. Sada bih želela da se
izvinim, ako je uopšte moguće da se neko izvini za tako podlu stvar. Eto, ako
je tako nešto moguće, volela bih da Metju pokuša da mi oprosti. U to ime ga
molim da primi moj poklon kao znak pokajanja i moje ogromne zahvalnosti.

56
Aska
 Zvončica

Lagano je izvadila jednu kutiju koju su ostali prosledili do Metjua.

Suzdržavajući se s mukom da ne brižne u plač, lagano se spustila na stolicu
osećajući kako drhti celim telom.
Što se tiče Metjua, uzeo je poklon i nekoliko trenutaka ga samo
posmatrao. Pa on nije želeo ništa od nje, nije čak tražio ni da mu se izvini.
Nikakvo izvinjenje nije moglo da izbriše bol koji mu je nanela. Samo je želeo
da je zaboravi i zauvek nestane iz njenog života.
Pošto su ga gotovo svi posmatrali, počeo je lagano da odvija poklon
razmišljajući o tome da je ipak postupila fer, jer nije iznela nikakve detalje
njihovog sukoba. Zaista nije znao kako bi se ponašao da je učinila tako
nešto...
Konačno je otvorio kutiju i sa divljenjem odmerio srebrni pribor za
pisanje sa njegovim inicijalima. Zahvalio joj se klimnuvši glavom, a onda mu
je pažnju privukao jedan papirić na kome je pisalo:
„Haksli te u ponedeljak očekuje na poslu. Uvek ću žaliti što sam
povredila tvoja osećanja, ali nikada neću žaliti što te volim. Beti“.
Pročitao je poruku nekoliko puta i osetio kako mu neko uzbuđenje
prožima celo telo. Čudno, ali vise nije bio ljut na nju. U stvari, činilo mu se
da je potpuno prazan, da ne oseća ništa, odnosno, da nije sposoban za bilo
kakvo osećanje. Bilo je to zaista čudno, jer tako nešto nikada ranije nije
iskusio.
Onda mu je puklo pred očima.
Beti je još ranije pokušala da mu se izvini i kaže koliko ga voli. Ali, on je
biosuviše tvrdoglav, suviše ljut i povređen da bi mogao i da razmišlja o
njenom objašnjenju. Jednostavno nije želeo da je sluša. I danas se ponovilo
slično, i danas je bio ljut na nju i to sve do trenutka dok nije izgovorila
nekoliko poslednjih rečenica.
A sada? Sada je sve to nestalo. Shvatio je da joj je stvarno žao zbog svega
što se dogodilo između njih dvoje. Da nije iskreno žalila, ne bi mogla da
bude tako otvorena i iskrena pred svima i ponovo ga zamoli da joj oprosti.
Htela je da svi zhaju koliko ga ceni i poštuje, to je sada jasno. Pored toga,
bila je veoma taktična izbegavajući da pomene kako joj je ponudio brak i pod
kakvim okolnostima ga je odbila. A oboje su dobro znali da je to glavni razlog
njihovog nesporazuma. Njegov ponos jednostavno nije mogao da joj oprosti.
Međutim, Beti je sada mnogo toga popravila. Prvo i prvo, pred svima je
priznala da je ona bila ta koja je grešila, ali i da je bila potpuno uzgubljena i
ponesena događajima koji su njen dotadašnji život okrenuli naopačke.
Onda je opet pogledao papirić sa njenim rukopisom.
Šta treba da znaci ta beleška? Razmišljao je neko vreme i shvatio da je
Beti razgovarala sa Hakslijem o njegovom povratku na posao. Onda je
ponovo pogledao poslednjih nekoliko reči.
„...nikada neću žaliti što te volim...“
Zaboga? Štaje time htela da kaže? Da lije moguće?
Pažljivo je stavio poklon na sto i podigao glavu. Pogledao je u Beti, ali
ovoga puta ne ovlaš i ne na trenutak. U tim divnim očima videla se nada,
videla se ljubav o kojoj je toliko sanjao. Zaboga, pa on je danima nije ni
pogledao! Nije primetio tu nežnost koja se videla na licu i ljubav, pravu

57
Aska
 Zvončica

ljubav u tim blistavim očima. Kako je mogao da bude toliko slep? Kako je
samo mogao?
Lagano je ustao i prišao joj. Pogledala ga je iznenađeno i pomalo
zabrinuto, ali nije se opirala kada je uzeo za ruku i pomogao joj da ustane.
Zatim se okrenuo, pogledao njene roditelje i učtivo im se obratio:
- Izvinite gospodine i gospođo Maning, ali moram da povedem vašu
kćerku u drugu sobu. Želeo bih da je zamolim da se uda za nene.
Čuo je kako je uzdahnula i naslonila se na njegovo rame.
- Imaš moj blagoslov, momče - rekao je u međuvremenu Džek Maning.
Samo je klimnuo glavom i pogledao u bledo Betino lice.
- Da li se slažeš sa mojim predlogom, draga?
Pogledala ga je pravo u oči i on je, dok mu je srce strahovito tuklo, s
radošću primetio da joj se boja vraća u obraze.
- Slažem se s tvojim predlogom - prošaputala je jedva čujno.
Već sledećeg minuta našli su se iza zatvorenih vrata.
- Da li si čula šta sam rekao? - upitao je nežno i usnama dotakao njenu
kosu boje lana.
Beti je bila toliko uzbuđena da u tom času nije mogla da kaže ni reč.
Srce joj je luđački kucalo i činilo joj se da joj ti udarci tupo odjekuju u
ušima. Metju je zagrlio i nežno joj podigao bradu. Ugledavši te divne pune
usne, zadrhtao je od želje da ih ljubi ceo dan i noć. Ipak je ostao ozbiljan i
priseban.
- Beti? - prošaputao je nežno.
- Da...?
- Nisi mi odgovorila - nasmešio se. - Da li želiš da se udaš za mene?
- Da - kazala je tiho, a odmah zatim ponovila mnogo glasnije kao da je
želela da i on bude sasvim siguran. - Da, dragi, da... Želim da se udam za
tebe i želim da budem tvoja do kraja života.
Čvrsto ju je zagrlio i nekoliko trenutaka su stajali tako, mirni, sami i
nemi, kao da ne veruju da su napokon zajedno i da ih je snašla tolika sreća.
Dug i nežan poljubac koji je usledio govorio je više od bilo kakvih reči.
Onda se Metju polako odmakao i prošaputao:
- Trebalo bi da se vratimo...
- Zašto? - upitala je, a zatim se slatko nasmejala. - Zaboga, Metju!
Potpuno sam zaboravila gde smo! Toliko sam želela da...
Stavio joj je prst na usta.
- Ne govori ništa, ljubavi - kazao je tiho. - Ne govori, inače... Moglo bi se
desiti da ovde ostanemo mnogo duže, a to nema smisla, jer nas svi oni s
nestrpljenjem očekuju...
Vratili su se u sobu nasmejani i srećni i svi su počeli da aplaudiraju.
Stvari su bile jasne i čestitke su počele da pljušte sa svih strana. I pre nego
što su mogli da kažu bilo šta, Džek Maning je ustao i upitao:
- Metju, da li to znači da naša kćerka neće poći sa nama u Ostin?
- Da, gospodine - odvrati mladić sa smeškom. - Upravo tako.

58
Aska
 Zvončica

- Da li to znači... Oh, izgleda da će venčanja ipak biti? - dobacila je

gospođa Krouli uzbuđeno.
- Da! - odgovoriše oboje u isti glas.
- A mi? - dobacila je Koni uzbuđeno.
- Šta će biti sa nama? Ne možemo da se vratimo u Englesku pre nego što
se venčate. Naravno da ni za živu glavu neću propustiti venčanje svoje
sestre!
- U pravu si, mila - dobacio je Blejk. - Ako zaljubljeni požure sa
venčanjem, neće biti nikakvih problema da ostanemo.
- Kada ćete se venčati? - dobacio je Brus nestrpljivo.
- Što pre, to bolje! - odvrati Metju.
- Naravno, naravno! - čulo se sa svih strana.
Tada se Nensi Maning okrenula prema svom suprugu i značajno ga
pogledala.
- U tom slučaju, ni mi ne možemo da krenemo na put. Treba da
ostanemo i pomognemo Beti oko priprema.
- Obećavam da će venčanje biti skoro - dobacila je ona prilazeći im. -
Zato mislim da je mama u pravu. Nema potrebe da se vraćate u Ostin, tata.
U kući na imanju ima dovoljno soba i nadam se da ćete se osećati sasvim
prijatno.
Nensi Maning nežno zagrli svoju kćerku.
- Tako sam srećna, drago dete. Neizmerno sam srećna zbog tvoje sreće -
kazala je, poljubila je u obraz i okrenula se prema Metjuu.
- Nadam se da ćeš je čuvati, momče. Naša jedinica je tako nežna i
osetljiva,..
On je pogleda očima punim ljubavi i uze je za ruku.
- Bilo je teško dok je nisam osvojio - kazao je uz osmeh. - Verujte mi da
ću je čuvati kao nešto što mi je najvažnije i najdragocenije u životu.

***

Te večeri, Beti i Metju sedeli su pored bazena i posmatrali kako se

mesečevi zraci igraju po površini vode. Sedeli su tihi i nepomični, uživajući u
svojoj sreći. Beti mu je naslonila glavu na rame osluškujući kako im lupaju
srca.
Bili su sami, prvi put posle ponovnog susreta. Njeni roditelji su otišli na
spavanje, dok su Koni i Blejk bih u pozorištu.
- Samo kada bi znala koliko te volim, draga - rekao je Metju i obavio joj
ruku oko ramena. - Čak i kada sam pokušavao da te mrzim, to mi uopšte
nije polazilo za rukom. Pošto je ogromna ljubav u pitanju tako nešto je i
logično, zar ne?
- Sigurno da je tako, dragi - odvratila je Beti meškoljeći se u njegovom
naručju. - I ja te beskrajno volim, mili. Volela sam te i onog dana kada sam
te odbila. Samo sam bila uplašena i potpuno izgubljena. Možeš li to da
razumeš?
- Koje, draga?

59
Aska
 Zvončica

- Pa, situaciju u kojoj sam se našla kada sam ti rekla sve one ružne reči.
Znaš, pitam se da li ćeš ikada stvarno da mi oprostiš...
On je iznenađeno odmeri.
- A šta to?
Nasmejali su se u isti tren, a onda se Beti opet uozbiljila.
- Pitam te ozbiljno, Metju, dragi. Znaš, ja sam...
Još jače je zagrlio sprečavajući je da nastavi.
- A ja ti veoma ozbiljno odgovaram - kazao je nežno. - Draga, meni novac
nikada nije bio najvažniji i baš zbog toga sam tako teško preživljavao tvoje
optužbe. Ali, kada sam trezveno razmislio o tvom položaju, tek onda sam
shvatio kroz koje strašne probleme si prolazila. Možda sam u tim trenucima
bio sebičan i nisam vodio računa o tome kako se osećaš. Ali, toliko sam te
voleo da sam bio slep i nisam osećao ništa sem ogromne ljubavi sa kojom
nisam znao šta da radim. I da znaš, zavoleo sam te još kada sam ušao u tvoj
mali stan u Ostinu.
Beti ga iznenađeno pogleda.
- Zaista?
- Zaista. A što se nasledstva tiče, nisam želeo da odbaciš ono što ti
pripada. Činilo mi se da to ne bilo pošteno prema Sandri Klejton koja je ipak
pokazala da vas voli i bez čije pomoći nikada ne bi saznala da imaš sestru.
Ona klimnu glavom i glasno uzdahnu.
- U pravu si - kazala je tiho. - Sada mi je žao štoje nisam poznavala.
- Čuo sam da je bila izuzetna žena.
- Zar? Poznavao si je?
- Ne, ali Tom Haksli mi je govorio o njoj. Pričao mi je... - počeo je, a onda
za trenutak zastao, ne znajući da li je dobro što to govori. Beti je shvatila da
je u pitanju snebivanje.
- Šta ti je pričao? - upitala je nestrpljivo. - Reci, molim te!
- Sandra Klejton je bila duboko nesrećna žena, draga. Celoga života je
patila zbog jedne greške iz mladosti. Nije nikada mogla da zaboravi da ima
dve kćerke koje rastu bez nje. Posebno je patila za tobom. Tom kaže da je
često dolazila pred školu i krišom te posmatrala.
- Zaista? - promucala je Beti zaprepašćeno. - Ali kako da je nikada
nisam videla?
- Pazila je na to da bude potpuno diskretna. Jednom je krenula sa
namerom da te sačeka, ispriča ti celu priču i zamoli te da dođeš da živiš kod
nje.
Beti je bila šokirana.
- A zašto to nije uradila?
- Čekala te je pred školom, a onda je primetila da je tu i Nensi. Naravno,
čim si izašla, potrčala si ka ženi koja te je odgajala i koja ti je na određeni
način i bila majka. Kada je shvatila koliko se ti i Nensi međusobno volite,
znala je da si srećna u svojoj porodici i da ne treba da te dira. Eto, to je ono
u najkraćem, odnosno, to je ono najglavnije što mi je ispričao Tom Haksli.
Beti je neko vreme ćutala pokušavajući da sredi utiske. Bilo joj je žao što
nije upoznala svoju pravu majku, ali je istovremeno razumela, što nije bila

60
Aska
 Zvončica

mala stvar. Više nije bilo ogorčenja, zamerki, ljutnje. Od sada će u srcu
nositi lepu i tužnu uspomenu na Sandru Klejton..
- Odlutala si? - prenu je dragi glas i ona otvori oči.
- Metju, obećaj mi nešto - kazala je tiho.
- Šta, mila? - upitao je, nežno joj sklanjajući kosu sa čela.
- Da ćemo biti zajedno do kraja života - rekla je mirno. - I da nećemo
napraviti grešku koju su napravili moji roditelji.
Metju joj nije odgovorio. Ali, njegov nežan poljubac rekao joj je mnogo
više.

61
Aska