Univerzitet u Sarajevu

Fakultet islamskih nauka

Studijski program za imame, hatibe i muallime

IV semestar, I ciklus

Tematski tefsir

2018/2019.

Seminarski rad:

Tematski tefsir –sura Lukman 12-15

Mentor: mr. Muhamed Fazlović, ass. Student: Omer Jakupović

vanredan, 4032

Sarajevo, juni, 2019.

 Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................1
Tefsiri na bosanskom jeziku...................................................................................................2
Tefsiri na arapskom jeziku......................................................................................................4
Zaključak..................................................................................................................................6
 Uvod

Za temu ovog rada izabrao sam nekoliko ajeta iz sure Lukman. To je sura koja vjernicima
daje mnogo poruka i savjeta, a mene njeno čitanje i analiziranje poniče da se često družim s
njom jer je nepresušan izvor dobra.

Hazreti Lukman spada u one mubarek osobe za koje nema jedinstvenoga mišljenja o tome da
li je vjerovjesnik ili dobri čovjek, Allahov miljenik (evlija). No, budući da je počašćen tako
velikom i rijetkom blagodati da je u Božijoj Knjizi, Kur'anu časnome, pomenut čak i po
svome imenu, bez i najmanje sumnje je jasno da je on, ako ne i vjerovjesnik, zasigurno
mubarek čovjek, plemeniti Allahov odabranik i istinski rob Njegov i miljenik. Isto tako,
prema sasvim jasnome kur'anskom svjedočenju, hazreti Lukman je istinski mudrac, čovjek
kojeg je dragi Allah obdario mudrošću kao posebnom Svojom blagodati i koji je, odatle,
primjer istinske mudrosti.

U ovom radu koristit ćemo jedan od najpoznatijih i najrelevantnijih tefsira koji se najčešće
koristi u obradi svih tema u okviru islamskih nauka, a riječ je o tefsiru imama Ibn Kesira.
Tefsir na arapskom jeziku kojeg koristimo u ovom slučaju je tefsir imama Zamahšerija.

1
Sura Lukman jest 31. sura Kur'ana. Sastoji se od 34 ajeta i poslaniku Muhammedu, a.s. , je
objavljena tokom srednjeg mekkanskog perioda zbog čega se ubraja u mekkanske sure.
Nazvana je prema Lukmanu, ličnosti koja se u ovoj suri spominje od 12. do 19. ajeta. Lukman
se spominje uglavnom s atributom Mudri i općenito se smatra kao dobri čovjek.

Tefsir na bosanskom

TEFSIR IBN KESIR

"A Mi smo Lukmanu mudrost darovali:" Budi zahvalan Allahu! Ko je zahvalan, čini to u
svoju korist, a ko je nezahvalan - pa, Allah je, zaista, Neovisan i hvale Dostojan." /12/

U vezi sa Lukmanom prethodnici su se razišli. Da li je bio poslanik ili samo "dobri Allahov
rob" kome nije dato poslanstvo? Većina ih zauzimaju ovo drugo stanovište. Od Ibn-Abbasa
prenosi se da je on bio abesinski rob, stolar. Džabir ibn Abdullah rekao je: "Bio je malen,
pljosnata nosa, iz Nobe." Seid ibn el-Musejjeb rekao je: "Lukman je bio s juga Egipta, Allah
mu nije dao poslanstvo, već mudrost." Ibn-Džerir rekao je: "Lukman je bio abesinski rob,
stolar. Njegov Gospodar mu rekao je, što je on i uradio: 'Zakolji nam ovu ovcu!' Zatim mu
reče: 'Izvadi iz nje dva najbolja komada mesa!', pa je izvadio jezik i srce. Tu je, zatim,
boravio izvjesno vrijeme, onoliko koliko je Allah htio. Zatim mu je Gospodar rekao: 'Zakolji
nam ovu ovcu!', što je i uradio, zatim reče: 'Izvadi iz nje dva najgora komada mesa!', pa je
izvadio jezik i srce. Gospodar mu rekao je: 'Naredio sam ti da izvadiš dva najljepša komada
mesa iz ovce i ti si to uradio, pa sam ti naredio da izvadiš dva najgora komada mesa iz nje što
si i uradio?'

Reče Lukman: 'Od njih, zaista, nema ništa ljepše ako su dobri, a niti ima išta gore ako su
loši!' Jednom mu je prišao jedan čovjek i pitao ga: 'Šta te je dovelo do ovoga što vidim?'
Rekao je: 'Istiniti govor i šutnja o onom što me se ne tiče.'" Iz ovoga se vidi da je bio rob, a
ropstvo je u suprotnosti sa poslanstvom jer su poslanici bivali slani uglednicima u svom
narodu. Zbog toga je većina prvih učenjaka (selef) smatrala da on nije bio poslanik. Pitali su
ga o uzrocima zbog kojih je došao u ovakvo stanje, pa rekao je: "O moj bratiću, ako budeš
slušao što ću ti reći bit ćeš isto kao i ja", Lukman je nastavio: "Obarao sam svoj pogled,
sustezao jezik, bio skroman u hrani, čuvao spolni organ, govorio Istinu. Ispunjavao obećanja,
ugošćavao goste, pazio komšije, ostavljao ono što me se ne tiče - to me je učinilo onim kakvog
me vidiš." U govoru Uzvišenog: "A Mi smo Lukmanu mudrost darovali", tj. razumijevanje,
znanje, izražavanje i shvatanje islama. On nije bio poslanik i nije mu ništa objavljivano.

Riječi: "Budi zahvalan Allahu!" znače da smo mu naredili da zahvaljuje Silnom i Uzvišenom
Allahu, dž.š., na blagodatima, što mu ih je darivao više nego ostalim njegovim savremenicima
u njegovom narodu. Zatim je Uzvišeni rekao: "Ko je zahvalan, čini to u svoju korist", tj. ko je
zahvalan sam će se time okoristiti, dok govor Uzvišenog: "a ako je nezahvalan - pa, Allah je,
zaista, Neovisan i hvale Dostojan" znači da je On Neovisan od robova (ljudi) i to Mu ne šteti.

2
Kada bi svi stanovnici Zemlje bili nevjernici, On je od svakog Neovisan. Drugog boga osim
Njega nema, i samo Njega obožavamo!

"Kad Lukman reče sinu svome, savjetujući ga: 'O sinko moj, ne smatraj druge Allahu ravnim,
širk je, zaista, velika nepravda.'/13/ Mi smo naredili čovjeku da bude poslušan roditeljima
svojim. Majka ga nosi, iz slabosti u slabost i doji ga u toku dvije godine. Budi zahvalan Meni
i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti./14/ A ako te budu nagovarali da drugog Meni
ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se, na ovom svijetu,
velikodušno ponašaj, a slijedi Put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se poslije
vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavijestiti."/15/

Uzvišeni iznosi oporuku Lukmana svome sinu. A Lukman je Ibn-Anka Ibn-Sedun. Kako
prenosi Es-Suhejli, ime njegovog sina je Taran. Prvo što mu je oporučio je da obožava samo
Allaha, dž.š., i da Mu nikoga ravnim ne čini. Zatim mu rekao je, opominjujući ga: "širk je,
zaista, velika nepravda", tj. to je najgora nepravda. Buharija prenosi od Abdullaha da rekao
je: /440/ "Kada je objavljen ajet: 'Bit će sigurni samo oni koji vjeruju i vjerovanje svoje s
nepravdom ne miješaju', ashabi Allahovog Poslanika zabrinuli su se pa su rekli: 'Koji to od
nas neće miješati svoje vjerovanje s nepravdom?' Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao je: 'Nije to
tako. Zar niste čuli govor Lukmanov?: 'O sinko moj, ne smatraj druge Allahu ravnim, širk je,
zaista, velika nepravda.''" Hadis prenosi i Muslim od El-E'ameša. Zatim je uz savjet sinu da
samo Allaha, dž.š., obožava povezano dobročinstvo prema roditeljima, gdje stoji: "Mi smo
naredili čovjeku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi iz slabosti u "i doji ga u
toku dvije godine" znači odgajanje i dojenje u toku dvije godine nakon rođenja, kao što
Uzvišeni veli: "Majke neke doje djecu svoju pune dvije godine, onima koji žele da dojenje
bude potpuno."

Iz ovog je Ibn-Abbas zaključio da je najmanje vrijeme trudnoće šest mjeseci jer je Uzvišeni u
drugom ajetu rekao: "nosi ga i doji trideset mjeseci" (46:15) Uzvišeni naglašava majčino
odgajanje, njezin trud, umor u nespavanju i danju i noću. Pa neko se dijete sjeti i njezinog
dobročinstva kojeg je prema njemu činila. Zbog toga je Uzvišeni rekao: "Budi zahvalan Meni
i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti", tj. Ja ću te, zaista, nagraditi za to najboljom
nagradom. Govor Uzvišenog: "A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš,
onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj", znači - nemoj ih slijediti u njihovoj vjeri, jer to
od njih neće biti primljeno,ali to te ne sprečava da budeš dobar prema njima. "a slijedi put
onoga koji se iskreno Meni obraća", tj. put vjernika, "Meni ćete se poslije vratiti i Ja ću vas o
onome što ste radili obavijestiti."

Taberani prenosi u knjizi "El-'Išre sa senedom do S'ad ibn Malika da rekao je: "Ovaj ajet je
objavljen, a ja sam bio povod." "A ako te budu nagovarali" - rekao je: "Bio sam dobar čovjek
prema svojoj majci. Nakon što sam primio islam rekla je: 'O Sa'de! Šta to vidim da si učinio?
Ili ćeš ostaviti ovu tvoju vjeru ili ja neću jesti i piti do smrti i tebe će grditi zbog mene, pa će
se reći: 'O ubico svoje majke.'' Rekao sam: 'Majko, nemoj to raditi, ja, zaista, neću ostaviti
svoju vjeru ni za šta.' Provela je dan i noć ništa ne jedući, pa je osvanula iznurena, drugi dan

3
‫‪i noć je provela ne jedući pa se još više iznurila. Tako je provela i sljedeći dan i noć ništa ne‬‬
‫‪jedući što je jako iscrpilo. Kada sam to vidio rekao, sam: 'Majko, neka znaš, tako mi Allaha,‬‬
‫‪kada bi ti imala hiljadu duša, pa jedna za drugom izlazila, ja ovu svoju vjeru ne bih ostavio‬‬
‫"‪nizašta, a ti kako želiš: ili jedi ili ne jedi.' Poslije toga, počela je jesti.‬‬

‫‪Zamahšeri‬‬

‫‪Zamahšeri je istaknuti mufessir, koji se pored tefsira istakao i u hadisu i fikhu, a posebno u‬‬
‫‪stilistici i disciplinama arapskog jezika. Njegov tefsir jedan je od najznačajnijih racionalnih‬‬
‫‪tefsira, a glavni nedostatak su mu'tezilijski stavovi koje Zamahšeri u njemu iznosi. Ipak, i‬‬
‫‪danas je izuzetno cijenjen zbog jezička-stilističke analize kur'anskih ajeta, u čemu je ostao‬‬
‫‪neprevaziđen. U fikhu Zamahšeri je bio hanefijskog mezheba.‬‬

‫‪Tefsir na arapskom‬‬

‫حكْم َ َ‬
‫ش ك ُ ُر {‬ ‫م ا يَ ْ‬ ‫ش ك ُ ْر َ‬
‫فإِن َّ َ‬ ‫من ي َ ْ‬
‫و َ‬‫ه َ‬‫ش ك ُ ْر لل َّ ِ‬
‫نٱ ْ‬
‫ةأ ِ‬ ‫ان ٱل ْ ِ َ‬
‫م َ‬ ‫قدْ آتَيْن َ ا ل ُ ْ‬
‫ق َ‬ ‫ول َ َ‬
‫َ‬
‫ميدٌ‬‫ح ِ‬
‫ي َ‬ ‫َ‬
‫ه غن ِ ٌّ‬ ‫َّ‬
‫ن ٱلل َ‬ ‫َ‬ ‫َ‬ ‫َ‬
‫من كف َر فإ ِ َّ‬ ‫و َ‬‫ه َ‬ ‫س ِ‬ ‫ْ‬
‫} لِنَف ِ‬
‫هو لقمان بن باعورا ابن أخت أيوب أو ابن خالته‪ .‬وقيل كان من أوالد آزر‪ ،‬وعاش‬
‫ألف سنة‪ ،‬وأدرك داود عليه السالم وأخذ منه العلم‪ ،‬وك‪%%‬ان يف‪%%‬تي قب‪%%‬ل مبعث داود‬
‫عليه السالم‪ ،‬فلما بعث قطع الفتوى‪ ،‬فقيل له؟ فق‪%%‬ال أال أكتفي إذا كفيت؟ وقي‪%%‬ل‬
‫كان قاضيا ً في بني إسرائيل‪ ،‬وأكثر األقاوي‪%%‬ل أن‪%%‬ه ك‪%%‬ان حكيم‪%%‬ا ً ولم يكن نبي‪%%‬اً‪ ،‬وعن‬
‫ابن عباس رضي الله عنهما لقمان لم يكن نبيا ً وال ملكاً‪ ،‬ولكن ك‪%%‬ان راعي‪%%‬ا ً أس‪%%‬ود‪،‬‬
‫فرزقه الله العتق‪ ،‬ورضي قوله ووصيته‪ ،‬فقص أمره في القرآن لتمسكوا بوصيته‪.‬‬
‫وقال عكرمة والشعبي كان نبياً‪ .‬وقيل خيّر بين النب‪%%‬وّة والحكم‪%%‬ة فاخت‪%%‬ار الحكم‪%%‬ة‪.‬‬
‫وعن ابن المسيب كان أس‪%‬ود من س‪%‬ودان مص‪%‬ر خياط‪%‬اً‪ ،‬وعن مجاه‪%‬د ك‪%‬ان عب‪%%‬دا ً‬
‫أسود غليظ الشفتين متشقق القدمين‪ .‬وقيل كان نجاراً‪ .‬وقي‪%%‬ل ك‪%%‬ان راعي‪%%‬ا ً وقي‪%%‬ل‬
‫كان يحتطب لمواله كل يوم حزمة‪ .‬وعنه أنه قال لرجل ينظر إلي‪%‬ه إن كنت ت‪%‬راني‬
‫غليظ الشفتين فإنه يخ‪%‬رج من بينهم‪%‬ا كالم رقي‪%%‬ق‪ ،‬وإن كنت ت‪%‬راني أس‪%‬ود فقل‪%%‬بي‬
‫أبيض‪ .‬وروي أن رجال ً وقف عليه في مجلسه فقال ألس‪%%‬ت ال‪%%‬ذي ت‪%%‬رعى معي في‬
‫مكان كذا؟ قال بلى‪ .‬قال ما بلغ بك ما أرى؟ قال صدق الحديث‪ %‬والص‪%%‬مت عم‪%%‬ا ال‬
‫يعنيني‪ .‬وروي أنه دخل على داود عليه السالم وهو يسرد الدرع وق‪%%‬د لين الل‪%%‬ه ل‪%%‬ه‬
‫الحديد كالطين‪ ،‬فأراد أن يسأله فأدركته الحكمة فسكت‪ ،‬فلما أتمها لبس‪%%‬ها وق‪%%‬ال‬
‫نعم لبوس الحرب أنت‪ .‬فقال الصمت حكمة وقليل فاعله‪ ،‬فقال له داود بح‪%‬ق م‪%‬ا‬
‫سميت حكيماً‪ .‬وروي أن مواله أمره بذبح شاة وبأن يخ‪%%‬رج منه‪%%‬ا أطيب مض‪%%‬غتين‪،‬‬
‫فأخرج اللسان والقلب‪ ،‬ثم أمره بمث‪%%‬ل ذل‪%‬ك بع‪%%‬د أي‪%‬ام وأن يخ‪%‬رج أخبث مض‪%%‬غتين‬
‫ف‪%%‬أخرج اللس‪%%‬ان والقلب‪ ،‬فس‪%%‬أله عن ذل‪%%‬ك؟ فق‪%%‬ال هم‪%%‬ا أطيب م‪%%‬ا فيه‪%%‬ا إذا طاب‪%%‬ا‪،‬‬
‫وأخبث ما فيها إذا خبثا‪ .‬وعن سعيد بن المسيب أنه قال ألسود ال تحزن‪ ،‬فإنه كان‬
‫من خير الناس ثالثة من السودان بالل ومهجع م‪%%‬ولى عم‪%%‬ر‪ ،‬ولقم‪%%‬ان‪ { .‬أن } هي‬

‫‪4‬‬
‫ن‬
‫ن إيت‪%%‬اء الحكم‪%%‬ة في مع‪%%‬نى الق‪%%‬ول‪ ،‬وق‪%%‬د نب‪%%‬ه الل‪%%‬ه س‪%%‬بحانه على أ ّ‬
‫المفس‪%%‬رة‪ ،‬أل ّ‬
‫الحكمة األصلية والعلم الحقيقي هو العم‪%%‬ل بهم‪%%‬ا وعب‪%%‬ادة الل‪%%‬ه والش‪%%‬كر ل‪%%‬ه‪ ،‬حيث‬
‫ميد ٌ }‬
‫ح ِ‬
‫ى } غير محتاج إلى الشكر { َ‬ ‫فسر إيتاء الحكمة بالبعث على الشكر { غَن ِ ٌّ‬
‫حقيق بأن يحمد وإن لم يحمده أحد‪.‬‬

‫ك {‬‫لش ْر َ‬
‫ن ٱ ِّ‬ ‫ك ب ِٱلل َّ ِ‬
‫ه إ ِ َّ‬ ‫ر ْ‬ ‫ي ال َ ت ُ ْ‬
‫ش ِ‬ ‫عظُ ُ‬
‫ه يٰبُن َ َّ‬ ‫و يَ ِ‬ ‫ه َ‬‫و ُ‬
‫ه َ‬
‫ان البْن ِ ِ‬
‫م ُ‬ ‫ال ل ُ ْ‬
‫ق َ‬ ‫ق َ‬‫وإِذْ َ‬
‫َ‬
‫يم‬
‫عظِ ٌ‬‫م َ‬ ‫ْ‬ ‫ُ‬
‫} لظل ٌ‬‫َ‬
‫قيل كان اسم ابنه «أنعم» وقال الكلبي «أشكم» وقيل كان ابنه وامرأته كافرين‪،‬‬
‫ن التس‪%%‬وية بين من ال نعم‪%%‬ة إال هي‬ ‫م } أل ّ‬ ‫م عَظِي ٌ‬‫فما زال بهما ح‪%%‬تى أس‪%%‬لما { لَظُل ْ ٌ‬
‫منه‪ ،‬ومن ال نعمة منه البتة وال يتصوّر أن تكون منه ‪ -‬ظلم ال يكتنه عظمه‬

‫ُ‬
‫في {‬ ‫ه ِ‬ ‫ص ال ُ ُ‬ ‫ف َ‬ ‫و ِ‬ ‫ن َ‬ ‫ه ٍ‬ ‫و ْ‬ ‫ى َ‬ ‫هن ا ً عَل َ ٰ‬ ‫و ْ‬‫ه َ‬ ‫م ُ‬ ‫ه أ ُّ‬ ‫ملَت ْ ُ‬ ‫ح َ‬
‫ه َ‬ ‫والِدَي ْ ِ‬ ‫ان ب ِ َ‬ ‫س َ‬ ‫صيْنَا ٱإلِن ْ َ‬ ‫و َّ‬ ‫و َ‬ ‫َ‬
‫ير‬ ‫ص‬ ‫م‬ ‫ْ‬ ‫ل‬ ‫ٱ‬ ‫ي‬ ‫َ‬ ‫ل‬ ‫إ‬ ‫َ‬
‫ك‬ ‫ي‬ ‫د‬ ‫ِ‬ ‫ل‬ ‫ا‬ ‫و‬ ‫ِ‬ ‫ل‬ ‫و‬ ‫ي‬ ‫ِ‬ ‫ل‬ ‫ر‬ ‫ُ‬ ‫ك‬ ‫ْ‬
‫ش‬ ‫ٱ‬ ‫ن‬ ‫َ‬ ‫أ‬ ‫ن‬ ‫ي‬ ‫م‬ ‫َا‬
‫ع‬ ‫}‬ ‫*‬ ‫{‬ ‫ى‬ ‫َ‬ ‫َل‬ ‫ع‬ ‫َ‬
‫اك‬ ‫د‬ ‫ه‬ ‫َ‬ ‫ا‬ ‫ج‬ ‫ن‬ ‫إ‬ ‫و‬
‫ُ‬ ‫ِ‬ ‫َ‬ ‫ِ َّ‬ ‫َ َ َ ْ‬ ‫ْ‬ ‫ِ‬ ‫َ ْ ِ‬ ‫ٰ‬ ‫َ‬ ‫َ‬ ‫َ ِ‬
‫في ٱل دُّنْيَا‬ ‫ما ِ‬ ‫َ‬ ‫َ‬ ‫ْ‬ ‫َ‬ ‫َ‬ ‫َ‬ ‫َ‬ ‫ْ‬ ‫َ‬
‫ه َ‬ ‫حب ْ ُ‬ ‫صا ِ‬ ‫و َ‬ ‫ما َ‬ ‫ه َ‬ ‫ع ُ‬ ‫م فال تُطِ ْ‬ ‫عل ٌ‬ ‫ه ِ‬ ‫س لك ب ِ ِ‬ ‫ما لي ْ َ‬ ‫رك بِي َ‬ ‫أن تُش ِ‬
‫يل من أَنَاب إلَي ثُم إلَي مرجعكُم َ ُ‬
‫م‬ ‫م ا كُنت ُ ْ‬ ‫م بِ َ‬ ‫ف أنَبِّئُك ُ ْ‬ ‫َ ِ َّ َّ ِ َّ َ ْ ِ ُ ْ‬ ‫سب ِ َ َ ْ‬ ‫ع َ‬ ‫وٱ تَّب ِ ْ‬ ‫ع ُروفا ً َ‬ ‫م ْ‬ ‫َ‬
‫ون‬‫مل َ‬ ‫ُ‬ ‫ع َ‬ ‫} تَ ْ‬
‫ن } كقولك رجع عودا ً على ب‪%%‬دء‪ ،‬بمع‪%%‬نى يع‪%%‬ود‬ ‫ى وَهْ ٍ‬
‫ً َ‬
‫ه } تهن { وَهْنا عَل ٰ‬ ‫ملَت ْ ُ‬ ‫ح َ‬ ‫أي { َ‬
‫عودا ً على بدء‪ ،‬وهو في موضع الحال‪ .‬والمعنى أنها تضعف ضعفا ً فوق ض‪%%‬عف‪ ،‬أي‬
‫ن الحم‪%%‬ل كلم‪%%‬ا ازداد وعظم‪ ،‬ازدادت ثقال ً وض‪%%‬عفاً‪.‬‬ ‫يتزاي‪%%‬د ض‪%%‬عفها ويتض‪%%‬اعف أل ّ‬
‫وقرىء «وهنا على وهن»‪ .‬بالتحريك عن أبي عمرو‪ .‬يق‪%%‬ال وهن ي‪%%‬وهن‪ .‬ووهن يهن‬
‫َ‬
‫م } أراد بنفي‬ ‫عل ْ ٌ‬ ‫ك بِهِ ِ‬ ‫س لَ َ‬ ‫ما لَي ْ َ‬ ‫ن ٱشْ ك ُ ْر } تفسير لوصينا { َ‬ ‫وقرىء «وفصله» { أ ِ‬
‫م ا‬ ‫العمل به نفيه‪ ،‬أي ال تشرك بي ما ليس بشيء‪ ،‬يريد األصنام‪ ،‬كقوله تع‪%%‬الى{‪َ  ‬‬
‫معْ ُروفا ً } ص‪%%‬حابا‪ ،‬أو مص‪%%‬احبا ً‬ ‫ىء‪ } ‬العنكبوت ‪َّ { .42‬‬ ‫ش ْ‬ ‫من َ‬ ‫ه ِ‬ ‫من دُون ِ ِ‬ ‫ُون ِ‬ ‫يَدْع َ‬
‫معروفا ً حسنا ً بخلق جميل وحلم واحتمال وبر وصلة‪ ،‬وما يقتضيه الكرم والم‪%‬روءة‬
‫ى } يري‪%%‬د واتب‪%%‬ع س‪%%‬بيل المؤم‪%%‬نين في دين‪%%‬ك وال تتب‪%%‬ع‬ ‫ن أَن َ‪َ َ %‬‬ ‫س ‪%‬بِي َ‬
‫‪%‬اب إِل َّ‬ ‫م ْ‬ ‫ل َ‬ ‫{ َوٱتَّب ِ ‪%‬عْ َ‬
‫إلي مرجع‪%%‬ك‬ ‫ّ‬ ‫سبيلهما فيه ‪ -‬وإن كنت م‪%%‬أمورا ً بحس‪%%‬ن مص‪%%‬احبتهما في ال‪%%‬دنيا ‪ -‬ثم‬
‫ومرجعهما‪ ،‬فأجازيك على إيمانك وأجازيهما على كفرهم‪%%‬ا‪ ،‬علم ب‪%%‬ذلك حكم ال‪%%‬دنيا‬
‫وم‪%%‬ا يجب على اإلنس‪%%‬ان في ص‪%%‬حبتهما ومعاش‪%%‬رتهما من مراع‪%%‬اة ح‪%%‬ق األب‪%%‬وة‬
‫وتعظيم‪%%‬ه‪ ،‬وم‪%%‬ا لهم‪%%‬ا من الم‪%%‬واجب ال‪%%‬تي ال يس‪%%‬وغ االخالل به‪%%‬ا‪ ،‬ثم بين حكمهم‪%%‬ا‬
‫م‪%%‬ه‪ .‬وفي القص‪%%‬ة‬ ‫وحالهما في اآلخرة‪ .‬وروي أنها نزلت في سعد ابن أبي وقاص وأ ّ‬
‫أنها مكثت ثالثا ً ال تطعم وال تشرب حتى شجروا فاها ً بعود‪ .‬وروي أنه قال لو كانت‬
‫لها سبعون نفسا ً فخرجت‪ ،‬لما ارتددت إلى الكفر‪ .‬فإن قلت هذا الكالم كيف وق‪%%‬ع‬
‫في أثناء وصية لقمان؟ قلت هو كالم اعترض به على سبيل االستطراد‪ ،‬تأكيدا ً لما‬
‫ى‬ ‫ً َ‬ ‫في وصية لقمان من النهي عن الشرك‪ .‬فإن قلت فقوله { حملَت ‪ُ %‬‬
‫ه َوهْن‪%%‬ا عَل ٰ‬ ‫م ُ‬ ‫ه أ ُّ‬ ‫َ َ ْ ُ‬
‫ن } كيف اعترض به بين المفسر والمفسر؟ قلت لما وصى‬ ‫مي ْ ِ‬ ‫ه فِى عَا َ‬ ‫صل ُ ُ‬ ‫ن وَفِ َٰ‬ ‫وَهْ ٍ‬
‫م وتعاني‪%%‬ه من المش‪%%‬اق والمت‪%%‬اعب في حمل‪%%‬ه وفص‪%%‬اله‬ ‫بالوالدين ذكر ما تكاب‪%%‬ده األ ّ‬
‫هذه المدّة المتطاولة‪ ،‬إيجاب‪%%‬ا ً للتوص‪%%‬ية بالوال‪%%‬دة خصوص‪%%‬اً‪ .‬وت‪%%‬ذكيرا ً بحقه‪%%‬ا العظيم‬
‫م ‪ 854‬قال رسول الله صلى الله عليه وسلم لمن قال له من أب‪%%‬ر؟‬ ‫مفرداً‪ ،‬ومن ث ّ‬

‫‪5‬‬
‫مك " ثم قال بعد ذلك " ثم أباك " وعن بعض العرب أنه‬ ّ ‫مك ثم أ‬
ّ ‫مك ثم أ‬
ّ ‫"أ‬
‫حمل أمه إلى الحج على ظهره وهو يقول في حدائه بنفسه‬
ُ ُ
َ‫عنِي ال دُّرة‬
    َّ
ُ ‫ض‬
ِ ‫ه ت ُ ْر‬ ْ َ ‫مال‬ َ ْ ‫ي ال‬
َّ ‫ح‬ َ ‫ه‬ِ ‫و‬َ ‫مي‬ ِّ ‫ل أ‬ ‫م‬
ِ ‫ح‬ ْ ‫أ‬
‫ه‬ْ َ ‫عال‬ َ ٌ‫والِد‬
َ ‫ف‬ َ ‫ازى‬ َ ‫ج‬ َ َ ‫عالَل‬
َ ُ ‫هْ وال َ ي‬ ُ ْ ‫وال‬َ
‫دة‬%%‫ذه الم‬%%‫فإن قلت ما معنى توقيت الفصال بالعامين؟ قلت المعنى في توقيته به‬
‫اد األم إن‬%%‫ول إلى اجته‬%%‫امين موك‬%%‫ا دون الع‬%%‫ر فيم‬%%‫ واألم‬،‫اوز‬%%‫أنها الغاية التي ال تتج‬
‫ت‬
ُ ٰ‫ولِد‬ٰ ْ ‫و ٱل‬
َ  {‫ ويدل عليه قوله تعالى‬،‫علمت أنه يقوى على الفطام فلها أن تفطمه‬
‫رة‬%%‫} البق‬ ‫ة‬ َ ‫ع‬
َ ‫ضا‬ َ َ َ ِ ‫ولَيْن ك َ ا‬ ُ َ‫ول َ ٰـد‬ َ
َ ‫لر‬
َّ ‫م ٱ‬
َّ ِ ‫ن أ َرادَ أن يُت‬
ْ ‫م‬
َ ِ‫ن ل‬
ِ ْ ‫ملي‬ ِ ْ ‫ح‬
َ ‫ن‬
َّ ‫ه‬ ْ ‫نأ‬َ ‫ع‬
ْ ‫ض‬
ِ ‫ي ُ ْر‬
‫ ال تثبت‬،‫نتان‬%%‫اع س‬%%‫ وبه استشهد الشافعي رضي الله عنه على أن مدة الرض‬233
‫ وأما عند أبي حنيفة‬.‫ وهو مذهب أبي يوسف ومحمد‬،‫حرمة الرضاع بعد انقضائهما‬
‫ل‬%%‫ه قب‬%%‫ة إن فطمت‬%%‫ وعن أبي حنيف‬.ً‫هرا‬%%‫ون ش‬%%‫اع ثالث‬%%‫دة الرض‬%%‫ فم‬.‫ه‬%%‫رضي الله عن‬
‫عيفا ً لم‬%%‫ل أكال ً ض‬%%‫ وإن أك‬.ً‫اعا‬%%‫ لم يكن رض‬،‫عته‬%%‫ام ثم أرض‬%%‫العامين فاستغنى بالطع‬
‫ فهو رضاع محرم‬،‫يستغن به عن الرضاع ثم أرضعته‬

Zaključak

Svi mi želimo odgojiti djecu da postanu odrasle osobe koje će voljeti Allaha dž.š., koje će
naći smiraj u namazu, tražiti odgovore na svoje dileme u Kur'anu, truditi se da žive u skladu
sa primjerima iz Poslanikovog s.a.v.s. života, biti strpljivi u teškim vremenima, koji neće
varati i lagati, itd.

Postoji toliko lijepih osobina koje želimo da naša djeca imaju kad odrastu, međutim, koje su
to najvažnije osobine za koje bismo se trebali posebno potruditi?

Kada sam analizirao kur'anske ajete iz sure Lukman, shvatio sam koliko su Lukmanovi a.s.
savjeti svome sinu mudri. On nije naveo dugu listu šta se smije, a šta ne smije raditi, kako bih
to ja uradio. Kada bismo se potrudili oko savjeta koje je Lukman a.s. dao svome sinu, zbog
nas samih i naše djece, uz Allahovu pomoć, izbjećićemo duga raspravljanja i neprijatne scene.

Što se tiče tefsira Ibn Kesira i Zamahšerija primjetio sam da nam je Ibn Kesir na nešto
slikovitiji način objasnio neke detalje dok Zamahšeri se zadržava većinom na jednostavnosti
tumačenja Kur'anskog teksta.

Svakako, uživao sam istraživajući poruke i savjete koji se mogu naći u ovim ajetima, i nadam
se da sam ispunio očekivanja koja su me slijedila u ovom zadatku.

6
7