УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

СМЕР ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА:

КЛАСИЧНО НАСЛЕЂЕ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ

КУЛТУРИ

ТЕМА:

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:

КРСМАНОВИЋ НЕВЕНА др ЗОРИЦА КУЗМАНОВИЋ

БРОЈ ИНДЕКСА: ИУ16/14

1
 БЕОГРАД, 2019.

САДРЖАЈ

1. Увод...............................................................................................................................3
2. Античке Олимпијске игре...........................................................................................4
3. Модерне Олимпијске игре...........................................................................................7
4. Олимпијски
симболи....................................................................................................9
5. Олимпијске игре у Берлину 1936.године.................................................................11

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................12

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................13

2
УВОД

Тема овог рада су Олимпијске игре и начин на који су се оне развијале кроз
векове. Рад се бави питањем шта се то променило у самој церемонији, како су настали
данас добро познати симболи Олимпијских игара, зашто су оне биле битне у античко
време,а зашто данас, како су то економија и политика утицале на сам догађај и зашто
су баш Олимпијске игре обновљене у модерно време. Осврнућу се и на догађај из
блиске прошлости који је добар пример коршћења Олимпијских игара у пропагандне
сврхе.

3
АНТИЧКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Олимпијске игре су једна од значајнијих појава у историји античке Грчке.

Одржавале су се у старо-грчком светилишту Олимпији на Пелопонеском полуострву у
држави Елиди. Светилиште је било смештено у подножју брда Крониона. Осим игара у
Олимпији постојале су и друге игре као што су Панхеленске игре које су се одржавале
у старој Хелади. Биле су посвећене боговима у чијим су се светилиштима и
одржавале.Представљале су такмичење у атлетици, коњским тркама и музици.
Панхеленске игре су се састојале од следећих игара: Панатенеје (у част богиње Атине),
Питијске ( у част бога Аполона), Истмијске (у част бога Посејдона) и Немејске игре.1

Грчки историчар Тимеј (345.године пре нове ере-250. године пре нове ере)
започео је рачунање времена према одржавању Олимпијских игара. Временски размак
од четири године, раздобље од једних до других Олимпијских игара, назвао је
Олимпијада. Како би смо разумели колико су Олимпијске игре биле важне у античко
Грчкој може нам помоћи чињеница да се на пример у Атини тада време рачунало
према боговима.

Хипија из Елиде је у 5.веку пре нове ере израчунао да су прве Олимпијске игре
одржане 776.године пре нове ере, док доста античких писаца попут Херодота,
Паузаније, Плутарха и осталих не сматра исто што и Хипија из Елиде. Они имају
усаглашено мишљење да је то година обнове Олимпијских игара а не почетак. 2

Олимпијске игре су настале у 6.веку пре нове ере, а како би смо разумели
период у коме су настале може нам помоћи чињеница да је ово доба продора
писмености у Грчку. Сматра се да су тада настали и први записи Хомерових епова,
Илијаде и Одисеје.

Награда на Олимпијским играма била је венац од гранчица маслиновог дрвета

које је расло поред Зевсовог храма у Олимпији. Венац је представљао божији симбол
па су на тај начин такмичари били помиловани од стране богова који су му помогли да

1
Зденко Јајчевић, „Античке Олимпијске игре“,Загреб,2008.,стр.52.
2
Зденко Јајчевић, „Античке Олимпијске игре“,Загреб,2008.,стр.67.

4
победи. Ово је разлог зашто су спортисти били толико цењени у народу. Победници на
Олимпијским играма били су слављени попут богова, а након смрти сматрани су
херојима. Богови нису имали мане, како физичке тако и психичке. Били су
приказивани као атлете и поштовани као паметни и мудри. Циљ сваког Грка је био да
досегне управо опис једног бога. Управо зато су Олимпијске игре биле веома важне у
старој Грчкој. Међутим грчки песник и филозоф Ксенофан настојао је да смањи
физичка достигнућа и да докаже да су интелектуална достигнућа супериорнија. Он је
рекао да ако човек победи на Олимпији, он побеђује својим телом, а не умом.
Победник добија истакнуту част на јавним играма и поклоне, што за њега представља
богатство. Ксенофан је рекао да је победник добио све наведено али опет није достојан
као он, јер је његова мудрост боља од снаге људи или коња и да није праведно
рангирати снагу изнад његове мудрости.3 4

Античке олимпијске игре су имале важно и економско и политичко значење. На

Олимпијским играма скупљали су се трговци из далеких крајева, одржавали су велике
сајмове затим одржавала су се и политичка саветовања, потписивали су се важни
државни договори. На тај начин Олимпија је добијала на значају. У Олимпији је
изграђено неколико храмова, а потом како је све више јачала, и друге грађевине.
Пританеј је био нека врста управне куће у којој се чувала вечна ватра и у којој су се
након Игара у посебној просторији окупљали олимпијски победници. Гимназија је
била место где су такмичари имали могућност да се припреме за Игре. Наравно,
постојао је и стадион на ком су се одржавале разне игре сем коњских трка које су
одржаване на хиподрому.5

Највећи процват Олимпијске игре доживеле су у 5.веку пре нове ере за време
класичног раздобља грчког развоја када је и дошло до значајних промена. Гледаоци су
тежили да се на Играма такмиче више професионалци. Желели су да такмичење буде
напето, тако су се појавиле дисциплине као што су рвање, панкратион, бокс...6

На Олимпијским играма постојала су одређена правила. У почетку судије су

могле да буду само Грци који нису починили некакву крађу (у храму) или се огрешили
када је у питању поштовање богова. Један од најважнијих правила био је пропис о

3
David C. Young, “A Brief History of the Olympic Games”,2004., стр.83-84.
4
Живко Радан, „Преглед хисторије тјелесног вјежбања и спорта“,Школска књига,Загреб,1981.,стр.30.
5
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=45045 – 29.05.2019.
6
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=45045 – 29.05.2019.

5
десетомесечним свакодневним припремама у матичном граду и тридесетодневни
тренинг пред судијама у Елиди, а касније и у Олимпији. На тим припремама судије су
такмичарима проверавали способности и упознавали их са правилима. Затим би само
најбољи били одабрани за такмичење из разлога што се пријављивало много људи.
Такмичари би сами плаћали боравак и припреме у Олимпији што значи да у тај круг
спадају богатији људи који имају могућност то да приуште. Дисциплине у којима су се
такмичили су се мењале из године у годину а неке од њих су биле: петобој, бацање
диска, трчање, скок у даљ, бацање копља,рвање, бокс...7

Организација Олимпијскiх игара почињала би годину дана раније. Судије су

свакако имале важну улогу што се тиче ове свечаности. Поред тога што сu oцењивали
такмичаре они су их и кажњавали за преступе бичевањем. Сваки прекршај био би
кажњаван новчано,затвором или бичевањем. Судија би контролисао да ли су
такмичари обавили десетомесечне припреме, организовао је смештај и храну за
такмичаре. Проверавао је порекло такмичара јер како смо рекли на почетку судије па и
такмичари могли су да буду само Грци. Такмичари су морали да вежбају али и да се
хране онако како је прописано. Пред статуом бога Зевса заклињали су се да ће
поштовати правила такмичења и да неће правити прекршаје.

У почетку само један судија би био задужен за целу организацију јер је тада
постојала само једна дисциплина- трчање на један стадиј (око 180 метара). Како се
програм ширио тако се повећавао број судија. Судије су за време такмичења седеле на
посебним каменим клупама на стадиону. Спортисти који су били незадовољни
одлуком судија могли су да се жале народној скупштини Елиде која би кажњавала
судије ако се утврди да су погрешили али не и да мења њихове одлуке. 8

Олимпијске игре су забрањене за време римског императора Теодосија који их је

394.године и укинуо као и све што има везе са идолопоклонством.9

7
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=45045 29.05.2019.
8
Зденко Јајчевић, „Античке Олимпијске игре“,Загреб,2008.,стр.105-108.
9
Живко Радан, „Преглед хисторије тјелесног вјежбања и спорта“,Школска књига,Загреб,1981.,стр.30.

6
МОДЕРНЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ

Од 17.века многе државе су покушале да “оживе” Олимпијске игре, па је тако

адвокат Роберт Довер 1612.године организовао Котсволдске игре у Енглеској.
Прекинуте су када је почео енглески грађански рат 1642.године, настављене су
1660.године и коначно прекинуте 1852.године. Џорџ Халеј и Чарлс Мели су основали
Велики олимпијски фестивал који се сваке године одржавао у Ливерпулу између 1862.
и 1867.године.10

Разни покушаји Грка и других нација нису довели до обнављања нити

успостављања Олимпијских игара, све до појаве Пјера де Кубертена. Барон Пјер де
Кубертен рођен је у Паризу 1863.године, био је француски педагог, историчар, новинар
и спортски лидер. Био је инспирисан археолошким налазима из доба древне Грчке у
Олимпији. Из његовог дивљења културном наслеђу старе Грчке дошао је на идеју да
обнови традицију спортског такмичења које се овде одржавало.Са овом намером радио
је на оснивању Међународног Олимпијског комитета који је основан на конгресу
23.јуна 1894.године у Сорбони у Паризу. На том конгресу дговорен је датум и локација
првих модерних Игара које су се одиграле 1896.године у Атини на стадиону
Панатинаико. Такође је одлучено да друге Игре буду 1900.године у Паризу. Након
конгреса организација формирана на њему била је МОК (Међународни Олимпијски
комитет) са данашњим седиштем у граду Лозана у Швајцарској. Међународни
Олимпијски комитет био је прва спортска организација која је равноправно судила
свим такмичарима. Без обзира на религију, националност, расу... 11

У античко време иако су припреме трајале читавих годину дана саме Игре су
трајале свега пет дана. Игре које су одржане у Паризу 1900.године трајале су пет ипо
месеци, а на пример у Лондону 1908.године преко шест месеци. Многе државе су се на
неки начин „такмичиле“ чије ће Игре да трају дуже, све до 1932. 1936. Године када се
на Играма у Лондону и Берлину усталило време трајања Игара на петнаест дана које се
поштује и данас.

10
Haddon, The First Ever Olympic Games,2004, стр.152
11
The 1904 Anthropoloy Days and Olympic Games, Sport, Race, and American Imperialism, edited by Susan
Brownell, стр.156-169

7
 Од скромних почетака у Атини са девет грана спорта, програм је 2004.године
нарастао на 37 спортских грана. Програм игара је испуњен и разним додатним
манифестацијама церемонијама, и олимпијским симболима.12

ОЛИМПИЈСКИ СИМБОЛИ

12
Зденко Јајчевић, „Античке Олимпијске игре“,Загреб,2008.,стр.246-248.

8
 Отварање Олимпијских игара се одржава дан пре почетка такмичења, а
започиње се свечаном поворком такмичара. Док се свира олимпијска химна13 на
стадион се уноси раширена олимпијска застава14. Тркачи штафетно уносе олимпијску
бакљу15 а последњи пали олимпијски пламен16 који гори до краја Игара. Игре затвара
председник Међународног Олимпијског комитета који такође има ту част да прогласи
победника. Победници добијају медаље за прво, друго и треће место и то златну,
сребрну и бронзану медаљу.

Олимпијске игре симболизују пет повезаних разнобојних кругова, што

представља пет континената. Они се преплићу и тако симболизују пет континената
које уједињује олимпијска идеја. Плава боја представља Европу, жута Азију, црна
Африку, зелена Аустралију и црвена Америку. Ове боје је Пјер де Кубертен изабрао
јер свака држава света има на својој националној застави бар једну од тих боја. Први
пут су олимпијски кругови представљени на Олимпијским играма у Антверпену
1920.године.

Као и у антици и у модерно доба такмичари и судије полажу заклетву која је

идеја Пјера де Кубертена. Учесници се заклињу да ће праведно да се такмиче и да неће
користити допинг, а судије се заклињу да ће праведно да оцењују.

Мото олимпијских игара гласи „Брже, више, јаче“.17

Док су у антици историчари рачунали нов олимпијски период од почетка

Олимпијских игара, данас историчари модерног времена све више прихватају стари
термин Олимпијада као појам који означава четворогодишње раздобље припрема и
одвијања Олимпијских игара. Овај термин је прихваћен због једноставније ознаке свих

13
Олимпијска химна је најстарији симбол модерних Игара. 1896.године доживљава велики успех затим
бива заборављена све до 1958.године када је на конгресу Међународног Олимпијског комитета
усвојена као званична олимпијска химна. Музику је компоновао Спирос Самарас.
14
Олимпијска застава- творац заставе је био председник Међународног Олимпијског комитета, Пјер де
Кубертен. Први пут је подигнута на Олимпијским играма у Антверпену 14.августа 1920.године. Застава се
подиже и спушта приликом отварања односно затварања Олимпијских игара.
15
Олимпијску бакљу тркачи штафетно преносе од древне Олимпије све до места свечаног отварања
Игара.
16
Олимпијски пламен је симбол вечне ватре по причи из грчке митологије где је описано да је Прометеј
украо ватру од бога Зевса и поклонио је људима. Први пут је запаљен на летњим Олимпијским играма у
Амстердаму 1928.године.
17
http://www.oks.org.rs/olimpijski-pokret/olimpijski-simboli/ - 29.05.2019.

9
техничких, организацијских, идеолошких и програмских делатности које се деле на
зимске и летње игре.18

Један од највећих проблема данашњег спорта па тако и такмичења као што су

Олимпијске игре је свакако допинг. Узимање тих супстанца може довести до бољег
резултата. Крајем 90-их година, Међународни олимпијски комитет је формирао
Светску анти-допинг агенцију која контролише такмичаре током целе свечаности. 19

ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У БЕРЛИНУ 1936.ГОДИНЕ

18
Зденко Јајчевић, „Античке Олимпијске игре“,Загреб,2008.,стр.246-248.
19
http://www.eduvizija.hr/portal/sadrzaj/moderne-olimpijske-igre - 30.05.2019.

10
 Олимпијске игре не само да су такмичење у спорту већ и прилика да се јавно
пропагирају различите идеје. Добар пример за то би биле Олимпијске игре у Берину
1936.године. То су биле прве Игре које су гледаоци имали прилике да прате путем
телевизора. У то време председник Немачке био је Адолф Хитлер који је ове Игре баш
из разлога што су преношене уживо, искористио да употреби у пропагандне сврхе.
Церемонија је изгледала као да је посвећена канцелару а не Олимпијским играма. Цео
стадион је био украшен симболом нацизма-кукастим крстовима. Када је Адолф ушао
на стадион, публика га је поздравила чувеним нацистичким поздравом ( Hail Hitler!).

Џеси Овенс је био афроамериканац који је победио у трци на 100 метара.

Хитлер је одбио да му честита и био је разочаран што је црнац однео победу и освојио
затну медаљу. Хитер је изјавио да је то исто као да имате гепарда у тиму. Циљ је био да
се покаже како су белци супериорнији.20

ЗАКЉУЧАК

20
https://www.youtube.com/watch?v=1inifMJ0xio – 30.05.2019.

11
 Олимпијске игре су имале веома значајну улогу у античкој Грчкој. Не само што
су представљале такмичење у спортским дисциплинама већ су имале и важну
економску и политичку улогу. У античко време су се ту окупљали трговци и
одржавали сајмове, политичари су потписивали повеље јавног карактера, а када
посматрамо модерно доба видимо да се то и није променило, посебно на примеру
Олимпијских игара из 1936.године у Берлину.

Можемо рећи да су Грци спојили религију и спорт молећи се боговима за успех

у рекреацији. Олимпијске игре свакако промовишу здрав живот, рекреацију и здраво
тело. Овде се може приметити веза са античким временом када се поштовао култ тела.
Иако су филозофи попут Ксенофана имали схватања да је тело споредна ствар наспрам
ума, Грци су поштовањем култа тела поштовали и богове. Они су били узор и снага за
победу не само у спорту. Богови не само што су били представљани као атлете већ
нису имали никакве мане, па тако ни оне које се тичу ума.

Од самих почетака Олимпијских игара у античко време када се такмичио мали

број спортиста у неколико дисциплина па све до појаве Пјера де Кубертена видимо да
се његово залагање и труд исплатио. За великог хуманисту попут Пјера де Кубертена
било је значајно обновити Олимпијске игре као важну нематеријалну баштину античке
Грчке. Те 1896.године када су одржане прве модерне игре у Атини биле су
прекретница развоја Олимпијских игара.

Олимпијске игре подстичу разумевање међу људима самим тим што су укинуте
политичке расне и религијске предрасуде. У савременом друштву представљају
прилику да се искаже истрајност, борба и воља за победом и такмичењем. Свакако да
Олимпијске игре имају и негативну страну. Политика је нераздвојни део друштва која
је често умешана у разна спортска такмичења, па и у Олимпијске игре. Допинг је
такође један од проблема како у спорту тако и на Олимпијским играма. Присетимо се
масакра на Играма у Минхену 1972.године када је Међународни Олимпијски комитет
био немоћан.Увек постоји могућност негативних утицаја политике, терористичког
напада и допинга. Тако да је борба Међународног Олимпијског комитета понекад
неуспешна.

12
ЛИТЕРАТУРА

1. David C. Young, “A Brief History of the Olympic Games”,2004.

2. The 1904 Anthropoloy Days and Olympic Games, Sport, Race, and American
Imperialism, edited by Susan Brownell
3. Haddon, The First Ever Olympic Games,2004.
4. Зденко Јајчевић, „Античке Олимпијске игре“,Загреб,2008.
5. Живко Радан, „Преглед хисторије тјелесног вјежбања и спорта“,Школска
књига,Загреб,1981.

ЛИНКОВИ

1. http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=45045 – 29.05.2019.
2. http://www.oks.org.rs/olimpijski-pokret/olimpijski-simboli/ - 29.05.2019.

3. http://www.eduvizija.hr/portal/sadrzaj/moderne-olimpijske-igre - 30.05.2019.

4. https://www.youtube.com/watch?v=1inifMJ0xio – 30.05.2019.

13