Универзитет Црне Горе

Филолошки факултет

Студијски програм за српски језик и јужнословенске књижевности

Анализа филма Недодирљиви, редитеља Оливера Накачеа и Ерика Толедана

(Књижевност и филм)

Професор: Кандидат:

Никшић, мај 2018.

 Овај филм је рађен према духовитој истинитој причи о два човјека који наизглед немају
ништа заједничко. Ликови у овом филму могу се уклопити у конвенционалне улоге
класичног Холивуда, зато што постоје протагонисти, антагониста и романтични партнер.
Филип је један од главних ликова у овом филму, имућан човјек који је тражио особу која
ће бити његов неговатељ. У колицима је зато што је доживио несрећу у параглајдингу.
Дрис је други главни јунак, црнопути имигрант сенегалског поријекла, који усљед
незапослености одлази код Филипа на разговор за посао и добија га. Обојица су
протагонисти овог филма, њихови ликови су подједнако важни. Антагониста у овом
филму јесте Филипова усвојена ћерка Елис, која је веома бунтовна и долази у разне сукобе
са оцем. Дрис се поставио заштитнички према њој и уводи ред у њено понашање. У овом
филму, антагониста може бити и Дрисова породица, јер су приказани и њихови разни
сукоби који настају усљед сиромаштва. Романтични партнер је Еленор, жена са којом се
Филип дописује преко писама, али јој не говори да је инвалид, из страха да би га могла
оставити. Међутим, Дрис му је намјестио састанак са Еленор, рекавши јој сву истину, коју
је она поднијела. Радња филма се одвија у Француској, највише у кући болесника, јер је
био прикован за колица. Значајна локација јесте поред мора, јер је Дрис често изводио
Филипа у шетње и скоро па сви њихови значајни разговори су се одвијали тамо. Вријеме је
везано за садашњицу, тј. 2011. годину. Главни заплети у овом филму јесу када Дрис
одлучи да напусти Филипа, зато што не жели читав живот да гура колица. Други заплет, је
када Филип треба да се састане са Еленором и долази до кафића гдје треба да се виде и на
крају ипак одустаје, јер не зна како ће она реаговати када види да је инвалид. Још један
заплет у филму јесте сукоб Дриса са породицом. Главни сукоби су лако распознатљиви,
они су и спољашњи и унутрашњи. Унутрашњи су сви преломи у главним јунацима, а
спољашњи је однос између њих двојице, и између Дриса и породице, као и између Филипа
и његове ћерке. Конфликти су разријешени на крају. Нарација је субјективна зато што
постоје приче главних јунака и свезнајућа је јер су упућени у живот један другог. Опис
радње звучи прилично неубједљиво и даје чак трачак патетике, али оно што дефинитивно
овај филм добро ради, јесте то што приказује стереотипе на прави начин. Филм погађа у
срж проблема и маестрално осликава стереотипичан однос људи према хендикепираним и
онима са криминалним досијеом. Оваква паралела кроз моменте који нису у фокусу приче
даје заиста класичне примјере и реакције како оно што сматрамо под пристојним
понашањем управо погрешно тумачи од стране људи који имају одређени терет. Највеће
богатство овог остварења лежи у интеракцији главних актера гдје се у свакој размијењеној
реченици осјећа поштовање, разумијевање, љубав и прихватање у једном заиста генијално
написаном миксу комедије и реализма. Нити једна секвенца у филму није исфорсирана и
пренаглашена тако да кроз читаво трајања, ми филм доживљавамо као природним са
стварним људима и реалним ситуацијама. Сцене које су најснажније дјеловале на мене јесу
оне гдје је приказано њихово пријатељство, као нпр. када је Филип доживио напад, Дрис
се вратио опет да ради за њега. Главне функције мизансцена у филму јесу те да приказује
сталеже, тако што приказује Филипову кућу и лако закључујемо да је богат, док је код
Дриса супротна ситуација. Костим, шминка, реквизити и освјетљење нису упечатљиви.
Смјештај приче је урбана драма, али освјетљење остаје ведро, није суптилно и иновативно.
Стил у филму је конвенционалан, невидљиви стил и нема значајних елемената монтаже.
Функција звука у филму је важна, зато што се музика јавља у складу са унутрашњим
сукобима јунака или прати догађаје у филму. Уколико је радња тужна, музика је
усклађена. Однос звука и слике у овом филму је асинхрони. Филип је био богаташ, а Дрис
се пријавио за посао његоватеља код њега, и ту одмах видимо класну разлику. Разлика је и
у боји коже која не представља проблем, иако је Филип био бијелац, а Дрис црнац. Дрисов
безосјећајни и сирови став је право освјежење за болесника јер се по први пут после дужег
времена појавила особа која није сажаљевала и посматрала као инвалида. Како вријеме
одмиче, наша два актера се све боље упознају и путем фузије њихова два у потпуности
различита свијета уче један од другог, формирајући заиста лијепо и јако пријатељство.

Недодирљиви (француски Intouchables) је француска хуморна драма из 2011. године коју

су написали и режисирали Оливер Накаче и Ерик Толедано на темељу стварног догађаја,
након што су видјели документарац А ла вие, а ла морт у којем се за Филипа бринуо
његоватељ мароканског поријекла, Абдел Селоу. Рецензије за овај филм су углавном биле
похвалне. Том Лонг је филму дао четворку и записао: ''Постоје неки добри разлози зашто
је Недодирљиви постао међународни хит. Забаван је за гледати. Нуди наду безнадним
људима. Пријеломна је улога Омара Сија. Додирује проблеме стварног свијета као што су
имиграција и сиромаштво без да нас убија у појам. Недодирљиви су заправо врло
дирљиви.''