Professional Documents
Culture Documents
Интегрални систем управљања отпада
Интегрални систем управљања отпада
Предмет
Управљање отпадом
Тема
Интегрални систем управљања отпада
Увод
Увод
Током протеклих векова светска популација нагло је повећала и поставила све више
потрошачких оријентисана. Ово је довело до непрекидног повезивања производње
добављача. Технолошке промене, као и промене у друштву допринеле су повећаним
захтевима за коришћење једнократних и запакованих производа. Ови производи, као што
су и временски временски постају отпад. Повећана производња је зато довела и до пораста
стварала отпада. Велики проценат друштвеног отпада производи се и у домаћинствима.
Храна, баштенски отпад, папир, конзерве, флаше, пластичне кесе, чине део отпада. Ако се
не сакупљају и не одлажу у складу са санитарним захтевима, лако можете доћи до појаве
болести и штетности. Човеково решење било је ваш отпад одложен негде, било где, шта
даље. Мора, реке и претходна неупотребљива земљишта (често неупотребљива земљишта
као што су мочваре или каменоломи) била су омиљена мјеста одлагања. Отпад из
домаћинства чини се недавно безопасним, међутим, сада је познато да и овај отпад
загађује животну средину. Поред безопасног отпада, отпад из домаћинстава садржи и
токсичне материје. Неке од њих су боје, растварачи, батерије, мастило из штампача,
пестициди, рашљенска средства, средства за полирање, дезинфекциона средства, везива и
лепкови, хемикалије из базена. Концепт интегралног управљања отпадом еволуирао је
током године и укључио хијерархијски приступ, што је сада и интернационално одабран
приступ управљајућим отпадом. Да бисмо разумели овај приступ и његове исправне
примене, потребно је да разумете своју еволуцију. На сличан начин, потребно је
препознати да ће се истицање различитих елемената унутар хијерархије интегралног
управљања отпадом раздвојити по контексту. Основни системи управљања отпадом
оригинално су развити са идејом да решавају проблем нагомиланог отпада. Њихов задатак
био је чишћење и уклањање отпадака из насељених подручја, у циљу заштите квалитете
живота и људског здравља. Ово је основни задатак управљања отпадом, што је потребно
запамтити и применити у формули и примени било ког интегралног система управљања
отпадом.
1. Појам отпада
Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања
производних, услужних или других делатности, предмети искључени из употребе, као и
отпадне материје које настају у потрошњи и које имају аспекте произвођача, или
потрошачи нису за даље коришћење и морају да се одбаце. Неадекватно управљање
отпадом представља један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине
Републике Србије и једини је резултат неадекватног става друштва према отпаду. На први
пут објављено је у току убрзаних индустрија земаља, које су пратиле реалну опасност од
исцрпљених неких стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и
прогресивним растом укупног броја свих врста чврстог отпада. Отпад је генерално дели на
опасан, неопсан и инертан, мада постоје и међукатегорије као и поделе према другим
критеријумима попут поделе на индустријски, пољопривредни, комерцијални, комунални
и др.1
1
http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked
јавност је схватила као проблем. Међутим, она се не осећа и не доживљава као свој, него
као туђи и за наше решавање је надређени неко други - држава, локална самоуправа,
индустрија итд. У највећем броју испита, спремност учешћа на решавању овог проблема,
јавност показује само када је само угрожена или је само заинтересована за своје поновно
решавање. У Србији је једини системски начин управљања отпадом одложен на локалном
депонију, који је врло мало изузетак, а не задовољава ни основне хигијенске и техничко-
технолошке вредности, што је готово нешто од постојећих одлагалишта и има довољно
становништва. У Србији је, према постојећем стању, врло мало депонија које испуњавају
неке од услова које би требало да имају санитарне депоније и у току је изградња неколико
регионалних санитарних депонија.
• треман отпада,
• транспорт отпада,
• надзор,
Сакупљање чврстог отпада спроводе комуналне службе, које преузимају отпад смештен
у предвиђене посуде и транспортују га до места депоновања или елиминације. Пред
сакупљање је процес који претходи сакупљању, а састоји се од преношења отпада, који
врше корисници, до места где га преузима комуналнаслужба. Генерално посматрано,
скупљање у себе укључу је складиштење, место и учесталост сакупљања, као и издвајање
секундарних сировина. Начин пред сакупљања и сакупљања директно је везан за
одређивање типа опреме за сакупљање. Опрема која се састоји од посуда и погодно
обликованих возила за сакупљање треба да буде пажљиво одабрана и прилагођена датим
усло вима.
3
http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked
Отпад се смањује на следећи начин:
4. Коначно, крајњи талог из свих горе поменутих процеса, као и сваки отпадни материјал
који не може бити економски третиран или поново искоришћен, мора бити одложен на
начин прихватљив за животну средину и јавност, на одобреним, санитарним депонијама.
3. Рециклажа отпада
Главни материјали који се поново употребљавају третирају ради поновне употребе су:
• папир, картон
• пластика
• стакло
• црни метали
• обојени метали
• текстил
• батерије
Грађани Србије годишње произведу 2,2 милиона тона отпада, што значи да један
становник Србије генерише око осамсто грама отпада дневно. Према тренутним
подацима, прерађује се око 10 одсто отпадних материја. Индустрија ствара око три пута
мање отпада од становништва. Тачније, око 800.000 тона годишње.4
Важни услови који утичу на одлуку о искоришћавању или одлагању отпада су:
4
Jelić, I., Antonijević, D.: Eksergetska efikasnost kao ekološki indikator, 9. simpozijum Reciklažne tehnologije i
održivi razvoj SRTOR 2014, Zaječar 10–12. Septembar 2014, Zbornik radova, str. 457–462.
Разлози за потребу повећаног искоришћавања отпада вишеструки су:
•тешкоће при обезбеђењу локација за нове депоније указују на рециклажу као једну
од могућности смањивања потреба за новим депонијама
4. Компостирање
Компостирање се дефинише као брзо, али делимично, разлагање влажне, чврсте органске
материје, отпада од хране, баштенског отпада, папира, картона, помоћу аеробних
микроорганизама и под контролисаним условима. Као производ добија се користан
материјал, сличан хумусу, који нема непријатан мирис и који се може користити као
средство за кондиционирање земљишта или као ђубриво.
Предности су следеће: крајњи производ има извесну тржишну вредност, која треба да
резултира у враћању извесног дела уложених средстава; простор који је потребан за
локацију постројења је релативно мали и цене транспорта нису тако велике. Са
друге стране, оваква постројења могу захтевати и велика капитална улагања.
Тржиште за добијени производ није увек осигурано, а и складиштење крајњег производа
може бити проблем за себе. Квалитет компостираног производа је важан уколико за њега
постоји тржиште. Искуства показују да иако се органски материјал са депоније може
успешно трансформисати у компост, контаминација (посебно од честица стакла, метала
и пластике) утиче да потенцијални потрошачи постају невољни да га користе. За то
се органски отпад за компостирање мора раздвајати на извору и пре одлагања на
депонију. С обзиром на Директиву о депонијама ЕУ и забрану одлагања
биодеградабилног отпада на депоније, компостирање је добило на значају као
алтернативна опција третмана биодеградабилног отпада.5
5. Анаеробна дигестија
Разлагање органског дела чврстог отпада у гасове са високим уделом метана може
се остварити путем анаеробног разлагања или анаеробне ферментације. После
ферментације органског отпада издвојеног на извору, остатак ферментације се
нормално третира аеробно до компоста. На тај начин је коначни резултат
5
Kovačević, S., Antonijević, D., Petrović, D.: Experimental Testing of Wastewater Treatment Efficiency in
the Facilities Mitrovićev Dom and Čarapićev Brest, 1st International Conference Ecological Improvement
of Devastated Sites for Sustainable Development, Belgrade, 29–30. September 2014, Proceedings, pp. 207–
213.
ферментације отпада у већини случајева сличан аеробном компостирању. Процесом
разлагања настају биогас, компост и вода.6
Спаљивање је савремени начин уништења отпада. Све више становништва спаљује отпад,
што важи посебно за велике градове са мањком локација за депоније, недовољним
капацитетима постојећих депонија, односно због велике удаљености депонија од центра
прикупљања отпада. Спалионица (Топлотна станица са уређајима за спаљивање отпадака)
може бити смештена у центру града, јер електрофилтери осигуравају чишћење излазних
плинова, тако да аерозагађења практично нема: уклони се 99.5% прашине и многи тешки
метали, а контролом услова горења и даљим чишчењем, уклоне се преостали тешки
метали. Спалионица је хигијенско-санитарна јединица града, која доприноси хигијенско-
6
Jovanović, M., Komatina, B., Antonijević, D., Komatina, M., Uzelac, S.: A New Type of Briquette
Grinder for the Improved Efficiency of Biomass Combustion, 4th Regional Conference IEEP`13,
Divcibare, Serbia, 26–29. Jun 2013, Proceedings, pp. 108–115.
санитарним условима живљења у насељеним крајевима. Изглед и шематски приказ
савремене спалионице Изглед и шематски приказ савремене спалионице Термичке
методе су засноване на потпуном уништењу отпада путем спаљивања, сушења или
пиролизе у специјалним постројењима. Уколико се жели одрживи систем управљања
отпадом, неопходно је сагледати све опције третмана отпада. Нове техологије, уколико су
поуздане и конкурентне у поређењу са осталим опцијама, такође могу заузети своје место
у систему.
Пиролиза - је разлагање супстанце под утицајем високе температуре без утицаја других
агенаса (рецимо кисеоника, оксидационих или редукционих средстава).
Гасификација - Овај третман отпада односи се на загревање отпада који садржи угљеник у
присуству ваздуха или паре ради добијања горивих гасова. Технологија је заснована на
познатом процесу производње гаса из угља и захтева индустријска постројења.
7. Закључак
7
Gavrić, M. i dr.: Zelena knjiga Elektroprivrede Srbije, JP EPS, Beograd, 2007
Као и у већини других земаља у развоју, одрживо управљање отпадом у Републици
Србији представља један од приоритета, јер неадекватно поступање са отпадом један је од
кључних проблема у области заштите животне средине. Отпад из домаћинства чини
између 60% и 90% комуналног отпада, а годинама се генерише све већа количина отпада и
без икаквог претходног третмана одлаже на постојећа сметлишта у општинама. Оваква
пракса онемогућава искоришћење енергетских потенцијала из отпада, односно
представља велики губитак ресурса, затим угрожава и животну средину и здравље људи.
Стога је овај проблем врло сложен, захтева стално прилагођавање насталом стању,
осцилацијама и потребама, те тражи примену иновативних решења. Иако се може видети
да Србија улаже напоре за побољшање управљања отпадом на нивоу целе Републике, још
увек постоји много неискоришћених могућности. Интегрисани приступ који комбинује
заштиту животне средине и потенцијал искоришћења комуналног отпада представља пут
ка побољшању планирања и управљања отпадом у Републици Србији.
8. Литература
1. Antonijević, D., Aleksić, S.: Upravljanje otpadom, Autorizovana skripta, Univerzitet
Singidunum, Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Beograd 2013, 107 str.
2. Antonijević, D.: Tehnološki procesi u zaštiti životne sredine, Fakultet za primenjenu
ekologiju Futura, Beograd 2011, 174 str., ISBN: 978-86-86859-24-2
3. Jelić, I., Antonijević, D.: Eksergetska efikasnost kao ekološki indikator, 9. simpozijum
Reciklažne tehnologije i održivi razvoj SRTOR 2014, Zaječar 10–12. Septembar 2014,
Zbornik radova, str. 457–462.
4. Kovačević, S., Antonijević, D., Petrović, D.: Experimental Testing of Wastewater
Treatment Efficiency in the Facilities Mitrovićev Dom and Čarapićev Brest, 1st
International Conference Ecological Improvement of Devastated Sites for Sustainable
Development, Belgrade, 29–30. September 2014, Proceedings, pp. 207–213.
5. Jovanović, M., Komatina, B., Antonijević, D., Komatina, M., Uzelac, S.: A New Type of
Briquette Grinder for the Improved Efficiency of Biomass Combustion, 4th Regional
Conference IEEP`13, Divcibare, Serbia, 26–29. Jun 2013, Proceedings, pp. 108–115.
6. Alivojvodić, V., Stanojević, M., Antonijević, D.: Belgrade Solid Waste Management
Optimization – Landfill Gas Recovery Potential, Environmental Engineering and
Management Journal, In Press.
7. Gavrić, M. i dr.: Zelena knjiga Elektroprivrede Srbije, JP EPS, Beograd, 2007.
8. http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=207&id=202&akcija=showXlinked