Posleratni krik Milša Crnjanskog i Dušana Vasiljeva

Kada se desio rat to je inspirisalo mnoge pesnike da počnu da pišu. Kratak i

težak život ovih pesnika i iskustva iz velikog rata oblikovao je njihovu sliku
života. Primećuje se da imaju zajedničke crte ali isto i književni i duhovni
stihovi. Njih dvojica su koristili razne motive kao sto su motivi rastanka, tuge,
nostalgije za nečim itd. U pesmi Prolog možemo videti kako se on vraća i pati i
kako mu je u kući pijanka a njemu nije do pića i slavlja, on peva tužnima i kaže
da tuga oslobađa od svega.
Takođe i Dušan Vasiljev kaže kako je gazio u krvi do kolena i kući zatiče
majku kojoj su posekli kosu, sestra koja mu se prodala i ženu mu ljubi gubavi
bakalin. On se na sve to smejao i nije ni pitao zašto. On nije znao da će ga sve
to snaći ali morao je da se suoči sa tim i sve to izbacuje iz sebe kroz stihove i
pesme. On ne traži nista više sem malo vazduha i bele jutarnje rose.

Iz toga zaključujemo da posle rata stihovi nisu vise isti, nose neku težinu u
rečma i veliku tugu. Može se videti i osetiti kako su oni patili, ali takva su
vremena bila i oni su morali da se suoče sa tim.