4 ELEKTRIČNA KOLA NAIZMENIČNE STRUJE

Električna kola naizmenične struje su električna kola

u kojima naponi i struje naizmenično menjaju svoj
smer i intenzitet.
Naizmenične promene napona i struja možemo
opisati pomoću njihovih trenutnih vrednosti.
4.1 NAIZMENIČNE VELIČINE
Najprostija naizmenična promena napona i struja je prostoperiodična promena.
Prostoperiodična promena se opisuje se sinusnim (kosinusnim) funkcijama.

i(t )  I m cos t  I m cos(2 f t )

I m - amplituda,  I m  i (t )  I m
T - perioda ,
f  1 / T - frekvencija

 rad 
  2 / T  2 f  s  - kružna učestanost
 
t  rad  - faza

U daljem tekstu, veličine koje se prostoperiodično menjaju nazivamo naizmenične

veličine.
FAZNO POMERANJE

struja: i(t )  I m cos(t )

struja fazno pomerena za početnu fazu  : i (t )  I m cos(t   )
t  - faza
   ,  - početna faza

Fazno prednjačenje:
 0,
t   0  t    0 ,

Fazno kašnjenje:
  0,
t    0  t    0
4.2 SREDNJA I EFEKTIVNA VREDNOST NAIZMENIČNE VELIČINE
SREDNJA VREDNOST
Srednja (jednosmerna) vrednost periodične funkcije:

T
1
T 0
I sr  i(t )dt

Srednja vrednost prostoperiodične veličine:

2 /  t  2 / 
1
T
1 Im 1
I sr 
T0 i(t )dt 
2 /  
0
I m cos(t )dt 
2 
sin t
t 0

Im  2  Im  

2 sin(  )  sin( 0)   2 0  0  0
 
EFEKTIVNA VREDNOST NAIZMENIČNE VELIČINE

Efektivna vrednost periodične struje je ona vrednost jednosmerne struje ( I ) , koja na

otporniku R u toku jedne periode T oslobodi istu količinu toplote kao i naizmenična
struja  i(t )  :
T

 RI T   Ri (t )dt
2 2

jednosmerna struja: Q  RI 2T 0
T T
naizmenična struja: Q   Ri 2 (t )dt
1 2 T

T 0
1 2
 I 
T 0

2
i (t ) dt I  i (t )dt
0

Efektivna vrednost periodične veličine i (t ) :

T
1 2
T 0
I i (t )dt
Efektivna vrednost prostoperiodične veličine:
2 / 
1
T
1  I m2 2 / 1  cos(2t )
I   i 2 (t )dt   2 0
2
I cos (t )dt 
2 2
dt
2 / 
m
T0 0
2
2 /  t  2 / 
 I t  2 /   I
2 2
 I m2 2  I m2 1
   cos(2t )dt   sin(2t )
m m
t
4 t 0 4 0
4  4 2 t 0

I m2 I m2  2  I
2
I2 I2
  sin(2 )  sin( 0)   m  m 0  0  m
2 8    2 8 2
Veza između amplitude i efektivne vrednosti
prostoperiodične veličine iznosi:

Im 2
I  I m  0.707 I m  I m  2I
2 2

Trenutna vrednost se može iskazati preo

efektivne vrednosti:

i(t )  2I cos(t  )
Instrumenti koji mere prostoperiodične veličine pokazuju njihove efektivne vrednosti.
4.3 ELEMENTI KOLA U PROSTOPERIODIČNOM REŽIMU
idealni naponski generator,
otpornik,
kalem,
kondenzator

4.3.1 IDEALNI NAPONSKI GENERATOR

ems : e(t )  E 2 cos(t  e )
Napon:
u(t )  e(t )  E 2 cos( t  e )
u(t )  U 2 cos( t  )
U E
  e
Trenutna snaga generatora:
p(t )  u (t )i(t )
4.3.2 OTPORNIK

Strujno-naponska karakteristika otpornika:

u(t )  Ri(t )
Za i(t )  I 2 cos(t  ) 

u(t )  RI 2 cos(t  )  U 2 cos(t   )

U  RI ,   

Fazna razlika napona i struje otpornika:

      0 (napon i struja su u fazi)

Impedansa i admitansa otpornika:

Z U / I  R   , Y  I / U  1/ R S 
Trenutna snaga otpornika:
p(t )  u (t )i(t )  2RI 2 cos 2 (t  )  2RI 2 cos 2 (t  )  RI 2 1  cos(2t  2) 
p(t ) RI 2  RI 2 cos(2t  2)

RI 2 - konstantni član i
RI 2 cos(2t  2) - prostoperiodični član čija je srednja vrednost jednaka nuli.

Srednja (aktivna) snaga otpornika

1 T 1 T 2
T 0 T 0
PR  p (t ) dt  RI dt

1 T
  RI 2 cos(2t  2)dt
T 0
0

1
 RI 2T  RI 2
T

PR  RI 2
4.3.3 KALEM
di (t )
Strujno-naponska karakteristika kalema: u (t )  L
dt
Za i(t )  I 2 cos(t  ) 
di (t )
u (t )  L  LI 2 sin(t   )  L I 2 cos(t     / 2)
dt XL 

 X L I 2 cos(t  )  U 2 cos(t  )
U

U  X L I , X L   L - otpornost kalema, /2

Fazna razlika napona i struje kalema:

       / 2 (napon prednjači struji za  / 2 )

Impedansa i admitansa kalema:

Z  U / I  L  X L   , Y  I / U  1/ L S 
Trenutna snaga kalema:
p(t )  u (t )i (t )  LI 2 2sin(t   )cos(t   )  LI 2 sin(2t  2 )
 LI 2 sin(2t  2  )  LI 2 sin(2t  2(   / 2))
 LI 2 sin(2t  2)
Trenutna snaga ima dvostruko veću učestanost.

Srednja snaga kalema:

LI 2

T /2
PL  sin(2t  2)dt  0
T /2 0

PL  0

Magnetna energija kalema:

di(t ) d 1  d
p(t )  u(t )i(t )  L i(t )   Li 2 (t )   WL (t )
dt dt  2  dt
1 2
 WL (t )  Li (t )
2
4.3.4 KONDENZATOR
du (t )
Strujno-naponska karakteristika kondenzatora: iC (t )  C
dt
Za u(t )  U 2 cos(t   ) 
du (t )
i (t )  C  CU 2 sin(t  )  CU 2 cos(t     / 2)
dt
U U
 2 cos(t     / 2  )  2 cos(t     / 2)
1 / C XC 
XC

 I 2 cos(t  )

I  U / X C , X C  1 / C - otpornost kondenzatora,      / 2

Fazna razlika napona i struje kondenzatora:

       / 2 (napon kasni za strujom za  / 2 )

Impedansa i admitansa kondenzatora:

Z  U / I  1/ C   , Y  I / U  C S 
Trenutna snaga kondenzatora:
p(t )  u (t )i (t )  CU 2 2sin(t  )cos(t  )
 CU 2 sin(2t  2)
Trenutna snaga ima dvostruko veću učestanost (dvostruko manju periodu).

Srednja snaga kondenzatora:

CU 2

T /2
PC  sin(2t  2)dt  0
T /2 0

PC  0

Električna energija kondenzatora:

du(t ) d  1 2  d
p(t )  u(t )i(t )  Cu(t )   Cu (t )   WC (t )
dt dt  2  dt
1
 WC (t )  Cu 2 (t )
2
 Veza Fazna
Strujno- između razlika
naponska efektivnih između
Impedansa Snaga i energija
karakteri- vrednosti napona i
stika napona i struje
struje (    )

PR  RI 2
Otpornik u  Ri U  RI R 0 WR  RI 2t
toplotna
PL  0
i  1
Kalem uL U  XLI X L  L WL (t )  Li 2 (t )
dt 2 2
magnetna
PC  0
du 1  1
Kondenzator i C U  XC I XC   WC (t )  Cu 2 (t )
dt C 2 2
električna
4.4 ANALIZA KOLA POMOĆU TRENUTNIH VREDNOSTI
Za kola promenljivih struja važe Kirhofovi zakoni.
Primer. Posmatrajmo rednu vezu otpornika i kalema prikazanu
na slici.
Poznata je struja i(t )  I 2 cos(t  0 ) , odrediti napon u (t )
0

Trenutne vrednoste napona:

uR (t )  Ri(t )  RI 2 cos t ,
di
uL (t )  L  LI 2 sin t
dt
u(t )  u(t ) R  u(t ) R  2RI  cos t  2LI  sin t
Opšti oblik trenutnog napona u (t ) :

u(t )  U 2 cos(t  )  2U cos   cos t  2U sin   sin t

 RI  U cos  , LI  U sin 

Efektivna vrednost napona:
RI  U cos , LI  U sin  / 2  U 2  (RI )2  (LI )2  (R2  (L)2 ) I 2

U  I R2  (L)2
Impedansa redne veze R i L
U
Z  R2  (L)2
I
Fazna razlika napona u i struje i :
U sin  U sin  L L
 tan ,   tan  
U cos  U cos  R R
L
        arctan
0
R
Konačni izraz za napon:
L
u(t )  2I R2  (L)2 cos(t  arctan )
R
Zaključak: Analiza čak i prostijih kola naizmenične struje je komplikovana.
4.5 ANALIZA KOLA POMOĆU FAZORA nepokretni vektor

Nepokretni vektor A :
f.o. - fazna osa f. o.
a  A cos  - projekcija A na faznu osu

Obrtni vektor A rotira u pozitivnom matematičkom obrtni vektor

smeru konstantnom brzinom  i sa početnom fazom  0
Naziva se obrtni fazor i obeležava se sa A .
Projekcija obrtnog fazora na faznu osu predstavlja f. o.
trenutnu vrednost prostoperiodične veličine:

Am cos(t  0 )  2 A cos(t  0 )
obrtni fazor
Položaj fazora u proizvoljnom trenutku vremena je
jednoznačno određen položajem fazora u trenutku t  0 .
Oznaka fazora: A ( A 0 )
U ( U  ) , I ( I  ) f. o.
4.5.1 FAZORSKI DIJAGRAMI OTPORNIKA, KALEMA I KONDENZATORA
Impeda- 
U, I Fazori Oznake
nsa

OTPORNIK:
U  RI R 0 zelena
u  Ri f.o. boja:
f.o.
KALEM:

i U  XLI X L  L
uL 2 f.o. plava boja:
dt
I I 

KONDENZA
crvena
1 boja:
-TOR: U  X CU XC  
C 
i C
du 2 f.o. U U 
dt
4.5.2 REDNA VEZA OTPORNIKA, KALEMA I KONDENZATORA

f.o. f.o.

Neka je i(t )  I 2 cos(t ),   0 ,     0    0 , u(t )  U 2 cos(t   )

U  U R  U L  UC
U L  UC
U  U R2  (U L  U C )2 ,     arctan , Z  R 2  (L  1/ C )2
UR
1
L 
X  XC C ,
  arctan L  arctan R  Z cos  , X L  X C  Z sin 
R R
Redna rezonansa, L  1 / C

Z  R 2  (L  1/ C )2  R
I
U L  X L I  LI   UC  U L  U C  0  U  RI
C
1
L 
  arctan C  0
R

1
L  1/ C    r  rezonantna učestanost
LC

Pretežno induktivno kolo, L  1 / C

U L  UC , L  1/ C    1/ LC  r , 0

Pretežno kapacitivno kolo, L  1 / C

U L  UC , L  1/ C    1/ LC  r , 0
4.5.3 PARALELNA VEZA OTPORNIKA, KALEMA I KONDENZATORA

f.o. f.o
.

Neka je u(t )  U 2 cos(t ),   0 ,   0     0 , i(t )  I 2 cos(t  )

I  I R  I L  IC
IC  I L I I
I  I R2  ( I C  I L )2 ,      arctan  arctan L C
IR IR
1/ X C  1/ X L 1/ L  C
1/ Z  1/ R 2  (C  1/ L) 2 ,      arctan  arctan
1/ R 1/ R
Paralelna rezonansa (antirezonansa), L  1 / C

1/ Z  1/ R 2  (C  1/ L)2  1/ R

I L  IC  I U / R

1/ L  C
  arctan 0
1/ R
1
L  1/ C    r  (antirezonantna učestanost)
LC

Pretežno kapacitivno kolo, L  1 / C

IC  I L , L  1/ C    1/ LC  r , 0

Pretežno induktivno kolo, L  1 / C

IC  I L , L  1/ C    1/ LC  r , 0
4.6 ANALIZA KOLA POMOĆU KOMPLEKSNIH BROJEVA
4.6.1 KOMPLEKSNI BROJEVI

Algebarski oblik kompleksnog broja

z  a  jb
Realni i imaginarni deo kompleksnog broja
a  Re z i b  Im z
Modul i argument kompleksnog broja
z  z  a 2  b2
b
  arg z  arctan
a
Trigonometrijski oblik
z  z(cos  j sin  )
Eksponencijalni oblik
z  ze j
4.6.2 PREDSTAVLJANJE FAZORA KOMPLEKSNIM BROJEM
Svaki fazor se može predstaviti jednim kompleksnim brojem.
Fazori Kompleksni brojevi

f.o.

4.6.3 KOMPLEKSNI PREDSTAVNICI PROSTOPERIODIČNIH VELIČINA

Trenutna vrednost napona i struje
u(t )  2U cos(t  ) , i(t )  2I cos(t  )
Kompleksni napon i struja
U  Ue j I  Ie j
4.6.4 ANALIZA KOLA U KOMPLEKSNOM DOMENU

I i II Kirhofov zakon za trenutne vrednosti struja i napona:

 i (t )  0 u jednom čvoru,
j
j

 u (t )  0 duž zatvorene putanje

k
k

I i II Kirhofovi zakoni u kompleksnom obliku:

Ij
j  0 u jednom čvoru,

U k
k  0 duž zatvorene putanje

gde su I j kompleksna struja u j-toj grani, a U k kompleksni napon k-te grane u kolu.

Primer. i1 (t )  i2 (t )  i3 (t )  0  I1  I2  I3  0

u1 (t )  u2 (t )  u3 (t )  0  U1  U 2  U 3  0
4.6.5 KOMPLEKSNI NAPON I STRUJA,
KOMPLEKSNA IMPEDANSA
Kompleksni napon i struja
U  Ue j - kompleksni napon
U - efektivna vrednost napona,  - fazni pomeraj napona
I  Ie j - kompleksna struja
I - efektivna vrednost struje,  - fazni pomeraj struje
Kompleksna impedansa
U Ue j U j (  ) Z  U / I - moduo kompleksne impedanse
Z  j  e  Ze j
I Ie I      - argument kompleksne impedanse
Realni i imaginarni deo impedanse

Z  Ze j  Z  cos   j sin   Z cos   j Z sin   R  jX

R X
Aktivna i reaktivna otpornost
R  Z cos  - aktivna otpornost, X  Z sin  - reaktivna otpornost
Otpornik: Z  R e j0  R , U  RI
Kalem: Z  X L e j/2  L e j/2  L j  jL , U  jL I
1  j /2 1 1 1 1
Kondenzator: Z  X C e j /2  e  ( j )   j  , U I
C C C jC jC

Eksponencijalni Kompleksna
Veza između Kompleksna
oblik kompleksne admitansa
kompleksnih Impedansa
napona i impedanse 1
Z Y
struje Z Z

U  RI 1
Otpornik R R
R
 1 1
Kalem U  jL I L e
j
j
jL
2
jL L
I  jCU
1
1
j
1 1  j 2 jC
Kondenzator e
U I jC C C
jC
4.6.6 KOMPLEKSNA, AKTIVNA, REAKTIVNA I PRIVIDNA SNAGA PRIJEMNIKA
Kompleksna snaga prijemnika

S  U I * - kompleksna saga
j (  )
j  j
S  U I  Ue Ie
*
 UI e 
 Se j
S

 S  cos   j sin    S cos   j S sin 

P Q

 P  jQ

S  P  jQ

S  UI - prividna snaga

S  S  P2  Q2
Aktivna snaga prijemnika

P  UI cos   S cos 

Reaktivna snaga prijemnika

Q  UI sin   S sin 

Ostali izrazi za kompleksnu snagu

*
U  U2
S UI U    *
*

Z Z
U2
S
Z*

S  U I *  Z I I *  ZI 2 ,

S  ZI 2
4.6.7 FAKTOR SNAGE PRIJEMNIKA

Faktor snage prijemnika

P S cos 
k   cos 
S S

k  cos 

0  k 1

k  1 - za čisto otporničke prijemnike

k  0 - za čisto reaktivne prijemnike (kalem i kondenzator)

0  k  1 - veza otpornika sa kalemovima i/ili kondenzatorima

4.6.8 REDNA, PARALELNA I MEŠOVITA VEZA ELEMENATA KOLA

Ze  Z1  Z 2   Zn

1 1 1 1
   
Z e Z1 Z 2 Zn
4.7 REŠAVANJE SLOŽENIH KOLA U KOMPLEKSNOM DOMENU
4.7.1 KIRHOFOVI ZAKONI
I
j
j 0 , U
k
k 0

4.7.2 ODREĐIVANJE NAPONA IZMEĐU DVE TAČKE

Kao i kod kola stalnih struja, napon između tačaka 1 i 2 može se odrediti po formuli:
1
U12    E ,  Z I 
2

4.7.3 METOD KONTURNIH STRUJA

Z11 Ik1  Z12 Ik 2   Z1nk Iknk  Ek1
Z12 Ik1  Z 22 Ik 2   Z 2 nk Iknk  Ek 2

Z nk 1 Ik1  Z nk 2 Ik 2   Z nk nk Iknk  Eknk

4.8 TROFAZNA ELEKTRIČNA KOLA
4.8.1 JEDNOFAZNI I VIŠEFAZNI ELEMENTI
Jednofazni (monofazni) elementi (generatori, prijemnici)
imaju po dva priključka
međusobno se povezuju dvožičnim vodovima

Višefazni (polifazni) elementi (generatori, prijemnici)

imaju više od dva priključka
sastavljani od više jednofaznih elemenata

polifazni generator polifazni prijemnik

U praksi se koriste trofazni simetrični sistemi sa 3 simetrično raspodeljene faze.

4.8.2 SIMETRIČAN TROFAZNI SISTEM
4.8.2.1 Simetrični trofazni generator
Dobija se vezivanjem tri kalema, koji se nazivaju faze, pod sledećim uslovima:
- kalemi su simetrično raspoređeni u prostoru,
- efektivne vrednosti napona kalemi su jednake,
- fazne razlike dve uzastopne ems su jednake i iznose 2 3 rad  1200 .
Trenutne vrednosti napona na krajevima faza iznose:
e1 (t )  2E cos(t  1 ) , često se usvaja 1  0
e2 (t )  2E sin(t  1  2 3)
e3 (t )  2E sin(t  1  2 3)
odakle sledi: stalni
magnet
e1 (t )  e2 (t )  e3 (t )  0
Prethodni sistem ems naziva se simetrični direktni
sistem ili kraće simetrični sistem. kalemovi
Kompleksne vrednosti napona faza:
E1  Ee j1 , često se usvaja 1  0
E2  Ee j (1  2 /3)  E1e  j 2 /3
E3  Ee j (1  2 /3)  E2e j 2 /3
odakle sledi:
E1  E2  E3  0
Načini vezivanja faza generatora:
- trougao i
- zvezda.
Jednostavnosti radi, u narednom delu
razmatramo idealne trofazne generatore (bez
unutrašnjih impedansi, Z g  0 ).
Idealni trofazni generator vezan u trougao
A
Fazni naponi:
+
U f 1  E1  U f e j1  U f , usvaja se 1  0
+
U f 2  E2  U f e j 2/3 B
+
U f 3  E3  U f e j 2/3
U f - efektivna vrednost faznog napona C

Linijski (međufazni) naponi:

U AB  U f 1  U Veza između efektivnih
vrednosti linijskih i faznih
U BC  U f 2  Ue j 2/3  U ABe j 2/3
napona
UCA  U f 3  Ue j 2/3  U ABe j 2/3
U U f
U - efektivna vrednost linijskog napona
U AB  U BC  U CA  U AB 1  e j 2 /3  e j 2 /3 
II kirhofov zakon za trougao:
 U AB  0  0
Idealni trofazni generator vezan u zvezdu A
Fazni naponi: +
U A  E1  U f e j1  U f , usvaja se 1  0
0
U B  E2  U f e j 2/3  U Ae j 2/3 + B
+
UC  E3  U f e j 2/3  U Ae j 2/3 C
U f - efektivna vrednost faznog napona
N
Linijski (međufazni) naponi
U AB  U A  U B  U A  U Ae j 2 /3  U A 1  e j 2 /3   U f 3e j/6

 U f 3e j/6  Ue j/6

U BC  U B  U C  U Ae j 2 /3  U Ae j 2 /3  U A 3e j/2  U f 3e j/2  Ue j/2

U CA  U C  U A  U Ae j 2 /3  U A  U A 3e j 5/6  U f 3e j 5/6  Ue j 5 /6

U - efektivna vrednost linijskih napona: U  U f 3

Fazorski dijagram napona

U AB  U f 3e j/6
U BC  U f 3e j/2
U CA  U f 3e j 5/6

Efektivne vrednosti linijskih i faznih

napona u elektroenergetskom sistemu
Niskonaponska gradska mreža:
linijski napon je U  400 V
fazni napon je U f  230 V

Napomena. Učestanost u elektroenergetskim sistemima:

kod nas i u svim evropskim zemljama f  50 Hz
u nekim drugim zemljama (na primer, SAD) je f  60 Hz
4.8.2.2 Simetrični trofazni prijemnik
j p
A
Z p1  Z p 2  Z p 3  Z p  Z P e , +

Z p impedansa,  p - faza prijemnika 0

Veza prijemnika u zvezdu B +

C
Linijske struje su jednake faznim strujama +
N
UA Uf U  j
I p1  I A   j p
 f e p U A  U f e j0  U f
Z p ZPe Zp
U B  U f e j 2/3
 j 2  /3

I p2  IB 
UB U f e
 
U f j ( 2 /3 p )
e  I p1e j 2 /3 UC  U f e j 2/3
j p
Zp Z Pe Zp
j 2  /3
UC U f e U f j (2/3 p )
I p3  IC   j p
 e  I p1e j 2 /3
Zp Z Pe Z p

Efektivne vrednosti faznih struja prijemnika: I  I p  U f / Z p

Fazorski dijagram

Struja neutralnog provodnika:

I N  I A  I B  IC
 I A  I Ae  j 2  /3  I Ae j 2  /3
 I A 1  e  j 2  /3  e j 2  /3   I A  0  0

Neutralni provodnik se može izostaviti!

U praksi, sistem nikada nije potpuno uravnotežen,
u neutralnom provodniku postoji struja, ali je ona obično znatno manja od
struja u fazama voda
Veza prijemnika u trougao
j p A
ZP  ZPe +
U AB  Ue j 0
U BC  Ue j 2 /3
U CA  Ue j 2  /3 B +
Fazne struje: +
C
U AB U U  j p  j
I p1    e  Ife p
Zp Zp Zp
U BC Ue j 2  /3 U  j (2  /3 p )  j (2  /3 p )
I p2   j p
 e  Ife  I p1e  j 2  /3
Zp Z Pe Zp
U CA Ue j ( 1  2  /3) U j (2  /3 p )
I p3   j
 e  I f e j ( 1  2  /3)  I p1e j 2  /3
Zp Z Pe p Zp

I f  U / Z p - efektivna vrednost fazne struje

U - efektivna vrednost linijskog napona
Linijske struje:

I A  I p1  I p 3  I p1  I p1e j 2 /3  I p1 1  e j 2 /3   I p1 3e j/6 

j (  /6  p )
3I f e

IB  I p 2  I p1  I p1e j 2 /3  I p1  I p1  e j 2/3  1  I p1 3e j 5/6 

j ( 5  /6  p )
3I f e

IC  I p 3  I p 2  I p1e j 2 /3  I p1e  j 2 /3  I p1  e j 2 /3  e  j 2 /3   I p1 3e  j 3/2

j ( 3 /2  p )
 3I f e

I  3I f  3U / Z p - efektivne vrednosti linijskih struja

U - efektivna vrednost linijskog napona

Kod prijemnika vezanog u trougao, efektivna vrednost linijskih struja je 3

puta veća od efektivne vrednosti faznih struja.
4.8.2.3 Vezivanje trofaznih elemenata
Trofazno kolo čine bar jedan trofazni generator, trofazni vod i trofazni
prijemnik.
U kolu mogu biti vezani i monofazni elementi.

B
C

N
4.8.2.4 Snage simetričnih trofaznih prijemnika
Snaga prijemnika vezanog u zvezdu
Kompleksna snaga trofaznog prijemnika je:
U 2f U 2f U 2f U 2f U 2f  j p Uf j p
S  *
 *
 *
3  j p
3 e  3U f e
Z p Z p Z p Z pe Zp Zp
j p j p
 3U f Ie  3UIe

 3UI  cos( p )  j sin( p ) 

j p
S  3UIe

 3UI cos( p )  j 3UI sin( p )

A
+
 P  jQ
Aktivna snaga trofaznog prijemnika: 0

P  3U f I cos( p )  3UI cos( p ) B +

C
+
N
Rekativna snaga trofaznog prijemnika:

Q  3U f I sin( p )  3UI sin( p )

Prividna snaga trofaznog prijemnika:

j p
S S  3UIe  3UI  3U f I
S  3U f I

Može se pokazati da trenutna snaga ovog prijemnika iznosi:

p(t )  p1 (t )  p2 (t )  p3 (t )
 u p1i p1  u p 2i p 2  u p 3i p 3
 3UI cos( p )  3U f I cos( p )

Ukupna trenutna vrednost snage trofaznog simetričnog prijemnika je

konstantna i nezavisna od vremena.
Ona je jednaka aktivnoj snazi: p (t )  P
Snaga prijemnika vezanog u trougao
Kompleksna snaga:
U2 U2 U2 U2 U 2 j p U j p
S  *
 *
 *
 3  j p
 3 e  3U e
Zp Zp Zp Z pe Zp Zp
j p j p
 3UI f e  3UIe

 3UI  cos( p )  j sin( p )  

j p
S  3UIe 3UI cos( p )  j 3UI sin( p )

Aktivna, reaktivna i prividna snaga iznose:

P  Re S  3UI cos( p )  3UI f cos( p )
Q  Im S  3UI sin( p )  3UI f sin( p )
S  S  3UI f  3UI

Dobijaju se isti izrazi za snage kao i kod prijemnika vezanog u zvezdu. Međutim
to ne znači sa su snage prijemnika vezanog u zvezdu i trougao jednake.
Odnos snaga prijemnika vezanog u trougao i zvezdu

U2
3 cos( p ) 2
P Zp U 
    3
P U 2f  U f 
3 cos( p )
Zp Aktivna, reaktivna i prividna
snaga tri puta je veća u
U2 slučaju prijemnika vezanog
3 sin( p ) 2
Q Zp U  u trougao u odnosu na
  3
Q 2
Uf  U  prijemnik vezan u zvezdu.
3 sin( p )  f 
Zp

U2
3 2
S ZpU 
   3
S U f  U f 
2

3
Zp
4.8.3 TROFAZNI NESIMETRIČNI PRIJEMNIK VEZAN U ZVAZDU

U slučaju nesimetričnog prijemnika vezanog u zvezdu, koji je priključen na

simetrični trofazni sistem imamo:
Z p1  Z p 2  Z p 3

Z p1  R1  jX1  Z p1e j1 , Z p 2  R2  jX 2  Z p 2e j2 , Z p3  R3  jX 3  Z p3e j3

Jačine struja u fazama prijemnika

U f1 U f e j1 Uobičajeno je da se početna

I p1   j1
Z p1 Z p1e faza prvog faznog napona
usvaja za nulu:
Uf2 U f e j (1 2 /3)
I p2   1  0
Z p2 Z p 2e j2

Uf3 U f e j (1  2 /3)

I p3   , I N  I p1  I p 2  I p 3  0
Z p3 Z p 3e j3
Snage nesimetričnog trofaznog prijemnika:

U 2f U 2f U 2f U 2f U 2f U 2f
S     j p1
  j p 2
  j p 3
Z *p1 Z *p 2 Z *p 3 Z p1e Z p 2e Z p 3e
 1 j p1 1 j p 2 1 j p 3 
 U 2f  e  e  e 
Z Z p2 Z p3 
 p1 

S S

P  ReS

Q  ImS