USPON RATNIČKE KLASE

1. Ekonomska osnova

 Nakon pada klana Fuđivara, dolazi do postepenog kolapsa građanske vlasti, a njega je propratio sve
veći uticaj ratničkih klanova. Nekada je zamonašeni car zavisio od klanova, koji su ga štitili (primer je
pobuna Hogen 1156). Slutilo se da će jednoga dana vojne vođe preuzeti vlast. Ipak, to nije bilo moguće,
sve dok oni nisu prešli preko svojih neslaganja sa drugim velikim klanovima.

 Nekoliko decenija nakon pobune, sukobljavala su se dva najveća ratnička klana: Taira i Minamoto.
Nekada je sreća išla u korist jednih, nekad drugih. Na kraju, pobeđuje Minamoto i njihov vođa osniva
najmoćniju i najstabilniju vlast do sada, zasnovanu na feudalnoj hijerarhiji.

 Propast vlade pod upravom aristokratije počela je odstupanjem od sistema zakupa zemlje, od koga je
takva vrsta vlade zavisila – snabdevanje krune prihodima i vojnom službom. Na taj način se obuzdavala i
moć klanova, koja bi parirala carskoj.

 Jednaku podelu zamenjuje plemićka, pri kojoj su veliki posedi držani od strane velikih
zemljoposednika. Oni su imali i finansijski i upravni imunitet, privatno vlasništvo koje je prevazilazilo čak
i povlašćene careve ljude.

 Sa porastom populacije, dolazi do veće potražnje za namirnicama, a samim tim i do potrebe za novim
obradivim zemljištem. Centralna vlada je 722. izdala naredbu da se stvore novi pirinčani usevi i da se
nagrade oni koji daju svoju zemlju. Vrednost zemljišta je porasla, ali su takse bile vrlo male.

 Mnogi siromašni poljoprivrednici davali su svoje posede feudalnim gospodarima i ostajali na njima,
plaćajući naknadu delom prinosa.

 Na ovaj način, mnogi uticajni ljudi imali su kontrolu nad ogromnim zemljišnim oblastima. Iako su ona
bila na njihovo ime, legalno ili ne, ipak su priznavali vlasništvo i pravim zemljoradnicima. Razlog tome je
taj što nisu mogli da priušte dovoljno robova, jer se zemlja samo povećavala, pa su im ovi slobodni ljudi
sa svojim placevima dobro došli.

 Ono što je prilično uticalo na oblikovanje karaktera i statusa japanskog seljaka, jeste osećaj
povezanosti sa sopstvenom zemljom, kao i svest o trajnom zauzimanju iste. Ovaj osećaj je veoma uticao
na razvoj poljoprivrede i tradicionalni oblik zakupa zemlje.

 Postojao je još jedan tip zakupa zemlje. Polja koja su zauzeli zvala su se mjoden ili „imenovana polja“,
zato što je ime posednika služilo kao titula vlasništva, a on se nazivao mjošu ili nanuši, „imenovani
gospodar“. Obično su takvi posedi bili skromni, sa malo ili bez zaposlenih uopšte.

 Manji seljaci tražili su zaštitu, jer im je trebala samoodbrana od ovako nesigurnih uslova za život. Zato
su se obraćali lokalnim bogatašima, umesto odsutnim plemićima. Od njih kasnije nastaje ratnička klasa.

 Prvi tragovi nastanka ratničke klase, odvojeno od provincijskih zemljoposednika, potiču iz 900-tih
godina. U ovom periodu razvijaju se i nezavisni posedi – šoen. Oni su vremenom toliko porasli i postali
 moćni, da su promovisali lokalni separatizam, što je dovelo do daljeg kolapsa provincija. Za ovo su
najzaslužnije bile Fuđivare. Iako je njihova moć zavisila od bogatstva države, zapravo su oni bili zadužni
za pad centralne vlasti. Sam taj pad centralne vlasti doveo je do isticanja ratnika. Obični ljudi su tada
pripajali svoju zemlju jačima i stajali na njihovu stranu, radi zaštite. Neki od najbogatijih gospodara imali
su svoju privatnu vojnu silu, kojom su osvajali javnu zemlju.

 Upravnici provincija stvaraju vojno-policijsku silu. Činili su je cuibuši – policajci i orjoši – visoki šerif.
Ovako je očuvanje mira prebačeno iz ruku vladinih činovnika u ruke lokalnih bogataša, koji su i sami bili
značajni zemljoposednici. Pošto je policija u prestonici bila nemoćna, dovođeni su ljudi iz ovih provincija,
kao privatna vojska. Ovako se ratnička klasa provukla do građanskog autoriteta.

 Dokumenti iz 889. i 897. Ističu da se ljudi svih rangova naseljavaju na zemlju, pritiskaju siromašne
seljake, opiru se činovnicima krune i uopšte narušavaju upravu. Ovako se osuđuje uspon ratničke klase.
Do sredine perioda Heian, dvor više nije mogao da održi mir u prestonici, a ni zemljoposednici u
provincijama, bez privatnih oružanih sila, koje nisu bile jeftine.

 Najistaknutiji razvoj ratničke klase odvijao se u oblasti Kanto. Vojna postaja na prolazu kroz Hakone
planine. Tamo su dolazili putnici iz zapadnog i centralnog Japana. Uspostavljena je nakon države Jamato.
Istočno i severno bila je divlja teritorija, gde je život zahtevao hrabrost i izdržljivost.

2. Rivalski klanovi i njihova porodična istorija

 Mnogi od ovih ratnika bili su potčinjeni plemićima ili gospodarima šoena, a u nekim slučajevima i
vladinim činovnicima (ako šoen nije bio potpuno nezavisan). Kako se njihov uticaj širio, mnogi od njih su
obaveze prema gospodaru ostavljali po strani, radi ličnih interesa ili nečeg drugog. Ovakva neposlušnost
nije bila neuobičajena, jer su širom zemlje ratnici težili ka oslobođenju od zemljoposednika i krune. Zato
su se okupljali protiv predstavnika vlade i osnivali pokrete otpora. Primer: Osam Taira grupa sa Istoka,
Sedam partija Musašija. Rivalstvo između klanova Taira i Minamoto završilo je uspostavljanjem
ujedinjenog vojnog društva.

 Oba klana predvodili su ljudi aristokratskog porekla, koji su imali porodične veze u prestonici. U
provincijama udaljenim od prestonice, skoro svaki seljak bio je ratnik. Ovi veliki klanovi bili su u službi
Fuđivara. Kasnije su mogli da vrše pritisak na njih i sami se dokopaju političke moći. Uprkos svojoj moći,
oni nisu srušili suverena (poštovali su tradiciju), već se nametnuli kao njegova zamena.

 Minamoto porodica potiče od cara, šesta generacija, ali su im oduzete sve titule, jer je tako nalagao
Taiho kod. Broj zvaničnih položaja za ljude visokog ranga je bio ograničen zakonom, pa su se snalazili
kako su znali. Najviše je bilo ovih bivših prinčeva, koji su bili Taira i Minamoto.

 Postojale su razne grane Minamoto klana: Saga Genđi, Seiva Genđi itd. (prema caru od kojih su
poticali) Najuspešniji od Seiva Genđi je Minamoto Micunaka – upravnik severnih i istočnih provincija,
imao je poverenje Fuđivara. Sprečio je zaveru Ana 968. izdavši svog rođaka. Bio je popularan na dvoru.
Mićinagi je bio potreban neko iz jakog vojnog klana, na njegovoj strani. On je zavisio od Micunakinih
sinova – Jorimicu i Jorinobu, koji su preduzimali nasilne mere umesto Fuđivara, pa su ih zvali njihovim
 „psima“. U periodu Heian izbegavale su se smrtne kazne i druge drastične mere, pa je kriminal cvetao,
pre svega zbog budističkih uverenja. Međutim, pripadnici klanova Taira i Minamoto nisu se ustručavali.

 U ranom 11. veku Minamoto je učvrstio svoju poziciju u centralnim provincijama, dok je Taira osvajao
zemlju na istoku. Na početku je na visokim položajima bilo 24 Fuđivara, a samo 4 Minamoto plemića. Ali
kasnije su preuzeli još neke i podigli sebi rang.

 Taira porodica je sličnog porekla kao Minamoto, njihov predak je bio unuk cara. 824. su mu oduzete
titule i dobija ovo ime. Oni su slali svoje sinove u privatnu vojsku dvora. Jedan od najznačajnijih
predstavnika bio je Taira Masakado, pobunjenik iz 935. Nije uspeo da postane policijski komesar, pa se
pobunio protiv carske kuće.

 Postojali su još neki ratnički klanovi, ne toliko dobro povezani, ali aristokratskog porekla. Obični
seljaci, naoružani radi sopstvene zaštite, nikako nisu mogli da uspostave ujedinjeno vojno društvo, bez
vođstva aristokrata. I Taira i Minamoto klan na početku su imali razdore iznutra, međutim, kroz iskustvo
su shvatili kako da se drže zajedno.

 Taira je prestigla Minamoto u istočnom Japanu i severnim provincijama. Ipak, moć im je porasla u
zapadnom Japanu, kroz zvaničnu i vojnu službu. Sa druge strane, Minamoto je bio najjači u domaćim
provincijama i imali su više iskustva u borbi. Pravi osnivači ratne reputacije Minamoto klana bili su
Jorijoši i njegov sin Jošiije.

3. Vođe pobunjenika

 Nakon uspostavljanja vlade u Kjotu, prvi ustanak protiv autoriteta krune podigao je Taira Masakado
935-40. Dokument iz koga najviše saznajemo o ovome je Masakado-ki. Bogataši u provincijama stekli su
prividnu nezavisnost (čak i od krune) i samim tim uživali poštovanje većine ratničkih domaćinstava na
njiovoj teritoriji. Njihovi položaji suke – podupravnik, bili su od velike vrednosti i postajali su nasledni u
porodici. Masakado 930. napada svoje ujake i ostale članove Taira klana i nekoliko bitnih vođa, njegovih
rođaka, gubi život. 935. napada Minamoto Mamorua u oblasti Hitaći. Prozvan za pobunjenika, Masakada
pozivaju u prestonicu i tamo ga ispituju, ali mu je priznata amnestija. Kasnije živi mirno, ali ga napada
njegov ujak Jošikane sa nekoliko hiljada ljudi.

 Udružuje se zatim sa Haruakijem protiv vladine vojske i pobeđuje. Neki princ Okijo ga tera da proširi
svoja osvajanja na sve istočne provincije. On se složio i izjavio da ima pravo i na tron. Upravnici
provincije Šimocuke mu se klanjaju, priznaju ga za cara i počinju da mu grade vladu. Piše pismo regentu
Fuđivara Tadahiri.

 Dvor izdaje naredbu da se Masakado uhvati i obećava nagradu. Komandanti na licu mesta već su se
bezuspešno mučili protiv njega i Okija. Minamoto Cunetomo, Taira Sadamori, Fuđivara Hidesato su ih
ubili po naredbi dvora.

 Širom istočnih provincija bilo je pobuna, koje su ugušili pripadnici Taira i Minamoto, čime se pokazalo
da je centralna vlast i dalje mogla da se osloni na vojne vođe.
 1028. godine pobunu diže Taira Tadacune, a nju su ugušili Minamoto generali. Želeo je da proširi
uticaj u svojim i okolnim provincijama (Kazusa, Šimosa, Ava). Kada je dvor čuo za ovo, hteli su da pošalju
Minamoto Jorinobua, ali nije mogao, pa su poslali dva policijska komesara. Kasnije uspevaju da ga
pošalju i ovoga puta se Tadacune predaje 1031, iz straha od Jorinobua.

 Ovaj iznenadni kraj pobune pokazuje koliki su ugled uživali Minamoto vođe. Cilj Tadacuneove pobune
je jasan: prevazilaženje zakona koji brane uzdizanje provincijskih zvaničnika. On je napravio više štete od
Masakada, i to u sopstvenoj provinciji – Kazusa. Ipak, Tadacuneu i njegovim sinovima je oprošteno.

4. Ratovi na severu

Prvih devet godina rata (1):

 U provinciji Mucu je pored guvernera bilo i glavnog komandanta, koji je bio zadužen za bezbednost
provincije i nadležnog za umirivanje Ainu naroda (ovo se odnosi na IX vek kada je Ainu narod vać živeo
pod kontrolom Japanaca).

 Na ovoj poslednjoj poziciji je uvek bio neko iz Abe porodice. Godine 1050. je Abe Joritoki radio sve na
svoju ruku, pa je Minamoto Jorijoši postao novi guverner i komandant cele provincije, s naredbom da
suzbije porodicu Abe.

 Kampanja protiv Abe je trajala devet godina (s pauzama 12). Jorijoši je sa sinom Jošiije-om spremio
napad na Joritokija, ali ovaj je prihvatio poraz i odlučio se za mir. Kasnije je napad ipak izveden i 1057. je
Joritoki ubijen, ali njegov sin Sadato se još uvek odupirao. Sadato se dugo držao, čak je porazio Jorijošija i
njegovog sina (koji su pobegli), ali na kraju ipak izgubio 1062. godine.

 Jošiije je bio odličan borac, koga su prozvali Haćiman Taro (prvorođeni sin boga rata). Baš on je 1063.
stigao u glavni grad noseći glave Sadato i njegovih ratnika.

Druge tri godine rata (2):

 Porodica Kijovara je pomogla Jorijošiju protiv Sadata, a dvadesetak godina posle tog događaja,
Kijovare je trebalo podrediti. Ovaj zadatak je dobio Jošiije. Rat je trajao od 1083. do 1087. godine.

 Do rata je došlo i zbog naslaganja u samoj Kijovara porodici, zbog brakova sa drugim klanovima
(Kijovare su iz Deva prefekture).

 Jošiije je postao guverner Mucu prefekture 1083. godine. Tri godine posle toga je napao Numa
palisadu, gde se nalazio Ijehara (jedan od vođa Kijavara), i počeo je da izgladnjuje protivnike u tvrđavi.
Ijeharin ujak je doveo vojsku, ali takođe i Jošiijeov brat Jošimicu. Uz pomoć i Fuđivara Kijohire (on kasnije
postaje glavni u Micu i Deva prefekturama, dobiće titulu Orjoši) Kijohire su pobeđene. Ijehara i Takahira
su ubijeni.
 Minamoto vođstvo (3):

 U početku, preko pola veka se Minamoto klan borio u lošim uslovima, na lošim terenima, ali dobijao
ratnog iskustva. Jorijošijevi ratnici su nazivani bando buši – ratnici sa istoka.

 Minamoto klan je imao odlične ratnike, ali je morao da ih plaća iz svog džepa, a dvor je čak i
suzbijanje Kijavara moći smatrao privatnim problemom Minamoto klana, pa nije finansirao taj poduhvat.

 Još iz vremena Jošiijea su gospodari morali da lepo nagrađuju ratnike, a to se smatra pretečom
feudalnog društva.

 Mucu vaki, delo koje se sastoji iz provincijskih izveštaja i usmenih opisa događaja. Autor često citira
kineske knjige, opisuje bitke i taktike, i kaže da ratnici treba da daju svoj život za gospodara.

 Posle Jošiijeovog uspeha u trogodišnjem ratu, zemljoposednici su davali deo zemlje Minamoto klanu,
koji bi ih onda štitio.

 Taire su zaostajale za Minamoto klanom, ali su imali veću političku moć. Kontrolisali su mesta kao što
su: Iga, Hjogo i Sanuki.

 Minamoto Jošićika, sin Jošiijea je zbog greške prema dvoru bio proteran u Sanuki, odakle je on
pobegao u Izumo, gde je napravio pobunu, koju je ugasio Taira general, Masamori, 1108. godine. Taj
događaj je bitan za jačanje Taira klana, jer su tada dobili reputaciju u Kjotu. Masamorijev sin, Tadamori
je najznačajniji za uspon Taira klana. On je na dvoru preuzeo poziciju koja je odlučivala o sudbini
Minamoto klana.

 Tadamorija je zamenio sin Kijomori, i on je jedan od značajnijih figura u japanskoj istoriji.

Nadmoć Taira klana (4):

 Prva polovina XII veka je obeležena borbom između dvora i moćnih porodica, a to je završeno velikom
Hogen pobunom 1156. godine, gde su dve velike kuće bile dominantne.

 Jorinaga je poražen, a vođa Minamoto klana, Tamejoši je osuđen na smrt, i trebalo je da ga ubije sin,
Jošitomo, koji je to odbio, ali je jedan Minamoto vojnik lično ubio Tamejošija, samo da ga ne bi ubila
ruka Taire, a posle je ubio i sebe.

 Šinzei (Fuđivara Mićinori) je bio u prijateljskom odnosu sa Kijomorijem. Drugi Fuđivara, Nobujori nije
voleo Šinzeija i hteo je da ima cara pod svoju kontrolu. Njemu se pridružio Minamoto Jošitomo. Tadašnji
car je više poštovao Šinzaija, a abdikovan car Go-Širakava je više voleo Nobujorija.

 Ovo je sve vodilo do Heiđi pobune, koja je otpočela 1159. godine, i završila se naredne. Nasilje i smrt
ovog događaja je predstavljeno na Heiđi monogatari emakimono-u.

 Oko 500 ratnika je upalo u kuću bivšeg cara, gde ga je zarobilo i pobilo mu mnoge ukućane. Car Niđo
je kidnapovan i odveden u odaji Kurodo. Šinzejeve kuća je spaljena, a i on ubijen par dana posle toga.
 Nobujori je sebe proglasio za kancelara, a to je car aminovao pod prinudom.

 Nobujori je mislio da je uspeo, ali još uvek je imao veliki broj neprijatelja na dvoru, koji su pomogli
caru da pobegne iz zatočeništva.

 Za vreme pobune Kijomori je bio na privatnom putovanju sa porodicom u Kumano-u. Po povratku,

Kijomori sa sinom, Šigemorijem je lako sklonio uzurpatore. Oba cara su oslobođena, a Minamoto grupa,
na čelu sa Jošitomom je pobegla u nadi da će okupini veću vojsku. Sa svojim sinovima je Jošitomo krenuo
u okupljanje vojske, ali više puta su bili izdati, a onda ubijeni. Sin Jošihira je krenuo na Taira vođu, tražeći
osvetu, ali je samo pogubljen javno.

 Sve u svemu, Fuđivare Nobujori i Šinzei nisu hteli da vlast spadne sa cara i dvora na vojne porodice,
ali to se na kraju desilo. Ove dve pobune nisu stvorile ratničku državu, ali su potpomogle.

 Taira Tadamori je zaista bio heroj u očima tadašnjeg dvora, vodio je bitke protiv pirata i uzurpatora.
Pored vojne moći. Tadamorija je cenila aristokratija kao kulturnog čoveka. Učestvovao je u takmičenjima
poezije, plesao, bavio se religijom.

 Ali on je radio mnoge stvari u svoju korist, na primer, proglasio neke ljude, koji se nisu povinovali
njegovoj volji, za pirate, i tako ih proveo kroz grad. Takođe je falsifikovao neka dokumenta, kada je
kineski trgovački brod prispeo u japansku luku i pokazao „naredbu cara“ ljudima koji su počeli da
proveravaju robu. Dokument je pokazivao da je brod pod jurisdikcijom Bizena, koji je upravljao Taira
klan.