HIGIJENA SANITARNIH PROSTORA

Sanitarni prostori u zdravstvenim ustanovama mogu se podeliti na:

 Sanitarne prostore za zaposleno osoblje,

 Sanitarne prostore za bolesnike, i
 Sanitarne prostore za posetioce zdravstvenih ustanova.

Sanitarni prostori za zaposleno osoblje

U svakoj zdravstvenoj ustanovi potrebno je da postoji dovoljan broj

prostora za higijenu u odnosu na broj i pol zaposlenih. Sanitarni prostori moraju
biti snabdeveni uredjajima i opremom neophodnom za sprovodjenje mera licne
higijene. Treba da imaju pretprostor sa lavaboom sa tekucom hladnom i toplom
vodom, slavinama iz kojih se pustanje vode aktivira bez dodira rukama (fotocelija,
nozna poluga i slicno), uredjaj za doziranje sredstva za pranje i dezinfekciju ruku
(da se aplikacija sredstva, po mogucnosti, vrsi bez dodira rukama) i drzac za
papirni ubrus. U pretprostoru je potrebno postaviti kantu za otpatke sa
poklopcem na nozni pogon u kojoj ce biti postavljena plasticna vreca sa trakom na
potezanje kojom ce se vreca cvrsto zatvoriti i koja ce onemoguciti rasipanje
otpadaka prikikom kasnijeg rukovanja vrecom. Nuznicka kabina treba da ima WC
solju sa pustanjem vode na nozni pogon, drzac za toaletni papir, vesalica za torbu i
licne stvari sa unutrasnje strane vrata i kantu za otpatke. Kupatilo treba da bude
sastavni deo sanitarnog prostora za zaposlene u kome treba da postoji tus kabina,
drzac za sapun (sa resetkom za cedjenje) ili tecno sredstvo za pranje i dezinfekciju,
drzaci za rucnik i vesalice za odecu.

Sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola treba da budu dostupna na

ulasku u svaku bolesnicku sobu, ili pored bolesnicke postelje, a zaposlenima treba

1
obezbediti dzepna pakovanja ovih sredstava kako bi se higijena ruku mogla
sprovoditi na nacin kako je preporuceno.

Sanitarni prostori za bolesnike

Opsta namera pri planiranju novih zdravstvenih ustanova i pri

rekonstrukciji ranije izgradjenih je da se poveca broj sanitarnih prostorija
namenjenih pacijentima u odnosu na smestajni kapacitet zdravstvenih ustanova.
Povecava se broj jednokrevetnih i dvokrevetnih soba sa pripadajucim sanitarnim
prostorom, a napusta se raniji concept izgradnje ge je vise soba sa vecim brojem
kreveta imalo zajednicki prostor. Minimalno je da u svakoj sobi postoji umivaonik
sa pripadajucim uredjajem za sredstvo za pranje i dezinfekciju ruku, drzacem za
papirni ubrus i kantom za otpatke sa plasticnom vrecom koja se moze na propisan
nacin zavezati, a optimalno je da svaka soba bude sa kompletnim sanitarnim
prostorom, tj. kupatilom. Kupatilo treba da ima lavabo sa tekucom hladnom i
toplom vodom, slavinama iz kojih se pustanje vode aktivira bez dodira rukama
(fotocelija, nozna poluga), uredjaj za doziranje sredstva za pranje i dezinfekciju
ruku (da se aplikacija sredstva, po mogucnosti, vrsi bez dodira rukama) i drzac za
papirni ubrus. Potrebno je postaviti kantu za otpatke sa poklopcem na nozni
pogon u kojoj ce biti postavljena plasticna vreca sa trakom na potezanje kojom ce
se vreca cvrsto zatvoriti i koja ce onemoguciti rasipanje otpadaka prilikom
kasnijeg rukovanja vrecom. WC solja treba da ima noznu polugu za pustanje vode,
a na prikladnom mestu treba da postoji drzac za toaletni papir i kanta za otpatke.
Tus kabinu treba upotpuniti sa cvrsto pricvrscenim drzacima za bolesnike prilikom
kupanja, drzacem za sapun (sa resetkom za cedjenje) ili uredjajem za doziranje
tecnog sredstva za pranje i dezinfekciju ruku, drzacem za rucnik i vesalicama za
odecu.

2
 Sanitarni prostori za posetioce

Sanitarni prostori za posetioce (njihov broj i raspored unutar zdravstvene

ustanove) projektuju se u odnosu na planiran maksimalni broj posetilaca u
odredjenom periodu (to se narocito odnosi na posetioce javno-zdravstvenih
ustanova, laboratorijskih sluzbi i sluzbi primarne zastite gde se ocekuje veliki broj
korisnika usluga). Sanitarni protor treba da bude odvojen za razlicite polove i
trebas da se sastoji iz pretprostora sa lavaboom i nuznicke kabine. Vrlo cesto se u
sanitarnim prostorijama zdravstvenih ustanova sakupljaju telesne izlucevine kao
uzorci za laboratorijska istrazivanja, te je od izuzetne vaznosti obezbedjenje
uslova za sprovodjenje propisane higijene ruku. Pretprostor sa lavaboom treba
obezbediti tekucom hladnom i toplom vodom, slavinama iz kojih se pustanje vode
aktivira bez dodira rukama (fotocelija, nozna poluga i slicno), uredjajem za
doziranje sredstva za pranje i dezinfekciju ruku (da se aplikacija sredstva, po
mogucnosti, vrsi bez dodira rukama) i drzacem za papirni ubrus. U pretprostoru je
porebno postaviti kantu za otpatke sa poklopcem na nozni pogon u kojoj ce biti
postavljena plasticna vreca sa trakom na povlacenje kojom ce se vreca cvrsto
zatvoriti i koja ce onemoguciti rasipanje otpadaka prilikom kasnijeg rukovanja
vrecom. Nuznicka kabina treba da ima WC solju sa pustanjem vode na nozni
pogon, drzac za toaletni papir, vesalicu za odecu i torbu sa unutrasnje strane vrata
i kantu za otpatke.

U javno-zdravstvenim ustanovama, laboratorijskoj sluzbi i sluzbi primarne

zastite gde se ocekuje veliki broj korisnika usluga, potrebno je prilikom planiranja
gradnje i rekonstrukcije takvih ustanova predvideti odgovarajuce smesten
sanitarni prostor za hendikepirana lica. Sirina ulaznih vrata, sirina nuznicke kabine,
visina WC solje, lavaboa i pribora unutar sanitarne prostorije moraju biti
prilagodjeni posebnim potrebama ovih lica. U nuznickoj kabini je potrebno
postaviti drzace koji ce omoguciti lakse koriscenje toaleta. Na ulaznim vratima u
ove prostore potrebno je postaviti nalepnice sa prikladnim simbolom ili oznakom
koji bi hendikepiranim licima, ali i ostalim korisnicima zdravstvenih ustanova,
ukazali na posebnu namenu ovih prostorija.

3
 Ciscenje i dezinfekciju sanitarnih prostora unutar zdravstvene ustanove
treba da sprovode cistacice koje tokom radnog vremena ne ucestvuju u
odrzavanju higijene kriticnih i polukriticnih povrsina i opreme koji zahtevaju
postupak sterilizacije i visok nivo dezinfekcije, niti ucestvuju u odrzavanju higijenje
prostora za raspodelu hrane.

HIGIJENA POVRSINA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Povrsine u zdravstvenim ustanovama mogu biti mikrobioloski zagadjene i

kao takve mogu biti rezervoar razlicitih patogenih mikroorganizama. Povrsine se
retko direktno povezuju sa prenosenjem infekcija na osoblje ili pacijente, a glavni
put prenosenja infekcija je preko kontakta ruku sa zaganjenim povrsinama. Stoga
je sprovodjenje higijene ruku zaposlenog osoblja i pacijenata osnova za smanjenje
incidencije infekcija u zdravstvenim ustanovama, ali je izuzetan doprinos i znacaj
odgovarajuceg i efikasnog postupka ciscenja i dezinfekcija svih povrsina.

Povrsine u zdravstvenim ustanovama se mogu podeliti na povrsine koje

dolaze u direktan kontakt sa pacijentima tokom lecenja i nege (medicinski i
hirurski instrumenti) i povrsine koje ne dolaze u direktan kontakt sa pacijentima,
osobljem i posetiocima zdravstvenih ustanova. Ova kategorija se dalje moze
razvrstati na povrsine za rukovanje medicinskim instrumentima i aparatima i
povrsine unutar prostorija kao sto su podovi, zidovi, povrsine namestaja i drugo.

Razliciti delovi zdravstvenih ustanova se ciste na razlicit nacin.

Administrativni deo zdravstvenih ustanova i delovi ustanove koji ne dolaze u
kontakt sa pacijentima odrzavaju se redovnom primenom metoda ciscenja u
domacinstvima. Delovi zdravstvene ustanove u kojima su smesteni pacijenti koji
nisu inficirani i nisu posebno osetljivi na infekcije odrzavaju se iskljucivo
postupkom vlaznog prebrisavanja (voda zagrejana na 80%C je korisno i efikasno
sredstvo), dok se odeljenja gde leze pacijenti posebnu opremu za svaku sobu.

4
Delovi bolnice za lecenje pacijenata visoko osetljivih na infekcije i odeljenja koja
zbog primene odredjenih procedura visoko koreliraju sa pojavom infekcija
(operacione sale, jedinice intenzivne nege, porodilista, odeljenja za prevremeno
rodjenu decu, jedinice za hemodijalizu) odrzavaju se ciscenjem i dezinfekcijom
koristeci posebnu opremu za sobu svakog pacijenta, najmanje jednom dnevno.
Svaka vidljivo zaprljana povrsina narocito krvlju ili drugim telesnim tecnostima
mora se ocistiti neposredno nakon sto je zaprljana.

Osnovni principi postupka ciscenja i dezinfekcija u zdravstvenim ustanovama

Principi ciscenja i dezinfekcija povrsina u zdravstvenim ustanovama zavise

od vrste povrsine i njene namene. Centar za prevenciju i kontrolu bolesti u SAD
(CDC) i Svetska organizacija (WHO) koriste Spauldingovu podelu medicinske
opreme i povrsina u zdravstvenim ustanovama na:

 kriticne,
 polukriticne, i
 ne kriticne.

Isti autor predlaze tri nivoa dezinfekcije za medicinsku opremu i povrsine koje
ne zahtevaju sterilizacije kao uslov sigurnog koriscenja:

 visok nivo,
 srednji nivo, i
 nizak nivo dezinfekcije.

5
 Rizik za prenosenje infekcije sa instrumenata i medicinske opreme zavisi od
sledecih faktora:

 vrste prisutnih mikroorganizama, njihovog broja i virulencije;

 vrste procedure – invazivna, neinvazivna i
 mesta na telu gde ce instrument biti primenjen; da li postoji samo kontakt
ili instrument probija sluzokozu ili kozu i da li je koza, odnosno sluzokoza
intaktna ili ne.

Ciscenje i dezinfekcija medicinske opreme

Kriticna oprema i povrsine

Svaki instrument ili oprema koja prodire u sterilno tkivo, sterilan telesni
prostor ili krvni sud mora biti sterilan (oprema za hirurske intervencije, invazivne
dijagnosticke i terapijske procedure, implantati i igle). Oprema zagadjena bilo
kojim mikroorganizmom, ukljucujuci i bakterijske spore , povezuje se sa visokim
rizikom za prenos infekcije. Najbolji nacin za sterilizaciju kriticne opreme koja je
termostabilna je sterilizacija vodenom parom pod pritiskom, dok se za
termolabilnu opremu koriste postupci sterilizacije etilen-oksidom ili drugim
hemijskim sredstvima koja se primenjuju na nizim temperaturama (sredstva na
bazi 2% glutaraldehida, 6% vodonik peroksida i slicno).

Polukriticna oprema i povrsine

Kada se instrumentom ili opremom ostvaruje kontakt sa nesterilnom

sluzokozom ili povredjenom kozom (oprema za anesteziju, respiratornu terapiju,
endoskopi i deo ginekoloske opreme) potrebno je obezbediti visok nivo
dezinfekcije. To se obezbedjuje postupkom pasterizacije ili hemijske dezinfekcije.

6
 Nekriticna oprema i povrsine

Dolaze u kontakt sa intaktnom kozom ili se ne ostvaruje dodir sa

pacijentom. Takva oprema nosi veoma mali rizik za prenosenje infekcija i zahteva
nizak nivo dezinfekcije ili samo ciscenje. U ovu grupu ubrajaju se povrsine
bolesnickog namestaja, posteljina, pribor za jelo, neki aparati, kao sto je aparat za
merenje pritiska i slicno.

Postupak ciscenja treba da bude prvi korak, kako u procesu sterilizacije tako
i u procesu dezinfekcije medicinske opreme, instrumenata i povrsina. Postupak
ciscenja podrazumeva uklanjanje organskih materija i vidljive necistoce
mehanickim postupcima prebrisavanja i ribanja, uz dodatak deterdzenata i
povrsinskih aktivnih materija, koje uz ispiranje vodom dovode do uklanjanja
velikog broja mikroorganizama sa tretiranih povrsina. Ukoliko postupak ciscenja
nije odgovarajuce sproveden, uspesnost narednih postupaka dezinfekcije ili
sterilizacije moze biti ugrozena.

Dezinfekcija visokog nivoa smatra se prihvatljivim standardom za tretman

polukriticnih medicinskih instrumenata koji su osetljivi na delovanje visokih
temperature, kao sto su savitljivi fiberopticki medicinski instrumenti. Postize se
primenom mocnih sporocidnih hemijskih sredstava kao sto su glutaraldehid ili
vodonik peroksid koji inaktiviraju sve vegetativne oblike bakterija, mikrobakterija,
virusa, gljivica i neke bakterijske spore. Medjutim, kako su ova sredstva visoko
toksicna, njihova upotreba je ogranicena i rezervisana samo za strogo odredjene
indikacije. Preporucuje se ispiranje opreme sterilnom vodom nakon primene ovih
sredstava.

Dezinfekcija srednjeg nivoa ostvaruje se primenom sredstava koja sadrze

hlor, alkohol, neke fenole ili jodofor.

Sanitajzeri su sredstva koja smanjuju broj mikroorganizama na zdravsteno

prihvatljiv nivo, a koriste se u postupku ciscenja u zdravstvenim ustanovama.

7
 Izbor dezinfekcionog sredstva i nacin njegove primene treba da budu
uslovljeni vrstom i osetljivoscu povrsine, vstom i brojem mikroorganizama,
potencijalnom zaprljanoscu povrsine telesnim tkivima i tecnostima, potrebnim
nivoom dezinfekcije, tehnickim karakteristikama i efikasnoscu dezinfekcionog
sredstva, stavom i uputstvom nadlezne zdravstvene ustanove, kao i iskustvom i
obucenoscu osobe koja neposredno izvrsava poslove ciscenja i dezinfekcije
povrsina u zdravstvenim ustanovama.

Stomatoloski instrumenti i oprema

Stomatoloski instrumenti, koji prodiru u meka tikiva ili kostano tkivo,

klasifikuju se kao kriticni i trbga da budu sterilisani ili da budu za jednokratnu
upotrebu nakon koje se na propisan nacin uklanjaju. Stomatoloski instrumenti koji
dolaze u kontakt samo sa sluzokozom usne supljine svrstvaju se u grupu
polukriticnih, ali ih je, takodje, potrebno sterilisati. Samo ukoliko instrumenti
mogu biti osteceni postupkom sterilizacije, mogu biti podvrgnuti dezinfekciji
visokog nivoa. Nekriticne povrsine treba da budu dezinfikovane izmedju svakog
pacijenta sredstvom srednjeg ili niskog nivoa dezinfekcije.

Ciscenje i dezinfekcija povrsina u prostorijama

Ciscenje i dezinfekcija povrsina u prostorijama, pre svega, podrazumeva

odgovarajuce ciscenje, odnosno uklanjanja prasine i necistoce postupkom
prebrisavanja i ribanja. Suva sredina povrsine i suvih povrsina pogoduje
odrzavanju i razmnozavanju gram-pozitivnih koka (koagulaza negativne
stafilokoke, npr.), dok vlazne i zaprljane povrsine pogoduju rastu i razmnozavanju
gram-negativnih bacila i gljivica. Vecina povrsina zahteva ciscenje vodom i
sapunom ili deterdzentom ili dezinfekcionim sredstvom, u zavisnosti od tipa
prostorije, vrste povrsine i vrste i stepena njene zaprljanosti. U tu svrhu potrebno

8
je koristiti dovoljan broj opranih i osusenih krpa ili brisaca, kao i sveze spravljene
rastvore dezinfekcionog sredstva ili deterdzenta koji ce se dovoljno cesto menjati.
Ostale prihvatljive metode, osim vlaznog prebrisavanja pogodnim aparatima uz
minimalan kontakt rukama, jesu i vlazno usisavanje i suvo prebrisavanje
elektrostatskim materijalima.

Ciscenje i dezinfekcija povrsina uprljanih krvlju i telesnim tecnostima

Ciscenje i dezinfekcija povrsina uprljanih krvlju i telesnim tecnostima

neposredno nakon kontaminacije, osnovna je mera za sprecavanje infekcija,
narocito HBV, HCV, HIV uzrocnicima. Rastvor natrijum-hipohlorita je jeftino i
efikasno sredstvo sirokog spectra delovanja koje se moze koristiti u svrhu
dezinfekcije na ovaj nacin kontaminiranih povrsina, uz obavezno sprovodjenje
mera predostroznosti i koriscenje licne zastitne opreme.

Povrsine zaprljane manjom kolicinom krvi ili telesnih sekreta ili ekskreta
mogu se ocistiti i potom dezinfikovati dezinfekcionim sredstvom srednjeg nivoa.
Kada su povrsine zaprljane vecom kolicinom krvi i telesnih tecnosti, potrebno je
prvo ukloniti vidljivu necistocu upijajucim materijalom (najbolje upijajucom
hartijom koja ce se na adekvatan nacin ukloniti) i potom povrsinu natopiti
dezinfekcionim sredstvom (rastvorom natrijum-hipohlorita, npr.) i ostaviti da
sredstvo deluje u odgovarajucem kontaktnom vremenu.

Madraci i jastuci zasticeni plasticnim presvlakama vlazno se prebrisavaju

rastvorom neutralnog deterdzenta. Madraci be plasticne zastite koji su
kontaminirani telesnim izlucevinama i krvlju treba da budu ocisceni i dezinfikovani
vodenom parom, a jastuci oprani propisanim postupkom u vesernici ili
odgovarajuce hemijski ocisceni i dekontaminirani.

Zaposleni u laboratorijama, operacionim salama i zaposleni u bolnickim

odeljenjima, posebno na odeljenjima za lecenje i smestaj (izolaciju)
imunokompromitovanih osoba, treba da budu edukovani kroz povremene

9
treninge u postupcima i procedurama za odrzavanje higijene povrsina u
zdravstvenim ustanovama kao deo sveobuhvatne edukacije u sprecavanju
intrahospitalnih infekcija.

RADNA ODECA ZAPOSLENIH U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA

Radna odeca i obuca zaposlenih u zdravstvenim ustanovama

Radna odeca i obuca osoba zaposlenih u zdravstvenim ustanovama nosi se

za vreme obavljanja radnih zadataka i ne sme da se koristi van ustanove, a u
odredjenim situacijama ni van radnih prostorija zaposlenog lica (operacioni blok,
previjalista, jedinice intenzivne nege, odeljenje sterilizacije, hemodijalize,
infektivna odeljenja, odeljenja sa protektivnom izolacijom, odeljenja za opekotine
i slicno).

Radna odeca treba da pokriva svu drugu odecu i veci deo povrsine tela. Za
muskarce treba da se sastoji iz para pantalona i gornjeg dela sa kratkim rukavima,
a za zene se preporucuje ista radna odeca ili komplet sa suknjom. Sto je suknja
duza, pruza bolju zastitu. Radna odeca treba da bude od materijala koji se moze
lako dekontaminirati, najbolje pranjem u vodi na minimalnoj temperature od
80%C sa deterdzentom sa aktivnim kiseonikom. Najpogodniji material za izradu
iniformi u zdravstvenim ustanovama je pamuk ili drugi material koji se moze prati
na opisan nacin. Zaposleno osoblje mora imati dovoljan broj uniformi na
raspolaganju, posto je potrebno da se uniforma menja najmanje 2-3 puta
nedeljno, ili svakodnevno, ukoliko zaposleni obavlja poslove nege pacijenata.
Ukoliko dodje do vidljivog prljanja odece, ili su vrseni poslovi kod kojih je moglo
doci do zagadnjenja radne odece, ona se mora odmah zameniti novom, i ukoliko
je potrebno, vise puta tokom radnog vremena.

10
 Pranje radnih uniformi, a narocito kontaminiranih, treba da bude
organizovano od strane zdravstvene ustanove, sa tacno definisanim uslovima za
prikupljanje, odlaganje, transport prljavih uniformi i cuvanja i raspodele cistih
uniformi. Kucno pranje radne odece se moze dopustiti samo za uniforme koje nisu
zaprljane krvlju i telesnim izlucevinama, uz jasna uputstva radnicima o mogucim
rizicima i postupku sa koriscenom radom odecom.

Koriscenje licne zastitne opreme

Koriscenje licne zastitne opreme obezbedjuje stvaranje fizicke prepreke

izmedju zdravsvenog radnika i mikroorganizama. Oprema onemogucava
zagadjenje ruku, ociju, kose, odece i obuce i sprecava prenosenje
mikroorganizama na druge pacijente i osoblje. Licna zastitna oprema ukljucuje
rukavice, zastitne naocare, masku, kecelju, zastitnu odecu (haljinu), kapu i zastitne
navlake za obucu i nosi se kada za to postoje indikacije.

Licnu zastitnu opremu treba da nose radnici koji sprovode negu pacijenata i
koji su tokom obavljanja radnih zadataka u situaciji da dodju u neposredan
kontakt sa krvlju, telesnim tecnostima, ekskretima i sekretima, pomocno osoblje,
cistacice i osoblje koje rukuje koriscenim i zagadjenim bolnicki vesom,
laboratorijsko osoblje koje rukuje uzorcima i clanovi porodica koji ucestvuju u nezi
ili tokom posete mogu doci u direktan kontakt sa krvlju, telesnim tecnostima,
sekretima i ekskretima obolelih.

Zastitne naocare je potrebno nositi kada je prisutan rizik od prskanja krvi ili
drugih telesnih tecnosti i nose se sa ciljem zastite sluzokoze ociju. Mogu biti za
jednokratnu upotrebu, kada se na propisan nacin odlazu i za visekratnu upotrebu
kada ih je potrebno dekontaminirati po uputstvu proizvodjaca.

Nosenje maski se preporucuje u odredjenim situacijama. Maska se nosi sa

ciljem da zastiti sluzokozu gornjih respiratornih puteva tokom poslova u kojim
postoji verovatnoca direktnog kontakta sa krvlju, telesnim tecnostima, ekskretima

11
i sekretima i kod povecanog rizika za prenosenje infekcija kapljicnim putem.
Maske za jednokratnu upotrebu se ne smeju koristiti vise puta i potrebno ih je
odloziti na propisan nacin.

Nosenje rukavica CDC preporucuje zdravstvenim radnicima sa ciljem:

 licne zastite od prenosenja infekcija sa pacijenata,

 prevencije prenosa flore osoblja na pacijente,
 smanjivanja kontaminacije ruku osoblja i prenos flore sa pacijenta na
pacijenta.

Rukavice se skiraju odmah nakon nege ili kontakta sa pacijentaom i koriste se

iskljucivo za jednokratnu upotrebu (rukavice nikada ne treba prati i ponovo
koristiti).

HIGIJENA BOLNICKOG VESA

Rublje za pranje u zdravstvenim ustanovama obuhvata krevetske carsave i

prekrivace, peskier, licnu odecu, pidzame pacijenata, uniforme, odecu za ribanje,
hirursku odecu i plahte za hirurske zahvate. Sav prljav ves moze biti izvor
znacajnog broja patogenih mikroorganizama i postoji rizik za prenos bolesti za
vreme razlicitih manipulacija sa prljavim bolnickim vesom. Postojanje kontrolnih
postupaka i mera moze znacajno smanjiti mogucnost prenosenja bolesti usled
nehigijenskog postupanja sa bolnickim vesom.

12
 Epidemiologija i opsti principi kontrole infekcije

Kontaminirani bolnicki ves uvek sadrzi veliki broj mikroorganizama

poreklom od krvi, koze, stolice, urina, povracenog sadrzaja i ostalih telesnih tkiva i
tecnosti. Kada je rublje veoma zaprljano sa moguce zaraznim telesnim
materijama, onda sadrzi mnostvo bakterija cak 106 do 108 kolonija (jedinica)
bakterija na 100cm2 tkanine. Higijenski nepravilno postupanje sa bolnickim vesom
omogucuje prenos bolesti (tresenje zaprljanje tkanine). Bakterije (Salmonella spp.,
Bacillus careus), virusi (hepatitis B virus, HBV), gljivice (Microsporum canis) i
ektoparaziti (scabies) mogu se preneti putem kontaminirane tkanine na radnike
putem:

 direktnog kontakta,
 vazduhom koji sadrzi aerosole nastale prilikom sortiranja
kontaminiranog bolnickog vesa.

Kontaminirani ves se definise kao “ves koji je zaprljan sa krvlju ili nekom
drugom moguce zaraznom materijom ili sadrzi druge opasnosti”.

Objekti za pranje vesa su obicno podeljeni u dva posebna prostora:

 prljavi prostor za primanje i rukovanje prljavim vesom,

 visti prostor za rukovanje cistim vesom.

Da bi se potpuno smanjila mogucnost nakadne kontaminacije cistog vesa,

prljavi prostor treba da ima nizi vazdnusni pritisak od pritiska u odnosu na cisti
prostor. Radnici koji rade u bolnickoj perionici treba da nose prilagodjenu
radnu odecu (rukavice, cizme, zastitnu odecu) da bi se zastitili od prljavog i
kontaminiranog vesa. Oprema za pranje treba da se koristi i odrzava prema
uputstvima proizvodjaca da bi se prevenirala mikrobioloska kontaminacija
sistema za pranje.

13
 SKUPLJANJE, PRENOS I SORTIRANJE KONTAMINIRANOG VESA

Proces pranja pocinje preuzimanjem iskoristenog vesa i odece iz prostora

gde se kontaminacija desila, obuhvatajuci (ali i ne ogranicavajuci samo na to)
bolesnicke sobe, hirurske/operacione prostore i laboratorije. Rukovanje
kontaminiranim vesom uz minimum rasipanja i protresanja moze prevenirati
sirenje infektivnih cestica u prostor gde borave pacijenti. Sortiranje i pranje
vesa u prostoru gde se desila kontaminacija nije dozvoljeno. Kontaminirani
tekstil i odeca stavljaju se u vrece ili drugi pogodan oblik u prostoru gde se
dogodila kontaminacija. Obicne vrece koje se mogu zatvoriti zatezanjem,
dovoljne su ako je ves suv, ukoliko je ves mokar potrebne su nepropusne
vrece. Vrece napunjene kontaminiranim vesom moraju biti vidljivo i jasno
obelezene, sa njima se mora oprezno postupati sve dok s ene odnesu u
perionicu. Ves iz specijalno izolovanih bolnickih prostora nije kontaminiran vise
od prljavog vesa iz drugih delova bolnice.

Vrece sa prljavim vesom mogu se prenositi do perionice, u, za tu namenu

posebno napravljenim kontejnerima koji zahtevaju pravilnu upotrebu i
odrzavanje, a vazdusni pritisak u njima treba da je negativan da bi se sprecilo
sirenje mikroorganizama vazduhom. Potrebno je voditi racuna da se vrece za
prljavo rublje dobro zatvore, ako ipak ispadne komad prljavog vesa, ne treba
ga vracati u kontejner vec u novootvorenu vrecu za prljavo rublje.

Baneba zdravstvenog objekta definise tacku razdvajanja i sortiranja prljavog

vesa. Sortiranje vesa pre pranja stiti masine i ves od cvrstih predmeta (igle,
spricevi, svojina pacijenata) i smanjuje mogucnost naknadne kontaminacije
cistog vesa. Odgovarajuca zastitna odeca radnika, te pravilna ventilacija cuvaju
zdravlje zaposlenih u perionici bolnickog vesa.

Pranje toplom vodom je najefikasniji metod dezinfekcije bolnickog vesa.

Perionice vesa, uobijaceno su, najveci potrosaci tople vode u zdravstvenim
ustanovama, trose oko 55% do 75% tople vode u zdravstvenim ustanovama i
oko 10% do 15% energije. Nekoliko studija je pokazalo da nize temperature

14
vode, od 22oC do 25oC mogu smanjiti mikrobiolosku kontaminaciju kada se
pazljivo odmere i kontrolisu kolicine deterdzenata i dodataka pranju. Peglanje
rublja je dodatni cinilac smanjenja broja mikrobioloskih organizama.

Posle zavrsenog pranja, susenja i peglanja, ves se presuje, sortira i pakuje,

transportuje, raspodeljuje i smesta nacinom koji obezbedjuje cuvanje
postignute cistoce. Cisti/sterilni ves se od perionice vesa do zdravstvene
ustanove prenosi transportnim sredstvom koje omogucuje razdvajanje
cistog/sterilnog vesa od prljavog. Cist, nepokriven ves mora se cuvati na cistom
mestu u kratkom vremenskom period, zasticen od prljanja i vlage.

Pravilno odrzavanje masina za pranje vesa predstavlja uslov dobrog pranja

vesa i ispravnosti masina za pranje. Dezinfekcija masina z apranje vesa nije
neophodna ukoliko se ispostuje propisan nacin pranja:

 fizicko odstranjivanje kasastih (feces) i cvrstih zaprljanosti pre pranja u

masini za pranje vesa,
 pravilnu upotrebu temperature vode za pranje, deterdzenata i dodataka
za pranje vesa.

15
 Literatura:

 Budimirka Novakovic i Vera Grujic (Higijena i zdravstveno vaspitanje)

 Larson E. APIC Guideline for hand washing and hand antisepsis in health-
care settings. 1995.
 www.pubmed.com
 Higijena za srednju medicinsku skolu

16