Школа

Наставни предмет Физика

Разред Други

Датум реализације

Наставник

ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 58

Наставна тема Молекулске силе и агрегатна стања

Наставна јединица Дијаграми прелаза

Тип часа Обрада

Циљ часа Усвајање знања о p-T дијаграмима, односно фазним дијаграмима.
Образовни задаци – Разумевање и усвајање основних појмова везаних за фазне
дијаграме и криве фазних прелаза.
– Упознавање са примерима у којима су ови појмови од значаја.
Функционални – Развијање способности увиђања каузалних промена и односа у
задаци природи.
– Развијање осетљивости за уочавање и формулисање проблема.
– Развијање смисла за трагањем и истраживањем појава и процеса у
природи.
– Развијање способности уопштавања на основу добијених података
– Развијање способности слушања.
– Развијање вештине уочавања и препознавања.
– Развијање логичког мишљења.
– Развијање аналитичког мишљења.
– Увежбавање бележења.
Васпитни задаци – Развијање одговорности, тимског рада и сарадничког духа.
Кључни појмови фазни дијаграм, крива фазних прелаза, крива топљења, крива испаравања,
крива сублимације, тројна тачка
Образовни 2.ФИ.1.2.2, 2.ФИ.2.2.3, 2.ФИ.3.2.1.
стандарди
Облици рада Фронтални
Наставне методе монолошко-дијалошка
Наставна средства уџбеник (М. Радојевић, Физика 2 – уџбеник за други разред гимназије,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2016), табла, видео пројектор, компјутер
Место извођења Учионица
наставе
Корелација Математика, физика за основну школу, биологија, географија, свакодневни
живот
Литература и  Љ. Ристовски, Физика 1 – уџбеник за први разред гимназије,
додатни материјал за Издавачка кућа Klett, Београд
наставнике  Љ. Нешић, Физика 1 – приручник за наставнике, Издавачка кућа
Klett, Београд
 М. Радојевић, Физика 6, Издавачка кућа Klett, Београд, 2015
 уџбеник (М. Радојевић, Физика 2 – уџбеник за други разред
гимназије, Издавачка кућа Klett, Београд, 2016)
 Приручник (М. Нагл, Физика 2 – Приручник за наставнике физике
за други разред гимназије)
 Др Драгољуб Белић, Марина Радојевић, Физика 3 – уџбеник за
трећи разред гимназија природно-математичког и општег смера,
Издавачка кућа Klett, Београд, 2014.
 Марина Радојевић, Физика 8 – уџбеник за осми разред основне
школе, Издавачка кућа Klett, Београд, 2013.
 Уџбеници за студије физике
Литература и  М. Радојевић, Физика 2 – уџбеник за други разред гимназије,
додатни материјал за Издавачка кућа Klett, Београд, 2016.
ученике
Напомене

ТОК ЧАСА
Уводни део Кроз разговор подсетити ученике на:
часа - Агрегатна стања која постоје у природи
(10 минута) - Преласке супстанције из једног агрегатног стања у друго
- Фазне трансформације између течног и гасовитог стања, чврстог
и течног, чврстог и гасовитог стања.
Главни део часа Фаза супстанције пре свега зависи од њене температуре и спољашњег
(30 минута) притиска. Графички приказ зависности фазног стања од температуре и
притиска назива се фазни дијаграм.

Дијаграм је подељен кривама фазних прелаза на три области које представљају

чврсто, течно и гасовито стање. Свака од три криве на дијаграму показује
парове вредности притиска и температуре при којима су две фазе у равнотежи.
Кривом топљења, односно очвршћавања (зелена линија) приказани су
услови равнотежног стања чврсте и течне фазе. Она има благо позитиван нагиб
за супстанције чија се запремина топљењем повећава (пуна зелена линија), док
је за остале, каква је нпр. вода, нагиб благо негативан (испрекидана зелена
линија).
Због специфичне кристалне структуре, молекули воде у кристалној решетки
(леду) налазе се на већем растојању него у течној води. Густина воде највећа је
на 4°C, док је густина леда мања па зато плута на води. Код већине
супстанција, повећањем притиска благо се повећава и температура топљења,
док код воде опада. Зато се лед може растопити повећањем притиска без
довођења топлоте (режелација).

Крива испаравања односно кондензације (плава линија) карактерише прелаз

између течног и гасовитог стања. Са ње се могу одредити, на пример,
температуре кључања при различитим притисцима. Завршава се критичном
тачком на којој се губе разлике између течне и гасовите фазе.

Крива сублимације (црвена линија) одређује равнотежно стање чврсте и

гасовите фазе. Непосредни прелазак из чврстог стања у гас одвија се само при
ниским притисцима. Криве фазних прелаза секу се у једној тачки која се назива
тројна тачка. Тројном тачком одређени су притисак и температура
супстанције када су истовремено присутне све три фазе у равнотежи

Тројна тачка на фазном дијаграму показује притисак и температуру

супстанције која се истовремено налази у све три фазе.

Свака супстанција има свој карактеристичан фазни дијаграм који се добија на

основу експерименталних мерења, но ипак се могу уочити неке правилности
које важе за већину супстанција. При нормалном атмосферском притиску, тела
загревањем прелазе из чврстог стања у течно, а потом из течног у гасовито.
Међутим, ако је притисак нижи од притиска у тројној тачки pT, изобарским
загревањем чврсто тело директно прелази у гас. Такође, при температури већој
од TT, ако се повећава притисак прелаз се одвија из гасовите фазе у течну а
 потом у чврсту. На ниским температурама, гасовито стање егзистира само ако
је притисак изузетно низак.

Вредности за тројну тачку воде су: pT = 611,8 Pa и TT = 273,16 K. Процеси

сублимације и депозиције одвијају на температурама нижим од 0°C при
изузетно ниским притисцима.

Завршни део У разговору са ученицима укратко поновити изложено градиво и разјаснити

часа евентуалне недоумице и нејасноће.
(5 минута)
За домаћи ученици треба да одговоре на питање 4.31 из уџбеника.

ИЗГЛЕД ТАБЛЕ