УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ - ЛЕПОСАВИЋУ

Писана припрема
за наставни час из предмета Природа и друштво

Ментор:
Студент:
Проф. др Слађана Видосављевић Милица Радовановић РН 02/19
 Лепосавић, 2022.

ОПШТИ ПОДАЦИ
Датум одржавања часа: 22.11.2022.
Назив школе: ОШ “Лепосавић”
Разред и одељење: III-2
Име и презиме учитељице: Наташа Радосављевић
Име и презиме студента: Милица Радовановић

МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Назив предмета: Природа и друштво
Наставна тема: Веза живе и неживе природе
Наставна јединица: Течно, чврсто и гасовито стање.
Кружење воде у природи
Тип часа: Обрада
Наставна средства: Илустрације, уџбеник, свеска, оловка
Наставне методе: Монолошка, дијалошка, илустративно-
демонстративна
Наставни облици: Фронтални, индивидуални
Циљ часа: Проширивање знања о агрегатним
стањима воде; Упознавање ученика са
процесом кружења воде у природи;
Развијање основних појмова код
процеса кружења воде у природи;
Развијање пажње, опажања и
закључивања код ученика
Задаци часа:
1. Образовни: Проширивање знања о различитим
стањима воде, о процесима загревања
и испаравања и о променама у
стањима воде до којих они доводе;
упознавање ученика са процесима
кондензације и кружења воде у
природи и са међусобном повезаношћу
процеса испаравања и кондензације;
2. Функционални: Развијање способности запажања
својстава процеса кружења воде у
природи у свакодневним ситуацијама;
Оспособљавање ученика да стечена
знања примене у пракси
3. Васпитни: Развијање одговорног односа према
природи; Стварање пријатне
атмосфере за рад
Исходи часа: Ученици су научили основне појмове о
процесу кружења воде у природи;
Научили су да опажају својства
процеса кружења воде у свакодневним
ситуацијама
Литература: Лазаревић, Ж. и Банђур, В. (2001).
Методика наставе природе и
друштва, Учитељски факултет,
Београд
Бојовић, В., Тривић, Д., Богдановић,
В., Инђић, Љ. (2019). Уџбеник за
трећи разред основне школе, Београд:
Вулкан знање.

ОРГАНИЗАЦИЈА (СТРУКТУРА) ЧАСА

Уводни део часа:  Представљање
(5-7 минута)  Провера домаћих задатака
 Песма о води
 Најава наставне јединице и
записивање наслова на табли
Главни део часа:  Разговор о агрегатним стањима
(28-30 минута) воде
 Процес кружења воде у природи
Завршни део часа:  Закључак на основу илустрације
(6-8 минута)

ТОК ЧАСА:
Уводни део часа: Добар дан, децо! Моје име је Милица
(6-8 минута) Радовановић, ја сам студент четврте
године Учитељског факултета и на
данашњем часу Природе и друштва ја
ћу мењати вашу учитељицу,
дружићемо се, надам се лепо слагати и
научити нешто ново.
Хајде за почетак да видимо да ли сте
имали нешто за домаћи задатак?
(Очекивани одговор: Да.) Вршим
проверу домаћих задатака.
Након тога слушамо песму о води.
(Прилог 1.) Након песме следи
разговор о њој. О чему говори песма?
(Ова песма говори о води.) Шта је
вода? ( Вода је течност без боје,
мириса и укуса.) Због чега је она
значајна? ( Значајна је зато што је она
један од основних услова за живот. Без
воде живот на Земљи не би постојао.)
Шта је у овој песмици човек научио од
воде? (Да вода кружи.)
Шта мислите о чему ћемо на
данашњем часу говорити? (Очекивани
одговор: На данашњем часу
говорићемо о води.)
 Тако је!
Наша данашња лекција је “Течно,
чврсто и гасовито стање. Кружење
воде у природи”.
Главни део часа: Записујем наслов на табли, а ученици
(28-30 минута) у својим свескама.
Затим водим разговор са ученицима:
Све што се налази око нас, а што није
направио човек је природа. Природа је
све оно што нас окружује. Набројимо
шта све чини природу. (реке, шуме,
планине, поља, животиње, море, лед,
биљке, људи.) Природа се дели на
живу и неживу природу, набројимо
шта чини једно, а шта друго. Живу
природу чине биљке, животиње и
људи. А неживу природу чине Сунце,
вода, ваздух и земљиште. На планети
Земљи највећи део површине
прекривен је водом. Вода је значајна за
сва жива бића, она је услов живота на
Земљи.
Где све има воде у природи?
(Очекивани одговор: Вода се налази
свуда око нас, у рекама, барама,
језерима, у живим бићима.)
Која су стања воде? (Очекивани
одговор: Вода се може наћи у три
стања: чврсто, течно и гасовито.)
Објашњавам појам агрегатна стања,
записујем на табли.
Приказујемо различита стања воде.
(Прилог 2.) Вода се најчешће налази у
течном агрегатном стању (вода коју
пијемо) али под утицајем различитих
температура мења своје стање.
(Прилог 3. ) Вода из течног стања,
хлађењем прелази у лед. На ниским
температурама испод нула степени
вода из течног стања прелази у чврсто
стање, односно у лед. Овај процес
назива се замрзавање воде. Када се
загрева лед се топи и из чврстог стања
поново се враћа у течно, вода тако
поново постаје течност. Топљење је,
дакле, процес супротан замрзавању.
Температура при којој лед прелази у
тећно агрегатно стање назива се
температура топљења. Када загрејемо
воду на високој температури, она
кључа и испарава - претвара се у
гасовито стање, односно у водену
пару. Температура на којој вода кључа
назива се температура кључања. При
нормалном атмосферском притиску,
температура топљења леда износи
нула степени, а температура кључања
воде је 100 степени целзијусових.
Хлађењем водене паре она поново из
гасовитог стања прелази у течно
стање. Овај процес назива се
кондензовање. Постоји још један
процес који се назива сублимација и
представља прелазак воде из чврстог
директно у гасовито агрегатно стање.
Зими, када се влажан веш остави
напољу, вода на тканини се замрзне, а
веш се, под одређеним спољашњим
условима осуши. Тада вода из чврстог
агрегатног стања прелази директно у
гасовито стање.
Промене агрегатног стања воде стално
се дешавају у природи и повезане су са
сталним кретањем воде. Приказујем
сликовито процес кружења воде у
природи. Циклус кружења воде у
природи постоји милијардама година и
сав живот на земљи зависи управо од
њега. Без тог процеса наша планета би
представљала неподесно место за
живот. (Прилог 4) Задајем ученицима
задатак да нацртају и напишу процес
кружења воде у својим свескама:
1. Сунце загрева сву воду на Земљи.
2. Вода из земљишта, потока, река,
језера, мора под утицајем Сунца
испарава и претвара се у водену пару,
а затим се подиже у ваздух.
3. Водена пара се у ваздуху постепено
хлади и формира облаке.
4. Водена пара прелази у течно стање и
тако настаје киша. Уколико је ваздух
веома хладан, водена пара се смрзава и
настаје снег или град
5. Вода у облику кише, снега или града
пада на земљу.
6. Вода се слива поново у реке, потоке,
језера, мора и земљиште одакле
наставља циклус кружења воде у
природи.
 Пар пута објашњавам процес кружења
воде у природи. Затим изводим пар
ученика да ми они понове.
Након тога водимо разговор о
следећем:
На који начин човек учествује у
процесу кружења воде у природи?
(Пије, наводњава биљке које гаји, поји
домаће животиње.)
Да ли човек може штетно да утиче на
воду и њено кружење у природи?
Како? (Да. Многе реке и језера човек је
загадио отпацима и отровним
течностима. Уље из аутомобила,
отровна средства за заштиту од
штеточина загађују воду.)
Како животиње учествују у процесу
кружења воде у природи? (Животиње
пију воду, али и уносе воду у
организам путем хране.)
Како биљке учествују процесу
кружења воде у природи? (Биљке воду
упијају из земље преко корена тако се
хранећи.)
Завршни део часа: На основу илустрације на хамеру и
(5-7 минута) стеченог знања на часу о кружењу
воде у природи, ученици треба да
смисле и кажу шта би рекли: река,
облак, биљка, животиња и земљиште.
Кажем им да свако од њих изабере шта
жели да буде и да напише шта мисли, а
после ћу прозвати пар ученика да
изађу испред табле и прочитају
написано. (Прилог 5)
Нпр. Облак: Створићу кишу за тили
час, нека пада цео дан, ипак сам ја
одговоран за процес кружења воде.
Биљка: Хвала ти кишо, била си ми
потребна да мало порастем и да
учествујем у процесу.
Животиња: Ожеднели смо сви,
дођосмо да се напијемо воде, још поче
и киша, дивота! Диван процес
кружења.
Земљиште: Ох, тако ми је била
потребна ова киша, да се мало
опоравим, суша је била данима.
Процес кружења је створен.
Река: Од силне кише сам набујала али
ћу помоћи у процесу кружења.
 ИЗГЛЕД ТАБЛЕ
Течно чврсто и гасовито стање. Кружење воде у природи

Вода се у природи може наћи у три агрегатна стања: чврсто, течно и гасовито.
Агрегатно стање воде - Израз који се користи да опише стање у коме вода може
да се нађе у природи под одређеним спољашњим условима, а то су температура
и ваздушни притисак.
Промене агрегатног стања:
из течног у гасовито - испаравање,
из гасовитог у течно - кондензација,
из течног у чврсто - смрзавање,
из чврстог у гасовито - сублимација.

ПРИЛОЗИ
Прилог 1.
ВОДА
Када је на Земљу вода стигла,
Почела свуда да се мота,
Прах и пепо на ноге дигла
И најавила биће живота.

Од тада Земљом вода влада,

Реке, језера, мора, баре,
Ледена брда, снег и иње,
Облак и магла у виду паре..

И све то ради, све то служи...

Човек од Воде учи одавно
И све се креће и све кружи
И ништа није водоравно.

Све реке на земљи

Теку и жуборе,
Кад стигну до ушћа
Зароне у море.

На том истом ушћу

Скоро истог трена,
Реке буду морски
Таласи и пена.

А онда се реке
 Из те слане баре,
Подижу до неба
У облику паре.

Облаци се потом
Ужурбано сјате
И до задње капи
На земљу их врате.

..\Downloads\Govor 054.m4a
Прилог 2.
Слике чврсто, течно и гасовито стање

Прилог 3.

Прилог 4.
Прилог 5.