You are on page 1of 6

Методика наставе природе и друштва 2

Писана припрема за 1. испитни час

проф. др Нада Вилотијевић Студент:


асист. Ивана Петровић Сања Масловарић 0014/2018

Београд, децембар 2021.


ОПШТИ ПОДАЦИ
Школа: Краљ Петар I
Разред и одељење: 2/3
Учитељ ментор: Анита Гвоздић
Час по реду: 4.
Датум одржавања часа: 9.12.2021.
МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Наставни предмет: Свет око нас
Наставна тема: Разноврсност природе
Наставна јединица: Воде у насељу и околини
Циљ наставне јединице: Утврђивање знања о површинским водама
(текућим и стајаћим), њиховим облицима, врстама
и елементима; оспособљавање ученика за њихово
разликовање; развијање одговорног односа према
водама у насељу и околини.
Оперативни задаци наставне јединице

Образовни задаци:  Утврђивање знања о основним


карактеристикама површинских вода
(текућих и стајаћих) у централном делу
часа.
 Утврђивање знања о врстама стајаћих и
текућих вода и њиховим специфичностима
у централном делу часа.
 Утврђивање знања о деловима речног тока у
централном делу часа.
 Продубљивање знања о сличностима и
разликама међу врстама текућих и стајаћих
вода у централном и завршном делу часа.
 Упознавање ученика са степеном
угрожености вода од загађења.

 Развијање свести код ученика о значају вода


Васпитни задаци: и њиховог очувања од негативних утицаја и
загађености.
 Развијање интересовања и радозналости код
ученика за сазнавање о природном
окружењу.
 Развијање културе слушања саговорника.

Функционални задаци:  Оспособљавање ученика за разликовање


текућих и стајаћих вода у 2. и 3. задатку на
радном листићу, као и у етапи
систематизације у завршном делу часа.
 Оспособљавање ученика за распоред и
разликовање делова тока вода у 1. и 5.
задатку, као и у етапи часа систематизације
у завршном делу часа.
 Оспособљавање ученика за оријентацију у
простору: одређивање леве и десне стране
обале у 4. задатку на радном листићу.
 Оспособљавање ученика за уочавање
узрочно последичне везе: ако се вода (брзо)
креће, покренуће воденични точак у етапи
систематизације у завршном делу часа.

Исходи наставне јединице:  Ученици су утврдили знања о површинским


водама (текућим и стајаћим), њиховим
облицима, врстама и елементима;
оспособили су се за њихово разликовање;
дат је допринос развијању одговорног
односа према водама у насељу и околини.

Тип часа: Утврђивање


Облици рада: Фронтални, индивидуални
Наставне методе: Монолошка метода, дијалошка метода, метода
демонстрације, метода писања
Наставна средства: ПП презентација, радни листић у ковертама,
ученичка свеска, графитна оловка и гумица, бојице
Литература:
1. Благданић, С. и Банђур, В.
Методика наставе природе и друштва,
Учитељски факултет, Београд, 2018.

2. Манојловић, М. и Ђукић, Б.
Свет око нас за други разредосновне школе –
2б, Едука, Београд, 2019.

3. Министарство просвете, науке и


технолошког развоја, Програм наставе и
учења за други разред основног васпитања
и образовања, Службени гласник РС –
Просветни гласник, бр. 16, Београд, 2018.

Белешке студента:  Ћук, М. и сар.


Свет око нас: за други разред основне
школе, Нова школа, Београд, 2019
ОРГАНИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ЧАСА – АРТИКУЛАЦИЈА МЕТОДИЧКЕ
ЈЕДИНИЦЕ

Студент у зависности од активности на часу


планира и испод назива етапе записује Час почињем тако што ученицима читам текст Од
временску артикулацију.
извора до ушћа (Прилог 1). Прича говори о путу
Уводни део часа једног потока на ком постаје река која се улива у
море. Док читам причу, ученици пажљиво слушају.
Мотивација Прича ми служи да њеном анализом, у разговору са
5 минута ученицима, уведем у наставну јединицу овог часа.
Текст ове приче је исписан на слајдовима ПП
презентације (Прилог 2).

Истицање циља/Најава наставне Након приче, следи најава наставне јединице.


јединице Наслов Воде у насељу и околини - утврђивање је
1 минут исписан на слајду.

Централни део часа Са ученицима обнављам градиво са претходног


часа које се тиче текућих и стајаћих вода, њихове
Осврт на претходно искуство и знање поделе као и делова површинских вода. Постављам
5 минута питања добровољцима, али и ученицима који нису
баш активни у дискусији. Решавамо евентуалне
недоумице везане за градиво, уколико их има.
Ученицима показујем фотографије загађених вода
и угинулог кита пуног пластике које служе као
пример последица негативног утицаја човека на
воде (односно непример – овако не треба).
Говорим им да воде треба чувати од загађења и да
се воде разликују по степену угрожености (неке
воде нису загађене, неке мање а неке потпуно). Са
ученицима у разговору о последњој фотографији
(загађена река услед деловања компаније Рио
Тинто) долазим до закључка да су нашој планети
потребне воде које нису загађене или бар оне
минимално загађене.

Задаци за самостални рад Ученицима делим радне листове (Прилог 3) у


20 минута ковертама. Њихов задатак је да изваде лист из
коверте, а да коверту залепе у свеске испод
наслова. Ово је неопходно јер је радни лист А4
формата због већег фонта слова. Ученицима дајем
инструкције као што су: како и где у свесци
залепити коверту; написати име и презиме на
листу; писати читко графитном оловком; у задатку
у ком је захтев да се нешто нацрта, цртати и бојити
оловкама по жељи и сл. Читам ученицима захтев
сваког од задатака и објашњавам шта се од њих
тражи у сваком. Затим, ученици раде задатке. Док
решавају задатке, шетам између клупа како бих
имала увид у њихов рад. Након сваког задатка се
врши колективна провера. Уколико постоји
нејасноћа и грешака, у том тренутку их решавамо и
исправљамо.

Завршни део часа На ПП презентацији се налази слика (слајд 21) на


Систематизација којој се налазе црвени правоугаоници који
13 минута покривају појмове:
1. Извор
2. Поток
3. Река
4. Речица
5. Ушће
6. Бара
7. Језеро
8. Лева обала
9. Десна обала
Ученици говоре који су то појмови, затим се
правоугаоник склања откривајући реч. Потом
ученицима постављам питања;
1. Колико стајаћих вода видите на слици?
2. Шта су стајаће воде?
3. Које стајаће воде нису нацртане на
слици?
4. Колико је ушћа на слици?
5. Колико има корита на слици? Колико
корита је испуњено текућим водама?
6. Одредите леву и десну страну обале
речице са слике.
7. Зашто воденица није постављена на
језеру?
...
Ученицима после ове активности постављам
питања која су исписана на ПП презентацији (слајд
22, 23, 24, 25).

Идеје за даљи истраживачки рад На крају часа говорим ученицима да о водома у


1 минут насељу и околини могу још истражити. Задатак је
да код куће на интернету пронађу називе свих вода
града Београда. Називе треба да запишу у свеске, а
поред назива је потребно да напишу да ли је у
питању текућа или стајаћа вода.
Кључни појмови (појам + теоријска заснованост)

Текуће и стајаће воде – дефинисање, подела и елементи


Самоевалуација

Прилог 1
ОД ИЗВОРА ДО УШЋА

Кроз шуму је текао поточић. Скакутао је по камењу. На његовим обалама расло је биље.
Јелени, срне, лисице, зечеви и друге животиње пиле су његову воду.

Поточић је изашао из шуме. Стигао је у долину. Око ње су били високи брегови. Он је у


долини нашао још неколико поточића. Сви заједно пошли су на пут. Удружили су се. Сада
је то био поток. Он је растао. По њему су пливале рибе. Из његова корита су се напајале
краве и овце.

На путу је наишао на воденицу и пилану. Скочио је на точак. Точак се поче окретати.


Воденично камење млело је жито. Тестере у пилани резале су греде и стабла у даске.

Поток је примао друге потоке. Он је све више растао. Његова се вода таласала и жуборила.

– То је река – говорили су људи.

– Река сам, река – шапутала је вода.

Река је хучала. Она је ударала у обале. Покретала је фабрике. По реци су пловиле мале
лађе.

У реку су се сливале друге реке. Код сваког ушћа река је постајала све већа. Најзад се
улила у море.

Мирко Галић

Прилог 2 ПП презентација

Прилог 3 Радни листић

You might also like