Professional Documents
Culture Documents
Књижевност Далеког истока у старом веку
Књижевност Далеког истока у старом веку
Индијска књижевност
Древне цивилизације настајале су у плодним долинама великих река.
Сумерско-вавилонско је настала у долинама Еуфрата и Тигра, египатска у поречју
Нила, а индијска цивилизација у долини Инда. У трећем миленијуму пре нове ере
на подручју данашњег Пакистана развијала се узорна градска цивилизација. Но, око
2500. г.п.е. живот у древним градовима нагло је замро. То се може објаснити
продором Аријаца на ове просторе. Освајачки народ мешао се са староседеоцима.
Тај је процес створио нову индијску цивилизацију. Она је захватала дашњи простор
Авганистана, Пакистана, Индије и Бангалдеша.
Илустрација из Махабхарата
Рамајана
Санскртски језик
Кинеска књижевност
Кинеска књижевност се развијала на простору данашње источне Кине. За
почетак кинеске књижевности немамо поузадних података осим легенда и митова.
Према тим митовима, књижевност у Кини настаје за време цара Хуанг Ти (Жутог
цара) око 3.000 године п.н.е. По легенди наводно је царев истограф записивао
хиреоглифе према отиску птица и животиња. Археолошке ископине из другог
миленијума пре нове ере, имају на себи хиреоглифе. То нам говори да је у то доба
кинеска писменост била развијена. Управо тада настају и први митови и легенде.
На кинеску књижевност имао је утицај и стваралац Конфуције. Живео је од
551. до 479. године п.н.е и за његове време долази до процветаја филозофских школа
у Кини као и такође друштвено-политичких учења. Конфуције је био учитељ на једној
од најугледнијих филозофскиш школа у Кини. Он је са својим ученицима ширио
знање по целој земљи током целог живота. Пред смрт се враћа у своју постојбину.и
од тада се посвећује приређивању сакупљених списа.
За самог Конфуција, иако се мисли да је започео кинеску књижевност, се ни не
зна да ли је он сам написао неко књижевно дело. Иза њега су остала многа књижевна
дела, које је он својим путовањем успео да сачува. Конфицијева сачувана дела чине
пет класичних књига или пет канонских књига. Наслови тих књига су Књига
песама, Књига промена, Књига историје, Књига обреда и Пролеће и јесен. Значај
ових дела није био само књижевсни, већ се поштовао и у друштву. Због њихове
важности су постали и уџбеници. Књиге садрже тајне о истини, мудре поуке и
кодекс о моралном владању.
Прво познато кинеско књижевно дело је збирка песама Књига песама
(Шикинг), коју је сакупио Конфуције. Састоји се од 305 песама. Најстарије песме су
настале између 12. века и 9. века п.н.е Писана је на старокинеском језику.
Најстарија је кинеска збирка песама и уједно најстарија светска књига песама у
којој се користи рима. Рима се обично јавља у систему a a b b или a b c b. Осим
риме, појављују се и остали уметнички елементи – обрти, понављања,
рефрени.Песме у овој збирци говоре о мишљењу и осећању према свету, тада обичног
човека у Кини. То нам говори о развијености тада кинеске књижевне лирике.
Конфуције
Песма из збирке песама Класика поезије
Старокинески језик