Visoka zdravstveno – sanitarna škola strukovnih studija

“Visan”, Beograd

Predmet: Dečja rehabilitacija

Seminarski rad

Deformiteti stopala

Mentor: Student:
Prof.dr. Jelena Matić 12V/2017
Aleksandra Sekulić
 Beograd.April 2020
SADRŽAJ:

1.UVOD ……………………………………………………………………………………… 3
2. BIOMEHANIKA STOPALA .............................................................................................. 4
3. PES EQUINOVARUS CONGENITUS (PEVC) ................................................................ 6
4. PES METATARSUS VARUS (S.ADDUCTUS) CONGENITUS (PMTVC) ................... 18
5. PES CALCANEOVALGUS (S.TALOVALGUS) – (PTVC) ............................................ 20
6. TALUS VERTICALIS CONGENITUS (S.PES PLANOVALGUS CONVEXUS) ......... 21
7. RAVNO STOPALO (PES PLANUS) ................................................................................ 22
8. IZDUBLjENO STOPALO (PES CAVUS) ........................................................................ 24
9. HALLUX VALGUS ........................................................................................................... 26
10. ZAKLjUČAK ................................................................................................................... 28
11. LITERATURA ................................................................................................................. 29
12. DODATAK ...................................................................................................................... 30
 1. UVOD
Elegantno i koordinisano hodanje je privilegija zdravih stopala. Sa zdravim stopalima, po
nekim statistikama, rađa se 98% populacije, dok u kasnijem životnom uzrastu preko 80% dece
ima problema sa stopalima. Kao i deformiteti kičmenog stuba, deformiteti stopala uzrokovani su
lošim navikama. Neadekvatna obuća bez anatomskog uloška, mekana peta, mali kalup i slično,
uz povećanu gojaznost, glavni su krivci za pojavu deformiteta stopala. Deformisana stopala
uslovljavaju i mehaničke promene na stopalu. Bol u kolenima, kukovima i kičmenom stubu su
realnost kod osoba sa deformitetima stopala.
U otkrivanju uzroka nastanka deformacije pomogla su nam zapažanja kako je ona znatno
ređa kod ljudi koji se dovoljno kreću. Hodanje po neravnoj površini bez obuće koja stimuliše
aktivnost muskulature stopala znatno će usporiti razvoj deformacije. Održavanje primerene
telesne težine te konzumiranje hrane koja nije prepuna hormonima rasta, mastima i sličnim
„blagodatima” koje prate razvoj ljudskog društva, pozitivno utiče na formiranje stopala.
Od posledica deformacije stopala pati 25 - 30% populacije tzv. razvijenog sveta. Kod
žena je bolest deset puta češća nego kod muškaraca. Deformacija stopala ima znatno naglašeniju
estetsku dimenziju (funkcijski deficit relativno je mali). Jedino učinkovito lečenje je operativni
zahvat. Njena učestalost povećava se savremenim načinom života - od nošenja tesne obuće do
hodanja po ravnim i tvrdim podlogama. Za nastanak deformacije važan je i nasledni faktor, a
najčešće je udružena sa spuštenim prednjim svodom stopala.[1]

1
Predrag Keros i Branka Matković. Anatomija i fiziologija. Drugo izdanje. Zagreb: Naklada Ljevak; 2007. 112.
 Deformiteti stopala
2020.

2. BIOMEHANIKA STOPALA
Stopala nose i pokreću naše telo, amortizujući udarce od podlogu i prilagođavajući se
različitim terenima. Stopalo mora biti dovoljno čvrsto da nosi telesnu težinu, a istovremeno se
mora prilagoditi podlozi, ublažiti udarce i omogućiti hodanje, trčanje i skakanje. Stopalo je
formirano skeletom od 26 kostiju između kojih se nalaze manje ili više pokretni zglobovi,
povezani čvrstim ligamentima i ojačani dugim i kratkim mišićima stopala. Pri stajanju na ravnoj
podlozi stopalo ima tri tačke oslonca: zadnja tačka oslonca koju čini petna kost, prednja
unutrašnja tačka oslonca koju čini glavica prve metatarzalne kosti i prednja spoljašnja tačka
oslonca koju čini glavica pete metatarzalne kosti. Te tri tačke spojene su lukovima koji formiraju
tri svoda:
 unutrašnji uzdužni svod;

 spoljašnji uzdužni svod i

 poprečni svod.[2]

Slika 1. - Deformacije stopala

Pravilno razvijen svod stopala karakteriše:

2
Ibid. Str. 117.

4
 Deformiteti stopala
2020.

 kruškasti oblik pete;

 prednji deo stopala spojen sa petom uskim pojasom;

 uočljiv ugao na prelazu iz spojnice u prednji deo stopala i

 jasni otisci svih pet prstiju.

Svodovi stopala se sastoje od masnih jastučića i hrskavičave tvorevine, a svojom

anatomskom građom imaju značajnu ulogu u funkciji lokomotornog aparata, jer deluju kao
amortizeri. Gubljenjem svodova stopalo postaje neelastično, ne amortizuje udarce sa podlogom,
ne prilagođava se podlozi itd. Osim kostiju, u pasivnom održavanju svodova učestvuju i
ligamenti, dok su kratki i dugi mišići stopala jedini pravi i aktivni držači svodova stopala.
Svakodnevnim hodanjem po ravnom terenu mišići atrofiraju, iz čega proizilazi sve češća pojava
spuštenog stopala. Spušteno stopalo spada u statičke bolesti stopala kao što je i udubljeno
stopalo, halux valgus, halus rigidus i fasciitis plantaris.
Karakteristike zdrave obuće su:
 visina pete do 2,5-3,5 cm;

 širina identična širini stopala;

 od pete do sredine da bude čvrsta, prednji deo savitljiv;

 peta treba da je čvrsta i stabilna;

 visina zadnjeg dela dopire do skočnog zgloba i

 cipela treba da je 10-12 mm duža od stopala.[3]

3
Ibid. str. 119.

5
 Deformiteti stopala
2020.

3. PES EQUINOVARUS CONGENITUS (PEVC)

Slika 2. - Pes equinovarus (inversio pedis)

Urođeni ekvinovarus stopala etiološki može biti:
1. Idiopatski (PEVCI):
a) posturalni ili funkcionalni
b) strukturalni ili rigidni
2. Neurogeni (Spina bifida, myelodisplasia, greške u skeletnoj segmentaciji...)
3. Miogeni (anomalija mišića, pogrešne insercije...)
3. Osteogeni (nedostatak ili deformisanost kostiju potkolenice ili stopala)
4. Kolageni (Mb. Amnyoticus, Arthrogryposis m.c. ...)
Stečeni ekvinovarus nastaje kasnije u životu kao posledica neuroloških, traumatoloških i dr.
povreda ili oboljenja.

PES EQUINOVARUS CONGENITUS IDIOPATHICUS (PEVCI)

Pes equinovarus congenitus idiopathicus je urođeni deformitet stopala nepoznate etiologije. U

narodu ga nazivaju bangavo, uvrnuto, čupasto ili zgrčeno stopalo. PEVCI je najčešći urođeni
deformitet stopala, 1-3 na 1000 novorođene dece, a posle urođenog iščašenja kuka, najčešća
anomalija lokomotornog sistema. Dva puta je češći kod dečaka nego kod devojčica. Češći je
obostrano, a jednostrano je češći desni. Deformacija je lokalne prirode, manifestuje se primarnim
i sekundarnim promenama na kostima i mekim tkivima i karakterističnim izgledom. Stopalo je
zadnjim delom u plantarnoj fleksiji (equinus), a u subtalarnom i mediotarzalnim zglobovima u
6
 Deformiteti stopala
2020.

adukciji i supinaciji (varus), savijeno je poput kifle, ekskavirano i u celini skraćeno. Taban gleda
unutra, unazad ili prema gore, zavisno od težine deformiteta. Prsti i metatarzalni deo stopala su
usmereni edijalno, tako da nekad palac dodiruje potkolenicu. Potkolenica je hipotrofična i može
biti unutra rotirana. U odnosu na druge urođene deformitete stopala PEVCI, posebno
strukturalni, izdvaja se po tvrdokornosti u odnosu na lečenje, velikoj sklonosti ka recidivima i
trajnim, više ili manje izraženim, sekvelama.
Etiologija nije sasvim jasna. Postoji više teorija o nastanku PEVC. Najstarija je mehanička
teorija, na koju upozorava Hipokrat u svom delu ''Nastajanje deteta'' – intrauterini mehanički
pritisak zbog manjka aminionske tečnosti; zatim fetalni arest – zaustavljanje evolucije stopala u
nekoj od četiri faze razvoja u toku prva 4 meseca fetalnog života; biohemijske promene
metabolizma embriona i fetusa; nedostatak vitamina B2; virusna etiologija; embrionalna mišina
degeneracija; krive insercije mišića stopala i poremećaj ravnoteže mišićne snage; neurogeni
faktori; primarno oštećenje germinativne plazme, što najviše pogađa glavu i vrat talusa; mutacija
gena.
Patoanatomske promene koštanih i mekih struktura urođeno krivog stopala mogu biti:
- primarne ili kongenitalnne;
- sekundarne ili adaptivne;
- jatrogene, kao posledica lečenja.
Manifestuju se kao:
- morfološke i strukturalne promene na kostima stopala;
- displazije, subluksacije ili luksacije zglobova tarzusa;
- histološke promene mišića;
- promene mesta insercije tetiva;
- promene dužine mekih tkiva stopala.
Promene na kostima strukturalnog PEVC, najverovatnije su posledica primarnih promena
fertilnih hrskavica kostiju tarzusa, a u sklopu regionalne hipoplazije mezenhimskih struktura
embrionalnoh stopala. Početak promena je u poremećenom odnosu između strukturalno i
morfološki izmenjenog talusa, s jedne strane, i kalkaneusa, navikularne kosti i kuboidne kosti, s
druge strane, pri čemu je od posebnog kliničkog značaja talonavikularna artikulacija (displazija,
subluksacija ili luksacija).
Kod PEVC izostaju pravilno raspoređeni pritisak i pokreti u zglobovima, ko fiziološki faktori
normalnog rasta i razvoja kostiju. Stepen kasnijih strukturalnih i morfoloških promena i

7
 Deformiteti stopala
2020.

posturalnog i strukturalnog PEVC zavisiće od stepena deformacije, njenog trajanja, načina

lečenja, eventualnih jatrogenih povreda.
Promene na mekim tkivima, u smislu skraćenja (kontraktura), jesu primarne ili predstavljaju
adaptaciju na primarne skeletne poremećaje. Kontrakture mišića, ligamenata, zglobnih kapsula,
fascija i kože, dele se na zadnje, unutrašnje, subtalarne i plantarne. One sa svoje strane doprinose
težini ekvinus, varus, aduktus i ekskavatus komponenti deformiteta stopala.

Ekvinus komponenta
Ekvinus označava plantarnu fleksiju zadnjeg dela stopala. Nastaje u talokruralnom i subtalarnom
zglobu čije su kapsule sa zadnje strane skraćene. Skraćeni su kalkaneofibularni, zadnji
talofibularni ligament i zadnja insercija deltoidnog ligamenta na kalkaneusu. Kalkaneus je
povišen proksimalno, smanjen je i savijen unutra, što stvara dubok kožni nabor iznad pete i ispod
medijalnog maleolusa, gde je smanjena količina masnog tkiva (pannicular adiposus). Ahilova
tetiva je skraćena, napeta i čvrsto vuče zadnji deo stopala u smeru plantarne fleksije. Može se
videti i palpirati mediopozicija hvatišta Ahilove tetive na kalkaneusu, što može biti značajan
faktor perzistiranja varus komponente. Mišići potkolenice, pre svih m. ticeps surae, ima
reduciranu mišićnu masu, histološki ima smanjen broj mišićnih vlakana. Listovi su tanki kao
štapovi, što je više uočljivo ako je deformitet jednostran. Pored tricepsa, skraćeni su i m. fexor
digitorum longus i flexor hallucis longus. Skočna kost (talus) je kraća od normalne, pokazuje
distorziju gornjom zglobnom površinom unapred i nadole i u celini je savijena unutra.
Vremenom, njen prednji deo se proširuje što predstavlja koštani blok koji je bitan uzrok
perzistiranja ekvinus deformacije. Dorzalna fleksija se ne može izvesti, a plantarna je
ograničena. Ako bi dete hodalo, oslonac bi bio na prednjem delu stopala, peta ne bi dodirivala
podlogu.

Varus komponenta
Varus se satoji od tri elementa: 1. adukcije stopala u odnosu na potkolenicu; 2. supinacije, i 3.
angulacije – adukcije prednjeg dela stopalaa u odnosu na zadnji.
 Adukcija stopla u okviru varus komponente predstavlja medijalno zakrivljenje stopala
svojom anteroposteriornom osovinom u odnosu na kosti potkolenice. Nastaje u
subtalarnom zglobu, a pojačana je medijalnim pomeranjem navikularne i kuneiformnih
kostiju u odgovarajućim tarzalnim zglobovima.

8
 Deformiteti stopala
2020.

 Supinacija ili inverzija znači da je stopalno uvrnuto oko svoje uzdužne osovine tako da
tabanska površina gleda unutra. Nastaje u subtalarnom, talokalkaneonavikularnom i
kalkaneokuboidnom zglobu.
 Angulacija prednjeg dela stopala (adukcija) u odnosu na zadnji, znači da uzdužna osovina
prednjeg u odnosu na zadnji deo stopala, čini ugao otvoren prema unutra, unutrašnja ivica
stopala je konkavna, a spoljna konveksna. Nastaje u Lisfrankovom i delom u Šopartovom
zglobu.
Varus komponentu pojačava skraćeno meko tkivo unutrašnje strane stopala. Skraćen je deltoidni
ligament, njegova dva površna i dva duboka dela (pars tibiocalcanearis, pars tibionavicularis,
pars tibiotalaris anterior i pars tibiotalaris posterior) i kalkaneonavikularni ligament. Skraćen je
m. tibialis posterior u visini svog mišićnotetivnog dela. Kontrakture m. tibialis posterior,
deltoidnog i kalkaneonavikularnog ligamenta i talonavikularne i navikulokuneiformne kapsule
čine čvrstu vezivnu masu kojaa uslovljava pomeranje navikularne kosti u pravcu medijalnog
maleolusa i sustentakuluma tali. M. tibialis anterior ima kratku, široku i fibrozno izmenjenutetivu
koja kroz element supinacije i adukcije doprinosi težini varus komponente. S druge strane,
fibularna muskulatura (mm. peronei) je izdužena, atrofična, često paretična ili paralitična. Sinus
tarsi je proširen, a koža sa spoljne strane stopala je izdužena.
Varus može biti jako izražen, tako da adukovano i ekstremno supinirano stopalo palcem dodiruje
potkolenicu. Ako bi dete hodalo, oslonac bi bio na lateralnoj ili čak dorzalnoj strani stopala.

Ekskavatus komponenta (cavus)

Prednji deo stopala (donožje i prsti) približe je zadnjem delu (nožje), tako što je tabanski svod
uzdignut, a lukovi, posebno unutrašnji uzdužni luk, skraćen. Tabanska površina je smanjena,
peta i glavice metatarzalnih kostiju su približeni. Vrh krivine je u mediotarzalnoj artikulaciji,
označava ga dubok kožni usek. Skraćena su meka tkiva medijalne strane tabanske površine
stopala: plantarna aponeuroza, ligamentum plantare longus i brevis, lig. calcaneonaviculare
plantare, m. abductor hallucis, m abductor digiti quinti, kapsule tarzalnih zglobova sa plantare
strane.

- Klasifikacija i prognoza

Podela na posturalni i strukturalni PEVC bazira se na patoanatomskom supstratu i ima praktičnu

vrdnost u dijagnostici, terapiji i prognozi urođeno krivog stopala.

9
 Deformiteti stopala
2020.

Posturalni ili funkcionalni PEVC, osim karakterističnog držanja stopala nema hipotrofije
potkolenice, dužina stopala je normalna, reponabilan je i nerezistentan, pasivnom mobilizacijom
se postiže puna korekcijasvih elemenata deformiteta. Evolucija ide u pravcu normalizacije
(restitutio ad integrum), uz primenu fizikalnog i ortotskog lečenja.

Strukturalni PEVC ima fleksibilnu i rigidnu formu:

* Fleksibilni ili manje rezistentan oblik ima blago naznačenu hipotrofiju potkolenice i normalnu
dužinu stopala. Pasivnom mobilizacijom se postiže delimična korekcija. Karakteriše ga
talonavikularna displazija. Primenjuju se svi oblici fizikalnog lečenja, ortotske, u izuzetnim
slučajevima hirurške mere ako zaostane neka, najčešće ekvinus, komponenta.
* Rigidni ili rezistentni oblik karakteriše hipotrofija potkolenice, kraće stopalo, mala peta,
subluksacija ili luksacija talonavikularnog zgloba. Stopalo je u maksimalno deformisanom
položaju i paralelno je sa unutrašnjom stranom potkolenice. Pasivnom mobilizacijom se ne
postiže korekcija. Lečenje, pored konzervativnog, uključuje i operativno. Nekompletna korekcija
uključuje recidive. Posebno subtalarni zglob pokazuje tendenciju održavanja plantarne fleksije i
inverzije u hodu, što ometa postizanje plantigradne pozicije stopala.

- Lečenje
Lečenje urođeno krivog stopala treba da započne neposredno nakon rođenja. Bez obzira o kom
tipu deformacije se radi (posturalni ili strukturalni), lečenje treba da započne ultrarano, dok su
ligamenti mekani zbog prisustva materinskih hormona. Smatra se da su prva 42 dana period
apsolutne reduktibilnosti ovog urođenog deformiteta.
Cilj lečenja je da se:
- urođena dislokacija tarzalnih kostiju koriguje, kako bi svi zglobovi stopala zauzeli svoje
fiziološke položaje;
- skraćeno meko tkivo istegne;
- obezbedi zadržavanje korigovanog položaja kako bi se postigao trajan rezultat;
- postigne mišićna ravnoteža pokretača stopala;
- pospeši ishrana, cirkulacija i rast potkolenice stopala.
Krajnji cilj je postizanje plantigradne pozicije stopala (anatomo-funkcionalne restitucije) dok
dete ne počne da stoji i hoda.

10
 Deformiteti stopala
2020.

Potrebno je odrediti najprikladniji način lečenja i optimalno vreme za preduzimanje pojedinih

oblika lečenja. Odluku donose timski: fizijatar, rendgenolog i ortoped, jasno diferencirajući, na
prvom mestu, posturalni od strukturalnog PEVC.
Posebno je značajan period između 6. i 12. nedelje života, u prognostičkom smislu. Tada se
donosi odluka o nastavku konzervativnog ili početku operativnog lečenja. Procena se vrši
kliničkim, i ako je neophodno, rendgenološkim ispitivanjem. Nakon što se kliničkim pregledom
utvrdi stepen korektibilnosti elemenata deformiteta, rendgenskim snimkom se odredi stepen
dislokacije koštanih elemenata. Prvi snimak se može raditi već u 7. nedelji života.
Rendgenografija je bitna za praćenje evolucije deformiteta, odnosno za praćenje rezultata
lečenja. Ovom metodom se otkriva lažna korekcija, odnosno naaknadna oštećenja. U principu,
lečenje pes equinovarusa je: konzervativno (fizikalno i ortotsko) i radikalno (operativno).

Konzervativno lečenje podrazumeva netraumatizirajuće metode, bez radikalnih zahvata, bez

narušavanja fizičkog integriteta tkiva. Sprovodi se primenom:
 fizikalne terapije – koja uključuje: termoterapiju (parafin, topl voda...); elektroterapiju
(elektrostimulacija mišića, elektroforeza...); kineziterapiju ( pasivne i aktivne vežbe) i
 ortotskih mera (bandažiranje, gipsane longete, termoplastične ortoze, Denis-Braunove i
Tomasove šine, specijalna obuća i dr.)

Operativno lečenje je primena radikalnih, traumatizirajućih metoda na mekim tkivima, ređe na

kostima stopala.

Funkcionalna procena

Izrada programa i primena metode konzervativnog lečenja podrazumeva prethodnu detaljnu

funkcionalnu procenu. Fizioterapeut pre procene čita medicinsku dokumentaciju (ime, prezime,
starost deteta, dosadašnje lečenje, familijarna istorija, propratne povrede, oboljenja, eventualno
drugi deformiteti ili anomalije, plan lečenja, kontraindikacije, mere opreza i dr.) koja se dobija
od lekara.

11
 Deformiteti stopala
2020.

Sadržaj funkcionalne procene:

 Inspekcija spontanog držanja stopala i noge u celini, identifikacija elemenata deformiteta
(ekvinus, varus, aduktus, ekskavatus, torzija potkolenice i dr.)
 Procena korektibilnosti svakog pojedinog elementa: -stimulisanjem aktivnih pokreta
-pasivnom manipulacijom
Procenjuje se stepen elastičnosti mekih tkiva, mogućnost repozicije kostiju, obim
pokreta u zglobovima.
 Procena mišićne aktivnosti za sve mišiće pokretače stopala, posebno za inervaciono
područje n. peroneusa
 Merenje obima i dužine stopala i potkolenice
 Fotografisanje stopala sa gornje, spoljne, unutrašnje, tabanske i zadnje strane
Lekar radi i druga ispitivanja (radiografija, elektromiografija i dr.)
 Kod starije dece, osim napred navedenog: ispituje se realna mišićna snaga; procenjuje
postura i balans u stojećem položaju; analizira držanje stopala, kolena, kukova, kičmenog
stuba; snima plantogram; analizira hod.

- Tretman

1. Termoterapija
Parafinoterapija se primenjuje od desetog dana života deteta, ako lekar ne odluči drugačije.
Parafin se nanosi putem višeslojne gaze natopljene parafinom, koja se stavlja na stopalo i
potkolenicu. Trajanje aaplikacije je 30 minuta. Po skidanju parafina izražena je hiperemija kože,
poboljšana je cirkulacija krvi i limfe, poboljšan je lokalni metabolizam. Meka tkiva su
plastičnija, rastegljivija i tolerantnija na bol, a to su preduslovi za primenu kineziterapije. Zato se
parafin primenjuje kao uvodna procedura, aplikuje jednom dnevno, obično ujutru, pred prvi
kineziterapijski tretman. Pored jutarnje parafinoterapije, tokom dana, u cilju termoterapije, mogu
se primeniti i druge toplotne procedure, na primer, zagrevanje toplom vodom. Praktikuje se serija
od 30 aplikacija parafina, sledi 14 dana pauze, pa se serija ponavlja. Kineziterapija se sprovodi
sve vreme.

2. Elektroterapija
Od treće nedelje života može se krenuti sa primenom elektrostimulacije slabih mišića (oblik
struje i parametre određuje lekar). Zadatak elektrostimulacije je podsticanje i održavanje
neuromuskularne veze, očuvanje kontraktilnosti mišića, poboljšanje trofike, razvoj predstave o

12
 Deformiteti stopala
2020.

pokretu. Primenjuje se i ektroforeza fibrolitika na rigidne tetive, fibrozne promene na tabanu,

čvrste ožiljke nakon hirurških intervencija.

3. Kineziterapija
Kineziterapija je osnova konzervativnog načina lečenja. Ona se provlači kroz sve faze lečenja i
sve faze rasta deteta. Sa njom počinje i završava svaki oblik lečenja PEVC. Kineziterapiju
sprovodi fizioterapeut, kasnije obučen roditelj. Može se sprovoditi u stacionarnim, ambulantnim
i kućnim uslovima.
Kineziterpija započinje trećeg dana po rođenju deteta, ako nema smetnji. Tretman se sprovodi
više puta dnevno (5-6 puta) na svaka 3-4 sata, po pravilu, najmanje jedan sat nakon dečjeg
obroka. Tretman ne treba da traje duže od 15 minuta za svako stopalo. Prostorija u kojoj se radi
treba da je zagrejana između 23 i 25 stepena, dobro osvetljena, provetrena, uz rigorozne
higijenske uslove. Beba treba da je adekvatno odučena, noge da budu slobodne, bez odeće.
Podloga na kojoj leži treba da je čvrsta, prekrivena ćebetom, čistim čaršavom i bebinom pelenom
ili frotirom. Ruke fizioterapeuta trebaju biti čiste i tople. Roditelj treba da prisustvuje tretmanu
kako bi naučili da isti sprovode kod kuće.
 Manuelna masaža – blaga manuelna masaža stopala i potkolenice može se primeniti
nakon skidanja ortoze (gipsana longeta i sl.) radi poboljšanja cirkulacije, relaksacije,
navikavanja na ruke terpeuta i bolje tolerancije istezanja koje predstoji. Primenjuje se
nežno glađenje skraćenih tkiva tabanske, medijalne i zadnje strane stopala, posebno
Ahilove tetive. Treba paziti jer jači zahvati ove prirode mogu kod dece da podstaknu
fibrozirajuće procese.
 Pasivno relaksirajući pokreti – pasivno se mobilišu zglobovi stopala u okviru postojeće
amplitude u cilju pripreme za istezanje.
 Pasivno istezanje mekih tkiva i mobilizacija zglobova – Pasivno se istežu tetive, mišići,
ligamenti, zglobne kapsule, koža, zatim se reponiraju kosti i povećava obim pokreta u
zglobovima. PEVC je kompleksan deformitet. Komponente od kojih se satoji su
povezane i stvaraju prilično komplikovane uslove za tretman. Treba imati na umu da su
kosti odojčeta meke i ranjive, a tetive i ligamenti čvrsti i rezistentni. Istezanje mekih tkiva
i repozicija kostiju moraju biti atraumatski proces. Traumatizirano meko tkivo podleže
fibrozi i rezistentnim kontrakturama, a oštećenja hrskavice kostiju daju trajne promene i
zglobne površine nikada više ne mogu biti fiziološki oblikovane. Važno je ne naškoditi.
Svaki, pa i mali pomak (bez štete) je veliki uspeh. Preciznost i doziranost u radu
fizioterapeuta je neophodna. Nikada ne treba korigovati sve elemente odjednom, već
svaki posebno, redosledom od distalnih k proksimalnim komponentama deformacije.
Prvo se koriguje aduktus prednjeg dela stopala, zatim varus, ekvinus i na kraju
ekskavatus (mada postoje različiti stavovi, od bolnice do bolnice, o redosledu korekcije).
Pasivno istezanje se izvodi kontinuiranim pokretom distalnog segmenta uz sigurno i
13
 Deformiteti stopala
2020.

udobno fiksiranje proksimalnog kako bi pokret bio lokalizovan na one meke strukture
koje treba istezati, na one kosti koje treba reponirati, odnosno one zglobove čiju
pokretljivost treba postići. Zadržavanje u krajnje istegnutom položaju traje od 10-15
sekundi, vežba se ponavlja po dvadesetak puta. Cilj je postići hiperkorekciju u svakom
ugroženom zglobu.

Korekcija varus komponente

 Korekcija angulacije prednjeg dela stopala – Fiksira se tarzus i skočni zglob sa spoljne
strane stopala i obuhvati peta sa unutrašnje strane, a uporišna tačka je kuboidna kost.
Drugom rukom obuhvata se metatarzus i kuneiformna i navikularna kost. Prednji deo
stopala se dovede u srednji položaj između pro- i supinacije i povlači najpre napred –
distrakcija tarzalnih zglobova prvog stepena, a zatim upolje u abdukciju. Korekcija se
najvećim delom događa u Lisfrankovom zglobu. Ovim manevrom stopalo se ispravlja po
anteroposteriornoj osovini i ako je moguće ide se u izvesnu hiperkorekciju. Istežu se
zglobne kapsule i ostala meka tkiva sa unutrašnje strane stopala.
 Korekcija varus komponente u art. tarsi transversa (Choparti) – Jednom rukom se fiksira
talus i kalkaneus i donji okrajci tibije i fibule, a drugom obuhvati navikularna, prva
kuneiformna i prva metatarzalna kost. Stopalo se povlači najpre napred – distrakcija, a
zatim pronira, tako što se navikularna, kuneiformna i metatarzalna kost potiskuju nadole,
prema tabanu uz istovremeno podizanje kuboidne kosti nagore i na kraju izvrši abdukcija
tako što se ceo prednji deo stopala, sve do art. Choparti, povlači upolje.
 Korekcija varus komponente u subtalarnom zglobu – Fiksiraju se donji okrajci tibije i
fibule zajedno sa talusom, drrugom rukom obuhvati se kalkaneus. Najpre se izvrši
povlačenje kalkaneusa radi distrakcije od zglobne površine talusa, zatim se kalkaneus
pronira i abdukuje tako što se njegovom gornjom zglobnom površinom kliza prema
unutra dok se donja povlači upolje. Treba obratiti pažnju ako fiksacija nije sprovedena
neposredno do zgloba u kome se vrši korekcija (prednji ili zadnji deo donjeg skočnog
zgloba) već dalje, npr. potkolenici, mogue je pri izvođenju pronacije i abdukcije stopala
izazvati spiralni subperiostalni prelom potkolenice ili epifiziolizu donjih okrajaka
golenjače i lišnjače, tzv. ''potkresivanje'' maleolusa. Koleno treba da je u blgoj fleksiji
kako bi se zaštitio medijalni kolateralni ligament od istezanja.

Korekciji varus komponente doprinosi i ciljano istezanje deltoidnog i

kalkaneonavikularnog ligamenta, tako što se palčevima povlači i udaljava medijalni
maleolus od navikularne kosti, medijalni maleolus od kalkaneusa i kalkaneus od
navikularne kosti.

Korekcija ekvinus komponente

14
 Deformiteti stopala
2020.

Ovo je najrezistentnija komponenta pošto je fiksira skraćena i snažna tetiva m. triceps surae:
* Za istezanje Ahilove tetive, zglobnih kapsula gornjeg i donjeg skočnog zgloba i ostalog mekog
tkiva sa zadnje strane stopala, beba može biti na trbuhu, polusavijenog kolena. Jednom rukom se
obuhvati stopalo i dovede u maksimalno korektivan položaj. Drugom rukom se vrši istezanje
povlačenjem niz Ahilovu tetivu. Na kraju se obuhvati i povlači nadole i upolje sam kalkaneus.
Da ne bi došlo do iritacije kože može se upotrebiti neka neutralna mast. U početku je koleno
polusavijeno kako bi se smanjila tenzija tricepsa sure.
Kada se postigne elsatičnost Ahilove tetive i delimična repozicija kalkaneusa, izvesna korekcija
varusa može se započeti sa forsiranjem dorzalne fleksije u cilju dalje korekcije ekvinus
komponente.
-Stopalo se jednom rukom dovede u srednji položaj i podupire kažiprstom preko dorzuma. Druga
ruka kontroliše kalkaneus (povlači ga nadole i upolje). Najpre se izvrši blaga distrakcija u
gornjem skočnom zglobu, zatim se izvrši potiskivanje talusa unazad u koštanu viljušku i na kraju
potiskuje stopalo u dorzalnu fleksiju i blagu pronaciju više preko lateralne tabanske ivice.
Dorzalna fleksija izvedena na ovaj način dogodiće se tačno gde treba – u gornjem skočnom
zglobu.
Ista vežba se može izvoditi i na drugi način: kažiprstima se obuhvati kalkaneus i povlači nadole,
palčevima utiskuje unazad talus, a ostalim prstima podiže stopalo u dorzalnu fleksiju ili širokim
zahvatima ruku. Treba voditi računa jer je rano izvođenje dorzalne fleksije opasno. Ako meko
tkivo sa zadnje strane nije dovoljno istegnuto, ako aduktus i varus nisu bar delimično korigovani,
ako posteriorno klizanje talusa nije moguće, ne treba ni započinjati sa dorzalnom fleksijom. Sile
istezanja neće uspešno delovati na jaku Ahilovu tetivu, na neelastične zglobne kapsule i dr.
neelastična tkiva, nego na mediotarzalne zglobove i uzdužne lukove stopala. Doći će do lažne
korekcije, pokret dorzalne fleksije se neće događati u talokruralnom zglobu, već u
mediotarzalnim zglobovima, kalkaneus će i dalje biti povučen proksialno, stopalo će ličiti na
upijač ili čun. Moguć je i kompresivni prelom glave talusa.

Korekcija ekskavatus komponente

15
 Deformiteti stopala
2020.

Istezanje mekih tkiva sa plantarne strane se vrši palčevima koji se udaljavaju od najizdubljenijeg
dela tabana, jedan prema peti, a drugi prema glavicama metatarzalnih kostiju. Protivotpor
obezbeđuje kažiprst koji potiskuje dorzum prema tabanu doprinoseći punoj korekciji ekskavatus
komponente. Treba obratiti pažnju ako se sa tabanske strane pojave nepravilna, manje ili više
čvrsta zadebljanja. Lekar onda obično propisuje elektroforezu fibrolitika. Sve ostale terapijske
procedure se i dalje sprovode.

Stimulisanje i jačanje oslabljenih mišića stopala

Posebno su slabi i hipotrofični m. peroneus longus et brevis i ekstenzori prstiju. Delimično su

oslabljeni m. triceps surae i tibialis anterior, dok su m. tibialis posterior i fleksori prstiju jaki.
Elektrostimulacija – koristi se: eksponencijalna struja, bipolarna tehnika, SP oblik ili DD struje
(RS oblik).
Stimulisanje oslabljenih peroneusa i ekstenzora prstiju može se izvoditi: lakim dodirom duž tela i
tetiva pomenutih mišića; blagim štipkanjem bočne ivice stopala; kratkim, brzim istezanjem
mišića; taktilnom reakcijom postavljanja nogu; draženjem lateralne ivice tabanske površine.

4. Ortotske mere

Ortoze se koriste za održavanje postignutog stepena korekcije deformiteta i sprečavanje recidiva.

 Gipsane longete (gutiera, udlaga, šina) se izrađuju modeliranjem pokvašenog gipsa u
položaju maksimalne korekcije deformiteta stopala (abdukcija, pronacija i dorzalna
fleksija). Longeta treba da podupire stopalo, potkolenicu i donju trećinu natkolenice.
Unutrašnju stranu i ivice longete treba obložiti debelim slojem suve vate. Postavlja se na
bosu nogu uvek nakon kineziterapije, fiksira običnim zavojem koji se spiralno namotava
počevši od stopala nagore, preko skočnog zgloba se pravi osmica. Prsti se
ostavljajuslobodno kako bi se mogla pratiti cirkulacija. Koleno je u položaju semifleksije
što smanjuje tenziju koju vrši m. triceps surae, a to smanjuje mogućnost izvačenja pete iz
svog ležišta. Takođe, semiflektirano koleno dopušta derotaciju kostiju potkolenice i
postavljanje potkolenice u srednji položaj. Longeta ostaje na nozi cele noći, a preko dana
se skida kada se dete kupa i za vreme terapije. U početku, nova longeta se pravi svakih
sedam dana, a kasnije na dve nedelje, pošto treba da prati postignutu korekciju i rast
stopala. Po pravilu, koristi se prva tri meseca, a može i duže ako je potrebno. Kada dete
počne da hoda longete se postavljaju samo noću, bar još godinu dana.

16
 Deformiteti stopala
2020.

 Plastične longete – izrađuju se od termoplastičnog poliforma. Imaju izvesnu prednost u

odnosu na gipsane: lakše su, lako se oblikuju, higijenski se lako održavaju, estetski su
prihvatljivije, mogu se modelirati više puta, ali materijal za njihovu izradu nije lako
dostupan.
 Bandažiranje pomoću filcanih zavoja debljine 2 mm – impregniranim hipoalergijskim
cinkanim lepkom i elastoplastima (leukoplastom). Pomoću njih se postiže sukcesivna
redukcija deformiteta i kontencija korigovanog položaja stopala. Promena bandaža se vrši
na svaka tri dana. Posle skidanja, dete se kupa, 15 minuta se pre ponovnog postavljanja
bandaža posmatra stopalo zbog eventualnih cirkulatornih smetnji. Za sve vreme
korišćenja bandaža preporučuje se elevacija donjih ekstremiteta. Danas se sve manje
primenjuje. U našim uslovima se ne primenjuje jer je teško doći do opisanih materijala.
 Bandažiranje pomoću običnog zavoja i leukoplasta – Posebno se pokazalo efikasnom
metodom kod posturalnog PEVC. Stopalo se najpre pomoću zavoja dovede u
maksimalno korigovan položaj (abdukcija, pronacija, dorzalna fleksija), fiksira za
potkolenicu i natkolenicu preko poluflektiranog kolena i sve to ojača sa tri leukoplasta.
Prvi fiksira prednji deo stopala za potkolenicu sa spoljne strane, drugi fiksira petu za
potkolenicu takođe sa spoljne strane, a treći kružno oko potkolenice fiksira prethodna
dva. *slike na 60-61
 Kod starije dece se koriste Denis-Braunove i Tompsonove ortoze za dalju sukcesivnu
korekciju i održavanje postignutog stanja.
 Korektivne antivarus cipelice – koriste se kada dete počne da hoda. Korektivne cipele
dete treba da nosi do završetka rasta.

5. Kineziterapij nakon hirurškog lečenja

Fizikalno i ortotsko lečenje daju dobre rezultate u oko 70% lečenih PEVC. U oko 30% svih
slučajeva PEVC koji su lečeni konzervativno pojavljuju se prepreke za postizanje pune
korekcije:
 Pomak talusa i posledična promena oblika (proširenje prednjeg dela) što sprečava
njegovo vraćanje u fiziološki položaj u gornjem skočnom zglobu,
 Ligamentozna prepreka je najčešće od strane skraćenog posteriornog deltoidnog
ligamenta (p. tibialis post.),
 Skraćenje zadnje kapusle talokruralnog zgloba. Pomakom talusa napred, jedan deo
kapsule povučen je u unutrašnjost zgloba i ta duplikatura stvara fibroznu tvorevinu koja
se naziva pseudomeniskus,
 Koža sa medijalne strane stopala je skraćena i zategnuta,
 M. triceps surae i m. tibialis posterior deluju kao glavne aktivne sile kočenja koje
održavaju deformitet.
U ovim slučajevima jedino rešenje je hirurško.
Operacija predstavlja radikalan zahvat, traumatizujući akt, ali u izvesnom broju slučajevaa
PEVC neophodan i potpuno opravdan. Rane operacije se izvode uglavnom na mekim tkivima.

17
 Deformiteti stopala
2020.

To su operacije opuštanja (release). U tom smislu radi se tzv. zadnje opuštanje – korekcija
ekvinus komponente; medijalno opuštanje – korekcija aduktus stopala, inverzije pete i kompletne
varus deformacije; subtalarno i plantarno opuštanje – korekcija ekskavatus i aduktus
komponente. Opuštaju se svi elementi koji zatežu, putem tenotomije, plastike tetiva, incizije
zglobnih čahura, incizije ligamenata. Retko se izvode transpozicije tetiva, a izuzetno operacije na
kostima.
Operacije opuštanja imaju svoje komplikacije: fibroze mekih tkiva, priraslice i artroze zglobova.
U preoperativnoj pripremi, kao i postoperativnom rehabilitacijskom tretmanu, glavnu ulogu ima
fizikalno lečenje sa akcentom na kineziterapiji. Jedino kineziterapija, odnosno pokret, može
razviti punu funkcionalnost stopala: fleksibilnost tkiva, pokretljivost zglobova, mišićnu
ravnotežu. Kineziterapijom se takođe postiže posturalna korekcija i koordinacija hoda.

4. PES METATARSUS VARUS (s. Adductus) CONGENITUS – (PMTVC)

Slika 3. -Pes metatarsus varus (pes adductus)

Ovaj deformitet karakteriše zakrivljenost (adukcija) prednjeg, metatarzalnog dela stopala prema
unutra u odnosu na tarzus. Aduktus je u izvesnom broju slučajeva udružen sa blagom
supinacijom.
Pes metatarsovarus (s.adductus) nastaje najvećim delom u art. tarsometatarsea (s. Art. Lisfranci).
Metatarzalne kosti u odnosu na tarzus zauzimaju ugao otvoren prema unutra. Vremenom ovo

18
 Deformiteti stopala
2020.

stanje dovodi do skraenja mekih tkiva (zglobnih kapsula i ligamenata) unutrašnje strane stopala.
Baza pete metatarzalne kosti koja štrči upolje stvara značajne probleme prilikom nošenja cipele.
Javljaju se bolni žuljevi, estetika stopala je narušena. Poseban oblik ove deformacije stopala je
pes metatarsovarus primus koju karakteriše izrazita adukcija prvog prsta (''golublji prst'').

Tretman

Nakon uvodne toplotne procedure (parafinoterapija), posebno kod rezistentnih stanja, primenjuju
se vežbe za korekciju stopala, vežbe za aktiviranje i jačanje mišića, nakon kojih se postavlja
ortoza (gipsana ili plastična longeta) radi kontencije postignute korekcije i postizanja trajnog
rezultata.

Kineziterapija
 fiksira se tarzus sve do Lisfrankove zglobne linije, a potom povlači napred, zatim upolje
metatarzalni deo stopala
 ista fiksacija: povlači se napred u pronaciju i u abdukciju prednji deo stopala
 stimulisanje i jačanje mišića stopala, posebno peroneusa i opružača prstiju – dodirom,
refleksom na istezanje, taktilnom reakcijom postavljanja nogu i sl.
 longeta koja zadržava stopalo u korigovanom položaju ne treba da prelazi na natkolenicu
 kada dete prohoda, preporučuju se antivarus cipele.

5. PES CALCANEOVALGUS (s. Talovalgus) – (PTVC)

Slika 4. - Pes talovalgus (everzija stopala)

19
 Deformiteti stopala
2020.

Stopalo sa kalkaneovalgus (ili talovalgus) deformacijom zauzima položaj dorzalne fleksije

(talus) u gornjem skočnom zglobu, i pronacije i abdukcije (valgus) u subtalarnom i Šopartovom
zglobu. Često je i kod zdravih beba moguće naći kalkaneovalgus položaj, što u izvesnom smislu
predstavlja fiziološko stopalo u doba novorođenčeta, odojčeta i malog deteta, i ne predstavlja
problem jer vremenom dolazi do spontanog normalizovanja položaja stopala. Problem postoji
kada ovakvo držanje stopala manifestuje ograničenje obima pokreta, kontrakturu u suprotnim
smerovima. Pasivnom mobilizacijom može se konstatovati ograničenje obima pokreta plantarne
fleksije, supinacije i abdukcije. Meko tkivo prednjelateralne strane stopala je skraćeno. Cilj
terapije je istezanje anteriornih i anterolateralnih mekih struktura i jačanje mišića plantarnih
fleksora i invertora stopala. Treba voditi pažnje ako vežbe nisu strogo lokalizovane na gornji
skočni zglob u smeru plantarne fleksije, i donji skočni zglob u smeru supinacije i adukcije, jer je
moguća pseudokorekcija, tj. dobijanje plantarne fleksije u mediotarzalnim zglobovima.
Nakon vežbi postavlja se ortoza (gipsana longeta) koja održava položaj plantarne fleksije,
supinacije i adukcije stopala. Longeta se fiksira običnim zavojem bez prekrivanja vrhova prstiju.

Tretman

Nakon uvodne toplotne procedure (parafinoterapija) primenjuju se vežbe:

 jednom rukom fiksiraju se donji okrajci tibije i fibule, a drugom koja obuhvata glavu
talusa se usmerava celo stopalo u plantarnu fleksiju
 ritmično izvođenje kružnog pokreta stopalom: plantarna fleksija, adukcija, supinacija,
srednji položaj
 aktivne vežbe za jačanje mišića plantarnih fleksora i invertora stopala m. tibialis
posterior, m. triceps surae, m. flexores dig., m. tibialis ant., putem refleksa hvatanja
stopala, refleksa na istezaanje, lakog dodira i sl.
 gipsane longete zadržavaju stopalo u plantarnoj fleksiji, adukciji i supinaciji

Prognoza je po pravilu dobra.

TALUS VERTICALIS CONGENITUS (s. Pes planovalgus convexus)

20
 Deformiteti stopala
2020.

Izbočeno ravno stopalo je teška deformacija u čijoj osnovi je urođena subluksacija talusa u
vertikalnom položaju. Talus se nalazi u produžetku golenjače, sa glavom koja je usmerena prema
tabanu između navikularne i kuboidne kosti, što stopalu daje zaravnjen ili čak konveksan izgled.
Glava talusa se može palpirati na tabanskoj strani.
Glavna razlika između kalkaneovalgusa i talus vertikalisa, koji su naizgled slični, jeste u
subtalarnoj rigidnosti i ekvinusu pete koji prate vertikalni talus, a nisu mogući kod
kalkaneovalgusa.
Ahilova tetiva i zadnja kapsula gornjeg i donjeg skočnog zgloba su skraćeni, kalkaneus je u
blagom ekvinusu. Talonavikularni zglob je dislociran tako što je navikularna kost postavljena sa
dorzalne strane vrata talusa. Kuboidna kost može takođe biti dislocirana dorzalno. Plantarni
fleksori: m. tibialis post. i m. peroneus longus postaju dorzalni fleksori, jer im tetive idu ispred
osovine skočnog zgloba i skraćeni su. Dorzum stopala je kratak, postoji depresija ispred skočnog
zgloba, iza navikularne i kuboidne kosti. Depresija je naročito vidljiva u predelu sinusa tarsi.
Evidentna je dorzalna fleksija i izvesna abdukcija prednjeg dela stopala, ispred Šopartovog
zgloba (deo tarzusa i ceo metatarzus su usmereni dorzalno). Tetive m. tibialis ant. i dugih
ekstenzora prstiju su skraćene.

Tretman

Može se pokušati sa konzervativnim lečenjem lakšeg oblik talus verticalisa. Nakon uvodne
toplotne procedure – parafinoterapije, rade se vežbe za istezanje mekih tkiva stopala, repoziciju
kostiju, postizanje punog obima pokreta u zglobovima stopala i postavljanje ortoza za kontenciju
postignute korekcije. Istezanje tetiva tibialis anteriora, dugih ekstenzora prstiju i peroneusa,
repozicija navikularne i kuboidne kosti treba da budu praćeni i repozicijom talusa. Potrebno je
obezbediti dorzalnu fleksiju u talokruralnom zglobu i plantarno usmeriti, supinirati i adukovati
stopalo u Šopartovom zglobu.
 fiksira se skočni zglob jednom rukom, a drugom istežu tetive tibialis ant i ekstenzora
prstiju, pokretom u smeru plantarne fleksije

21
 Deformiteti stopala
2020.

 fiksira se skočni zglob kao gore, a drugom rukom se izvodi plantarna fleksija i adukcija
stopala u Šopartovom zglobu
 jednom rukom potiskuje se glava talusa na gore i povlači kalkaneus na dole, a drugom
reponira se navikularna kost i postavlja na glavu talusa
 ista vežba se nastavlja izvođenjem dorzalne fleksije u talokruralnom zglobu, uz kontrolu
predneg dela stopala koje treba da bude plantarno usmereno, adukovano i blago
supinirano
 longeta se formira tako da prednji deo stopala usmerava u plantarnu fleksiju, adukciju i
izvesnu supinaciju sa uzdignutim tabanskim svodom u nivou glave talusa. Često se
postavlja zatvoreni gips u hiperkorekciji sa promenom na sedam dana

Ovaj teški deformitet se teško može lečiti samo konzervativno.

Kineziterapija se primenjuje preoperativno i postoperativno. Pripremljeno tkivo i izvesna
korekcija sprovedena pre operacije doprinosi uspehu hirurške intervencije. Vežbe nakon
operacije imaju za cilj da postignu mišićni balans, obezbede punu fiziološku pokretljivost
zglobova i koordinaciju u hodu.

7. RAVNO STOPALO (PES PLANUS)

Deformiteti stopala zauzimaju visoko mesto među brojnim mišićno-skeletnim
deformitetima, najčešće kod školske dece i omladine.Kada se kaže spušteno stopalo, to navodi na
misao o njegovoj anomaliji, kao gotovom procesu koji je narušio statičku i dinamičku ravnotežu,
usled fiziološkog popuštanja svodova stopala. Najčešće se radi o funkcionalnim poremećajima
koji su uglavnom rezultat insuficijencije stopala. Zato, ukoliko se odgovarajućim merama taj
proces ne zaustavi, može da dođe do pojave pravog deformiteta, koji uglavnom ostavlja trajne
posledice na organizam u celini.[4]
Deformiteti stopala mogu biti urođeni (kongenitalni, koji su prisutni pri rođenju)  i stečeni
(deformiteti koji nastaju tokom života).Deformitet sa kojim se dete rodi, a koji može da se stekne
i tokom života, je ravno stoplo (pes planus). To je deformacija koja se karakteriše popuštanjem
svodova stopala i gubljenjem fizioloških svojstava.Urođeno ravno stopalo je ozbiljan deformitet
kod koga je uzrok uglavnom nepoznat. Smatra se da je najčešći uzrok nepravilan položaj stopala
u toku intrauterinog života (Ahilova tetiva je skraćena, a pripoj joj je pomeren medijalno, ka
unutra).Ravna stopala nastaju postepeno, pri čemu prolaze kroz nekoliko faza ili stadijuma
razvoja deformacije:
4
Milorad Jevtić. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Prvo izdanje. Kragujevac: Medicinski fakultet; 1999. 84.

22
 Deformiteti stopala
2020.

 Deformitet prvog stepena karakteriše se vrlo malim lučnim iskrivljenjem Ahilovih tetiva,

gde se pokazuje tendencija opterećenja unutrašnje strane svoda stopala. Kao posledica
toga dolazi do popuštanja uzdužnog svoda stopala.
 Deformitet drugog stepena je nešto teži oblik poremećaja gde, pored mišića,
insuficijencija zahvata i ligament, tako da se pritisak sve više prenosi na koštano-zglobni
sistem. Svod stopala se još više spušta, pri čemu taban potpuno naleže na podlogu (pes
plano-valgus).

 Deformitet trećeg stepena je najteži oblik deformiteta gde su Ahilove tetive  jako
iskrivljene prema unutra. U kasnijoj fazi može doći i do spuštanja skočne kosti, pa se
javljaju dva ispupčenja na unutrašnjoj ivici stopala.

Slika 5. - Ravno stopalo

Kod nelečenih slučajeva pacijent hoda na spoljašnjoj ivici prednjeg dela stopala. Hod je
ukočen zbog male površine oslonca, a kod obostranih deformacija bolesnik može hodati samo
abdukcionim hodom ili prebacujući jednu nogu preko druge. Sekundarno nastaju promene na
kuku, kičmenom stubu, karlici i torzija potkolenice prema unutra.Fizioterapeuti se sve češće
sreću sa ovim problemom, sa bebama sa urođenim ravnim stopalima. Terapija počinje odmah
nakon rođenja, ako je dete zdravo. Ona se sastoji od vežbi (bezbolnih) koje fizioterapeut radi sa
detetom u cilju dobijanja što normalnijeg stopala, što se u velikom broju slučajeva i postigne.
Vežbe se rade kako bi se istegle skraćene strukture oko skočnog zgloba, da bi se stopalo vratilo u
približno normalan položaj.
Ukoliko se ovakav deformitet zanemari, i ne povede se računa o njemu, u kasnijem
životnom uzrastu, pored bolova u stopalu, potkolenicamai lumbo- sakralnom delu (krstima),
mogu nastati:

23
 Deformiteti stopala
2020.

 Poremećaj cirkulacije krvi uz vazomotorne smetnje sa osećajem hladnoće i pojačanog

znojenja stopalai stvaranjem otoka oko skočnog zgloba.
 Proširenje vena na potkolenicama zbog slabog dejstva mišićne pumpe na pritiskanje
venske krvi prema srcu.
 Pojava brzog umora kod stajanja i hodanja.
 Smanjene amplitude pokreta i elastičnosti stopala.[5]
8. IZDUBLJENO STOPALO (PES CAVUS)
Pes cavusodnosno izdubljeno stopalo podrazumeva deformitet u vidu izdubljenog
stopala, pri kom postoji visok položaj luka stopala koji se ne pomera pri opterećenju stopala.
Predstavlja suprotnu deformaciju stopala u odnosu na ravne tabane.Često, zajedno sa
deformitetom po tipu izdubljenog stopala postoje udruženi deformiteti u smislu kandžastih
prstiju na nogama, isturene pete i kontrakture plantarne fascije.Svi ovi deformiteti prouzrokuju
povećano opterećenje na metetarzalne kosti, što može rezultovati pojavom bola u metatarzalnom
regionu kod stopala.[6]
Kod preko 80% slučajeva može se tačno identifikovati uzrok nastanka izdubljenog
stopala i to su neuromuskularne bolesti (neuromuskularna distrofija, cerebralna paraliza,
poliomijelitis, siringomijelija, Fridrihova ataksija), frakture, opekotine, a kod 20% slučajeva
uzrok nastanka nije poznat i pretpostavlja se da postoji genetska predispozicija.Statistički podaci
po pitanju raširenosti pes cavus - a u opštoj populaciji su nesigurni i pojedini autori navode da
čak svaka deseta osoba ima deformitet ovog tipa u određenoj meri.Postoje tri tipa deformiteta po
tipu izdubljenog stopala i oni su:
 najčešći deformitet je pes cavovarus pri kom postoji, pored izdubljenog stopala i
pomeranje pete spolja i deformitet prstiju u vidu kandže;
 kod kalkaneovarusa, peta je pomerena na gore, a prednji kraj stopala je spušten naniže,
pa izgleda kao da pacijent stoji na prstima koji su takođe deformisani (poput stajanja na
štiklama);
 kada postoji samo deformitet po tipu izdubljenog stopala, postoji povećano opterećenje
spoljašnjeg dela stopala, što može da prouzrokuje bol u ovom delu;

5
Milorad Jevtić. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Prvo izdanje. Kragujevac: Medicinski fakultet; 1999. 87.
6
Slavica Jandrić. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Drugo izdanje. Laktaši: Grafomark; 2009. 37.

24
 Deformiteti stopala
2020.

 deformitet je lako prepoznatljiv, postoji visoko zasvođeno stopalo i pod punim

opterećenjem;
 čest pratilac pes cavus - a je i nestabilnost skočnog zgloba;
 često, pored bolova u stopalima, mogu postojati i bolovi u kolenima, leđima i često
saplitanje kod ovog tipa deformiteta i
 osobe sa visoko svodiranim stopalom mogu imati problema sa nalaženjem odgovarajuće
obuće i često moraju da nose uloške koji podupiru predeo svoda stopala, ili specijalno
dizajniranu obuću.

Dijagnoza izdubljeng stopala se u najvećem broju slučajeva postavlja samo na osnovu

kliničke slike i objektivnog pregleda.Obavezno se radi i rendgenski snimak stopala sa skočnim
zglobom, kako bi se procenio stepen deformiteta. Nekada je potrebno uraditi i dopunska
snimanja kod postojanja degenerativnih procesa na zglobovima stopala.Nekada su potrebni i
dopunski pregledi, kako bi se ustanovila prava priroda ovog deformiteta.

Slika 6. - Izdubljeno stopalo

Cilj lečenja izdubljenog stopala je omogućavanje kretanja bez smetnji bilo kakve
vrste. Poželjna je upotreba ortopedskih pomagala koji podupiru stopalo i nose se sa običnom
obućom, kao i upotreba specijalno dizajniranih cipela sa visokim svodom u predelu luka
stopala.Fizikalna terapija mora da omogući ojačanje oslabljenih mišića i rastezanje
prenapregnutih mišića. Treba napomenuti da je fizikalna terapija uspešna samo kod blažih
deformiteta.[7]
Ukoliko ništa od navedenog ne urodi plodom i pacijent i dalje ima smetnje pri
normalnom hodu u vidu jakih bolova, dolazi u obzir i hirurško lečenje izdubljenog
stopala.Intervencija može da bude usmerena samo na meko tkivo (oslobađanje plantarne fascije,

7
Slavica Jandrić. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Drugo izdanje. Laktaši: Grafomark; 2009. 40.

25
 Deformiteti stopala
2020.

izmeštanje ekstenzornih i fleksornih mišića), ili na koštane elemente (metatarzalna osteotomija,

tarzalna osteotomija, kalkanealna osteotomija). Lečenje usmereno na stabilizaciju zglobova
naziva se artrodeza. Ove procedure su u domenu ortopedskog lečenja.Komplikacije hirurškog
lečenja su nespajanje kostiju, ponovno vraćanje deformiteta, premalo smanjivanje deformiteta,
prekomerno uklanjanje deformiteta, infekcija, oštećenje nerava i postoperativni dugotrajni bol u
stopalu. Prognoza operativnog lečenja zavisi od stepena deformiteta pre operacije i operativne
tehnike koja se koristi.

9.HALLUX VALGUS
Valgus deformacija palca stopala najčešća je deformacija na stopalu, a verovatno je i
uopšteno najčešća deformacija mišićno- koštanog sistema današnjeg čoveka. Radi se o
iskrivljenju palca stopala u stranu, sa ušiljenjem prednjeg dela stopala i stvaranjem bolne koštane
izbočine na unutrašnjoj strani korena palca. Naziv hallux valgus u stručnu upotrebu uveo je Carl
Heuter 1871. godine i prvi je detaljno opisao ovu deformaciju.[8]
Bol koja upućuje pacijenta doktoru uzrokovana je rastezanjem tkiva prednjeg dela stopala
pri opterećenju, ali i iritacijom izbočine na bazi palca prilikom nošenja obuće. Neretko se javljaju
ponavljajuće upale sluzne ovojnice (burze) na izbočenju (kvržici) sa unutrašnje strane korena
palca. Bolove može uzrokovati i oštećenje hrskavice zglobnih tela kosti palca i prve metatarzalne
kosti na koju se palac nastavlja. Kako deformacija napreduje, stopalo se sve više širi, palac se
rotira i podvlači ispod drugih prstiju stopala koji postepeno takođe razvijaju deformacije
(savijaju se, podvlače ili prelaze jedni preko drugih). Najčešće se deformacije blažeg stepena kod
mlađih osoba mogu pokušati usporiti u razvoju. Preporučuje se nošenje široke iudobne obuće,
koja ne stvara pritisak na prste, nošenje obuće sa nižom petom i korištenje meke i gipke cipele
koja stimuliše mišićnu aktivnost malih mišića stopala. Takvu obuću najčešće u njenoj
funkcionalnosti ne prati i moderan dizajn, pa je zbog toga ovaj oblik prevencije i lečenja najčešće
neuspešan u periodu kada ono ima smisla - među mlađim pacijentima.
Kod starije populacije koja lakše prihvata odustajanje od modnih trendova, progresiju
deformacije najčešće nije moguće zaustaviti, ali je odgovarajućim tipom obuće ipak moguće
delomično otkloniti bolne iritacije izbočenih i deformisanih delova stopala. Ne preporučuju se
operacione korekcije deformacije palca bez izraženijih bolova, a isključivo u svrhu estetskog
8
Slavica Jandrić. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Drugo izdanje. Laktaši: Grafomark; 2009. 42.

26
 Deformiteti stopala
2020.

učinka. Operacionim lečenjem valgusa palca stopala nastoji se korigovati položaj palca te
ukloniti bolna izbočina sa unutrašnje strane palca i dovesti u balans meka tkiva stopala.
Na taj način treba formirati pokretljiv, čvrst bazalni zglob palca koji može nositi
opterećenje i obavljati svoju funkciju u stajanju i hodu. Korekcija se izvodi isključivo
presecanjem kosti i fiksacijom u željenom položaju. Uklanjanje samo bolne koštane izbočine ne
može biti jedina opcija u lečenju, s obzirom da deformisanu kost treba vratiti na njeno mesto u
stopalu. Kao fiksacioni materijal danas se koriste posebno prilagođeni šrafovi izrađeni od titana,
koje nakon operacije nije potrebno odstranjivati dodatnim operacijonim zahvatom. Svi zahvati na
kostima zahtevaju određeno vreme zarastanja kosti u korigovanom položaju. Nakon operacije
pacijent mesec dana hoda u posebno dizajniranoj cipeli u kojoj opterećuje zadnji deo stopala, a
nakon tog perioda moguće je puno opterećenje stopala.[9]

Slika 7. - Hallux valgus

9
Slavica Jandrić. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Drugo izdanje. Laktaši: Grafomark; 2009. 44.

27
 Deformiteti stopala
2020.

10. ZAKLJUČAK
Stopalo ima specifičan izgled, a formiraju ga 26 kostiju međusobno povezanih
zglobovima, manje ili više pokretnih. Osnovni izgled stopala sličan je lučnom mostu, kog
formiraju nekoliko uzdužnih i poprečnih svodova. Same svodove podržavaju mali mišići stopala
i potkoljenice. Dokle god je snaga mišića stopala u ravnoteži sa silama opterećenja koje deluju
na stopalo, ono ima svoj optimalni anatomski izgled uz prikladnu funkciju.
Kada govorimo o stopalu uvek mislimo na boso stopalo. Od početka evolucije čovek je
nastojao zaštititi stopalo radi lakšeg hoda i prilagođavanja raznoraznim  podlogama i od različitih
meteoroloških uslova. U početku su to bile primitivne kožne navlake da bi tokom vremena bio
dodati djon, zatim nešto viša peta, a u krajevima gde zima duže traje nastala je i čizma. Sa
vremenom cipela postaje modni dodatak i otad datiraju prve deformacije stopala. Cipela postaje
sve uža, a peta sve viša što dovodi do deformacije stopala.
Eventualna deformacija može se sprečiti nošenjem adekvatne obuće. Tu se misli na
široku, prostranu obuću sa mekim savitljivim djonom i petom ne višom od 3 cm. Važno je
smanjiti opterećenje stopala (adekvatni ortopedski ulošci) te vežbati jačanje mišića stopala.
Kad je jednom deformacija osnovana i izaziva određene poteškoće jedini način lečenja je
operativni zahvat, odnosno korekcija položaja. Do danas je opisano i korišteno preko sto vrsta
različitih operativnih zahvata i njihovih modifikacija. To znači da ne postoji do sada jedan
idealni univerzalni operativni zahvat kojim bi se mogle korigovatina isti način sve
deformacije.Prilikom operativnog zahvata moraju se korigovati sve prisutne promene, a koje
zavise od stepena deformacije.

28
 Deformiteti stopala
2020.

LITERATURA
1. Milorad Jevtić. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Prvo izdanje. Kragujevac: Medicinski
fakultet; 1999.

2. Predrag Keros i Branka Matković. Anatomija i fiziologija. Drugo izdanje. Zagreb:

Naklada Ljevak; 2007.

3. Slavica Jandrić. Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije. Drugo izdanje. Laktaši:

Grafomark; 2009.

4. Jovanović Leposava, Kineziterapija u pedijatriji, Viša medicinska škola Beograd,

Beograd, 2000.

29
 Deformiteti stopala
2020.

PRILOG
Popis slika
Slika 1. - Deformacije stopala...........................................................................................................
Slika 2. - Pes equinovarus (inversio pedis).......................................................................................
Slika 3. - Pes metatarsus varus (pes adductus).................................................................................
Slika 4. - Pes talovalgus (everzija stopala)........................................................................................
Slika 5. - Ravno stopalo.....................................................................................................................
Slika 6. - Izdubljeno stopalo..............................................................................................................
Slika 7. - Hallux valgus.....................................................................................................................

30