PRAVOSLAVNI септембар/октобар 2011.

misionar
Мисионарско гласило српске православне цркве за младе
цена 90 динара

Тема броја:

Молитва у ери антиисихазма

 PRAVOSLAVNI

misionar Септембар/октобар 2011.

Реч уредника стране
Мо­ли­тва у ан­ти­и­си­ха­стич­ком
ам­би­јен­ту да­на­шњи­це . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Тема броја
Све­тач­ник Мо­ли­тва као лек за са­вре­ме­не бо­ле­сти . 33
Све­ти Лу­ка Вој­но-Ја­се­нец­ки на пу­ту За­што се не мо­ли­мо? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
ди­ја­ло­га ме­ди­ци­не и бо­го­сло­вља . . . . . . . . . 4
Ста­реч­ник Молитва као Литургија . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Кад је ду­ша чи­ста, а ср­це пу­но љу­ба­ви Тишина душе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Ру­мун са пти­чи­ца­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Савремена теологија
Хришћанска молитва у савременом свету . 44
Љу­бав и аске­за – за јед­ну Кле­ри­ка­ли­зам и се­ку­ла­ри­зам
он­то­ло­шку ети­ку (III) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 у ери ан­ти­и­си­ха­зма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Хри­шћан­ска ети­ка Размишљања у тишини: о молитви . . . . . . 48
По­хле­па: Бо­ље је у дру­штву ле­ши­на­ра... 12 Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
Исто­ри­ја древ­не Цр­кве Но­ге и обу­ћа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Град Ко­ринт у до­ба пр­вих Ми­си­ја у са­вре­ме­ном све­ту
хри­шћан­ских ми­си­о­на­ра . . . . . . . . . . . . . . . 17 Ква­ли­тет и кван­ти­тет го­во­ра . . . . . . . . . . . . 51
Из исто­ри­је СПЦ Сећање
Ту­жна при­ча о Ата­на­си­ју Вла­хо­ви­ћу . . . . 20 Се­ћа­ње на му­че­ни­ке из Јин­дри­хо­ви­це . . 53
Црква и друштво Манастири
Исто­ри­чар и фи­ло­соф Ма­на­стир Мо­ра­ча . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
– Ге­ор­ги­је Фе­до­тов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Чу­до­твор­не ико­не
Света Земља Ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це „Др­жав­на“ 59
Историја Свете Земље Путопис
Oд Отоманског периода до ослобођења . . . . 26 При­ча о кне­зу При­ја­ну
Цр­кве­но­прав­не те­ме Исто­риј­ске бе­ле­шке са Гла­моч­ког по­ља . . . 61
Раз­вод бра­ка: Из другачијег угла
Цр­кве­но­прав­на пер­спек­ти­ва . . . . . . . . . . . 28 Љу­бав у до­ба ко­ле­ре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:

Архимандрит Андреј Јовичић, Викарни Епископ липљански Црква Св. Врача Козме и Манастир
игуман Манастира Сланци г. Јован (Ћулибрк) Дамјана на Златару Жича
фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић фото: ђакон Драган С. Танасијевић
 PRAVOSLAVNI

misionar
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј

Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)

Главни и одговорни уредник

презвитер Оливер Суботић

Оперативни уредник
Срећко Петровић

Технички уредник
М. Р. Марковић

Секретар редакције
Снежана Крупниковић

Фотограф
ђакон Драган С. Танасијевић

Уређивачки одбор Мисионара:

Мо­ли­тва
презвитер Вукашин Милићевић,
презвитер Горан Живковић,
ђакон Ненад Идризовић,
Милана Вучићевић,
Милана Ивковић,
Александар Милојков

Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу

земљу је 500 динара. Појединачни примерак 90
у ан­ти­и­си­ха­стич­ком
динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити
на благајни Српске патријаршије, Краља Петра 5
или на текући рачун. Уплате не слати поштанском
ам­би­јен­ту да­на­шњи­це
упутницом!

Рукописи и фотографије се не враћају.

Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
А ти ка­да се мо­лиш, уђи у клет сво­ју,
и за­тво­рив­ши вра­та сво­ја,
по­мо­ли се Оцу сво­ме ко­ји је у тај­но­сти...
 (Мт 6, 6)

Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche

Bank AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Годишња претплата за иностранство:
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Обична пошиљка:
Beneficiary: RS35145007110000024015
20 EUR
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
Авионска:
271.222(497.11) 25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе
ISSN 0555-0122

2        5/2011

М о­ли­ти се истин­ски, свим ср­цем
и умом, ни­је би­ло ла­ко ни у јед­
ној епо­хи – не­при­ја­тељ на­шег
спа­се­ња је увек ра­дио пре све­га на то­ме
да чо­ве­ка од­вик­не и од­вра­ти од мо­ли­
тве, зна­ју­ћи да она чо­ве­ка окре­ће ка Бо­
гу и во­ди ка бо­го­по­зна­њу и спа­се­њу. Но,
оно што у на­ше вре­ме посебно оте­жа­ва
под­виг мо­ли­тве је­сте стра­хо­ви­та бр­зи­на
жи­во­та ко­ју пра­ти огро­ман број ви­зу­
ел­них и звуч­них „зна­ко­ва“.
Ак­ти­ви­зам, ди­на­ми­зам
и при­лив ин­фор­ма­ци­ја
са­вре­ме­ног хри­шћа­ни­на све
ви­ше одва­ја­ју од ор­ган­ског на­чи­на
функ­ци­о­ни­са­ња у окви­ру сво­је хра­
ма. Мо­ли­тве­на сфе­ра је на по­себ­но
ја­ком уда­ру: не са­мо да је све ма­ње
про­сто­ра за тач­но од­ре­ђен вре­мен­
ски ин­тер­вал по­све­ћен мо­ли­тви, већ
и то ма­ло по­све­ће­ног вре­ме­на би­ва
спо­ља узур­пи­ра­но. До­вољ­но је на­ве­сти
фе­но­мен стал­но укљу­че­них мо­бил­них
те­ле­фо­на и ра­зних „ге­џе­та“ чак и за вре­
ме мо­ли­тве, иако се ти уре­ђа­ји не­ка­ко
стал­но ак­ти­ви­ра­ју упра­во у то вре­ме.
Сав тај не­мир­ни ди­на­ми­зам је раз­лог
за­што познати те­о­лог и ми­тро­по­лит
Је­ро­теј Вла­хос на­во­ди да да­на­шњом ци­
ви­ли­за­ци­јом „бе­сне ве­тро­ви
ан­ти­и­си­ха­зма“.
О иси­х а­зму, као под­ви­жнич­ком на­чи­
ну жи­во­та ба­зи­ра­ном на ум­но-ср­дач­ној
мо­ли­тви, на­пи­са­но је сто­ти­не и сто­ти­не
стра­ни­ца чи­ја је вред­ност за нас хри­
шћа­не не­про­це­њи­ва. Да­нас, међутим,
има­мо про­блем да ово бес­цен-бла­го
Ис­точ­не Цр­кве ко­ри­с те ма­ло­број­ни, и
то углав­ном мо­на­шки кру­го­ви (а мо­ра
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
септембар/октобар 2011        3
Реч уредника
се при­зна­ти, и они све ре­ђе) – мо­ли­тве­
ни жи­вот је пр­ви на уда­ру ци­ви­ли­за­ци­је
ра­ди­кал­ног ак­ти­ви­зма. Са­вре­ме­ни
чо­век про­с то „не­ма вре­ме­на“ за лич­ну
(по­не­кад ни за са­б ор­но-ли­т ур­гиј­ску)
мо­ли­тву. За­пра­во, он мо­жда и успе­ва да
се ка­ко-та­ко укло­пи у не­што од цр­кве­
ног жи­во­та, али нај­че­шће без по­све­ће­не
мо­ли­тве ко­ја је од­у­век зах­те­ва­ла по­себ­
не усло­ве. Древ­но иси­х а­с тич­ко ис­к у­с тво
све­до­чи да је за мо­ли­тве­ни жи­вот у
пу­но­ћи, по­ред ис­к у­сног ру­ко­во­ди­те­ља-
ду­хов­ни­ка, по­треб­но пот­пу­но одво­ји­ти
од­ре­ђе­ни сег­мент вре­ме­на, та­ко да је
све­це­ло по­све­ћен мо­ли­тве­ном рас­по­ло­
же­њу – и ни­че­м у ви­ше. У спо­ља­шњем
сми­слу то зна­чи ми­ран и по­ву­чен ку­так,
што је нај­че­шће пред­у­слов (за ве­ћи­ну
нас) да би у уну­тра­шњем сми­слу чо­ве­
ков ум мо­гао би­ти пот­пу­но усред­сре­ђен
на мо­ли­тву. У вре­ме­ну у ко­ме је им­пе­ра­
тив на кон­с тант­ном пра­ће­њу ин­фор­ма­
ци­ја и про­те­ри­ва­њу ти­ши­не као не­че­га
го­то­во не­при­јат­ног, ово мо­же би­ти при­
лич­но те­жак за­да­так...
Да­нас има­мо про­блем не­по­сто­ја­ња
мо­ли­тве­но (п)осве­ће­ног вре­ме­на у пу­но­
ћи тог из­ра­за и на пр­вом ме­сту мо­ра­мо
про­на­ћи на­чин да осво­ји­мо тај сег­мент.
Он је осно­ва на ко­јој се да­ље мо­же гра­
ди­ти гра­ђе­ви­на жи­во­та у Хри­сту – јед­но­
став­но укла­па­ње у ам­би­јент ра­ди­кал­ног
активизма не­ће из­гра­ди­ти ни­шта по­сто­
ја­но, по­го­то­во ка­да „ан­ти­и­си­ха­стич­ке
бу­ре“ на­ва­ле свом сво­јом си­ли­ном (уп.
Мт 7, 27).
С љу­ба­вљу у Хри­сту Го­спо­ду,
пре­зви­тер Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113, e-mail: pretplata@spc.rs
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
Све­тач­ник
Све­ти Лу­ка Вој­но-Ја­се­нец­ки
на пу­ту ди­ја­ло­га ме­ди­ци­не и бо­го­сло­вља
У два­де­се­том ве­ку пре­пу­ном ра­на на те­лу из­му­че­ног чо­ве­чан­ства,
де­ло­вао је чу­де­сни слу­жи­тељ Го­спод­њи Све­ти Лу­ка Вој­но-Ја­се­нец­
ки, ле­че­ћи, ка­ко зна­њем сте­че­ним у окви­ру при­род­них на­у­ка, та­ко
и љу­ба­вљу Го­спод­њом ко­ја је кроз ње­га на­ја­вљи­ва­ла Дан без­бол­ни
и мир­ни у ес­ха­то­ло­шком за­гр­ља­ју Твор­ца и тво­ре­ви­не.

бол­ни и мир­ни у ес­ха­то­ло­шком за­гр­ља­ју

Твор­ца и тво­ре­ви­не.
Алек­сан­дар
Р. Јев­тић
Кротки насупрот крутих умова

П ри­ступ чо­ве­ку као це­ли­ни раз­ли­

чи­тих де­ло­ва, свој­ствен је ка­ко
ста­ро­за­вет­ној та­ко и но­во­за­вет­
ној ан­тро­по­ло­ги­ји. Ре­ал­ и­зам се­мит­ског
до­жи­вља­ја све­та и чо­ве­ка био је по­год­но
тло за се­ја­ње се­ме­на Хри­сто­ве ве­ре и
жи­во­та за­сно­ва­ног на њој. Те­о­ри­ја је ов­
де ру­ку под ру­ку кре­ну­ла са прак­сом ка
нели­це­мер­ном ко­ра­ча­њу кроз рав­ни­це и
бр­да исто­ри­је пре­ма не­пре­глед­ним про­
стран­стви­ма Цар­ства Бо­жи­јег. Го­спод
Исус Хри­стос као Ле­кар ду­ша и те­ла, а
са Њим и сви Све­ти Бе­сре­бре­ни­ци, на­
сто­ја­ли су да по­мог­ну сва­ко­ме ко је на
том те­шком пу­т у кле­цао под бре­ме­ном
Кр­ста. А кле­ца­ли су и кле­ца­ју сви, са­мо
што по­моћ ни­с у тра­жи­ли и не тра­же сви
од Је­ди­ног Чо­ве­ко­љуб­ца и слу­жи­те­ља
Ње­го­вих. У два­де­се­том ве­ку пре­пу­ном
ра­на на те­лу из­му­че­ног чо­ве­чан­ства,
де­ло­вао је чу­де­сни слу­жи­тељ Го­спод­њи
Све­ти Лу­ка Вој­но-Ја­се­нец­ки, ле­че­ћи,
ка­ко зна­њем сте­че­ним у окви­ру при­род­
них на­у­ка, та­ко и љу­ба­вљу Го­спод­њом
ко­ја је кроз ње­га на­ја­вљи­ва­ла Дан без­
Кру­ни­са­ње на­уч­но­сти и ин­те­лек­т у­а­ли­
зма на пи­је­де­стал не­по­гре­ши­во­сти и све­
зна­ња од­и­гра­ло се у тре­нут­ку за­си­ће­но­сти
не­ким дру­гим „кра­ље­ви­ћи­ма“ са истим
исто­риј­ским пре­тен­зи­ја­ма. Без об­зи­ра на
па­ра­док­сал­ност, нај­љу­ћи про­тив­ни­ци оли­
че­ни у бра­ни­о­ци­ма вер­ске и бра­ни­о­ци­ма
на­уч­не ауто­ри­тар­но­сти по­ка­за­ли су се
ве­о­ма слич­ним. Не­до­ста­так ди­ја­ло­шке
кул­т у­ре са не­кри­тич­ким од­ба­ци­ва­њем
свих дру­гих те­о­ри­ја и ин­си­сти­ра­њем на
соп­стве­ној те­о­ри­ји као не­по­ре­ци­вој ак­си­о­
ми би­ли су исти те­го­ви на обе стра­не ва­ге.
По­је­дин­ци са обе стра­не ко­ји су крот­ким
гла­со­ви­ма по­ку­ша­ва­ли да не­што дру­га­чи­је
пред­ло­же над­гла­са­ва­ни су бу­ком свој­стве­
ном ма­са­ма у раз­ли­чи­тим еуфо­ри­ја­ма.
Ипак, у но­ви­је вре­ме, њи­хо­ви гла­со­ви су
до­пр­ли до нас пре­ко пи­са­не за­о­став­шти­не
ко­ја их је за­бе­ле­жи­ла. На стра­ни­ца­ма де­ла
Све­тог Лу­ке Вој­но-Ја­се­нец­ког Дух, ду­ша и
те­ло у хри­шћан­ству и на­у­ци има­мо
мо­гућ­ност и ра­дост да се на­сла­ђу­је­мо
ре­чи­ма ли­ше­ним сва­ке ис­кри­вље­не иде­о­
ло­шке оп­ти­ке.

4        5/2011
 На по­чет­ку по­ме­ну­тог де­ла на­ла­зи­мо
ре­че­ни­цу: „Не­ма­мо ни пра­ва ни раз­ло­га
да се су­прот­ста­вља­мо ве­о­ма ва­жним
до­стиг­ну­ћи­ма са­вре­ме­не фи­зи­ке“. Иако
Све­ти Лу­ка ов­де не го­во­ри о обла­сти
ме­ди­ци­не, на осно­ву ње­го­вог ле­кар­ског
де­ло­ва­ња мо­же­мо из­ве­сти исти за­кљу­чак
и ка­да су у пи­та­њу ме­ди­цин­ска ис­тра­жи­
ва­ња. То се нај­бо­ље ви­ди у ње­го­вој упу­ће­
но­сти у то­ко­ве са­вре­ме­не му ме­ди­ци­не.
При­мер упо­тре­бе ло­кал­не ане­сте­зи­је на
ра­ње­ни­ци­ма у то­ку Пр­вог свет­ског ра­та
то по­твр­ђу­је. На­дах­нут књи­гом Ло­кал­на
ана­сте­зи­ја од ауто­ра Хен­ри­ха Бра­у­на, он
је 1915. го­ди­не у Пе­тро­гра­ду об­ја­вио
књи­гу са истим на­сло­вом. Ње­го­ва да­ро­
ви­тост и ори­ги­нал­ност пре­по­зна­ти су
ши­ром на­уч­них кру­го­ва.
Све­ти Лу­ка
Вој­но-Ја­се­нец­ки
септембар/октобар 2011        5
Тајна човека и откривење
По­зи­тив­но вред­ну­ју­ћи от­кри­ћа у ана­
том­ско-фи­зи­о­ло­шкој обла­сти ис­тра­жи­ва­
ња, Све­ти Лу­ка је при­ме­тио њи­хо­ву зна­
чај­ну слич­ност у од­но­с у са све­то­пи­сам­
ским ан­тро­по­ло­шким уви­ди­ма. Ср­це, као
цен­тар кар­ди­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња, већ
ве­ко­ви­ма уна­зад је сма­тра­но цен­тром
чо­ве­ко­вог би­ћа. За ово по­сто­је по­твр­де
на мно­гим ме­сти­ма у Ста­ром и Но­вом
За­ве­т у, али и у де­ли­ма Све­тих Ота­ца
Цр­кве. Ве­ли­ки број њих на­ла­зи­мо на­ве­
де­не као ар­гу­мен­те за осми­шља­ва­ње син­
те­зе ме­ди­цин­ских и бо­го­слов­ских ис­тра­
жи­ва­ња ко­ју нам ну­ди де­ло Све­тог Лу­ке
Вој­но-Ја­се­нец­ког.
Ка­да је реч о мо­згу чи­ја функ­ци­ја или
уло­га још увек ни­је до­вољ­но са­гле­да­на
упр­кос на­пред­ним не­у­ро­ло­шким ис­тра­
жи­ва­њи­ма, Све­ти Лу­ка по­ка­зу­је из­у­зет­но
по­што­ва­ње и вред­но­ва­ње зна­ча­ја овог
ор­га­на. При­зна­ју­ћи му ва­жну уло­гу ка­ко у
про­це­су ми­шље­ња, та­ко и у свим пси­
хич­ким про­це­си­ма, Св. Лу­ка је био
до­сто­јан са­го­вор­ник во­де­ћих то­ко­ва
ме­ди­цин­ских ис­тра­жи­ва­ња. То не зна­
чи да ни­је имао кри­тич­ку дис­тан­цу.
До­каз за то је ње­го­во не­при­ста­ја­ње на
ба­ха­тост са­вре­ме­ног ин­те­лек­т у­а­ли­зма
ко­ји је ис­кљу­чив пре­ма свим дру­гим вред­
но­сним чи­ни­о­ци­ма ко­ји опи­су­ју па­мет­ног
чо­ве­ка, а не ин­те­лек­т у­а­ли­зо­ва­ног су­бјек­та.
Ин­те­лек­т у­а­ли­зам као ре­дук­ци­о­ни­зам је
бо­лест ко­ја ре­зул­ти­ра оси­ро­ма­ше­њем
жи­во­та и лич­но­сти. Тек кроз са­деј­ство са
ср­цем, осе­ћа­њи­ма, ин­т у­и­ци­јом и има­ги­
на­ци­јом, мо­зак успе­ва да ис­пу­ни сво­је
на­зна­че­ње. Ти­ме он ни­је пот­це­њен, већ
укљу­чен у је­дин­ство у раз­ли­чи­то­сти
кроз ко­је се ис­по­ља­ва ка­ко по­је­ди­нац,
та­ко и за­јед­ни­ца. Раз­ли­ку­ју­ћи те­ло,
ду­шу и дух, Све­ти Лу­ка је сле­ду­ју­ћи
Све­том апо­сто­лу Па­влу и оци­ма
Цр­кве при­ме­њи­вао из­ни­јан­си­ран
при­ступ у ле­че­њу раз­ли­чи­тих бо­ле­
Све­т ач­н ик
сти. Без пот­це­не те­ла ре­не енер­ги­је. У енер­
ука­зао је на би­о­хе­миј­ гиј­ском де­ло­ва­њу
ске про­це­се ко­ји има­ју Све­те Тро­ји­це усме­ре­
ути­ца­ја на нор­мал­но ном ка чо­ве­ку, од
жи­вот­но де­ло­ва­ње ње­го­вог ства­ра­ња,
чо­ве­ка. Са­вре­ме­на Свети лекар са­сто­ји се но­вост ко­ју
са­зна­ња из обла­сти је Све­та Цр­ква још
ге­не­ти­ке ов­де не би Ва­лен­тин Фе­лик­со­вич Вој­но-Ја­ јед­ном по­све­до­чи­ла
има­ла раз­ло­га за не­го­ се­нец­ки је ро­ђен 1877. го­ди­не у кроз свог слу­жи­те­ља
до­ва­ње. Исто та­ко, Кер­чу, од оца Фе­лин­са и мај­ке на ко­га се у овом ра­ду
ис­тра­жи­ва­чи из обла­ Ма­ри­је. Од ма­ле­на се ис­ти­цао освр­ће­мо. Са­зна­ња
сти пси­хо­ло­ги­је мо­гли да­ро­ви­то­шћу. По­сле крат­ког пе­ри­ дру­гих научних обла­
би да за­до­вољ­но кон­ о­да сту­ди­ра­ња пра­ва, упи­су­је се сти усме­ре­на на те­ло,
ста­т у­ју ува­жа­ва­ње ко­је 1898. го­ди­не на Ме­ди­цин­ски ду­шу и дух овим ни­су
Све­ти Лу­ка ука­зу­је фа­кул­тет. По за­вр­шет­ку фа­кул­те­та не­ги­ра­на, већ укљу­че­
пре­ма мо­гућ­но­сти­ма уче­ству­је као ле­кар у Ру­ско-ја­пан­ на у то­ко­ве ко­ји сто­је
пси­хич­ког усло­вља­ва­ ском ра­т у. Го­ди­не 1904. се вен­чао ис­пред и иза исто­ри­је.
ња и ути­ца­ња на под­ са Аном, и са њом до­био си­на. По Исто­ри­ја ти­ме ра­за­
руч­је те­ле­сног. упо­ко­је­њу же­не од­лу­чу­је да се зна­је обри­се утвр­ђе­
за­мо­на­ши. На мо­на­ше­њу 1920. не лу­ке Цар­ства
Наука као го­ди­не до­би­ја име Лу­к а. Убр­
з о Бо­жи­јег у ко­ме ће се
би­ва ру­ко­по­ло­жен у чин је­ро­мо­на­ про­ја­ви­ти но­вост
потврда вере ха, а по­том и по­све­ћен за епи­ско­па све­га, о ко­јој све­до­чи
Ка­да би­смо се ов­де у Та­шкен­т у (ка­сни­је и на дру­гим књи­га От­кри­ве­ња и
за­у­ста­ви­ли, Све­ти епи­скоп­ским ка­те­дра­ма). Ви­ше са њом све­ти­тељ
Лу­ка Вој­но-Ја­се­нец­ки пу­та је про­го­њен од со­вјет­ских Бо­жи­ји Све­ти Лу­ка
би мо­гао да нам де­лу­је вла­сти. Услед му­че­ња и те­шких Вој­но-Ја­се­нец­ки.
као са­вре­ме­ни на­уч­ жи­вот­них усло­ва осле­пео је 1956. На­слов нашег тек­
ник свог вре­ме­на, ко­ји го­ди­не. Упо­ко­јио се у Го­спо­ду 1961. ста упу­ћу­је на ди­ја­лог
је до да­нас вре­дан го­ди­не. Са­бо­ру Све­тих Цр­кве је ме­ди­ци­не и бо­го­сло­
па­жње. Без по­ри­ца­ња при­бро­јан 1996. го­ди­не као Све­ти вља код Све­тог Лу­ке
ово­га, до­да­је­мо да се Лу­ка Вој­но-Ја­се­нец­ки, ар­хи­еп
­ и­скоп Вој­но-Ја­се­нец­ког.
ов­де не мо­же ста­ти. сим­фе­ро­пољ­ски и крим­ски. Сма­тра­мо да је нео­п­
Раз­лог за то је ис­ти­ца­ ход­но по­ме­ну­ти да је
ње ва­жно­сти ду­ха ко­ју он био у ди­ја­ло­гу и са
он кон­ста­т у­је. Ње­му се при­пи­су­је зна­чај дру­гим при­род­ним на­у­ка­ма. Тач­ни­је, он
из­над оно­га ко­ји по­се­ду­је пси­хо­фи­зич­ка је је­дан од оних све­ти­те­ља Бо­жи­јих из­о­
струк­т у­ра чо­ве­ка. Као да по­сто­ји не­ка бил­но да­ро­ва­них да­ро­ви­ма Љу­ба­ви
хи­је­рар­хи­ја ко­ја ни­је усме­ре­на ка ства­ра­њу Бо­жи­је пре­ма Исти­ни. Њу је тра­жио на
не­је­дин­ства, већ ка хар­мо­нич­но­сти чо­ве­ раз­ли­чи­тим пу­те­ви­ма са­зна­ња, и она га је
ка. Ме­ђу­тим, о ово­ме зна­мо и из по­е­зи­је, про­сла­ви­ла све­то­шћу. Же­ле­ћи да се на­ђе­
фи­ло­со­фи­је, књи­жев­но­сти, и дру­гих обла­ мо на истом пу­т у са Све­тим Лу­ком, сви
сти чо­ве­ко­вог ду­хов­ног ства­ра­ла­штва. смо при­зва­ни да у скла­ду са да­ро­ви­ма
Оно на шта нас још под­се­ћа Све­ти Лу­ка је „по­диг­не­мо кра­ји­чак за­ве­се са Тај­не
Дух Све­ти ко­ји бла­го­твор­но де­лу­је на Бо­жи­је Ико­но­ми­је“, ка­ко је пи­сао Све­ти
чо­ве­ка из­ли­ва­ју­ћи му да­ро­ве кроз не­ство­ Лу­ка Вој­но-Ја­се­нец­ки.  

6        5/2011
Ста­реч­ник
Кад је ду­ша чи­ста,
а ср­це пу­но љу­ба­ви
Ру­мун са пти­чи­ца­ма
Раз­ми­шљао је да се вра­ти у свет, јер ­
то­бо­же ов­де ни­је би­ло ду­хов­них љу­ди. ­
Ре­као му је та­да ње­гов учи­тељ, отац Си­не­си­је: ­
„Хај­де да те по­ве­дем да ви­диш ка­ко ­
и да­нас по­сто­је све­ти љу­ди на Све­тој Го­ри.“
Превод са грчког:
Милана Вучићевић
Н аш ста­рац, отац Јо­ас­ аф, учио је
по­ја­ње у Mанастиру Ста­вро­ни­ки­
та од та­да­шњег ве­ли­ког про­топ­
сал­та, Си­не­си­ја Ста­вро­ни­кит­ског, ко­га
су на­зи­ва­ли „сла­вуј Све­те Го­ре“. Јед­ног
да­на – бу­ду­ћи да су и ње­га као мла­ди­ћа
по­не­ки пут об­у­зи­ма­ла ис­ку­ше­ња, ме­
лан­хо­ли­ја – раз­ми­шљао је да се вра­ти у
свет, јер то­бо­же ов­де ни­је би­ло ду­хов­них
љу­ди. Ре­као му је та­да ње­гов учи­тељ, отац
Си­не­си­је: „Хај­де да те по­ве­дем да ви­диш
ка­ко и да­нас по­сто­је све­ти љу­ди на Све­тој
Го­ри.“ Оти­шли су пре­ма Mанастиру Пан­
то­кра­тор. Та­мо је би­ла не­ка ис­по­сни­ца.
У јед­ном де­лу има­ла је и јед­на ке­ли­ји­ца
из­над мо­ра, ве­о­ма ле­па, Ча­сног Пре­те­че.
Ту у бли­зи­ни на­иш ­ ли су на јед­ног ру­
мун­ског стар­ца, не се­ћам се ка­ко се звао,
али оцу Си­не­си­ју је сва­ка­ко познатo. „Да
ви­диш са­мо“, ре­као му је, „ко­ли­ко се он
сро­дио са при­ро­дом, а и жи­во­ти­ње га се
не пла­ше и сло­бод­но му при­ла­зе.“ „Ка­да
смо сти­гли та­мо“, на­ста­вио је наш ста­
септембар/октобар 2011        7
рац, „дао нам је смо­кву, ма­ло во­де и ма­ло
ко­мо­ви­це.“ Отац Си­не­си­је му се обра­тио:
„Стар­че, хо­ћеш ли да по­зо­веш пти­чи­це да
до­ђу ова­мо?“ Истог тре­нут­ка Ру­мун је на
свом је­зи­ку по­чео да их до­зи­ва. И тад су
са свих стра­на по­че­ле да до­ле­ћу пти­чи­це и
сле­ћу на ње­га. Се­де­ле су на ње­му, од гла­ве
до но­гу, на ру­ка­ма, на ра­ме­ни­ма, на гла­ви.
Био је сав пре­кри­вен пти­ца­ма! Чим је наш
ста­рац то ви­део, за­ди­вио се. Сум­њао је
да по­сто­је та­кви љу­ди ко­јих се жи­во­ти­ње
не пла­ше. При­пи­то­мио је и дру­ге жи­во­
ти­њи­це, ли­си­це, зе­че­ве и др. По­ми­слио је
наш ста­рац тад: „Хај­де и ја сад да про­бам.
Идем и ја да ка­жем не­ко­ли­ко ре­чи слич­
них ови­ма ру­мун­ског аске­те, али ни јед­на
пти­ца ни­је ста­ла на ме­не, са­мо на Ру­му­
на.“ Ви­део је то наш ста­рац и за­ди­вио се.
Не јед­на пти­чи­ца! Пун – био је пун пти­ца!
Све су око ње­га ле­пр­ша­ле и ма­ха­ле кри­
ли­ма. Чу­де­сно је то би­ло. Ди­вље пти­це.
И на нас је оста­ви­ла ве­ли­ки ути­сак ова
при­ча на­шег стар­ца.
О. Да­ма­скин из ски­та Ма­на­сти­ра Ку­тлу­муш
Мно­го сам се ди­вио оцу Да­ма­ски­ну из
ку­тлу­му­шког ски­та. Сва­ке го­ди­не, кад смо
Ста­р еч­н ик
пра­ви­ли ли­ти­ју дру­гог да­на Вас­кр­са, да­ва­
ли смо му јед­ну клу­пи­цу за ико­ну Бо­го­ро­
ди­цу, ко­ја се ста­вља на раз­ли­чи­та ме­ста
где се за­у­ста­вља ико­на („До­стој­но јест“).
Ова клу­пи­ца је би­ла ве­о­ма те­шка, од
те­шког др­ве­та. Ме­ђу­тим, са пу­но рев­но­сти
и љу­ба­ви но­сио ју је отац Да­ма­скин на
ра­ме­ни­ма, иако је био стар­чић. Ово по­слу­
ша­ње је био ње­гов за­вет – да но­си клу­пи­
цу за Бо­го­ро­ди­цу. Ве­о­ма сми­рен, за­и­ста
ве­о­ма сми­рен ста­рац. Ни­ка­кве по­ча­сти
ни­је же­лео, ни­ти шта дру­го. То­ком це­ле
ли­ти­је! Ка­ко ли је то у ста­ро­сти из­др­жа­
вао! А ми смо му се ди­ви­ли.
Ста­рац Па­на­рет Пан­то­кра­тор­ски
У Ма­на­сти­ру Пан­то­кра­тор био је је­дан
ве­о­ма про­сто­ду­шан ста­рац, не­пи­смен али
до­брог ср­ца, отац Па­на­рет1 – и ми смо га
упо­зна­ли. Он је имао по­слу­ша­ње по­шта­
ра у ма­на­сти­ру. Та­да ни­је би­ло пу­те­ва
не­го се на жи­во­ти­ња­ма ишло. Он, ме­ђу­
тим, по­што је био те­ле­сно сна­жан, ишао
је сва­ког да­на пе­шке. Имао је са со­бом
јед­ну ве­ли­ку тор­бу. Да­кле, ма­на­стир му је
по­ве­рио ово по­слу­ша­ње да до­ла­зи ов­де у
Ка­ре­ју да узи­ма по­шту, и да је но­си у
ма­на­стир. На­рав­но, ка­ко би га ма­ло
за­дир­ки­ва­ли, оци та­мо (из ма­на­сти­ра,
прим. прев.) – отац Еф­ти­ми­је и дру­ге ста­
ре­ши­на – ку­пи­ли су му јед­ну ма­лу тру­бу,
као што су ста­ри по­шта­ри има­ли. Ре­кли
су му: „Ка­да бу­деш сти­гао го­ре до Кр­ста
(Ста­вро) ода­кле се ви­ди ма­на­стир, ду­ва­
ћеш у тру­бу ка­ко би­смо чу­ли да до­ла­зиш“.
А он је имао та­кву деч­ју ду­шу ко­ја се
то­ли­ко об­ра­до­ва­ла, као да су му да­ли нај­
дра­го­це­ни­ју ствар, бу­ду­ћи да је био ве­о­ма
про­сто­ду­шан – као де­те је био. Јед­ног
да­на, је­дан од ње­го­ве са­бра­ће из ма­на­сти­
ра, ста­рац Пар­те­ни­је са Па­ро­са, му је
ре­као: „Мо­лим те, оче Па­на­ре­те, сад кад
1 На грчком реч πανάρετος (панаретос) значи
свеврлински.
8        5/2011
се бу­деш пео до Ка­ре­је, по­што имам грип,
узми ми код Та­ле­ја2 пар по­мо­ран­џи да
по­је­дем да ми осна­жи ма­ло ор­га­ни­зам,
јер ме му­чи већ не­ко­ли­ко да­на овај
ви­рус.“ Сти­гао је у Ка­ре­ју. Али, по­што је и
он чо­век, за­бо­ра­вио је да узме по­мо­ран­џе.
Узео је по­шту и вра­тио се на­зад. Кад се,
ме­ђу­тим, при­бли­жио ма­на­сти­ру, се­тио се,
по­што је већ труб­нуо кад је сти­гао на уз­ви­
ше­ње ода­кле се ви­ди ма­на­стир. „Сти­же
по­штар“, ре­ко­ше оци, али иако је про­ла­зи­
ло вре­ме, ње­га ни­је би­ло. Чим се се­тио
по­мо­ран­џи, вра­тио се на­зад у Ка­ре­ју –
ра­сто­ја­ње од је­дан и по сат уз­бр­до. Си­ро­
тан је то­ли­ку љу­бав имао да је раз­ми­шљао:
„Ка­ко да до­ђем пред стар­ца без по­мо­ран­
џи!“ Вра­тио се на­зад, ма­да је био зим­ски
дан и по­че­ло је да се смр­ка­ва. Узео је по­мо­
ран­џе и кре­нуо на­зад. Ме­ђу­тим, па­ла је
ноћ, и на пу­ту га је из­не­на­да за­хва­ти­ла
ме­ћа­ва. Мо­рао је да сед­не ис­под јед­ног
др­ве­та. „Пре­све­та Бо­го­ро­ди­це мо­ја“, по­чео
је да мо­ли, „спа­си ме да се не смр­знем.“ У
том тре­нут­ку се из­не­на­да по­ја­ви­ла го­спо­ђа
у цр­ном са фе­ње­ром, и ре­кла му: „Стар­че
Па­на­ре­те, пра­ти ме.“ Пра­тио је ста­рац
Па­на­рет, и не схва­та­ју­ћи ка­ко, на­шао се у
бли­зи­ни ма­на­сти­ра. Чим су га ви­де­ли, оци
су би­ли у чу­ду. „Ка­ко? Ко?“ „Та­ко и та­ко“,
ре­као им је, „јед­на го­спо­ђа ме је до­ве­ла.“
Ста­рац је код јед­ног ико­но­пи­сца по­ру­
чио ико­ну Бо­го­ро­ди­це. На овој ико­ни
при­ка­за­на је Пре­све­та ка­ко во­ди стар­ца
Па­на­ре­та до ма­на­сти­ра. Ви­део сам и ја
ову ико­ну, а по­сле су ми оци и при­по­ве­да­
ли о овом чу­ду. То је би­ло са­да, у на­ше
вре­ме, а не у то до­ба.
Зна­ци пра­те људ­ску вр­ли­ну. А он је
имао вр­ли­ну сми­ре­ња и љу­ба­ви... 
Из: Вр­лин­ски љу­ди на­шег вре­ме­на са Све­те
Го­ре – Раз­го­во­ри са оци­ма Гри­го­ри­јат­ске
ке­ли­ја Јо­си­фо­ва­ца у Ка­ре­ји
Из­вор: www.pigizois.net
2 Продавница преко пута чесме са светом водом
Св. Георгија у Кареји.
 Савремена теологија
Љу­бав и аске­за – за јед­ну
он­то­ло­шку ети­ку (III)
Алек­сан­дар
Ми­лој­ков
Н е­ма пра­во­слав­ног хри­шћан­ства
без љу­ба­ви и под­ви­га (= аске­зе).
Љу­бав и под­виг су кри­ла ко­ја чо­ве­
ка по­ди­жу Бо­гу. Без јед­ног од њих, хри­
шћа­нин је са­кат, не­спо­со­бан да се одво­ји
од зе­мље и пра­ши­не. Љу­бав и под­виг су
ро­ђа­ци. На по­чет­ку, под­виг по­ра­ђа љу­бав,
а ка­сни­је, ка­да се љу­бав ро­ди она по­ра­ђа
под­виг. Ка­ко то?
Те­шко је да­на­шњем чо­ве­ку да схва­ти шта
је то љу­бав и шта зна­чи љу­би­ти. Она­ко
ка­ко схва­та по­сто­ја­ње (он­то­ло­ги­ју) и она­ко
ка­ко по­сто­ји, та­ко чо­век схва­та и љу­бав. А
чо­век по­сто­ји и схва­та по­сто­ја­ње под бре­
ме­ном пр­во­род­ног гре­ха. Тај пр­ви грех
чо­ве­ков је­сте са­мо­љу­бље и страх од дру­гог.
Пра­о­тац Адам је од­ба­цио Дру­гог (= Бо­га),
са­крио се од ње­га (Пост 3, 8) и учи­нио сво­
је и по­сто­ја­ње све­та са­мо­до­вољ­ним и са­мо­
о­бја­шњи­вим. Та­ко, же­ле­ћи жи­вот, чо­век је
про­ма­шио циљ и иза­брао смрт. У тој сво­јој
пр­во­род­ној за­блу­ди, жи­ве­ћи та­ко што
по­сте­пе­но уми­ре, по­ку­ша­ва­ју­ћи да жи­вот
од­бра­ни од смр­ти, по­ра­ђао је и мно­ге дру­ге
гре­хо­ве. Пр­ви од њих је Ка­и­но­во бра­то­у­
би­ство. За њим и мно­ги дру­ги гре­си, кроз
чи­та­ву исто­ри­ју чо­ве­чан­ства. Су­шти­на
сва­ког од њих је страх од дру­гог, за­шти­та
вла­сти­тог соп­ства, вла­сти­те „хе­ми­је“. Дру­
ги као Бог и дру­ги као чо­век ви­ше ни­су
из­вор на­шег људ­ског по­сто­ја­ња. Они су
по­ста­ли наш па­као: они су смет­ња на­шем
септембар/октобар 2011        9
За­по­вест но­ву да­јем вам: да
љу­би­те јед­ни дру­ге, као што и ја
вас љу­бих, да и ви љу­би­те јед­ни
дру­ге. (Јн 13, 34)­
Од ове љу­ба­ви ни­ко не­ма ве­ће,
да ко жи­вот свој по­ло­жи за ­
при­ја­те­ље сво­је. (Јн 15, 13)
соп­ству, за­до­вољ­ству на­ше вла­сти­те „хе­ми­
је“. Уме­сто лич­но­сти (= иден­ти­тет, по­сто­ја­
ње ко­је из­ви­ре из од­но­са, из за­јед­ни­це),
љу­ди су по­ста­ли ин­ди­ви­дуе. „Ми­слим,
да­кле по­сто­јим“ (Co­gi­to, er­go sum) је та
он­то­ло­ги­ја пр­во­род­ног гре­ха. Уме­сто овог
Де­кар­то­вог „ми­слим“ мо­же­мо ста­ви­ти
би­ло ко­ји дру­ги гла­гол и до­би­ће­мо он­то­ло­
ги­ју ин­ди­ви­ду­ал­но­сти – он­то­ло­ги­ју ослу­
шки­ва­ња вла­сти­те „хе­ми­је“.
Фалсификат љубави
Та­ква са­ка­та он­то­ло­ги­ја смр­ти по­ро­ди­ла
је су­ро­гат љу­ба­ви. Љу­бав је из­јед­на­че­на са
са­мо­љу­бљем. Она се да­нас чак мо­же и
на­уч­но до­ка­за­ти као од­ре­ђе­ни би­о­ло­шки
про­цес и хе­миј­ска ре­ак­ци­ја у чо­ве­ко­вом
ор­га­ни­зму. „Де­си­ла се хе­ми­ја“, ка­жу „за­љу­
бље­ни“ љу­ди. Љу­бав за­пра­во је­сте труд да
се иза­зо­ве та при­јат­на хор­мон­ска ре­ак­ци­ја
ко­ја ра­ду­је вла­сти­то соп­ство. Чо­ве­ку се
са­мо чи­ни да је та­квој љу­ба­ви циљ за­јед­
ни­штво – има­ти дру­гога крај се­бе. Дру­ги
 Савремена теологија
је ту са­мо обје­кат ко­ји слу­жи за под­сти­ца­
ње „при­јат­не хе­ми­је“ у на­ма. Оног тре­нут­
ка ка­да то ни­је ка­дар да учи­ни, дру­ги
по­ста­је па­као од ког тре­ба за­шти­ти вла­
сти­то соп­ство, вла­сти­т у „хе­ми­ју“. За­то су
на­шим „љу­ба­ви­ма“ по­треб­ни „уго­во­ри“,
прав­на сред­ста­ва ко­ја нас шти­те јед­не од
дру­гих, ко­ји нам по­ма­жу да оста­не­мо
„сво­ји“, у „за­јед­ни­ци љу­ба­ви“. И за­то та­кве
„за­јед­ни­це љу­ба­ви“ тра­ју са­мо док не бу­де
„угро­же­но“ ин­ди­ви­ду­ал­но соп­ство, вла­
сти­та „ра­до­сна хе­ми­ја“. То је ло­ги­ка „ово­га
све­та“, ло­ги­ка ада­мов­ског гре­ха. Та­квој
ло­ги­ци је не­за­ми­сли­ва љу­бав као сло­бо­да
ко­ја иде и до гра­ни­це кр­ста, до гра­ни­це
стра­да­ња „за при­ја­те­ље сво­је“. Сло­бо­да
ко­ја иде та­ко да­ле­ко, бес­ко­нач­но, да се
љу­би сва­ко ко је дру­ги, па и ра­ди­кал­но
дру­ги – као што је не­при­ја­тељ. То је, сва­ка­
ко, лу­дост де­ци Ада­мо­вој, са­при­ча­сни­ци­
ма ње­го­вог про­ма­ша­ја. Крст, па и нај­ма­њи,
је­сте гра­ни­ца раз­ла­за, јер угро­жа­ва соп­
ство, вла­сти­т у „ра­до­сну хе­ми­ју“.
Љубав нелицемерна
За­то је пра­ва, ори­ги­нал­на љу­бав, ко­јој
учи све­то пра­во­сла­вље под­виг. Љу­би­ти
зна­чи би­ти под­ви­жник, аске­та. Тој љу­ба­ви,
том пра­вом на­чи­ну по­сто­ја­ња ко­ји је жи­вот
веч­ни, по­у­чио је чо­ве­чан­ство Но­ви Адам –
Го­спод Исус Хри­стос. Но, ни­је ла­ко по­пе­ти
се до те исти­не по­сто­ја­ња, до те пра­ве, ори­
ги­нал­не љу­ба­ви. То је ви­со­ка го­ра обо­же­ња.
До та­кве љу­ба­ви сти­же се пре­ко кр­ста, пре­
ко под­ви­га. Чо­век се ра­ђа и би­ва све­том
око се­бе вас­пи­та­ван оном ада­мов­ском
са­мо­љу­бљу, су­ро­га­ту љу­ба­ви. Сто­га, пра­вој
се љу­ба­ви ва­ља учи­ти, ве­жба­ти, све док се
Дру­ги (= Бог) и дру­ги (= чо­век) од па­кла и
угро­зи­те­ља вла­сти­тог по­сто­ја­ња не пре­о­
бра­зе у кон­сти­ту­ент без ко­јег не­ма ни са­мог
вла­сти­тог по­сто­ја­ња. Све док се ин­ди­ви­дуа
не пре­о­бра­зи у лич­ност и док се по­сто­ја­ње
од „хе­ми­је“ не пре­о­бра­зи у по­сто­ја­ње као
за­јед­ни­цу. За­то је и пут ка пра­вој љу­ба­ви
10        5/2011
опет под­виг. На том пу­ту ка све­вр­ли­ни
љу­ба­ви ва­ља се на­у­чи­ти вр­ли­на­ма по­ка­ја­
ња, по­слу­ша­ња, тр­пље­ња, пра­шта­ња, сми­
ре­ња, кро­то­сти. Учи­ти се тре­ба све­му ово­
ме, но­шен кри­ли­ма мо­ли­тве и по­ста, под
бла­го­сло­вом Мај­ке Цр­кве. Ни­ка­ко сам. Јер,
сми­сао под­ви­га и је­сте да чо­ве­ка из­ле­чи од
са­мо­ће, од са­мо­до­вољ­но­сти и да га уве­де у
пра­во по­сто­ја­ње, у за­јед­ни­цу са Бо­гом и
бли­жњи­ма. Пра­во­слав­ни под­виг ни­је пла­
то­ни­стич­ко пре­зре­ње те­ла. Ако пост чо­ве­ка
не до­ве­де до кро­то­сти и сми­ре­ња, Све­ти
Јо­ван Зла­то­у­сти са пра­вом пи­та: „За­што си
те­ло му­чио?“ Зар је те­ло ло­ше? Гле, па Син
Бо­жи­ји узе на­ше те­ло да бу­де за­у­век ње­го­
во. И не бе­ше му те­ло на­ше гад­но, већ га
про­сла­ви уз­ди­жу­ћи га са де­сне стра­не сла­
ве Оче­ве. Зар нас не­ће у те­ли­ма на­шим и
вас­кр­сну­ти у По­след­њи Дан? Зар и Цр­ква
ни­је Те­ло? Зар се не при­че­шћу­је­мо Те­лом и
Кр­вљу Хри­сто­вом? За­то, ако пост не по­ра­ђа
вр­ли­не, за­што му­чи­мо те­ло? Не, ни­ка­ко
хри­шћан­ски под­виг ни­је пре­зре­ње те­ла. Он
је пре вас­пи­та­ва­ње ду­ше, по­пра­вља­ње
чо­ве­ко­ве во­ље. Хри­шћан­ски под­виг ни­је
за­тва­ра­ње у се­бе са­мог, већ ве­жба­ње у исту­
па­њу из се­бе, из сво­је са­мо­до­вољ­но­сти,
сво­је „хе­ми­је“, свог са­мо­љу­бља. Пост је дра­
го­це­но сред­ство у том ве­жба­њу, јер упра­во
он „уда­ра“ на ту он­то­ло­ги­ју ин­ди­ви­ду­ал­но­
сти, на он­то­ло­ги­ју „хе­ми­је“ ко­ју хра­ни­мо
кроз сто­ма­ко­у­га­ђа­ње. Пост ни­је са­мо уме­ће
од­ри­ца­ња већ и уме­ће да­ва­ња. За­то је пост
нео­дво­јив од ми­ло­ср­ђа. Пост је нео­дво­јив и
од сми­ре­ња, бла­го­сти и кро­то­сти. Ни­јед­на
од ових вр­ли­на ни­је ви­дљи­ва у ин­ди­ви­дуи.
За ми­ло­ср­ђе, сми­ре­ње, бла­гост и кро­тост
по­тре­бан је дру­ги чо­век на­спрам нас,
по­треб­но је да по­сто­јимо као лич­ност. Хри­
шћан­ске вр­ли­не се не ви­де у под­ви­жни­ку
са­мом по се­би. Ње­го­ве вр­ли­не ви­де се у
ра­до­сти бли­жњег ње­го­вог. Све ово по­ка­зу­је
да је сми­сао хри­шћан­ске аске­зе за­јед­ни­ца,
љу­бав пре­ма Бо­гу и љу­бав пре­ма бли­жњем.
На по­чет­ку, ка­да се од ро­ба, пре­ко на­јам­ни­
ка, пре­о­бра­жа­ва у си­на, хри­шћа­нин се са
му­ком ве­жба у овим вр­ли­на­ма. То је онај
пут где под­виг по­ра­ђа љу­бав. Му­ко­тр­пан је
то и дуг пут, на којем се чо­век учи при­хва­
та­њу Бо­га и дру­гог чо­ве­ка, учи се да по­сто­
ји као лич­ност. На по­чет­ку га за Бо­га и
бли­жњег ве­жу страх и му­ка, као што ро­ба
др­же бич и узде. Ка­ко на­пре­ду­је у свом
под­ви­гу, чо­век уви­ђа да му је ко­ри­сно би­ти
са Бо­гом и љу­ди­ма, па као ка­кав тр­го­вац-
на­јам­ник по­чи­ње да до­бро до­брим пла­ћа,
да љу­би бли­жње, а мр­зи са­мо не­при­ја­те­ље
сво­је. Но, ка­да до­сег­не до љу­ба­ви, до сло­бо­
де си­нов­ства, ка­да поч­не да во­ли „без раз­
ло­га“, ка­да поч­не да во­ли за­то што хо­ће, а
не за­то што мо­ра, он­да се ства­ри окре­ћу у
дру­гом сме­ру. Под­виг пре­ста­је да бу­де гор­
ки лек, вас­пи­та­ње ко­је во­ди до љу­ба­ви.
Са­да са­ма љу­бав по­ра­ђа вр­ли­не ко­је су
не­ка­да би­ле сте­пе­ни­це ка њој. Гор­ки ле­ко­ви
ко­ји во­ди­ше до оздра­вље­ња по­ста­ју слат­ки
и ра­до­сни пло­до­ви здра­вља. По­ка­ја­ње,
по­слу­ша­ње, тр­пље­ње, пра­шта­
ње, сми­ре­ње, кро­тост
по­ста­ју жи­вље­ње
љу­ба­ви,
де­ла
септембар/октобар 2011        11
љу­ба­ви. Вр­ли­не пре­ђа­шњег под­ви­га пре­
ста­ју да бу­ду са­ме по се­би циљ, оно­ме ко је
до­се­гао љу­бав. Јер, љу­бав ко­ја је пра­ви и
пот­пу­ни циљ, са­да по­ра­ђа вр­ли­не. Онај ко
њу не до­сег­не, уза­луд се тру­дио. Ње­го­ви су
под­ви­зи са­мо гор­ки ле­ко­ви ко­ји не до­но­се
из­ле­че­ње. Са­мо „зво­но ко­је је­чи и ким­вал
ко­ји зве­чи“. Чак и да има „ве­ру да го­ре пре­
ме­шта“. Чак и ако „ те­ло сво­је да да се са­же­
же“. Чак и ако „раз­да све сво­је има­ње“, „ако
љу­ба­ви не­ма ни­шта је“ (1Кор 13, 1-3).
Љубав која не тражи своје
Љу­бав је мај­ка сва­кој вр­ли­ни. До ње се
до­ла­зи под­ви­гом, вла­сти­тим тру­дом и бла­
го­да­ћу Бо­жи­јом. Иако је она крај пу­та и
сми­сао хри­шћан­ске аске­зе, она ни­је крај
под­ви­га. Са­ма љу­бав је под­виг. Под­виг над
под­ви­зи­ма, бо­жан­ски под­виг. Јер, „љу­бав
ду­го тр­пи, бла­го­твор­на је, љу­бав не
за­ви­ди, љу­бав се не гор­ди,
не на­ди­ма се, не чи­ни
што не при­
сто­ји, не
тра­
 Савремена теологија
жи сво­је, не раз­дра­жу­је се, не ми­сли о злу,
не ра­ду­је се не­прав­ди а ра­ду­је се исти­ни.
Све сно­си, све ве­ру­је, све­му се на­да, све
тр­пи. Љу­бав ни­ка­да не пре­ста­је...“ (1Кор 13,
4-8). Ако је љу­бав ова­ква, ка­ко је све­до­чи
Св. апо­стол Па­вле, он­да во­ле­ти зна­чи во­ле­
ти чо­ве­ка као чо­ве­ка, без тра­же­ња мо­ти­ва­
ци­је за љу­бав у ње­го­вим осо­би­на­ма. Јер,
они ко­ји тра­же мо­ти­ва­ци­ју и оправ­да­ње за
сво­ју љу­ба­в, има­ју љу­бав „ца­ри­ни­ка“ и
„не­зна­бо­жа­ца“ (Мт 5, 46-47). Та­кви су да­на­
шњи „мо­рал­ни ели­ти­сти“, са­вре­ме­ни „ца­ри­
ни­ци и фа­ри­се­ји“. Они тра­же уте­ме­ље­ње,
оправ­да­ње сво­је љу­ба­ви у ка­те­го­ри­ја­ма
до­бра и зла ко­је је кре­и­ра­ла њи­хо­ва свест
или ка­кав ла­же­бог ко­јег су про­јек­то­ва­ли.
Њи­ма ни­су бит­ни љу­ди, већ те њи­хо­ве иде­је
до­бра и зла, њи­хо­ви прин­ци­пи. То је су­ро­
гат љу­ба­ви ко­ји би са­тро чо­ве­ка ра­ди прин­
ци­па. А хри­шћа­ни ни­су по­зва­ни на су­ро­гат
љу­ба­ви, већ на пра­ву, аутентичну, бо­жан­ску
љу­бав. За­то је хри­шћан­ски етос не­може да
се сведе на пу­ки, прин­ци­пи­јел­ни мо­ра­ли­
зам. По­зив на пра­ву љу­бав је по­зив на обо­
же­ње, на све­тост: „Да бу­де­те си­но­ви Оца
сво­је­га ко­ји је на не­бе­си­ма; јер он сво­јим
сун­цем оба­сја­ва зле и до­бре; и да­је дажд
пра­вед­ни­ма и не­пра­вед­ни­ма.“ (Мт 5, 45).
Љу­бав је, за­пра­во, до­се­за­ње исти­не
на­шег по­сто­ја­ња. То је под­виг пре­о­бра­жа­ја
од ада­мов­ске он­то­ло­ги­је ин­ди­ви­ду­ал­но­сти
до обо­же­ња и он­то­ло­ги­је лич­но­сти. Љу­бав
је раз­би­ја­ње илу­зи­је Co­gi­to, er­go sum (=
осе­ћам се­бе, да­кле по­сто­јим) и по­зна­ње да
је исти­на „Во­лим и во­љен сам, да­кле
по­сто­јим“. „Љу­бав ко­ја не тра­жи сво­је“ је
је­ди­на пра­ва љу­бав. То је љу­бав ко­ја се
по­и­сто­ве­ћу­је са сло­бо­дом. Раз­дво­ји­ти грех
од гре­шни­ка. Кло­ни­ти се гре­ха, а чо­ве­ка
гре­шни­ка во­ле­ти по сва­ку це­ну, па и по
це­ну вла­сти­тог кр­ста. Љу­бав ко­ја ни­је
спрем­на на крст ни­је љу­бав. То је хри­
шћан­ски, је­ван­ђе­о­ски етос – хри­шћан­ска
он­то­ло­шка ети­ка. 
Аутор је вероучитељ у
Деветој београдској гимназији
12        5/2011
Хри­шћан­ска ети­ка
Пре­вод са грч­ког:
Ми­ха­е­ла Ја­гер
П ри по­чет­ку Све­те Тај­не кр­ште­ња
(кон­крет­ни­је, не­ко­ли­ко тре­ну­та­ка
пре не­го што кум из­го­во­ри да се
„од­ри­че“ са­та­не и ње­го­вих де­ла), све­ште­
ник чи­та јед­ну мо­ли­тву ко­јом се ис­те­ру­ју
не­чи­сти ду­хо­ви ко­ји оп­се­да­ју људ­ско ср­
це. Ако онај ко чи­но­деј­ству­је не из­го­
во­ри ре­чи се­би у бра­ду, и ако при­с ут­ни
не по­све­те сву сво­ју па­жњу род­бин­ском
пра­зно­сло­вљу, та­да ће се чу­ти да мо­
ли­тва, из­ме­ђу оста­лог, го­во­ри о „ду­ху
за­блу­де, ду­ху зла, ду­ху идо­ло­по­клон­ства
и свег ла­ком­ства, ду­ху ла­жи...“ итд.
Пр­ви ути­сак је да мо­ли­тва у ни­зу на­во­ди
раз­ли­чи­те гре­хе. Ме­ђу­тим, ако се обра­ти
па­жња на склоп ове ре­че­ни­це при­ме­ти­ће­
мо да док сва­ки грех сто­ји за­себ­но, два се
пак ме­ђу­соб­но спа­ја­ју као да пред­ста­вља­ју
пар: „дух идо­ло­по­клон­ства и свег ла­ком­
ства“. За­и­ста, ово ни­је слу­чај­но. Мо­ли­тва
од­ра­жа­ва де­фи­ни­ци­ју ко­ју је дао апо­стол
Па­вле: ла­ком­ство – ни ма­ње ни ви­ше –
је­сте идо­ло­по­клон­ство (Кол 3, 5). Ова
де­фи­ни­ци­ја је на­ро­чи­то за­ни­мљи­ва јер се
ла­ком­ство не раз­у­ме­ва на­про­сто као
мо­рал­на не­у­ме­сност, већ шта ви­ше, као
ре­ли­ги­ја. Ја­сно се за­сни­ва на схва­та­њу
ре­ли­ги­је не као јед­ног по­је­ди­нач­ног па­ра­
ме­тра жи­во­та, већ на­про­тив, као основ­ног
усме­ре­ња људ­ског по­сто­ја­ња. На ре­чи
Хри­сто­ве да „где је бла­го ва­ше, он­де ће
би­ти и ср­це ва­ше“ (Мт 6, 21) чи­ни се да се
освр­нуо Ерих Фром ка­да је по­др­жао гле­
ди­ште да ре­ли­ги­ја пред­ста­вља све­срд­ну
пре­да­ност не­че­му, што и да­је сми­сао људ­
ском жи­во­т у. То не­што у ре­ал­но­сти мо­же
би­ти Бог, мо­же ме­ђу­тим би­ти и не­ка иде­ја,
те­жња и сл., не­за­ви­сно од то­га да ли се
од­ре­ђе­ни чо­век из­ја­шња­ва као вер­ник или
као ате­ист.1 Из хри­шћан­ског угла, жеђ за
1 Εριχ Φρομ, «Να Εχεις ή να Είσαι», εκδ.
Μπουκουμάνης, Αθήνα 1974, стр. 173-174.
По­хле­па: Бо­ље
је у дру­штву ле­ши­на­ра...
Ни­је чуд­но што се у би­блиј­ској и аскет­ској ан­тро­по­ло­ги­ји страст
по­хле­пе – у ком год об­ли­ку и под ко­јим год име­ном да се по­ја­вљу­је
(ла­ком­ство, шкр­тост, и сл.) – из­два­ја.
Јуда узима сребрњаке од јеврејских првака
(Дучо ди Буонинсења, 14. век)
Христос са апостолима
септембар/октобар 2011        13
сти­ца­њем за­пра­во сто­ји у ве­зи са ег­зи­
стен­ци­јал­ним усме­ре­њем чо­ве­ка. Чи­та­во
ње­го­во по­сто­ја­ње се окре­ће ка ње­му и све
му под­ре­ђу­је: од­нос пре­ма ства­ри­ма, пре­
ма лич­но­сти­ма, пре­ма вре­ме­ну. Та­ко се,
да­кле, сти­ца­ње по­ја­вљу­је као истин­ски
бог, и да­ка­ко као бог са то­ли­ко ка­та­ли­тич­
ким при­су­ством, да је Хри­стос ука­зи­вао на
ње­га као на вр­хун­ски при­мер из­бо­ра
не­пре­мо­сти­во не­спо­ји­вог са Њим. Или с
Бо­гом, ре­као је, или с ма­мо­ном (Мт 6, 24).
Ко­рен свег зла
Да­кле, уоп­ште ни­је чуд­но ако се у
би­блиј­ској и аскет­ској ан­тро­по­ло­ги­ји
страст по­хле­пе – у ком год об­ли­ку и под
ко­јим год име­ном да се по­ја­вљу­је (ла­ком­
ство, шкр­тост, и сл.) – из­два­ја. На­зи­ва се
„ко­ре­ном свег зла“ ко­ји „као гра­не хра­ни
све оста­ле стра­сти“, „мај­ком свег зла“,
„акро­по­лом зла“, „вр­хун­цем гре­хо­ва“.2 По
са­мој сво­јој при­ро­ди она озна­ча­ва пре­о­
бра­жај чо­ве­ка у ап­со­лут­ну ин­ди­ви­ду­ал­
ност, у бу­нар без дна ко­ји гу­та све без
свр­шет­ка. Мо­жда реч по­хле­па, уоста­лом,
2 1Тим 6, 10. – Αββάς Νείλος, PG 79, 1152B. –
Ιωάννης Χρυσόστομος, PG 53, 173. – Σύνοδος
Καρθαγένης, PG 138, 37A. – Κλήμης Αλεξανδρείας,
PG 8, 437C. – Μ. Βασίλειος, PG 30, 813C.
Хри­ш ћан­с ка ети­к а
не озна­ча­ва од­с у­ство за­си­ће­но­сти, а
ла­ком­ство не­у­мит­ну по­те­ру за све ве­ћим
бо­гат­ством? За­ни­мљи­во је то да ви­зан­тиј­
ски реч­ник Σούδα (с кра­ја X ве­ка) ту­ма­чи
реч „по­хле­па“ као „ха­ла­вост“ и чу­ва
из­раз „не­за­си­ти ћуп“, из­раз ко­ји се од­но­
си на без­на­де­жну веч­ну пат­њу Да­на­и­да у
Аду, ко­је су са му­ком по­ку­ша­ва­ле да
на­пу­не во­дом ћуп ко­ји је имао бу­шно
дно. Да­кле, упра­во за­то што је овај грех
по де­фи­ни­ци­ји не­за­сит, Све­ти Оци не
окле­ва­ју да га при­ка­жу као увек тра­јан.
Оста­ли гре­хо­ви, го­во­ри Све­ти Јо­ван
Да­ма­скин (VI­II в.), ко­ли­ко год да су зли,
„крат­ко­трај­ни су“.3 Слич­но, Све­ти Асте­
ри­је, епи­скоп Ама­си­је (IV в.) твр­ди да
про­сти­т у­ци­ја, сла­до­стра­шће и сла­во­љу­
бље има­ју гра­ни­цу си­то­сти. По­хле­па,
ње­го­ве, ни слу­ге ње­го­ве, ни слу­шки­ње
ње­го­ве, ни во­ла ње­го­ва, ни ма­гар­ца ње­го­
ва...“ (2Мој 20, 17). Жи­рар за­сту­па гле­ди­
ште да је оштро­ум­ни за­ко­но­да­вац ди­јаг­
но­сти­ко­вао у овој же­љи из­о­па­че­ње људ­
ских од­но­са и ко­рен на­си­ља. Дру­ги у
на­шим очи­ма пред­ста­вља пу­но­ћу ко­ју
осе­ћа­мо да нам не­до­ста­је. Та­ко, ства­ри
ко­је он по­се­ду­је за нас има­ју на­ро­чи­т у
вред­ност. Же­ли­мо, да­кле, оно што дру­ги
же­ли (Жи­рар уво­ди тер­мин „опо­на­ша­ју­ћа
же­ља“) или, дру­гим ре­чи­ма, има­мо же­љу
да стек­не­мо оно чи­ме он упра­вља. Ако је
ова же­ља спу­та­на, у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва се
не га­си, већ ра­сте, упра­во јер из оно­га ко
иза­зи­ва ту же­љу про­из­ла­зи от­пор.6 До­бро
до­шли у за­ча­ра­ни круг ко­ји се ра­ђа из
жуд­не ма­те­ри­це на­си­ља!

Ле­ген­ди ко­ју не­гу­ју ка­пи­та­ли­сти „Ли­ши­тељ“

упле­те­ни у цр­кве­ну власт, да је Ов­де се на­ла­зи­мо пред пи­та­њем од пре­
суд­ног зна­ча­ја, ко­је се, иако је ра­зу­мљи­ва
њи­хо­во бо­гат­ство на­вод­но во­ља по­у­ка хри­шћан­ства, че­сто за­не­ма­ру­је и
Бо­жи­ја, Све­ти Гри­го­ри­је Ни­ски пот­це­њу­је. Про­блем с гре­хо­ви­ма и стра­
сти­ма ни­је то што ште­те лич­ној чи­сто­ти,
(IV в.) про­тив­ре­чи: „Не по­ти­че лич­ној по­бо­жно­сти и сл. Са цр­кве­не тач­
од Бо­га хлеб по­хлеп­но­га“ ке гле­ди­шта, фор­ми­ра­ње лич­но­сти је
не­за­ми­сли­во без за­јед­ни­це са дру­гим.
Љу­бав, отво­ре­ност, дру­гим ре­чи­ма, оног
„ја“ ка „не-ја“ ни­је мо­рал­на оба­ве­за већ
ме­ђу­тим, је­сте звер ко­ја увек оста­је ро­бу­ не­што бес­крај­но ве­ће. То је основ­ни
сна и ни­кад не ве­не.4 Љу­би­тељ по­хле­пе, услов да људ­ски су­бје­кат по­ста­не аутен­
до­да­је Јо­ван Зла­то­у­сти (IV в.), по­ко­ра­ва ти­чан. Грех, да­кле, је­с у из­бо­ри ко­ји гра­де
се ђа­во­лу ви­ше не­го би­ло ко дру­ги.5 За­ни­ јед­но „ја“ за­тво­ре­но у се­бе и не­спо­соб­но
мљив је на­чин на ко­ји ту­ма­чи де­се­т у и да се отво­ри ка дру­го­ме, Бо­гу или чо­ве­ку.
по­след­њу за­по­вест ста­ро­за­вет­ног Де­ка­ло­ Сто­га је из­у­зет­но по­год­на де­фи­ни­ци­ја
га је­дан ве­ли­ки са­вре­ме­ни ин­те­лек­т у­а­лац, по­хле­пе ко­ју да­је Све­ти Мак­сим Ис­по­вед­
Ре­не Жи­рар. За­по­вест је кон­цен­три­са­на, ник (VII в.). То је, ка­же он, страст оно­га
као што је по­зна­то, на же­љу за сти­ца­њем. ко при­ма с ра­до­шћу, а да­је с ту­гом!7
„Не по­же­ли же­не бли­жње­га сво­га, не Да­кле, у до­га­ђа­ју (лич­не) стра­сти као
по­же­ли ку­ће бли­жње­га сво­га, ни њи­ве
6 René Girard, «Εθεώρουν τον σατανάν ως
3 Ιωάννης Δαμασκηνός, PG 95, 1148B. αστραπήν» (μτφρ. Ευγενία Γραμματικοπούλου), εκδ.
4 Αστέριος Αμασείας, PG 40, 200C. Εξάντας-Νήματα, Αθήνα 2002, стр. 25-33.
5 Ιωάννης Χρυσόστομος, PG 57, 212. 7 Μάξιμος, PG 90, 104D.

14        5/2011

Похлепа у Христу није
видела Сина Божијег:
Јуда продаје Христа за
30 сребрњака,
фреска из Манастира
Старо Нагоричино,
Македонија
та­квом са­др­жа­на је ин­стру­мен­та­ли­за­ци­ја
дру­го­га. Исто у су­шти­ни го­во­ри и Ва­си­
ли­је Ве­ли­ки ка­да, ка­ко би опи­сао по­хлеп­
не, упо­тре­бља­ва сли­ку ко­ја се од­но­си на
оно што смо већ ре­кли го­ре о бу­на­ру без
дна: као што чи­не ри­бе, та­ко и по­хлеп­ник
гу­та не­ја­ке ко­ји упа­да­ју у ње­гов сто­мак
без дна.8 Не­мо­гу­ће је да се по­хлеп­ник не
окре­не и про­тив свог бли­жњег. За­то и
8 Βασίλειος, PG 29, 152D.
септембар/октобар 2011        15
је­дан ис­ку­сан аске­та, Исак
Си­рин (VII в.) пре­по­ру­чу­је:
Бо­ље је да се­диш у дру­штву
ле­ши­на­ра, не­го по­хлеп­ни­ка и
про­ждр­љив­ца.9 Та­кво гле­ди­
ште отва­ра јед­но ва­жно
по­гла­вље. Кри­тич­ки став не
са­мо пре­ма ме­ђу­лич­но­сним
од­но­си­ма, већ и ши­ре, пре­ма
дру­штве­ној не­прав­ди, екс­пло­
а­та­ци­ји и кла­сној струк­т у­ри.
Мо­жда је то чуд­но чу­ти у
да­на­шње вре­ме, ме­ђу­тим јед­
но та­кво ра­ди­кал­но гле­ди­ште
при­па­да са­мом је­згру цр­кве­
ног пре­да­ња.10 Ле­ген­ди, нпр.,
ко­ју не­гу­ју ка­пи­та­ли­сти упле­
те­ни у цр­кве­ну власт, да је
њи­хо­во бо­гат­ство на­вод­но
во­ља Бо­жи­ја, Све­ти Гри­го­ри­је
Ни­ски (IV в.) про­тив­ре­чи:
„Не по­ти­че од Бо­га хлеб
по­хлеп­но­га“.11 За­то и по­сто­ји
чи­та­ва стру­ја уну­тар цр­кве­
ног пре­да­ња, у скла­ду са
ко­јом ни­ти ми­ло­ср­ђе, ни­ти
до­на­ци­је хра­мо­ви­ма не пред­
ста­вља­ју ба­њу Си­ло­ам­ску
ка­ко би се оправ­да­ли на­чи­ни
на ко­је се при­ку­пља бо­гат­
ство. Оно што тра­жи по­ме­ну­
та стру­ја је­сте пре­кид екс­пло­
а­ти­са­ња. Ва­си­ли­је Ве­ли­ки, на
при­мер, по­хлеп­ни­ка по­и­сто­
ве­ћу­је са „ли­ши­те­љем“,12
да­кле са оним ко ли­ша­ва рад­ни­ке за­слу­
же­не пла­те и не оп­скр­бљу­је оним што је
по­треб­но оне ко­ји су у ну­жди. Ње­го­ви
9 Ισαάκ Σύρος, «Ασκητικά», εκδ. Ρηγόπουλου,
Θεσσαλονίκη 1977, стр. 238.
10 Види: Θανάσης Ν. Παπαθανασίου, «Κοινωνική
δικαιοσύνη και Ορθόδοξη θεολογία», εκδ. Ακρίτας,
Αθήνα 2005.
11 Γρηγόριος Νύσσης, PG 44, 1173B.
12 Βασίλειος, PG 31, 276C.
Хри­ш ћан­с ка ети­к а
да­ро­ви Цр­кви не мо­гу би­ти при­хва­ће­ни,
на­про­сто јер „Бог не­ће би­ти са­у­че­сник
по­хле­пи“.13
„Љу­би­тељ ма­лих ства­ри“
Ко­ји је од­го­вор на овај ко­шмар зва­ни
по­хле­па? Си­гур­но то да се чо­век ве­жба
у скром­но­с ти (да по­с та­не, ка­ко би
ре­као Све­ти Мак­сим, „љу­би­тељ ма­лих
ства­ри“14) и да оста­ви про­с то­ра де­ло­ва­
њу Бо­жи­јем. Да жи­ви ства­ри са ме­ром и
љу­ба­вљу не­мер­љи­вом. Али то опет не
зна­чи од­вла­че­ње у ин­ди­ви­д у­а л­но,
ду­хов­но ве­жба­ње. Сваг­да ре­во­лу­ци­о­на­
ран Зла­то­у­с ти, нпр. за­па­жа да чед­ност,
ко­ја се сма­тра нај­ви­шом вр­ли­ном, ни­ти
са­б ор­ну за­по­вест пред­с та­вља, ни­ти
Ко­ји је од­го­вор на овај ко­шмар
зва­ни по­хле­па? Си­гур­но то да се
чо­век ве­жба у скром­но­сти
во­ди са­ма по се­би у рај. Че­дан по­хлеп­
ник ће гле­да­ти брач­ну ода­ју спо­ља!
Со­ли­дар­ност, ме­ђу­тим и са­б ор­ну за­по­
вест пред­с та­вља и у рај во­ди15, на­про­
сто јер по са­мој сво­јој при­ро­ди зна­чи
бри­гу за дру­го­га. А ова бри­га зна­чи
мно­го. Ако је рај жи­вот са Хри­с том,
ме­с то на ком нам је Хри­с тос за­ка­зао
са­с та­нак са Њим је­с те – пре­ма ње­го­вој
из­ри­чи­тој ре­чи – лич­ност стран­ца и
јед­ног од нај­ма­њих (Мт 25, 31-46).
Ка­ко да ус­пе­те као твр­ди­це
Не по­с то­ји са­мо у свет­ској књи­жев­
но­с ти ар­хе­тип­ски твр­дич­л ук Ар­па­го­на
13 Βασίλειος, PG 32, 1164D.
14 Μάξιμος, PG 91, 805A.
15 Ιωάννης Χρυσόστομος, PG 51, 277.
16        5/2011
ко­ји не­жно гр­ли свој сан­д ук код Мо­ли­
је­ра, ни­ти гу­ше­ћа ди­ле­ма с ко­јом се
су­че­ља­в а­ју Је­вре­јин са Мал­те код Мар­
ло­уа и Шај­лок код Шек­спи­ра: ке­с а или
жи­в от. Са­ти­ра је да­ла мно­ге да­на­шње
ка­рак­те­р е твр­ди­ца. Бри­т а­нац ма­ђар­
ског по­р е­к ла, Џорџ Мајкс (1912-1987)
оста­вио је је­дан текст под на­сло­в ом О
твр­дич­лу­к у у ком, из­ме­ђу оста­лог,
при­ка­зу­је по­зна­ти ре­цепт за успе­шног
твр­ди­ц у: „Ако же­ли­те да бу­де­те твр­ди­
ца, за­пам­ти­те јед­но вр­ло про­с то основ­
но пра­ви­ло: ’твр­ди­ца ни­ка­да ни­је то­ли­
ко бо­г ат да мо­же пре­зре­ти и јед­ног
пе­т а­ка (нов­чић ма­ле вред­но­с ти, пет
па­ра)‘. А ви­ди­те и при­ч у ко­ја по­твр­ђу­је
ово пра­ви­ло: Ка­да сам имао 17 го­ди­на
слу­чај­но сам се за­де­сио у јед­ној кан­це­
ла­ри­ји за скла­па­ње уго­в о­ра у Бу­дим­пе­
шти, где је је­дан бо­г ат го­спо­дин, вла­
сник 22 огром­на има­ња, про­да­в ао јед­н у
од сво­јих ку­ћа. Ку­пац му је из­бро­јао 50
000 ли­ра, а сто је не­с тао ис­под огром­
ног злат­ног бр­да нов­ца. Ста­ри бо­г а­т аш
је но­в ац из­бро­јао че­ти­ри пу­т а. За­тим је
отво­рио ков­чег уни­штен вред­ним
ра­дом јед­ног цр­в а и из­в а­дио хар­ти­је од
вред­но­с ти ку­ће, све­з а­не тра­ком. Одре­
ши­в ао их је окле­в а­ју­ћи и по­сле мно­го
раз­ми­шља­ња дао их куп­ц у. Ку­пац их
узе и ре­че – Да ли би­с те ми, мо­лим вас,
да­ли и ту тра­к у да их све­жем? Ста­р ац
је окле­в ао за тре­н у­т ак; ба­цио је по­глед
на огром­н у злат­н у го­ми­л у ко­ја се
на­ла­зи­ла на сто­л у и од­г о­в о­рио – Тра­
ку? Са за­до­в ољ­с твом. До­ђе­те ми че­ти­
ри пе­т а­ка!“  
Из „Χιουμοριστική Ανθολογία“
(εκδ. Τ. Δρακόπουλου, 1958).
Та­на­сис Н. Па­па­та­на­сиу
(ди­пло­ми­ра­ни прав­ник и док­тор
те­о­ло­ги­је, глав­ни уред­ник грч­ког
те­о­ло­шког ча­со­пи­са Σύναξη)
Исто­ри­ја древ­не Цр­кве
Град Ко­ринт у до­ба пр­вих
хри­шћан­ских ми­си­о­на­ра
Ко­ринт је у до­ба ап. Павла био нај­ве­ћи град Грч­ке и имао је око
шест сто­ти­на хи­ља­да ста­нов­ни­ка, од че­га су че­ти­ри сто­ти­не хи­ља­
да чи­ни­ли ро­бо­ви. Ве­ли­чи­не тог гра­да по­ста­је­мо све­сни тек ако се
под­се­ти­мо чи­ње­ни­це да је у исто вре­ме нај­ве­ћи град та­да по­зна­тог
све­та био Рим, са око ми­ли­он ста­нов­ни­ка.

Јо­ван
Ла­за­ре­вић

К а­да би­смо по­ста­ви­ли пи­та­ње због

че­га су по­је­ди­ни гра­до­ви у јед­ном
мо­мен­т у исто­ри­је би­ли по­се­ће­ни
од стра­не апо­стол­ских пр­ва­ка, од­го­вор
ко­јим бисмо мо­гли би­ти за­до­вољ­ни је да
су упра­во исти ти гра­до­ви би­ли ве­о­ма
бит­на стра­те­шка ме­ста, не са­мо за при­до­
би­ја­ње но­вих вер­ни­ка – већ су би­ли ве­о­
ма зна­чај­ни на по­љу еко­но­ми­је, тр­го­ви­не,
умет­но­сти и за­на­та. Сва­ка­ко је је­дан од
нај­за­ни­мљи­ви­јих гра­до­ва апо­стол­ског
пе­ри­о­да био град Ко­ринт, ко­ји је сво­јим
ге­о­граф­ским по­ло­жа­јем, бо­гат­ством и
жи­во­том био ве­о­ма че­сто ус­пут­на ста­ни­
ца свет­ским пут­ни­ци­ма и тр­гов­ци­ма.

Град кроз исто­ри­ју

Пре­ма ар­хе­о­ло­шким по­да­ци­ма, Ко­ринт
је на­стао још у VI ве­ку пре Хри­ста. Имао
је по­себан значај у Тро­јан­ском ра­т у –
Коринћани се се борили на стра­ни Ага­
мем­но­на, а сво­је ме­сто у исто­ри­ји за­бе­ле­
жи­ли су још и стал­ним ра­то­ви­ма про­тив

септембар/октобар 2011        17
Исто­р и­ј а древ­н е Цр­к ве
Те­бе и Ати­не, ста­рих грч­ких гра­до­ва– вим тешкоћама су се су­о­ча­ва­ли и пр­ви
др­жа­ва, про­тив ко­јих су се бо­ри­ли за пре­ хри­шћа­ни на ко­је је та­мо на­и­шао.
власт на Сре­до­зем­ном мо­ру. Ипак, да је На осно­ву ин­фор­ма­ци­ја ко­је до­би­ја­мо
реч о јед­ном од нај­ја­чих гра­до­ва–др­жа­ва чи­та­ју­ћи Де­ла Апо­стол­ска, апо­стол Па­вле
на под­руч­ју ста­ре Грч­ке, мо­же­мо за­кљу­чи­ до­ла­зи у Ко­ринт 51. го­ди­не. Ко­ринт је у то
ти и на осно­ву ин­фор­ма­ци­је да се па­д до­ба био нај­ве­ћи град Грч­ке и имао је око
Ко­рин­та 146. го­ди­не пре Хри­ста сма­тра и шест сто­ти­на хи­ља­да ста­нов­ни­ка, од че­га
падом це­ло­куп­не ста­ро­грч­ке др­жа­ве под су че­ти­ри сто­ти­не хи­ља­да чи­ни­ли ро­бо­ви.
власт Рим­ског цар­ства. Ри­мља­ни су но­во­ Ве­ли­чи­не тог гра­да по­ста­је­мо све­сни тек
о­сво­је­не те­ри­то­ри­је де­ли­ли на про­вин­ци­је, ако се под­се­ти­мо чи­ње­ни­це да је у исто
ко­ји­ма је упра­вљао од­ре­ђе­ни про­ку­ра­тор вре­ме нај­ве­ћи град та­да по­зна­тог све­та
– упра­ви­тељ. Се­ди­ште про­вин­ци­је Ахе­је био Рим, са око ми­ли­он ста­нов­ни­ка. Ста­
био је упра­во град
Ко­ринт, ко­ји је и на­кон Стари Коринт, археолошке ископине
па­да за­др­жао си­но­ним
за град угод­ног и ла­год­
ног жи­во­та, с тим што је
на­кон па­да под рим­ску
власт по­стао и ко­смо­по­
лит­ски град у ко­ме су се
на­се­ли­ли мно­ги Ри­мља­
ни, Је­вре­ји и дру­ги
на­ро­ди. Ве­ли­ки број
рим­ских вој­ни­ка ко­ји су
цео свој жи­вот по­све­ти­
ли бор­би за рим­ску
им­пе­ри­ју ко­јој су до
кра­ја свог жи­во­та би­ли
ода­ни, на­гра­ђи­ва­ни су
де­лом об­ра­ди­ве по­вр­
ши­не упра­во у овој
рим­ској про­вин­ци­ји. нов­ни­штво је би­ло из­у­зет­но при­вр­же­но
сво­јим бо­го­ви­ма: бо­гу нов­ца и бо­ги­њи
До­ла­зак апо­сто­ла Па­вла блу­да. У са­мом Афро­ди­ти­ном хра­му и у
окол­ним згра­да­ма на­ла­зи­ло се око хи­ља­ду
Фи­лип Шаф на­во­ди: „У Ко­рин­т у, гра­ду блуд­ни­ца, док је по не­ким ин­фор­ма­ци­ја­ма
ко­ји се на­зи­вао мо­стом из­ме­ђу Ис­то­ка и ко­је до­би­ја­мо од дру­гих исто­ри­ча­ра град
За­па­да и ко­ји је био цен­тар кул­т у­ре, имао око де­сет хи­ља­да блуд­ни­ца. Афро­
бо­гат­ства и за­ба­ве, али исто­вре­ме­но и ди­т у, бо­ги­њу љу­ба­ви, у Ко­рин­т у су на­зи­
град по­ре­ме­ће­ног мо­ра­ла и ко­руп­ци­је, ва­ли име­ном Πανδεμος, што је био на­зив
апо­стол је про­вео осам­на­ест ме­се­ци, за бо­га ко­ме се кла­њао цео град и у ко­ме
уста­но­вивши ту пр­ву хри­шћан­ску за­јед­ су гра­ђа­ни на­ла­зи­ли свог за­штит­ни­ка.
ни­цу на Пе­ло­по­не­ском по­лу­о­стр­ву. На­дим­ци као што су: „жи­ве­ти ко­ринт­
Те­шко­ће на ко­је је на­и­ла­зио пред­ста­вља­ ски“, „ко­ринт­ска де­вој­ка“ или „ко­ринт­ска
ле су ве­ли­ка ис­ку­ше­ња за ње­га, а са так­ бо­лест“, са­мо су не­ки ко­ји­ма је на­зи­ван
не­мо­рал­ни жи­вот и бе­стид­ност. Апо­стол

18        5/2011
Па­вле је по до­ла­ску у Ко­ринт сту­пио у
кон­такт са Аки­лом и При­ски­лом, Је­вре­ји­
ма ко­ји су прог­на­ни Кла­у­ди­је­вим Едик­
том 49. го­ди­не из Ри­ма, и за све вре­ме
ње­го­вог бо­рав­ка у овом гра­ду они су му
по­ма­га­ли у ње­го­вој ми­си­ји.
Оно што мо­же­мо да за­кљу­чи­мо на осно­
ву Де­ла Апо­стол­ских и Па­вло­вих по­сла­ни­
ца о гра­ду Ко­рин­т у сре­ди­ном пр­вог ве­ка је
и то да је ве­о­ма ја­ка је­вреј­ска за­јед­ни­ца
би­ла на­ста­ње­на у овом гра­ду. Апо­стол
Лу­ка (Дап 18, 4) на­во­ди да је Па­вле рас­
Остаци старог Коринта данас: коринтска тржница – агора
пра­вљао у си­на­го­ги сва­ке су­бо­те, са при­
пад­ни­ци­ма сво­га на­ро­да. Про­бле­ми ко­је
су му ства­ра­ли ње­го­ви су­на­род­ни­ци пре­
не­ли су се и у Ко­ринт, јер су и ов­де же­ле­ли шњих тр­го­ва­ца, све до IV ве­ка и два
ње­го­ву смрт и оп­т у­жи­ли су га Га­ли­о­ну,
на­ме­сни­ку–про­ку­ра­то­ру ахеј­ске про­вин­
ци­је, ко­ји је био брат чу­ве­ног рим­ског
фи­ло­со­фа Се­не­ке. Га­ли­он је ове оп­т у­жбе
од­ба­цио, јер ни­је же­лео да се ме­ша у уну­
тра­шња је­вреј­ска пи­та­ња.
Црква међу незнабошцима
Хри­шћан­с тво је на­с та­ви­ло да се ши­ри
ме­ђу ко­ринт­ским ста­нов­ни­штвом. На
септембар/октобар 2011        19
осно­ву садржаја по­сла­ни­ца апо­с то­ла
Па­вла упућених Ко­рин­ћа­ни­ма, можемо
видети да су се не­д у­го по ње­го­вом од­ла­
ску из овог гра­да ја­ви­ли и пр­ви про­бле­
ми. До­шло је до по­де­ле из­ме­ђу са­ме хри­
шћан­ске за­јед­ни­це (1Кор 1, 12) а та­ко­ђе
апо­с тол спо­ми­ње и ко­ринт­ског блуд­ни­
ка (5, 1), као и про­блем ве­зан за са­ме
хри­шћа­не – о то­ме да ли тре­ба је­с ти
ме­со или не. Кру­на Пр­ве По­сла­ни­це се
на­ла­зи у три­на­е­с тој гла­ви, у ко­јој се
на­ла­зи Хим­на љу­ба­ви, ко­ја је по­све­ће­на
не са­мо ста­нов­ни­ци­ма
Ко­рин­та, већ и дру­гих
гра­до­ва. Та­ко­ђе, у
По­сла­ни­ца­ма ко­је су
упу­ће­не Ко­рин­ћа­ни­ма
мо­же­мо са­зна­ти и да је
је­дан од пр­вих епи­ско­
па у Ко­рин­т у био апо­
стол Си­ла, са­рад­ник и
са­пут­ник апо­с то­ла
Па­вла, као и о то­ме да
је Св. Апо­лос, је­дан од
се­дам­де­се­то­ри­це уче­
ни­ка Хри­с то­вих, про­
по­ве­дао Хри­с та на­кон
Па­вло­вог од­ла­ска из
овог гра­да.
На­кон апо­с тол­ског
пе­ри­о­да, хри­шћан­с тво
је на­с та­ви­ло да ја­ча и да се ши­ри по
це­лој ахеј­ској про­вин­ци­ји: град Ко­ринт
је и да­ље био ве­о­ма по­пу­ла­ран код та­да­
ра­зор­на зе­мљо­тре­са ко­ја су се до­го­ди­ла
у че­твр­том, од­но­сно ше­с том ве­к у.
Ка­сни­је пот­па­да под ути­цај Ви­зан­ти­је, а
ста­ри град Ко­ринт је пот­пу­но не­с тао
1858. го­ди­не у ра­зор­ном зе­мљо­тре­с у.
Но­ви град је по­диг­нут три ки­ло­ме­тра од
ста­рог гра­да и у ње­м у су се на­се­ли­ли
Гр­ци из Ма­ле Ази­је, на­кон ма­ло­а­зиј­ске
ка­та­с тро­фе 1922–1923. го­ди­не. 
Аутор је вероучитељ у
Архиепископији београдско-карловачкој
Из исто­ри­је СПЦ
Ту­жна при­ча
о Ата­на­си­ју Вла­хо­ви­ћу
Ата­на­си­је је био је­дан од рет­ких ме­ђу мир­ским све­штен­ством са
зва­њем док­то­ра на­у­ка. Имао је и ре­тор­ски та­ле­нат ко­ји је до­пу­ња­
вао сво­јим зна­њем, али таланте којима га је Бог даривао није
искористио, дозволивши да пропадну – због сујете.

ђа­кон
мр Не­над Идри­зо­вић

А та­на­си­је Вла­хо­вић се ро­дио

1782. го­ди­не у бач­ком се­лу Па­
ра­га­ма. По­сле основ­не шко­ле
за­вр­шио је шест раз­ре­да гим­на­зи­је и
Бо­го­сло­ви­ју у Срем­ским Кар­лов­ци­ма.
Убр­зо на­кон то­га при­хва­та се учи­тељ­
ске слу­жбе у Ста­ром Бе­че­ју, где се 1808.
го­ди­не оже­нио са Еуфи­ми­јом. Она је
би­ла ћер­ка ста­ро­бе­чеј­ског све­ште­ни­ка
Ку­зма­на Кла­ји­ћа. За ђа­ко­на је ру­ко­
по­ло­жен 1808. го­ди­не, а 1810. го­ди­не
за пре­зви­те­ра. Као све­ште­ник до­би­ја
на­ме­ште­ње за па­ро­ха у Се­ге­ди­ну. Ту је
за­вр­шио сед­ми и осми раз­ред гим­на­зи­
је. Од 1812. го­ди­не слу­жио је у Пе­шти,
где је сту­ди­рао фи­ло­со­фи­ју. Без об­зи­
ра на па­ро­хиј­ске ду­жно­с ти, успе­шно
је са­вла­дао сту­ди­је, што је и по­твр­дио
до­бив­ши зва­ње док­то­ра фи­ло­со­фи­је.
На по­зив сво­јих ста­рих па­ро­хи­ја­на и
са са­гла­сно­шћу над­ле­жног епи­ско­па
Ге­де­о­на Пе­тро­ви­ћа, вра­тио у се у Ста­ри
Бе­чеј 1815. го­ди­не.
Митрополит карловачки
Стефан Стратимировић
(1757-1836)
20        5/2011
Су­коб Ата­на­си­ја Вла­хо­ви­ћа са ћу те про­те­ра­ти из па­ро­хи­је и из це­ле
надлежним архијерејима Цр­кве!“. Да су зна­ли ка­кве ће ово по­сле­ди­
це има­ти по Ата­на­си­ја, ве­ро­ват­но би
Ата­на­си­је је био је­дан од рет­ких ме­ђу њи­хо­ва ре­ак­ци­ја би­ла пот­пу­но дру­га­чи­ја.
мир­ским све­штен­ством са зва­њем док­то­ра
на­у­ка. Имао је и ре­тор­ски та­ле­нат ко­ји је Су­је­та на су­је­ту
до­пу­ња­вао сво­јим зна­њем. Сво­ју пр­ву
бе­се­ду ко­ју је из­го­во­рио 1811. го­ди­не у На њи­хо­ву су­је­ту Ата­на­си­је је ре­а­го­вао
Цр­кви Све­тог Ни­ко­ла­ја у Се­ге­ди­ну, по­све­ сво­јом су­је­том, јер ни­је мо­гао да под­не­се
тио је љу­ба­ви пре­ма бли­жњем, где је по­ка­ да ње­му као уче­ном чо­ве­ку бу­де на­мет­ну­та
зао сво­ју ду­хов­ну ве­ли­чи­ну. Он је ову бе­се­ за­бра­на. Он се за по­моћ обра­тио др­жав­
ду 1811. го­ди­не об­ја­вио у штам­па­ној вер­зи­ ним ор­га­ни­ма, тражећи да му иза­ђу у
ји под на­зи­вом: Сло­во по­у­чи­тел­но­је о љуб­ су­срет да штам­па књи­гу Збир­ка бе­се­да и у
ви хри­сти­јан­ској к бли­жњим. ме­ђу­вре­ме­ну на­пи­са­не књи­ге Мо­рал­но
По­сле не­ко­ли­ко го­ди­на бо­го­сло­вље и Цр­кве­но пра­во.
пожелео је да об­ја­ви збир­ Ово ни­је уро­ди­ло пло­дом,
ку сво­јих бе­се­да, али му је јер је и за то био потребан
за то био потребан бла­го­ бла­го­слов ми­тро­по­ли­та.
слов ми­тро­по­ли­та Сте­фа­на За­ни­мљи­во је да је он у
Стра­ти­ми­ро­ви­ћа и ње­го­вог свом раз­дра­га­ном ду­хов­
над­ле­жног епи­ско­па Ге­де­о­ ном ста­њу у сво­јој књи­зи
на Пе­тро­ви­ћа. Сво­ју пр­ву Цр­кве­но пра­во, твр­дио да
бе­се­ду штам­пао је без са­мо оже­ње­ни све­ште­ни­ци
њи­хо­вог бла­го­сло­ва, што мо­гу да бу­ду епи­ско­пи и да
су му они за­ме­ри­ли. Због вр­ше Све­те Тај­не. По ње­му
то­га што су у овом по­ступ­ мо­на­си не мо­гу да бу­ду
ку (штам­па­ња пр­ве бе­се­де) ру­ко­по­ло­же­ни ни у је­дан од
ви­де­ли не­ку вр­сту Ата­на­ Сло­во по­у­чи­тел­но­је о љуб­ви ­ три све­ште­нич­ка чи­на
си­је­ве са­мо­во­ље, ни­су му хри­сти­јан­ској к бли­жњим – (ђа­кон­ски, пре­зви­тер­ски и
бла­го­сло­ви­ли да штам­па Фонд старе књиге Народне епи­скоп­ски). На јед­ном
библиотеке Србије
збир­ку сво­јих бе­се­да. Код ме­сту у књи­зи Цр­кве­но
обо­ји­це ар­хи­је­ре­ја је про­ пра­во он ка­же: „Не­ка срп­
ра­ди­ла су­је­та: ни­су хте­ли да до­зво­ле да ки­ња мо­ја јед­на ро­ди слав­ног епи­ско­па, а
Ата­на­си­је бу­де ви­ше по­што­ван од њих дру­га епи­ско­пи­њу срп­ки­њу, ко­ја ће са
ме­ђу вер­ним на­ро­дом. Ми­тро­по­лит Сте­ си­но­ви­ма, сна­ја­ма и уну­ци­ма сво­јим пра­
фан Стра­ти­ми­ро­ви­ћ му је ре­као: „Ру­си­ја ти­ти епи­ско­па су­пру­га сво­га у Цр­кву и из
има ми­ли­о­не жи­те­ља (...) и не­ма ни три Цр­кве на­траг ку­ћи“. Ка­да је ми­тро­по­лит
про­по­вед­ни­ка, а ми смо ов­де ша­ка је­дан Сте­фан Стра­ти­ми­ро­вић про­чи­тао Ата­на­
љу­ди, па на­што ће нам и про­по­ве­ди и про­ си­је­во Цр­кве­но пра­во, су­коб из­ме­ђу њих
по­вед­ни­ци? Не­го очи­тај ти са­мо на­ро­ду ви­ше ни­је мо­гао да се за­це­ли.
ле­по Ли­т ур­ги­ју, и то је њи­ма про­по­вед!“.
Ње­гов над­ле­жни епи­скоп Ге­де­он Пе­тро­ Quo va­dis At­ha­na­si­us?
вић био је жу­стри­ји у обра­ћа­њу, па је
ре­као: „Хо­ћеш да бли­сташ? Бре, не­ћеш Ата­на­си­је­в а остра­шће­ност и не­по­п у­
бли­ста­ти! И да се ни­си усу­дио што­год стљи­в ост цр­кве­не вла­с ти до­в е­ле су то
пе­ча­та­ти да­ти, јер ако да­деш пе­ча­та­ти, ја то­г а је 1819. го­ди­не по­кре­н ут суд­ски

септембар/октобар 2011        21
Из исто­р и­ј е СПЦ
про­цес про­тив ње­г а. По­р ед свих по­к у­
ша­ја епи­ско­па Ге­де­о­на да га раш­чи­ни,
он је због ве­ли­ке љу­б а­ви сво­јих па­р о­хи­
ја­на, ко­ји су би­ли уз ње­г а, остао на
па­р о­хи­ји до 1832. го­ди­не. Епи­скоп Ге­де­
он из­дао је на­р е­ђе­ње да се Ата­на­си­је
под по­ли­циј­ском прат­њом у лан­ци­ма
од­в е­де у Ма­на­с тир Ко­виљ. То је би­ла
си­т у­а­ци­ја у ко­јој Ата­на­си­је ни­је мо­г ао
тре­зве­но да раз­ми­шља и да до­но­си пра­
ве од­л у­ке. Он је по са­в е­т у сво­г а ста­ри­
јег си­на ко­ји је био адво­кат, зна­ју­ћи
ка­ква га суд­би­на че­ка, те но­ћи по­б е­г ао
од ку­ће. Оти­шао је ри­мо­ка­то­лич­ком
над­би­ску­п у Пе­т ру Кло­бу­шиц­ком у
Ка­лоч, где је при­мио Ри­мо­ка­то­лич­к у
ве­ру и сту­пио у њи­хо­в о све­штен­с тво и
по­с тао pa­ter At­ha­na­si­us. Нај­те­жи мо­ме­
Ми­тро­по­лит Сте­фан ­
Стра­ти­ми­ро­ви­ћ му је ре­као:
„Ру­си­ја има ми­ли­о­не жи­те­ља (...)
и не­ма ни три про­по­вед­ни­ка, ­
а ми смо ов­де ша­ка је­дан љу­ди,
па на­што ће нам и про­по­ве­ди ­
и про­по­вед­ни­ци?“
нат у ње­го­в ом жи­в о­т у био је што је
мо­рао да спа­с а­в а свој жи­в от бе­жа­њем
под окри­ље ту­ђе Цр­кве. Плач и ту­гу
ње­го­ву ни­ко не мо­же да зна, јер је
мо­рао да на­п у­с ти же­н у (ко­ју ни­ка­да
ви­ше ни­је ви­део), де­ц у (ко­јој је оста­вио
на­д у да ће се не­кад ви­де­ти), ку­ћу, род­
би­н у и све сво­је при­ја­те­ље и не­при­ја­те­
ље. Пр­в о је оти­шао у пра­в о­слав­н у
цр­кву у Фел­два­рац, од­слу­жив­ши
по­след­ње пра­в о­слав­но ју­т ре­ње, умо­т ао
је у за­в е­ж љај све­ште­нич­ки по­јас и бра­
ду ко­ју је прет­ход­но обри­јао и по­слао
епи­ско­п у Ге­де­о­н у са по­ру­ком: „Ге­де­о­не,
22        5/2011
Ге­де­о­не, ево ти за чим си те­жио“ – и са
уз­да­хом: „Цр­кво мо­ја, мај­ко мо­ја, не
ср­ди се на свог гре­шног си­на“.
Пла­ка­ње и ри­да­ње
Пр­во је слу­жио као ка­пе­лан у Ва­шку­т у
а за­тим у Ши­клу­шу у Ба­ра­њи. Ка­да је
до­шао се­би и уви­део шта је ура­дио ис­пу­
нио се не­у ­те­шном ту­гом и ка­ја­њем;
бо­рио се про­тив без­брач­ног епи­ско­па­та у
сво­јој Цр­кви, па је при­шао цр­кви ко­ја
при­зна­је са­мо без­брач­но све­штен­ство.
Још ка­да је схва­тио да је остао без сво­је
во­ље­не по­ро­ди­це и сво­га на­ро­да – жив
са­хра­њен, био је пот­пу­но ду­хов­но из­гу­
бљен. У сво­јој ке­ли­ји у пла­чу и пра­во­
слав­ним мо­ли­тва­ма тра­жио је уте­ху.
Јед­ном при­ли­ком, ка­да је слу­жио ми­с у
у Шил­ку­шу, зву­ци зво­на са обли­жње пра­
во­слав­не цр­кве под­се­ти­ли су га на ње­го­ву
про­шлост; до­жи­вео је ср­ча­ни удар и сру­
шио се са пу­ти­ром у ру­ка­ма. Због здрав­
стве­ног ста­ња над­би­скуп Пе­тар име­но­вао
га је за ка­но­ни­ка и по­ста­вио га за би­бли­
о­те­ка­ра над­би­скуп­ске ка­то­лич­ке би­бли­о­
те­ке. Ко­ли­ко год да је ту­го­вао ипак свој
остра­шће­ни став да епи­ско­пи мо­гу да
бу­ду са­мо оже­ње­ни све­ште­ни­ци ни­кад
ни­је на­пу­стио. Ру­ко­пис свог Цр­кве­ног
пра­ва оста­вио је срп­ској се­ге­дин­ској
оп­шти­ни да га штам­па. Ово де­ло ни­је
са­чу­ва­но, јер ни­ка­да ни­је штам­па­но, ни­ти
се зна где је ори­ги­нал­ни ру­ко­пис.
По­сле ду­гог здрав­стве­ног бо­ло­ва­ња и
ду­хов­ног про­жи­вља­ва­ња сво­јих да­на у
пла­чу и ри­да­њу, Ата­на­си­је Вла­хо­вић је
умро 1836. го­ди­не у Ка­ло­чу. Ње­гов пра­
во­слав­ни на­род ни­је га за­бо­ра­вио, јер
ка­да се про­чу­ло да је умро, са де­сет пра­
во­слав­них цр­кава свих де­сет оп­шти­на у
По­ти­сју за­зво­ни­ла су зво­на, по­зи­ва­ју­ћи
вер­не да се по­мо­ле за ње­го­ву ду­шу. 
Аутор је струч­ни са­рад­ник
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је
Црква и друштво
Исто­ри­чар и фи­ло­соф
– Ге­ор­ги­је Фе­до­тов
Фе­до­тов је из хри­шћан­ских раз­ло­га био при­ста­ли­ца де­мо­кра­ти­је,
ко­ју је до­жи­вља­вао као си­стем по­ли­тич­ких сло­бо­да.
Вла­ди­мир
Мар­ја­но­вић
Р у­ски исто­ри­чар, пу­бли­ци­ста и ре­ли­
ги­оз­ ни фи­ло­соф Ге­ор­ги­је Пе­тро­вич
Фе­до­тов ро­ђен је 1. ок­то­бра 1886.
го­ди­не у гра­ду Са­ра­то­ву. Иако је ра­но
остао без оца, ње­го­ва мај­ка је, упр­кос
те­шком ма­те­ри­јал­ном ста­њу, ус­пе­ла да га
шко­лу­је у гим­на­зи­ји. У та­квим со­ци­јал­
ним усло­ви­ма, мла­ди Фе­до­тов се окре­ће
марк­си­зму као ал­тер­на­ти­ви и по­ста­је
со­ци­јал­де­мо­кра­та сма­тра­ју­ћи да се на тај
на­чин тре­ба су­прот­ста­ви­ти со­ци­јал­ним
не­прав­да­ма ко­је су до­во­ди­ле до пат­ње
ве­ли­ког бро­ја љу­ди. Убр­зо по за­вр­шет­ку
гим­на­зи­је упи­су­је Тех­но­ло­шки фа­кул­тет,
али 1905. го­ди­не из­би­ја ре­во­лу­ци­ја, чиме
долази и до пре­ки­да ње­го­вих сту­ди­ја.
Млади дисидент
У ре­во­лу­ци­о­нар­ним пре­ви­ра­њи­ма
Фе­до­тов је био ак­ти­ван у со­ци­јал­де­мо­
крат­ском по­кре­т у, због че­га би­ва ухап­
шен и про­те­ран у та­да­шњу Пру­ску. По
по­врат­ку упи­с у­је Исто­риј­ско-фи­ло­ло­шки
фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Санкт Пе­тер­
бур­гу, где му је учи­тељ био Иван Ми­хај­
ло­вич Грес, струч­њак за исто­ри­ју сред­
септембар/октобар 2011        23
њег ве­ка. Упр­кос про­гон­ству, Фе­до­тов не
пре­ста­је да одр­жа­ва кон­так­те са та­да­
шњим марк­си­сти­ма-со­ци­јал­де­мо­кра­та­ма,
што га је ко­шта­ло по­нов­ног при­нуд­ног
од­ла­ска из Ру­си­је. Пр­во од­ла­зи у Ита­ли­ју,
по­том у град Ри­гу, да би се об­рео у
Пе­тро­гра­ду, где је ра­дио на та­мо­шњем
уни­вер­зи­те­т у. У том пе­ри­о­ду, по­ред
ин­те­ре­со­ва­ња за исто­ри­ју, на­ро­чи­то за
сред­њи век, со­ци­о­ло­ги­ју и фи­ло­со­фи­ју,
Фе­до­тов се све ви­ше окре­ће хри­шћан­ству
и пра­во­сла­вљу. При­бли­жа­ва­ње ре­ли­ги­ји
за ње­га ни­је зна­чи­ло на­пу­шта­ње оних
иде­а­ла и вред­но­сти у ко­је је ве­ро­вао, а то
су до­сто­јан­ство чо­ве­ко­ве лич­но­сти, сло­
бо­до­у­мље, со­ци­јал­на прав­да. На­про­тив, у
пра­во­слав­ном хри­шћан­ству је на­шао
по­твр­ду упра­во тих иде­а­ла. Уче­ству­је у
ра­ду ре­ли­ги­о­зно-фи­ло­соф­ског кру­жо­ка
под на­зи­вом „Вас­кр­се­ње“, а збли­жио се и
са Алек­сан­дром Ме­је­ром, ко­ји је имао
глав­ну уло­гу у том удру­же­њу. До 1918.
го­ди­не об­ја­вљи­вао је ра­до­ве у ча­со­пи­с у
Сло­бод­ни гла­со­ви. По­том се вра­ћа у род­
ни Са­ра­тов где по­ку­ша­ва да пре­жи­ви у
те­шким усло­ви­ма ре­во­лу­ци­је и кр­ва­вог
гра­ђан­ског ра­та из­ме­ђу „цр­ве­них“ и „бе­
лих“ ко­ји је за­де­сио Ру­си­ју.
Сумњиво лице
У то­ку ре­во­лу­ци­је и ра­та ни­је се ба­вио
дру­штве­ним, већ на­уч­ним ра­дом. Као
Црква и друштво
исто­ри­чар, пред­ви­ђао је да ће се Ок­то­ ства“. У овом ча­со­пи­су раз­ма­тра ак­т у­ел­не
бар­ска ре­во­лу­ци­ја вр­ло бр­зо пре­тво­ри­ти те­ме то­га до­ба и за­сту­па хри­шћан­ско-со­
у ти­ра­ни­ју јед­ног чо­ве­ка. Иако је вре­ме у ци­јал­не иде­је. За ре­во­лу­ци­ју Фе­до­тов је
ко­ме је жи­вео и ра­дио би­ло те­шко, ње­го­ кри­вио ца­ри­стич­ки ре­жим и по­ла­гао је
ва пре­да­ва­ња су би­ла вр­ло по­се­ће­на. на­де у по­нов­ну хри­сти­ја­ни­за­ци­ју Ру­си­је,
Ипак, све ви­ше се осе­ћа­ла цен­зу­ра ко­ју су по­сле па­да бољ­ше­ви­зма. Осим у часопису
спро­во­ди­ли бољ­ше­ви­ци, та­ко да за Фе­до­ Но­ви гра­д, тек­сто­ви Ге­ор­ги­ја Фе­до­то­ва
то­ва ни­је би­ло ме­ста. Он је по­ку­ша­вао да об­ја­вљи­ва­ни су и у ча­со­пи­су Пут ко­ји је
се при­ла­го­ди но­вим усло­ви­ма, али без по­кре­нуо Ни­ко­лај Бер­ђа­јев. Ову дво­ји­цу
успе­ха. Иако је об­ја­вљи­вао сво­је ра­до­ве, фи­ло­со­фа по­себ­но је спа­ја­ла љу­бав пре­ма
не­ки од њих, по­пут тек­ста о Дан­теу, би­ли сло­бо­ди. Ма­ри­ја Скоб­цо­ва је у том пе­ри­
су под­врг­ну­ти цен­зу­ри. Фе­до­то­ву су би­ли о­ду по­кре­ну­ла „Пра­во­слав­но де­ло“, уста­
стра­ни и ле­ви­ча­ри и но­ву ко­ја се ба­ви­ла
де­сни­ча­ри. Сма­трао је Друштвена мисао со­ци­јал­ним слу­же­њем
да је об­но­ва са­мо­др­ си­ро­ма­шни­ма (по­себ­
жав­не мо­нар­хи­је Дру­штве­на ми­сао Георгија но ру­ским еми­гран­ти­
не­мо­гу­ћа и да по­врат­ Федотова је оста­ла не­си­сте­ма­тич­ ма), у чи­јем ра­ду је
ка на ста­ри си­стем на, али је од­ли­ку­је вер­ност вред­ уче­сто­вао и Фе­до­тов,
не­ма. На­рав­но, бољ­ но­сти­ма по­ли­тич­ке сло­бо­де и дру­ док су у ча­со­пи­су
ше­ви­зам му је због штве­не прав­де. Јед­на од основ­них Но­ви град об­ја­вљи­ва­
ате­и­зма и то­та­ли­та­ те­ма у ње­го­вим де­ли­ма, осим ни тек­сто­ви са по­зи­
ри­зма био по­себ­но фи­ло­со­фи­је кул­т у­ре, би­ла је и ви­ма на по­моћ у ра­ду
од­бо­јан. Фе­до­тов је из те­ма осо­бе­но­сти ру­ске ре­ли­ги­о­ овој до­бро­твор­ној
хри­шћан­ских раз­ло­га зно­сти. уста­но­ви. Фе­до­тов је
био при­ста­ли­ца де­мо­ био и еку­мен­ски
кра­ти­је, ко­ју је до­жи­ ак­ти­ван у „Дру­штву
вља­вао као си­стем по­ли­тич­ких сло­бо­да. Све­тог Ал­ба­на и Пре­по­доб­ног Сер­ге­ја“,
Због сво­је вер­но­сти сло­бо­ди ду­ха, мо­рао ко­је је би­ло за­ин­те­ре­со­ва­но за пра­во­слав­
је и на­пу­сти­ти Ру­си­ју 1925. го­ди­не јер би но-ан­гли­кан­ско је­дин­ство. Уче­ство­вао је
ве­ро­ват­но, као и Алек­сан­дар Ме­јер, био и у ра­ду „Ру­ског сту­дент­ског хри­шћан­
прог­нан у ло­гор или чак уби­јен као не­ки ског по­кре­та“.
од пред­став­ни­ка ру­ске ре­ли­ги­о­зне фи­ло­
со­фи­је. Еми­гри­ра у Не­мач­ку где по­ку­ша­ „Ле­ви­чар­ска скре­та­ња“
ва да се ба­ви из­у­ча­ва­њем исто­ри­је сред­
њег ве­ка. Ипак, не успе­ва у то­ме и до­би­ја Због сво­јих по­ли­тич­ких ста­во­ва Ге­ор­гиј
по­зив да се за­по­сли на Бо­го­слов­ском Фе­до­тов је до­ла­зио у су­коб са по­је­ди­ним
ин­сти­т у­т у Све­тог Сер­ги­ја у Па­ри­зу ко­ји еми­грант­ским кру­го­ви­ма де­сни­чар­ске
је осно­вао ми­тро­по­лит Евло­ги­је Ге­ор­ги­ ори­јен­та­ци­је. И ина­че се у ру­ској пра­во­
јев­ски, а на ком су пре­да­ва­ли Бер­ђа­јев, слав­ној еми­грант­ској сре­ди­ни из­два­јао
Бул­га­ков, Фло­ров­ски. Ту пре­да­је исто­ри­ју сво­јим ши­ро­ким и де­мо­крат­ским по­гле­
За­пад­не цр­кве и а­ги­о­ло­ги­ју. По­себ­но се ди­ма, али два до­га­ђа­ја би­ла су по­себ­но
збли­жио са ве­ли­ким ру­ским фи­ло­со­фом ин­ди­ка­тив­на. Пр­ви је био по­др­шка ан­ти­
Ни­ко­ла­јем Бер­ђа­је­вим, Ма­ри­јом Скоб­цо­ фа­ши­сти­ма у Шпа­ни­ји, што је иза­зва­ло
вом и Иљом Фон­да­мин­ским. Го­ди­не 1931. екс­пло­зи­ју не­га­тив­них ре­ак­ци­ја. Дру­ги је
по­кре­ће ча­со­пис Но­ви град, што до­во­ди био 1939. го­ди­не, ка­да је у ча­со­пи­с у Но­ва
до ства­ра­ња ши­ро­ког по­кре­та „но­во­град­ Ру­си­ја Фе­до­тов по­др­жао ан­ти­фа­ши­стич­

24        5/2011

ку по­ли­ти­ку СССР. То је до­ве­ло до то­га
да бу­де прог­нан са Бо­го­слов­ског ин­сти­
ту­та због на­вод­но „ле­ви­чар­ских скре­та­
ња“. У ње­го­ву од­бра­ну та­да је стао је­ди­но
Ни­ко­лај Бер­ђа­јев по­ла­зе­ћи од те­зе да у
пра­во­сла­вљу по­сто­ји сло­бо­да и да пра­во­
слав­ни про­фе­сор има пра­ва да из­ра­жа­ва
сво­је по­ли­тич­ке ста­во­ве раз­ли­чи­те од
ста­во­ва ко­ји су вла­да­ли у ру­ској еми­
грант­ској сре­ди­ни. По­др­шку Фе­до­то­ву
да­ли су и ње­го­ви сту­ден­ти. Ме­ђу­тим,
убр­зо је по­чео Дру­ги свет­ски рат. Фе­до­
тов је био при­ну­ђен да по­но­во оде у еми­
гра­ци­ју, јер је по­сто­ја­ла опа­сност да за
вре­ме на­ци­стич­ке оку­па­ци­је бу­де ухап­
шен и уби­јен. Та­ква суд­би­на је за­де­си­ла
ње­го­ве при­ја­те­ље Или­ју Фон­да­мин­ског и
Ма­ри­ју Скоб­цо­ву (ко­ји су ка­сни­је ка­но­
ни­зо­ва­ни као му­че­ни­ци).
септембар/октобар 2011        25
Го­ди­не 1941. од­ла­зи у САД, по­мо­
ћу је­вреј­ског ко­ми­те­та. У по­чет­ку
пре­да­је на Уни­вер­зи­те­т у у Јеј­лу, а
по­том до­би­ја по­зив од Бо­го­сло­ви­је
Све­тог Вла­ди­ми­ра у Бо­сто­ну, где
пре­да­је од 1943. до 1951. го­ди­не.
Че­сто је био при­ну­ђен да бра­ни
ру­ску исто­ри­ју, ко­ја се на­ла­зи­ла
под уда­ром кри­ти­ке да је про­из­ве­ла
дик­та­то­ра Ста­љи­на, те да су Ру­си
скло­ни ти­ран­ским об­ли­ци­ма вла­
да­ви­не. Из­но­сио је ар­гу­мен­те ко­ји
су го­во­ри­ли у при­лог по­сто­ја­ња
по­ли­тич­ких сло­бо­да у сред­њове­
ков­ним ру­ским др­жа­ва­ма, пра­ве­ћи
раз­ли­ку из­ме­ђу Све­те Ру­си­је и пра­
во­слав­ног цар­ства. Ње­го­ва дру­
штве­на ми­сао је оста­ла не­си­сте­ма­
тич­на, али је од­ли­ку­је вер­ност
вред­но­сти­ма по­ли­тич­ке сло­бо­де и
дру­штве­не прав­де. Јед­на од основ­
них те­ма у ње­го­вим де­ли­ма, осим
фи­ло­со­фи­је кул­т у­ре, би­ла је и те­ма
осо­бе­но­сти ру­ске ре­ли­ги­о­зно­сти.
Фе­до­тов уми­ре од бо­ле­сти ср­ца у
Бе­ко­ну (др­жа­ва Њу Џер­си) 1. сеп­
тем­бра 1951. го­ди­не.
На срп­ски је­зик пре­ве­де­на је књи­га
Ге­ор­ги­ја Фе­до­то­ва Све­ти­те­љи Ста­ре
Ру­си­је (1931), као и збир­ка тек­с то­ва
Car­men se­a­cu­la­re. По­ред то­га по­с то­ји
ве­ли­ки број књи­га, тек­с то­ва и есе­ја ко­је
је Фе­до­тов пи­сао, по­пут де­ла Све­ти
Фи­лип, Ми­тро­по­лит Мо­сков­ски (1928),
Со­ци­јал­но зна­че­ње хри­шћан­ства (1933),
Ру­ска ре­ли­ги­о­зна ми­сао у два то­ма
(1946) и Ри­зни­ца ру­ске ду­хов­но­сти
(1948). Сва­ка­ко би би­ло до­бро и ко­ри­
сно пре­ве­с ти на срп­ски је­зик још књи­га
овог зна­чај­ног исто­ри­ча­ра и ру­ског
ре­ли­ги­оз­ ног фи­ло­со­фа.  
Из­вор: Алек­сан­дар Мењ, „По­вра­так ­
из­во­ри­ма“, у Ге­ор­гиј Фе­до­тов (ур.): ­
Све­ти­те­љи ста­ре Ру­си­је, Бе­о­град, ­
Ло­гос: 2005
Света Земља
Историја Свете Земље
Oд Отоманског периода до ослобођења
После хришћанског и бурног арапског периода, чини се,
дошло је још горе време за хришћане у Светој Земљи.
Биће то Отомански период.

тко време је држао стару крсташку

краљевину (1799. г.). Године 1831. г. краљ
Хаџи Драган Египта Ибрахим освојио је Јерусалим.
Б. Поповић Тиме је стање хришћана било побољшано.
Наиме, Омаровим (Омар, унук

П ротеравши Мамелуке, Свету

Земљу заузео је 1517. г. султан
Селим (1512–1520. г.), а Сулејман
II (1520–1566. г.), његов син, огрaдио је
Јерусалим зидинама (1537-1541. г.) које
Мухамедов) указом из 7. века било је
забрањено подићи било какву богомољу у
Светом граду сем муслиманске. После
више од пет векова звона јерусалимских
цркава радосно су се тада огласила.
га и данас опасују. Чинило се, тада, да
Под Османлијама, Сведоци Христови звона тако јако звоне
хришћани су били да би објавила радос-
принуђени да Поклоник је као река која се ни позив свим покло-
високим новчаним враћа своме извору, да се нада- ницима света.
наметима откупљују хне, да удахне нови живот. Зато Но, турске снаге ће
духовну слободу поклоници и јесу сведоци радо- 1840. г. поново заузе-
и право да чувају сти Христове вере у сваком тре- ти Јерусалим и Свету
света места и да нутку историје, иако су неки тре- Земљу. Од 1847. г. за
обезбеђују слободан нуци у историји поклоништва хришћане Свете
долазак и поклоњење били удаљени од било какве Земље настале су нове
хришћанима из радости. невоље. Наиме, у
остатка света. Јевреји Кримском рату
који су дошли из (вођеном између
Египта, Шпаније и Португалије добили Русије и Турске ), Турску су помагале
су од Сулејмана законодавца 1527. г. Енглеска, Француска и Сардинија. Због
слободу професије која се плаћала. тога што су помагали Турску у овом рату,
У то време било је доста неспоразума Турци омогућују римокатолицима да
између муслимана, Латина, Грка, Јермена „преузму“ од православних вековних
и других око одржавања цркава, подигну- чувара нека од светих места: Брдо
тих над светињама у Светој Земљи. Блаженства, Табху, Базилику Агоније,
Уследила је опет интервенција са Запада. Стари град Капернаум... Руси су ипак
Наполеон I појавио се са трупама и кра- успели да 1847. г. у Свету Земљу пошаљу

26        5/2011
Јерусалим
своју руску царску мисију на челу са архи-
мандритом Порфиријем Успенским.
Старањем Руске Цркве изграђено је
мноштво православних храмова широм
Палестине: на Елеони, у Хеврону, у
хришћанској четврти...
Ослобођење Свете Земље од турског
ропства, које је трајало преко четири века,
догодило се за време Првог светског рата
(1914–1918. г.). Енглески маршал Ален Би
ушао је са трупама у Јерусалим 1917. г.
Непосредно пре повлачења из Свете
Земље Турци су посекли сва стабла дрвећа
и потпуно пореметили климу. До данас
климатска равнотежа у Светој Земљи није
успостављена. Република (мандатна држа-
ва) Израел (јевр. Medinat Israel) створена
је 1. маја 1948. г.
 доживљавања једне и исте свеобухватне и
Од рођења Христовог до данас река
поклоника посетила је и посећује Свету
Земљу Господњу. Многи су се вратили
препорођени и обновљени као личности.
Праћењем поклоника кроз историјске
периоде Свете Земље виде се велика
искушења и неизвесности која су пратила
оваква путовања. Поклоник није био
сигуран на путу ка Светој Земљи ни на
копну од разбојника, ни на мору од гуса-
ра. Међутим, љубав Божија у човеку и
мисионарски мотив учинили су да се од
оваквих путовања не одустаје, што није
септембар/октобар 2011        27
случај са другачијим путницима и
путовањима.
Поклоник је као река која се враћа
своме извору, да се надахне, да удахне
нови живот. Зато поклоници и јесу сведо-
ци радости Христове вере у сваком тре-
нутку историје, иако су неки тренуци у
историји поклоништва били удаљени од
било какве радости. Одлазак у Свету
Земљу је, заправо, идење за Христом
„заједно са свима светима“, што показује
да је метод Цркве по својој природи
саборни метод, а њена методика саборна
методика. Тај метод може пронаћи само
онај који живи, мисли, дише саборним
предањем и животом Цркве. То значи:
метод Цркве није резултат индивидуалног
домишљања појединаца него саборног
неисцрпне истине.
Црква учи и васпитава не само речју и
проповеђу својих проповедника. Она учи
и васпитава свим својим богочовечан-
ским бићем и целим богатством свог
саборног Предања и историјско–
светитељског исповедничког опита и
доживљаја Христа. Таквим дахом, сабор-
ним дахом дише и православни поклоник
постајући слободом своје љубави и воље
образац – правило вере. 
 Аутор је ве­ро­у­чи­тељ
у Ар­хие­пи­ско­пи­ји бе­о­рад­ско-кар­ло­вач­кој
Цр­кве­но­прав­не те­ме
Ми­лош
В. Ма­рин­ко­вић

Брак се спо­ми­ње већ на

са­мом по­чет­ку Све­тог
Пи­сма: И ре­че Го­спод Бог:
Ни­је до­бро да је чо­век сам.
Да му на­чи­ним дру­га пре­ма
ње­му.... За­то ће чо­век оста­
ви­ти оца сво­га и ма­тер сво­
ју и при­ле­пи­ће се уз же­ну
сво­ју, би­ће дво­је јед­но те­ло
(Пост 2, 18-24). Људ­ски
брак по­сто­ји на зе­мљи
во­љом Бо­жи­јом, као из­раз
Бо­жи­је љу­ба­ви пре­ма чо­ве­
ку и као чо­ве­ко­во уче­ство­
ва­ње у ства­ра­лач­кој љу­ба­ви
Бо­жи­јој. Је­дин­ство му­шкар­
ца и же­не у за­јед­ни­ци бра­ка
упо­тре­бље­но је у Би­бли­ји
као сли­ка Бо­жи­је бри­жне
љу­ба­ви пре­ма Изра­и­љу.
Брак се по­ја­вљу­је без ика­
кве ве­зе са пра­ро­ди­тељ­ским
гре­хом. Он је по­сто­јао још
пре гре­ха, јер га је уста­но­
вио сам Бог, ко­ји је ство­рио
же­ну и при­вео је му­жу још
у Ра­ју. Ста­ро­за­вет­ни брак је
био Све­та Тај­на, ко­ја је пра­
сли­ко­ва­ла Хри­ста и Цр­кву.

Тајна брака
У Но­вом За­ве­т у, сје­ди­ње­ње му­жа и же­не Раз­вод бра­ка:
Цр­кве­но­прав­на­
у тај­ни бра­ка има но­ве ди­мен­зи­је. Мно­го­
бо­жач­ке и ста­ро­за­вет­не пред­ста­ве о бра­ку
хри­шћан­ство је упот­пу­ни­ло уз­ви­ше­ним
из­о­бра­же­њем Хри­ста и Цр­кве. Јер ни­ко
ни­кад не омр­зну на те­ло сво­је, не­го га хра­
ни и не­гу­је, као и Го­спод Цр­кву. Јер смо удо­
ви те­ла ње­го­ва, од ме­са ње­го­ва, и од
ко­сти­ју ње­го­вих. То­га ра­ди оста­ви­ће чо­век
пер­спек­ти­ва
28        5/2011
оца сво­је­га и ма­тер и при­љу­би­ће се же­ни
сво­јој, и би­ће дво­је јед­но те­ло. Тај­на је ово
ве­ли­ка, а ја го­во­рим о Хри­сту и Цр­кви.
Та­ко и ви, сва­ки да во­ли она­ко сво­ју же­ну
као и се­бе са­мо­га; а же­на да се бо­ји сво­је­га
му­жа (Еф 5, 29-33). Го­спод Хри­стос је пр­во
чу­до учи­нио у Ка­ни Га­ли­леј­ској, где је пре­
тво­рио во­ду у ви­но на свад­бе­ном ве­се­љу
су­пру­жни­ка. За хри­шћа­не брак ни­је са­мо
прав­ни спо­ра­зум, сред­ство за про­ду­жење
вр­сте и за­до­во­љење при­род­них по­тре­ба,
не­го, по ре­чи­ма Св. Јо­ва­на Зла­то­у­стог, тај­
на љу­ба­ви, веч­но сје­ди­ње­ње у Хри­сту. Оно
што је са­др­жај хри­шћан­ског по­и­ма­ња бра­
ка као Све­те Тај­не мо­же се ја­сно ви­де­ти из
об­ре­да вен­ча­ња. При кра­ју цр­кве­не слу­
жбе за Све­т у Тај­ну вен­ча­ња пе­ва се тро­пар
му­че­ни­ка. Ово је знак да су­пру­жни­ци дра­
го­вољ­но узи­ма­ју и при­хва­та­ју да но­се и
бре­ме оно­га дру­го­га као сво­је, и то је већ
му­че­ни­штво, али и пут у све­тост. Бла­го­да­
ћу тај­не бра­ка мла­ден­ци се укљу­чу­ју као
по­ро­ди­ца у те­ло Цр­кве. Не­ка­да се тај­на
бра­ка вр­ши­ла као са­став­ни део Ли­т ур­ги­је,
на кра­ју ко­је мла­ден­ци бе­ху по­зи­ва­ни да
при­ме за­јед­нич­ки Све­то При­че­шће (да­нас
сим­во­ли­са­но у „ча­ши спа­се­ња“ ко­ју мла­
ден­ци при­ма­ју). Цр­ква схва­та брак као тај­
ну, при че­му ни­је тај­на са­мо вен­ча­ње, већ
сав брак као са­вез му­жа и же­не. Ни­јед­на
ре­ли­ги­ја, није­дан по­глед на свет се не
од­но­си пре­ма бра­ку та­ко као Хри­шћан­
ство, ко­је бла­го­си­ља чу­до сје­ди­ње­ња дво­је
љу­ди у јед­но те­ло, јед­ну ду­шу и је­дан дух.
Све што је ве­за­но за брак по­ста­је са­вр­
ше­но са­мо у Хри­сту. То ме­ђу­тим не зна­чи
да сви они ко­ји су вен­ча­ни у Цр­кви има­ју
иде­а­лан брак. Ова Све­та Тај­на ни­је ни
ме­ха­нич­ка, ни ма­гиј­ска. Ње­но по­сто­ја­ње
и ње­ни да­ро­ви мо­гу се и од­ба­ци­ти и ука­
ља­ти, и при­ми­ти на суд и осу­ду, као и
Све­то При­че­шће и све Све­те Тај­не ве­ре.
Да­кле, због гре­хов­ног не­са­вр­шен­ства
су­пру­жни­ци по­не­кад ни­с у у ста­њу да
са­чу­ва­ју бла­го­дат­ни дар ко­ји су до­би­ли
тај­ном бра­ка и да са­чу­ва­ју је­дин­ство
септембар/октобар 2011        29
по­ро­ди­це. Та­да на­жа­лост, до­ла­зи до раз­
во­да бра­ка. Пра­во­слав­на Цр­ква не по­др­
жа­ва раз­вод, али га то­ле­ри­ше као из­раз
снис­хо­ђе­ња пре­ма сла­бо­сти­ма и не­мо­ћи­
ма људ­ске при­ро­де. Го­спод Хри­стос као
бра­ко­ра­звод­ни узрок на­во­ди пре­љу­бу
(Мт 5, 31-32). Брач­на пра­ви­ла СПЦ осим
пре­љу­бе, на­во­де још и сле­де­ће бра­ко­ра­
звод­не узро­ке: ра­ђе­ње о гла­ви брач­ном
дру­гу, хо­ти­ми­чан по­ба­чај, злоб­но на­пу­
шта­ње брач­ног дру­га, не­ста­нак брач­ног
дру­га, те­шка ду­шев­на или те­ле­сна бо­лест,
мо­рал­на по­ква­ре­ност и от­пад­ни­штво од
пра­во­слав­не ве­ре (БП § 88 – 108).
Хри­шћа­ни је­ди­но кроз при­зму
ес­ха­то­ло­ги­је мо­гу сва пи­та­ња
ко­ја су ве­за­на за брак, па са­мим
тим и раз­вод, са­гле­да­ти ­
на пра­ви­лан на­чин.
Развод: црквеноправне одредбе
Што се ти­че до­ма­ћег за­ко­но­дав­ства
ве­за­ног за ову област, ра­ни­ји за­ко­ни о
бра­ку и по­ро­дич­ним од­но­си­ма на­во­ди­ли
су так­са­тив­но бра­ко­ра­звод­не узро­ке.
Ме­ђу­тим, да­на­шњи По­ро­дич­ни за­кон
на­во­ди је­дан (оп­шти) бра­ко­ра­звод­ни
узрок: „Сва­ки су­пру­жник има пра­во на
раз­вод бра­ка ако су брач­ни од­но­си
озбиљ­но и трај­но по­ре­ме­ће­ни или ако се
објек­тив­но не мо­же оства­ри­ва­ти за­јед­ни­
ца жи­во­та су­пру­жни­ка“. Ја­сно је да­кле да
по­сто­је раз­ли­ке у нор­ма­тив­ном ре­гу­ли­са­
њу раз­во­да бра­ка из­ме­ђу цр­кве­ног и
др­жав­ног за­ко­но­дав­ства. Др­жав­но за­ко­
но­дав­ство ниг­де не ре­гу­ли­ше ко­ли­ко
су­пру­жни­ци мо­гу има­ти бра­ко­ва на­кон
рас­ки­да пр­вог бра­ка, док цр­кве­но до­пу­
шта по­сто­ја­ње нај­ви­ше три бра­ка, са­мо
уко­ли­ко су се сте­кли од­ре­ђе­ни усло­ви.
Та­ко­ђе, у цр­кве­ном пра­ву бит­на је и
Цр­к ве­н о­п рав­н е те­м е
од­го­вор­ност оног су­пру­жни­ка због ко­га
је рас­ки­нут брак. Ди­рект­но пра­во на
дру­ги брак има су­пру­жник ко­ји ни­је
од­го­во­ран за рас­кид, а од­го­вор­ни су­пру­
жник тек по­сле по­ка­ја­ња и ис­пу­ње­ња
епи­ти­ми­је ко­ја му је на­ло­же­на. Бит­но је
ре­ћи да је Цр­ква до­зво­ли­ла сту­па­ње у
дру­ги брак по снис­хо­ђе­њу људ­ској не­мо­
ћи, и да об­ред дру­го­брач­них оди­ше по­ка­
ја­њем. У ка­но­ни­ма се по­во­дом дру­гог
бра­ка од­ре­ђу­је сле­де­ће: дру­го­брач­ни­ци
мо­ра­ју из­др­жа­ти епи­ти­ми­ју, мо­ра­ју би­ти
вен­ча­ни по по­себ­ном цр­кве­ном об­ре­ду,
све­ште­ник не сме уче­ство­ва­ти на свад­ба­
При кра­ју цр­кве­не слу­жбе за
Све­ту Тај­ну вен­ча­ња пе­ва се
тро­пар му­че­ни­ка. Ово је знак да
су­пру­жни­ци дра­го­вољ­но узи­ма­ју
и при­хва­та­ју да но­се и бре­ме
оно­га дру­го­га као сво­је, и то је већ
му­че­ни­штво, али и пут у све­тост.
ма дру­го­брач­них и да чо­век ко­ји је сту­
пио дру­ги пут у брак не мо­же би­ти при­
мљен у клир.1 Цр­ква је још стро­жија у
по­гле­ду скла­па­ња тре­ћег бра­ка. Св. Ва­си­
ли­је Ве­ли­ки у свом 4. ка­но­ну не гле­да
бла­го­на­кло­но на тре­ћи брак на­зи­ва­ју­ћи
га мно­го­жен­ством (πολυγαμια).2 Та­ко­ђе, у
1 Ви­де­ти: 1. ка­нон Ла­о­ди­киј­ског са­бо­ра, 4. канон
Св. Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, 2. ка­нон Св. Ни­ки­фо­ра
Ца­ри­град­ског...
2 „За тре­ће брач­не и мно­го­брач­не сра­змер­но је
од­ре­ђен исти ка­нон као и за дру­го­брач­не. Јер дру­
го­брач­не од­лу­чу­ју на јед­ну го­ди­ну, дру­ге пак на две
го­ди­не, а тре­ће­брач­не на три, а че­сто и на че­ти­ри
го­ди­не. А та­ко не­што не на­зи­ва­ју ви­ше бра­ком,
не­го мно­го­жен­ством; или већ­ма: осу­ђе­ним блу­дом.
За­то је и Го­спод ре­као Са­мар­јан­ки, ко­ја је пет
30        5/2011
цр­кве­ном пра­ву не по­сто­ји мо­гућ­ност
спо­ра­зум­ног раз­во­да бра­ка, наш По­ро­
дич­ни за­кон ову мо­гућ­ност пред­ви­ђа по
40. чла­ну, а ова­кав на­чин раз­во­да бра­ка
по­сто­јао је још у рим­ском пра­ву.3
Са­ма бра­ко­ра­звод­на пар­ни­ца пред
над­ле­жним цр­кве­ним су­дом се по­кре­ће,
као и пред др­жав­ним, по ту­жби јед­ног
или оба брач­на дру­га. Нај­пре се во­ди
при­прем­ни по­с ту­пак у спо­ру за раз­вод
бра­ка. Уко­ли­ко у овом де­лу по­с туп­ка
суд утвр­ди да су бра­ко­ра­звод­ни раз­ло­зи
на­ве­де­ни у пре­с у­ди др­жав­ног су­да
иден­тич­ни са они­ма на­ве­де­ним у Брач­
ним пра­ви­ли­ма СПЦ, цр­кве­ни суд мо­же
без фор­мал­ног по­с туп­ка раз­ве­с ти брак.
У слу­ча­ју да пре­с у­да др­жав­ног су­да
по­чи­ва на раз­ло­зи­ма ко­јих не­ма у Брач­
ним пра­ви­ли­ма СПЦ, као и уоп­ште у
цр­кве­ном пра­ву, он­да се спро­во­ди фор­
мал­ни по­с ту­пак. Он по­чи­ње под­но­ше­
њем ту­жбе, а на­с та­вља се из­во­ђе­њем
до­ка­за. Уко­ли­ко пар­нич­не стран­ке не
из­ве­д у све­до­ке пред суд, до­ка­зе ће при­
ку­пи­ти над­ле­жни па­рох по овла­шће­њу
цр­кве­ног су­да. На­кон окон­ча­ног фор­
мал­ног по­с туп­ка цр­кве­ни суд ће из­ре­ћи
пре­с у­д у. Тре­ба ре­ћи да су брач­ни дру­го­
ви ко­ји же­ле рас­кид свог бра­ка пред
цр­кве­ним су­дом ду­жни да при­ло­же
пре­с у­д у др­жав­ног су­да ко­јом се њи­хов
брак раз­во­ди. Без об­зи­ра на ток су­ђе­ња
и бра­ко­ра­звод­не раз­ло­ге, цр­кве­ни суд
до­ла­зи „пред свр­шен чин“ јер обич­но и
у прак­си су­пру­жни­ци већ одав­но жи­ве
одво­је­но. Са­мим тим у прак­си до­ла­зи
до то­га да се фор­мал­ни по­с ту­пак у бра­
ко­ра­звод­ним пар­ни­ца­ма од­ви­ја вр­ло
рет­ко. Има се шта ре­ћи и о де­ци из раз­
ве­де­них бра­ко­ва. Ка­да се у по­ро­ди­ци
ро­ди пр­во но­во­ро­ђен­че, брач­ни од­но­си
муже­ва про­ме­ни­ла: Ко­је­га, ве­ли, сад имаш, ни­је ти
муж (Јн 4, 18) ...“
3 Ви­де­ти ви­ше о овој те­ми код: Н. Ми­лаш,
Цр­кве­но пра­во, стр. 668-673.
 Брак је Света Тајна: слика са
венчања у Православној Цркви
су­пру­жни­ка сту­па­ју у но­ву фа­зу: по­ја­
вљу­је се тре­ћа лич­ност, ко­ја се, по­себ­но
у пр­вим го­ди­на­ма свог жи­во­та на­ла­зи у
пот­пу­ној за­ви­сно­с ти од ро­ди­те­ља – не
са­мо у фи­зич­кој, ве­ћи и у ма­те­ри­јал­ној
и ду­хов­ној. Све што се де­ша­ва са ро­ди­
те­љи­ма и из­ме­ђу њих, не­из­б е­жно се
од­ра­жа­ва и на де­ц у. И са­ми смо све­до­ци
да мно­га де­ца чији су родитељи разве­
дени, не­кад и кроз цео жи­вот, у сво­јој
ду­ши но­се тра­у­ме.
Борба за брак
Уко­ли­ко ова­ко из­гле­да про­бле­ма­ти­ка
раз­во­да бра­ка, уто­ли­ко нас она под­сти­че
на од­го­вор­ни­ји од­нос пре­ма све­ти­њи бра­
ка. Цр­ква и тре­ба да ис­пу­ња­ва свој
па­стир­ски за­да­так ко­ји се са­сто­ји у то­ме
да свим сред­стви­ма ко­ја су јој на рас­по­ла­
га­њу (по­у­ка, мо­ли­тва, уче­шће у Све­тим
Тај­на­ма) са­чу­ва це­ло­ви­тост бра­ка и спре­
чи раз­вод. Да­кле, ка­да се у на­шој ло­кал­ној
цр­кве­ној за­јед­ни­ци до­го­ди раз­вод бра­ка,
то ни­је не­срећ­ни до­га­ђај ко­ји се до­го­дио
„не­коме та­мо“ и ко­ји се нас не до­ти­че, већ
је то по­ма­ло не­у­спех сва­ког од нас. Jeр,
мо­жда смо својим ре­чи­ма и де­ла­њем
мо­гли да по­могнемо на­шем бра­т у и се­стри
у Хри­сту да пре­ва­зи­ђу своје по­ро­дич­не
кон­флик­те и те­шко­ће и да на­ста­ве да жи­ве
у бра­ку – на сла­ву Бо­жи­ју и на ра­дост
септембар/октобар 2011        31
свих. Та­ко­ђе, на од­го­вор­ни­ји од­нос пре­ма
про­бле­ма­ти­ци везаној за раз­во­д бра­ка
оба­ве­зу­је нас и по­ра­зна ста­ти­сти­ка ве­за­на
за Ср­би­ју: сва­ки пе­ти брак скло­пљен
по­след­њих го­ди­на оконча се разводом!
На кра­ју овог тек­ста, тре­ба ис­та­ћи да
хри­шћа­ни је­ди­но кроз при­зму ес­ха­то­ло­
ги­је мо­гу сва пи­та­ња ко­ја су ве­за­на за
брак, па са­мим тим и раз­вод, са­гле­да­ти
на пра­ви­лан на­чин. На ову те­му Ми­тро­
по­лит Ила­ри­он (Ал­фе­јев) го­во­ри сле­де­ће:
„У Бу­ду­ћем ве­ку не­ће се ни же­ни­ти ни
уда­ва­ти, али ка­ко ја ми­слим, не­ће се ни
раз­во­ди­ти. Они љу­ди, ко­ји су ов­де, на
зе­мљи, сту­пи­ли у брак, та­мо, на кра­ју
кра­је­ва, не­ће ви­ше сту­па­ти у ње­га. Али
на пи­та­ње да ли се и та­мо очу­ва­ва су­пру­
жнич­ко је­дин­ство, ко­је је ов­де за­кљу­че­но
и ов­де из­ра­сло, и фор­ми­ра­ло се, по­став­
ши тај­ном, ми­слим да је мо­гу­ће од­го­во­
ри­ти пот­пу­но по­тврд­но: да, очу­ва­ва се. И
на Стра­шном Су­ду ће, ка­ко ја ми­слим, ти
љу­ди за­јед­но ста­ја­ти. А, ако љу­ди жи­ве
за­јед­но, али без љу­ба­ви, без уза­јам­ног
схва­та­ња, он­да то на кра­ју кра­је­ва ни­је
пот­пу­ни брак. Та­кво за­јед­нич­ко жи­вље­
ње мо­же тра­ја­ти до смр­ти јед­ног од
су­пру­жни­ка. Али, у Бу­ду­ћем ве­ку, ти
љу­ди ће оста­ти ту­ђи јед­но дру­гом за­то
што су и ов­де би­ли ту­ђи.“ 
Аутор је ве­ро­у­чи­тељ
у Ар­хие­пи­ско­пи­ји бе­о­рад­ско-кар­ло­вач­коj
 Тема броја: Молитва у ери антиисихазма

32 
 
    5/2011
Мо­ли­тва као лек за
са­вре­ме­не бо­ле­сти
К роз све ве­ко­ве по­сто­ја­ња хри­
шћан­ства о мо­ли­тви је на­пи­са­но
мно­го тек­сто­ва. То и ни­је за­чу­
ђу­ју­ће, ако у ви­ду има­мо њен зна­чај за
жи­вот хри­шћа­ни­на. Пи­са­но је о њој на
раз­ли­чи­те на­чи­не. Оно што до­во­ди у
је­дин­ство све ви­до­ве мо­ли­тве и ње­
ног про­ја­вљи­ва­ња у жи­во­т у за­јед­ни­це
и по­је­дин­ца је­сте упу­ће­ност ка истом
сме­ру. То је Жи­во­твор­на За­јед­ни­ца
Све­те Тро­ји­це.
Тра­ди­ци­ја Цр­кве пре­по­зна­је по­сто­ја­ње
иси­ха­стич­ке мо­ли­тве. Иси­ха­змом се
че­сто на­зи­ва по­крет ве­зан за Све­тог Гри­
го­ри­ја Си­на­и­та и Све­тог Гри­го­ри­ја Па­ла­
му. Тре­ба­ло би на­по­ме­ну­ти да се као пре­
те­ча оно­га што ће се у че­тр­на­е­стом ве­ку
на­зва­ти по­кре­том иси­ха­зма, ја­вља Све­ти
Си­ме­он Но­ви Бо­го­слов са гра­ни­це де­се­
тог и је­да­на­е­стог ве­ка. Ипак, по­сто­је
ми­шље­ња да се већ у Го­спод­њој по­у­ци о
мо­ли­тви у тај­но­сти (Мт 6, 6), као и у при­
ме­ру по­ка­ја­ног раз­бој­ни­ка за ко­га Св.
вла­ди­ка Ни­ко­лај Све­срп­ски и Све­пра­во­
слав­ни ка­же да је пр­ви ста­нов­ник Ра­ја,
на­ла­зе по­че­ци оно­га ис­ку­ства ко­је ће
ка­сни­је за­до­би­ти те­ор
­ иј­ско-прак­тич­но
обра­зло­же­ње кроз по­крет све­ште­них
иси­ха­ста. У два­де­се­том ве­ку на об­рон­ци­
ма Све­те Го­ре Атон­ске по­но­во је ожи­вље­
на тра­ди­ци­ја овог мо­ли­тве­ног рев­но­ва­
ња. Ме­ђу ње­ним див­ним стар­ци­ма за­бли­
ста­ла су мно­га име­на вред­на по­ме­на.
Ов­де ће­мо се при­се­ти­ти Све­тог Си­лу­ана
Атон­ског. Раз­лог за то је ње­го­ва бол­на и
ра­до­сто­твор­на рев­ност на не­пре­ста­ном
мо­ли­тве­ном је­дин­ству са Го­спо­дом, али и
септембар/октобар 2011        33
Тема броја
Алек­сан­дар
Р. Јев­тић
Дејство овог лека се
пројављује кроз сабирање свих
телесних, душевних и
духовних сила у покајном
призивању Имена Господњег.
пло­до­ви ње­го­вог под­ви­жни­штва про­ја­
вље­ни кроз ње­го­вог уче­ни­ка стар­ца
Со­фро­ни­ја (Са­ха­ро­ва).
Ста­рац Со­фро­ни­је је вре­дан па­жње из
ви­ше раз­ло­га. Нај­зна­чај­ни­ји су по­уч­ност
ње­го­вог бо­го­тра­жи­тељ­ског и под­ви­
жнич­ког жи­во­та, као и пре­бо­га­те ри­зни­
це из­ли­ва пра­во­слав­ног бо­го­сло­вља у
ње­го­вим спи­си­ма ис­то­че­ним из без­да­них
ду­би­на жи­во­та у Хри­сту. По­ку­ша­ли
би­смо за­хва­ти­ти са из­во­ра ње­го­вог бо­го­
сло­вља део жи­во­твор­не во­де ко­ја не­по­
му­ће­ним и све­жим то­ко­ви­ма те­че до
на­шег вре­ме­на. Због то­га смо се и од­лу­
чи­ли за ова­кав на­слов тек­ста.
Живот у трци
По­је­ди­ни со­ци­о­ло­зи и озбиљ­ни ана­ли­
ти­ча­ри дру­штве­не ствар­но­сти ука­зу­ју на
нео­бич­ност са­вре­ме­них нам дру­штве­них
то­ко­ва и по­на­ша­ња по­је­ди­на­ца у окви­ру
њих. Из­гле­да да се тренд бр­зог жи­во­та у
 тр­ци за што бо­љим реј­тин­гом ко­ји омо­гу­
ћа­ва раз­ли­чи­те ви­до­ве оно­га што се сма­
тра ужи­ва­њем, уста­лио као не­при­ко­сно­
ве­ни го­спо­дар са­вре­ме­не дру­штве­не
ствар­но­сти. Обе­ћа­ње ко­је је њи­ме по­ну­
ђе­но нео­бич­но при­ма­мљи­во зву­чи – узми
све што ти жи­вот пру­жа, и то на до­са­да
нај­бр­жи на­чин. И док се не­ки сма­тра­ју
срећ­ни­ма због успе­ха на ре­а­ли­за­ци­ји
про­јек­та овог обе­ћа­ња, дру­ги их за­ви­дљи­
во по­сма­тра­ју. Не­ки то чи­не осу­ђу­ју­ћи, а
не­ки бе­стид­но до­дво­ра­ва­ју­ћи им се и
по­ку­ша­ва­ју­ћи да до­би­ју мр­ви­це за њи­хо­
ве че­сто не­ча­сне и пр­ља­ве тр­пе­зе. Не­ис­
пе­ва­на пе­сма без рит­ма као да ре­жи и
гр­ца кроз гр­ла ко­ја су не­за­до­вољ­на жи­во­
том и ко­ја би се­бе сма­тра­ла срећ­ним ка­да
би има­ли ви­ше нов­ца. Ко­лев­ка де­пре­си­је
ов­де се већ за­њи­ха­ла успа­вљу­ју­ћи одој­чад
за­тро­ва­ну мле­ком оства­ре­ног и же­ље­ног,
а нео­ства­ре­ног кон­фор­ми­зма. И док јед­ни
у свом без­ум­ном ула­га­њу тру­да за омо­гу­
ћа­ва­ње ужи­ва­ња оча­ја­ва­ју што дан не
тра­је ви­ше од два­де­сет че­ти­ри ча­са, дру­ги
про­кли­њу вре­ме ко­је та­ко спо­ро те­че и
ко­га има­ју пре­ви­ше. Ка­да се још до­да­еко­
ном­ска кри­за о ко­јој сви при­ча­ју, оправ­
да­ња има до­вољ­но за сва­ко­га. Ме­ђу­тим, ћа­ња. На ру­бу па­те­ти­ке по­ста­вља се чу­ве­
има ту још по­не­што. То је до­са­да. Она је но пи­та­ње: Шта да се ра­ди?
са­пут­ник ка­ко успе­лим, та­ко и не­у­спе­лим
у са­вре­ме­ној нам тр­ци за ужи­ва­њи­ма. У Светогорски опит
апо­ка­лип­тич­ком стра­ху, Ни­ко­лај Го­гољ је
у њој ви­део нај­ве­ћег не­при­ја­те­ља чо­ве­ Од­го­вор сти­же по­све­до­чен кроз ис­ку­
чан­ства и све­та, оли­че­ног у огром­ном ство Све­те Го­ре Атон­ске где вре­ме, чи­ни
зе­ву ко­ји пре­ти да нас про­гу­та. За­и­ста, се, про­ти­че ја­ко спо­ро, а ипак ниг­де ви­ше
зе­ва се ка­да са­вла­ђу­ју умор и не­за­ин­те­ре­ бла­жен­ства и ра­до­сти, а ма­ње до­са­де.
со­ва­ност. Че­ста ко­му­ни­ка­циј­ска упо­тре­ба Ја­сно је да за успех не тре­ба за­хва­љи­ва­ти
из­ра­за по­пут „сма­ра­ње и бле­ја­ње“ као успе­шним дру­штве­ним ре­фор­ма­то­ри­ма,
ка­рак­те­ри­сти­ка за соп­стве­на ста­ња већ Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци и Бо­го­мла­ден­
на­ших са­вре­ме­ни­ка све­до­чи ко­ли­ко се цу из ње­ног на­руч­ја Ко­ји бо­ра­ви у умо­ви­
за­ра­за зе­ва­ња ра­ши­ри­ла. Ши­ри се упр­кос ма и ср­ци­ма рев­но­сних све­то­гор­ских
убр­за­њу жи­во­та и са­др­жа­ја ко­је он ну­ди. под­ви­жни­ка. Ка­кву по­у­ку мо­же­мо од све­
Ту се и кри­је па­ра­докс не­скла­да убр­за­ња то­гор­ске мо­на­шке др­жа­ве до­би­ти сви ми
и до­са­де ко­ји су при­ме­ти­ли со­ци­о­ло­зи и ко­ји жи­ви­мо у раз­ли­чи­тим дру­штве­ним и
дру­ги озбиљ­ни ана­ли­ти­ча­ри дру­штве­не др­жав­ним уре­ђе­њи­ма?
ствар­но­сти – са­мо­зва­ни ме­си­ја оли­чен у До­пу­сти­ће­мо да ста­рац Со­фро­ни­је
убр­за­њу жи­во­та ни­је ис­пу­нио сво­ја обе­ (Са­ха­ров) бу­де пред­став­ник све­то­гор­ског

34        5/2011

ис­ку­ства ко­је нам се обра­ћа. Лек ко­ји он
пре­по­ру­чу­је за са­вре­ме­не бо­ле­сти „сма­ра­
ња и бле­ја­ња“ је­сте мо­ли­тва као ства­ра­ла­
штво. Деј­ство овог ле­ка се про­ја­вљу­је
кроз са­би­ра­ње свих те­ле­сних, ду­шев­них и
ду­хов­них си­ла у по­кај­ном при­зи­ва­њу
Име­на Го­спод­њег. Гор­ди чо­век ко­ји же­ли
за­до­во­ље­ње сво­јих на­го­на, ов­де се пре­
тва­ра у кро­то­шћу ис­пу­ње­но би­ће ко­је уме
да бу­де скром­но. По­себ­на вред­ност мо­ли­
тве на­ла­зи се у мо­гућ­но­сти ње­не при­ме­не
на свим ме­сти­ма и у свим вре­мен­ским
окви­ри­ма. Тач­ни­је, она осло­ба­ђа од гра­
ни­ца про­сто­ра и вре­ме­на и да­је кри­ла на
ко­ји­ма је мо­гу­ће над­ле­те­ти по­но­ре са­тан­
ског без­на­ђа и до­са­де. Да­кле, мо­ли­тва је
све­свет­ска и све­вре­мен­ска. Она је спо­соб­
на да у Бо­гу Све­тој Тро­ји­ци об­је­ди­ни цео
свет бо­ље од ра­зних дру­гих по­кре­та за
ује­ди­ње­ње. У њој се на­ла­зи ре­ше­ње свих
септембар/октобар 2011        35
еко­ном­ских про­бле­ма, јер она има сна­гу
тр­пље­ња и но­ше­на је на­дом у бо­ље су­тра.
То су­тра се мо­же де­ли­мич­но про­ја­ви­ти у
исто­ри­ји, али ко­нач­на про­ја­ва је ес­ха­то­
Тема броја
ло­шки Дан до­ла­ска Го­спод­њег. Ов­де ле­жи
нео­бич­ност и ве­ли­чан­стве­ност мо­ли­тве
као да­ра Бо­жи­јег на­ме­ње­ног чо­ве­ку ко­ји
ни­је ство­рен да му бу­де до­сад­но, већ да у
са­деј­ству са Бо­гом ства­ра. Ни­је реч са­мо о
ства­ра­њу до­ступ­ном чу­ли­ма, већ и о
ства­ра­њу уну­тра­шњег ми­ра ко­ји се не
мо­же од­у­зе­ти. Оно про­жи­ма сва­ку дру­гу
де­лат­ност чо­ве­ка ко­ји се њо­ме ба­ви. За­то
Већ у Го­спод­њој по­у­ци о
мо­ли­тви у тај­но­сти (Мт 6, 6)
на­ла­зе се по­че­ци оно­га
ис­ку­ства ко­је ће ка­сни­је
за­до­би­ти те­ор­ иј­ско-прак­тич­но
обра­зло­же­ње кроз по­крет
све­ште­них иси­ха­ста.
се и мо­же омо­ли­тво­сло­ви­ти и об­ла­го­да­
ти­ти сва­ка про­ја­ва чо­ве­ко­ве ак­тив­но­сти.
Гра­ни­це ов­де не по­сто­је, јер оне бле­де у
за­гр­ља­ју Бо­га и тво­ре­ви­не ко­ја му се
обра­ћа. Ико­на Вас­кр­се­ња Го­спод­њег
по­ру­чу­је да је По­бе­ди­тељ смр­ти пру­жио
Сво­је ру­ке чак и они­ма ко­ји се на­ла­зе
ис­под пра­га смр­ти. Мо­ли­тве­но при­зи­ва­
ње Име­на Го­спод­њег је­сте пру­жа­ње ру­ку
у су­срет ис­пру­же­ним ру­ка­ма Бо­жи­је
Љу­ба­ви. То је тај­на ства­ра­ла­штва и лек од
са­вре­ме­них и смр­то­но­сних бо­ле­сти „сма­
ра­ња и бле­ја­ња“. Ка­же­мо смр­то­но­сних,
јер ни­је ма­ли број оних ко­ји су из­вр­ши­ли
ди­рект­но или ин­ди­рект­но са­мо­у­би­ство
оча­ја­ва­ју­ћи у око­ви­ма до­са­де. Лек за ово
се не про­да­је у апо­те­ка­ма или не­ким дру­
гим ме­сти­ма и тр­жи­шти­ма. Лек је у Све­
тој Цр­кви и ње­ном мо­ли­тве­ном осве­ћи­
ва­њу про­сто­ра и вре­ме­на. 
 За­што се не мо­ли­мо?
Ми­љан
Та­нић
П и­та­ње из на­сло­ва ће вам се мо­жда
учи­ни­ти чуд­ним. „Ко ка­же да се
не мо­ли­мо?“, ре­ћи ће­те. Но, бу­ди­
мо ис­кре­ни. Да ли се за­и­ста мо­ли­мо? А
ка­да то ка­жем ми­слим за­пра­во: да ли се
мо­ли­мо ре­дов­но? Да ли од­ла­зак не­де­љом
на Ли­тур­ги­ју мо­же да се сма­тра за ре­дов­
ну мо­ли­тву? За­што је мо­ли­тва уоп­ште
бит­на? Кре­ни­мо ре­дом. Под­се­ти­ћу на не­
што што сам на­пи­сао у про­шлом тек­сту
– За­ми­сли жи­вот у рит­му Ли­тур­ги­је – а
то је чи­ње­ни­ца ка­ко у град­ским усло­ви­ма
жи­во­та на­ла­зи­мо сва мо­гу­ћа и не­мо­гу­
36        5/2011
ћа, оправ­да­на и нео­пра­два­на об­ја­шње­ња
за­што не иде­мо ре­дов­но на (сва­ко­днев­
на) бо­го­слу­же­ња. На ју­тре­ње не мо­же­мо
због по­сла, на ве­чер­ње не мо­же­мо јер
жу­ри­мо ку­ћи по­сле по­сла, или смо још
на по­слу, а код ку­ће се не мо­ли­мо јер
ни­ти се укла­па у наш днев­ни ри­там „жи­
во­та као на тр­ка­ма“, ни­ти има­мо – због
умо­ра и стре­са – кон­цен­тра­ци­је да се мо­
ли­мо. Та­ко нам се ду­хов­ни жи­вот све­де
евен­ту­ал­но на не­дељ­ни од­ла­зак у храм
на Ли­тур­ги­ју, а не­кад и ре­ђе. За­ми­сли­те
са­да да сте ку­пи­ли ве­ли­ку ку­ти­ју со­ли.
За­ми­сли­те и да ту со ко­ри­сти­те са­мо јед­
ном не­дељ­но, и то у ма­њим ко­ли­чи­на­ма.
Шта се де­си са том со­љу по­сле не­ког вре­
ме­на? Она об­љу­та­ви. Го­спод је ре­као да
смо ми, хри­шћа­ни, со све­ту. Ако ми пак

Из­ра­чу­нај­те ко­ли­ко вре­ме­на
про­ве­де­те не ра­де­ћи за­пра­во
ни­шта, или бар ни­шта ­
сми­сле­но, или ко­ли­ко вам
вре­ме­на про­ђе у град­ском
пре­во­зу, или у че­ка­њу у не­ким
ре­до­ви­ма, че­ка­о­ни­ца­ма, ­
и за­ми­сли­те да то вре­ме ­
ис­ко­ри­сти­те за мо­ли­тву.
из­гу­би­мо кон­такт с Њим, ка­ко ће­мо уоп­
ште и са­ми зна­ти ко смо и шта је на­ше
на­зна­че­ње? За­бо­ра­ви­ће­мо, сто­пи­ће­мо се
с ма­сом ко­ја са­мо не­куд јур­ца, а ни са­ма
не зна ку­да тач­но.
Шта је, да­кле, мо­ли­тва? Мо­ли­тва је
раз­го­вор с Бо­гом, са­гле­да­ва­ње Ње­го­ве
љу­ба­ви пре­ма чо­ве­ку и све­т у, ста­па­ње с
њом и кон­стант­но ме­ња­ње се­бе на бо­ље,
ка­ко би­смо до­при­не­ли спа­се­њу и љу­ба­
ви ме­ђу љу­ди­ма, јер са­мо по тој љу­ба­ви
би­ће­мо по­зна­ти као род Го­спод­њи.
Из­ра­чу­нај­те са­да ко­ли­ко вре­ме­на про­
ве­де­те не ра­де­ћи за­пра­во ни­шта, или
бар ни­шта сми­сле­но, или ко­ли­ко вам
вре­ме­на про­ђе у град­ском пре­во­зу, или
у че­ка­њу у не­ким ре­до­ви­ма, че­ка­о­ни­ца­
ма, и за­ми­сли­те да то вре­ме ис­ко­ри­сти­
септембар/октобар 2011        37
те за мо­ли­тву. Је­сте, при­зна­јем, ни­је
ла­ко, па­жњу нам скре­ћу бо­је, сли­ке и
зву­ци на све стра­не, ко­ји нас по­зи­ва­ју
на ма­ло дру­га­чи­ји на­чин жи­во­та (под­
Тема броја
ре­ђен ку­по­ви­ни и по­тро­шњи и бо­га­ће­
њу „оних го­ре“), али ни­ко ниг­де ни­је ни
ре­као да се ишта мо­же по­сти­ћи без
на­шег ак­тив­ног уче­шћа, без тру­да.
Мо­ли­тва не мо­ра да бу­де не­ка „фор­мал­
на“, из не­ког мо­ли­тве­ни­ка, ма­да је ода­
тле нај­лак­ше по­че­ти – мо­ли­тва мо­же да
бу­де и лич­на, скро­је­на соп­стве­ним умом
и ре­чи­ма. Та­ко вре­ме у град­ском пре­во­
зу (или где смо већ) мо­же­мо утро­ши­ти
за по­че­так на труд да се мо­ли­мо, а он­да
би­смо вре­ме­ном до­сти­гли и ру­ти­ну рас­
по­ло­же­ња и кон­цен­тра­ци­је за мо­ли­тву.
А за­уз­врат, мо­ли­тва ће нам омо­гу­ћи­ти
упра­во оно што нам је у тим тре­ну­ци­ма
стре­са (а не­мој­мо се ла­га­ти и твр­ди­ти
да ни­смо под стре­сом) нај­по­треб­ни­је, а
то су мир и спо­кој, ко­ји нам он­да омо­гу­
ћу­ју да свет око се­бе ви­ди­мо пот­пу­но
дру­гим очи­ма и из­гра­ди­мо бла­жи, по­зи­
тив­ни­ји став пре­ма ње­му.
И не­што лич­но: иако сам од оних ко­ји
сма­тра­ју да се ни­шта не мо­же без ак­тив­
не же­ље и во­ље, с мо­ли­твом сам имао и
дру­га­чи­ја ис­ку­ства – у то­ку Вас­кр­шњег
по­ста, на сва­ко­днев­ним ви­ше­ча­сов­ним
бо­го­слу­же­њи­ма, и по­ред ле­ти­мич­не
до­са­де и же­ље да се што пре за­вр­ши све
то, по­сле слу­жбе се осе­ћам мир­но, спо­
кој­но и ис­пу­ње­но. Да­кле, са­ма мо­ли­тва
нам по­ма­же у пре­у­мље­њу и сти­ца­њу
на­ви­ке за њом. А и то је не­ка­ко ло­гич­но,
јер се на­ви­ка ни за шта не сти­че од­јед­
ном, пре­ко но­ћи – па би­ло то ма­кар и
не­што пот­пу­но ба­нал­но као ру­чак на
вре­ме сва­ког да­на. Али, ако се не тру­ди­
мо, по­ла­ко об­љу­та­вљу­је­мо и гу­би­мо
кон­такт с Оним ко­ји нам је нај­бит­ни­ји, а
на­по­слет­ку и са­ми са со­бом, јер као што
по­сло­ви­ца ка­же – да­ле­ко од (ду­хов­них)
очи­ју, да­ле­ко од ср­ца. 
Аутор је стални сарадник
радија Слово љубве
 бића) и сам по себи није и не бива
Владимир
ништа од онога што се односи на оно
Пекић што јесте и постоји, будући да по
природи није сличан ниједном од бића;
и тога ради као ближе о Њему више

С вета Литургија је израз домостроја

спасења који се свештенодејствује
у Цркви. Она представља сву
икономију Бога Оца које врши
Син садејством Духа Светога. Он
приличи рећи не-биће, због надбића“.
Дакле, Бог је присутан у својој
творевини на најдубљи могући начин,
испуњујући је и надахњујући својим
животодавним енергијама (дејствима,
почиње актом стварања и окончава деловањима); дајући свету сам живот
се доласком Царства Божијег, којег који свој врх има у обожењу. На то
се у Литургији – парадоксално – Божије пружање и „силажење“ ка
сећамо. Литургија јесте заједничко свету, одговор створених бића јесте
дело народа Божијег, али не само евхаристијски одговор давања себе
народа већ и Бога. Наиме, она је Богу кроз потпуно остварење свога
израз синергије, садејствовања Бога постојања у љубави. То, на послетку,
и његове творевине кроз Христа. значи да се сва бића, од неразумних до
Самим чином стварања Бог улази разумних и боголиких (= личносних)
у дијалог, у однос са творевином. налазе у стању дубоке аналогије са
У том сусрету Он се јавља кроз
своје енергије, при том остајући
у својој природи неприступан и
несазнатљив. Св. Максим каже
у Мистагогији: „Бог је једини
ум умствујућих и умног, и слово
словствујућих и словствованог,
и живот живих и доживљеног, и
свему све, и биће и постојање, за
бића и постојање: (апсолутно у
свету присутан, дакле, онај који
се налази у дубинама суштине

Молитва као
Литургија
38        5/2011
божанским енергијама. Ово добија
своју коначну потврду у Оваплоћењу
Христовом, тј. у јединству божанске и
човачанске природе у Личности Сина

Тема броја
Божијег. „Мистерија је оваплоћења
Логоса кључ за све загонетке и слике
(типове) у Писму, и она пружа познање
свих умних и тварних појавности. Ко
позна мистерију крста и погребења,
сазнаће (унутарње) логосе (свег
бивствујућег), док онај што је посвећен
неизрецивом силом васкрсења, познаје
(претходеће стварању) мисли Божије“
(Св. Максим Исповедник). Тако нам се
у „Тајни Христовој“ открива не само
неизрецива дубина љубави Божије у
чину стварања, него и коначни израз
нашег садејствовања (синергије)
са Богом, нашег учествовања у У нашем огреховљеном стању,
нествореним божанским енергијама. при нашој склоности да
Заиста, ако на овај начин гледамо и на
речи Светог Писма, оне нам од свог чинимо грех, молитва није
почетка до свога краја пружају један лака ствар. Напротив, она је
мистагошки (литургијски) поглед
на свет. тешка делатност.
Ако се сада окренемо ка Св.
Литургији, видећемо да она кроз свој
целокупни ток носи доживљај Божијега молитве, према речима Светих Отаца, у
јављања нама кроз многа и различита литургијском искуству јесте молитва
дела његова у историји и наш одговор захвалности за љубав божанску која
на то јављање који је у својој суштини води слављењу и величању Бога где се
молитва. У Литургији Св. Василија суочавамо лицем у лице са његовим
Великог се овако моли свештеник: „Ти сјајем и блистањем неприступне и наду-
који јеси, Владико, Господе Боже Оче, мне светлости Триипостаснога Бога.
Сведржитељу, Обожавани, ваистину је Стога, само као учесници Литургије,
достојно, праведно и долично величан- заједнице спасених можемо себе да
ству Светиње твоје: Тебе хвалити, Тебе осмелимо да станемо пред, сада не само
певати, Тебе благосиљати, Теби се Творца, него најпре Оца. Лична молит-
клањати, Теби благодарити, Тебе слави- ва није пуко држање „правила“ или
ти Јединог истински суштога Бога, и убеђеност да смемо због свог индивиду-
срцем скрушеним и духом смиреним алног савршенства да се молимо, већ је
приносити Теби ово духовно израз неизмерне љубави и благодати
богослужење наше; јер си нам Ти даро- Божије која нас оспособљава да се као
вао познање Истине твоје. И ко је спо- чланови спасене заједнице-Цркве моли-
собан исказати моћи твоје, објавити све мо чак и у самоћи, „иза затворених
хвале твоје, изнети сва чудеса твоја, врата“. Поред тога, наша молитва није
учињена у сва времена?“ Савршенство ништа друго до продужавање Литургије

септембар/октобар 2011        39
 и њених дарова – а то је Христос – у
свакодневницу нашег живота.
Ипак, у нашем огреховљеном стању,
при нашој склоности да чинимо грех,
молитва није лака ствар. Напротив, она
је тешка делатност. Потребно је да
човек активира сву своју личност у
молитви; да разпне своје страсти и
грешне мисли које носи у души.
Кроз монашко, и уопште хришћанско
предање, у молитви се разликују три
степена. Ово се нарочито односи на
„Исусову молитву“. Наиме, први степен
представља молитва уснама. Овај сте-
пен претпоставља што чешће
изговарање ове молитве без тражења
вештачких начина сједињења ума и
срца. Потребно је да, кад год можемо,
изговарамо молитву; када радимо
нешто по кући, на послу, са неким од
својих ближњих... Тако се све оно што
чинимо напаја молитвом, и све постаје
једна Литургија. Баш као што на почет-
ку Литургије певамо псалме, благодари-
мо Богу за сва дела његова, узносимо
јектеније тражећи помоћ Његову,
очекујући да чујемо Његову реч –
Јеванђеље. „Молимо се истрајно
Господу, о грешни људи! Сви бестрас-
ници, пре но што су доспели до
бестрашћа, најпре беху страсни“ (Св. слабости твоја мисао умори и падне,
Јован Лествичник). уведи је поново у речи молитве.
Други степен је умна молитва. Овде Непостојаност је својствена људском
молитва не остаје само на уснама, већ уму. Али, Онај који све може учврстити,
постаје делатност ума. Изговарајући може и ум наш да начини постојаним.“
молитву умом, трудимо се да Слично овоме, ми се на Литургији
„закључамо ум“ у речи молитве. обраћамо Богу да дарове (хлеб и вино)
Упоредо са тим се одбацују помисли који представљају цео свет прими и
које нас везују за свет, као и маштања освети, али пре тога да одбацимо сваку
било да су грешна било добра. И овај животну бригу и да постанемо слични
други степен представља спољашњу анђелским силама.
молитву. Но, ово је неопходно да бисмо Трећи степен јесте умно-срдачна
дошли до унутрашње молитве. Св. молитва. Да би се ово остварило, поред
Јован Лествичник нас саветује: „Бори се спонтаног изговарања молитве, сходно
да привежеш своју мисао уз речи монашко-исихастичком предању, неоп-
молитве, или боље – да закључаш у њих. ходно је планирано, систематско
И ако се деси да се услед твоје детињске практиковање. Молитва која је почела

40        5/2011

као молитва уснама постепено се
развија у унутрашњу молитву и постаје
саставни део нашег живота као што је
то дисање. На овом ступњу нагласак је
на ономе што чини Бог. Он сам преузи-
ма иницијативу и настањује се кроз
своје енергије у нама. Молитва није
више нешто што ја почињем, него
заправо нешто у чему ја учествујем.
Апостол Павле каже: „Јер не знамо шта
ћемо се молити као што треба, него сам
Дух се моли за нас уздисајима неизреци-
вим“ (Рим 8, 26). Исто тако, у Литургији
Бог, у својој изобилној љубави, шаље
Духа Светога на нас и на предложене
дарове и чини их Телом и Крвљу
Христовом. Тиме се ми причешћујемо,
септембар/октобар 2011        41
односно учествујемо у животу самога
Бога, постајемо једно Тело са Њим, Бог
се усељава у нас Духом Светим. Управо
то сам Господ говори: „Ако ме неко
Тема броја
љуби, реч моју држаће, и Отац мој
љубиће њега; и њему ћемо доћи и у
њему ћемо се настанити“ (Јн 14, 23).
Након свега, јасно је да је молитва
насушна потреба свих хришћана која
представља наш одговор на љубав
Божију. Тај одговор такође мора да буде,
у свом коначном изразу, предавање себе
и свукупног живота нашег Христу Богу у
љубави. Управо тада се у свакоме од нас,
овде и сада, збива испуњење Тајне
Христове, јединства Бога и човека у сло-
боди и љубави. Свети Максим нам
указује да „морамо веровати да ће се
онај ум, што у љубави заснива све
Треба смело да станемо на
молитву, полажући наду у
човекољубље Божије –
„тиранишући“ Бога својим
молитвама.
могућности својих делања, у непролаз-
ном достојанству утврдити“.
Имајући све ово у виду, треба смело да
станемо на молитву, полажући наду у
човекољубље Божије. „Тиранишући“
Бога својим молитвама (уп. Лествица,
стр. 194), држимо се речи једног од отаца
исихазма (= молитвеног тиховања), све-
тог Јована Лествичника: „Немој рећи да
ниси ништа стекао, ако у молитви про-
водиш доста времена, а не видиш никак-
вог плода. Добитак је већ то што се
молиш. Какво би ти веће благо и требало
– него да се припијаш уз Господа и
живиш непрестано у јединству с Њим“.
Аутор је предавач верске наставе у
Петој економској школи у Београду
 Тишина душе:
услов најприснијег односа са Богом
Виктор
Вицановић
Тишину душе не треба
разумети као стање празнине,
некакве нирване или посебног
(мистичног) стања свести.
С амо кроз мирну површину воде
може се видети дно реке – каже
древна мудрост. Духовно трагање
човека ка суштинским питањима
свог постојања неминовно је морало
ићи кроз смирење и интроспективно
понирање у себе све до самих основа
свог бића. Такво самоудубљивање могло
је имати форму филозофске интуиције,
медитативне технике (будизам) или
мистичног искуства сједињења са
трансцендентним (појам просветљења у
азијским религијама).
Трагање за истином
Трагање за истином у себи присутно је
и у хришћанству, само што ту добија
нову димензију откровења. Сам Бог кроз
речи Светог Писма саопштава основне
истине људског постојања. Увидом у себе
човек треба да их открије и препозна.
Прва и основна таква истина јесте да је
човек створен по образу и подобију
Божијем. „Да начинимо човека по својем
обличју, као што смо ми“ (Пост 1, 26).
42        5/2011
Јасно је из ових речи да човек у себи сад-
ржи божанску димензију постојања. Он
је Бог по благодати. Створен је за веч-
ност, да у слободи и љубави оствари
заједницу са Небеским Родитељем.
Ова спознаја умирује егзистенцијални,
духовни и интелектуални немир изазван
„проклетим питањима“: „ко сам ја“, „у
чему је смисао мог живота“, „ одакле сам
и куда идем“, „шта ће бити самном после
смрти“. Први услов за тишину душе је
задовољен: Божанско откровење одгони
страх од непознатог (о себи).
Ако је Бог на овај начин открио
назначење, смисао и сврху човековог
постојања у овој „долини плача“, зашто то
до краја не може да умири људску душу?
Одакле допире немир у души и ако су
дилеме око суштинских питања разреше-
не откривеном Божијом истином?
Откривење
Откривене Божије истине о човеку, о
његовом „образу и подобију“, саме по
себи нису довољне да би човек могао да
оствари своје подобије – уподобљење
Богу – већ је за то потребна јака вера,
одлучност и упорност. Потребна су дела
и подвиг. А немир у души опстаје јер
савест непрекидно опомиње да се
подобије не испуњава због личних грехо-
ва и слабости, немара и лењости.
Умирити савест значи искрено се
покајати и не чинити оно што ће опет
изазвати немир у души. Они који су то
постигли задовољили су други услов за
тишину душе: потребно је имати чисту и
мирну савест.
 Тишину душе не треба разумети као улази лично и искуствено у најприснију
стање празнине, некакве нирване или заједницу Љубави Божије.
посебног (мистичног) стања свести. Велика је заблуда мислити да је молит-
Тачно је да се унутрашња тишина пости- вено тиховање било могуће „некада

Тема броја
же елиминацијом спољашњих чулних давно“ и да је било својствено само
утисака (усамљено и тихо место), али то мањој групи монаха, анахоретима. Сам
не значи да је душа празна. Напротив. Господ својим личним примером сведочи
Тек тада душа постаје способна за снаж- да је усамљивање и молитвено тиховање
ну молитву, „Молитву срца“ – неопходно у духовном животу. „А ујутру
усредсређену, срдачну и непрекидну. прије зоре уставши изиђе, и отиде на
Однос са Богом постаје најнепосреднији, пусто мјесто и ондје се мољаше Богу“
лицем у лице, без посредника. (Мк 1, 35). У Беседи на гори Христос
Спуштајући се умном молитвом у своје јасно поручује свима нама: „А ти када се
срце, центар свог бића, човек открива молиш, уђи у клијет своју, и затворивши
своје најдубље ја, своју боголикост, архе- врата своја, помоли се Оцу своме који је
типски лик Христа у себи. У стању је у тајности“ (Мт 6, 6).
тада да у потпуности разуме Христове Сва академска звања и знања, узоран
речи: „Царство је Божије унутра у морални живот, чак и искрена вера,
вама“ (Лк 17, 21). Богоносни показаће своју испразност и сувоћу
Симеон Нови Богослов каже: уколико изостане лични, жив и
„Очистимо своја срца, да непосредан сусрет са Богом.
бисмо у себи могли пронаћи Молитвено тиховање
свудаприсутног Господа. омогућује такав сусрет.
Очистимо своја срца огњем Можда укупна криза
Његове благодати, да бисмо у духовности има узрок у
самима себи видели светлост и недостатку и нестајању
славу Његовог божанства.“ молитвеног тиховања.
Како ми хришћани да
Молитва срца будемо светлост свету
када се нисмо потру-
По исихастичком искуству, срце се дили да молитвеним
кроз Исусову молитву загрева неопи- тиховањем уђемо у
сивим умиљењем, божанска љубав светлост Христове
осећа се у себи, неки тада задобијају љубави? Како да
дар суза а реткима се даје виђење (пре)дамо оно
Таворске светлости. Нестворена што нисмо
благодатна енергија у виду светло- (за)добили?  
сти прожима човека дајући му Аутор је психолог у
надземаљску димензију Деветој београдској
постојања. Искуство Божанског гимназији
постаје најснажније. Божанска
ватра и светлост обузимају
човека, али се он не губи нити
„сагорева“ у њима већ на
најузвишенији начин
остварује своје назначење –

септембар/октобар 2011        43
 Разговор са мр Зораном Јелисавчићем
предавачем на православним богословским факултетима у Београду и Фочи
Хришћанска молитва
у савременом свету
Интервју водила
Милана Ивковић
Исихазам је превазилажење
човекове отуђености од Бога и
другог човека, као и
отуђености човека од себе
самог
zМо­z же­те ли у крат­ким цр­та­ма да
нам ка­же­те не­што о то­ме шта је
иси­ха­зам?
– Иси­ха­зам је на­стао као те­жња за
об­но­вом ду­хов­ног жи­во­та у Цр­кви.
Пре све­га, иси­ха­зам се као мо­ли­тве­на
тра­ди­ци­ја у Пра­во­сла­вљу за­сни­ва на
ре­чи­ма из Је­ван­ђе­ља: „Цар­ство је
Бо­жи­је уну­тра у ва­ма“ (Лк 17, 21),
„Мо­ли­те се не­пре­ста­но“ (1Сол 5, 17).
Мо­на­шки цен­три иси­ха­зма су се на­ла­
зи­ли на Ис­то­ку, и то у обла­сти­ма
Кападокије, Египта, Синаја, Цариграда.
­Св­. Григорије ­Па­лама као­глави
­пред­ст­авник и­сихаз­ма ­наводи д­а је
обож­ењ­е ­истинско учествовање, лично
општење са Богом и преношење благо­
дати у наш живот. Али Божија тајна
Божије суштине нам остаје непозната.
Дакле, исихазам у суштини није ништа
ново, него само развој већ постојећег
44        5/2011
црквеног етоса, како је то добро пока­
зао епископ Атанасије Јевтић, у чланку
„Онај који јесте, живи и истинити Бог
Св. Григорија Паламе“. Ово је пресудан
рад за разумевање исихазма.
zУzкаквом односу се налазе савремени
свет у којем живимо и исихазам?
– Цивилизација у којој живимо све
претвара у тржишну вредност, у мртве
предмете за којима жудимо. Међутим,
потпуно задовољење жеље се показало
као узрок неурозе савременог човека.
Дакле, показало се штетним за наше
здравље и отуда потреба за забавом као
бекством од досаде. Све већа
заступљеност екстремних спортова
показује да жудимо за истинским
доживљајем. Али „кад појединац осећа,
заједница посрће“, каже Олдос Хаксли у
роману Врли нови свет. Односно,
заједница више није профитабилна.
Управо таквој култури исихазам није
привлачан јер он говори и позива чове­
ка на унутрашњу борбу, односно не
препушта га линији слабијег отпора. О
томе истом је писао и презвитер
Михаил Кардамакис и то овако:
„Најжалосније је то да је данашњи
човек у лудости своје хвалисавости због
апсолутне слободе и независности,
заборавио да се суочи са опасностима и
како да победи искушења. Постао је
неспособан да се супротстави ‘чудима’
антихриста која га понижавају и

изругавају. Савремени човек изгледа
разочаран удобним животом у митском
псеудо-рајском свету, чија је одлика
одбацивање и Бога и ђавола. То је знак
да је човек заборавио да се бори, знак
да је заборавио личну и тајанствену
дубину живота“. А зар није речено
„Бдите и молите се да не паднете у
напаст“ (Мт 26, 41), да не паднете у
напаст досаде и линију слабијег отпора.
Самим тим, безизлаз савременог човека
се увећава тиме што је позван да у
изобиљу и удобности, успеху и срећи
открије себе и да оствари смисао свог
живота. Данашњи човек је индолентан
за сусрете са благодаћу који се остварују
у трагичним боловима, у тешкоћама,
опасностима и искушењима. „Уклони
искушења и нико се неће спасити“.
Савремени човек се понаша и живи као
да искушења и не постоје. Он их напро-
сто игнорише и све више и више се
увлачи у досаду и безнађе. Највећа
септембар/октобар 2011        45
човекова несрећа је у томе што глуми
човека, тако да кад год се осети
исцрпљеним он се „продаје за тањир
супе било ком облику лажног ауторите-
Тема броја
та и тираније: моралне, друштвене,
научне или политичке“.
z ли можемо да кажемо да је
zДа
савремено доба антиисихастички
настројено?
– Иако можемо да тврдимо да је сав-
ремена цивилизација нарцисоидна,
самим тим не морамо нужно да претпо-
ставимо да је и савремено доба антии-
сихастично. У грчкој митологији се за
Нарциса каже да му је лице било као од
мермера и врат као од слоноваче, а то су
материјали који се тешко разбијају. А
исихазам је борба за очишћење нашег
унутрашњег ја, борба за, како је рекао
један наш познавалац исихазма,
освајање унутрашњих простора. Управо
ово освајање унутрашњих простора је
савремено свакој епохи, и сваком вре-
мену. Чињеница је да без личног
преображаја не можемо преобразити ни
свет у коме живимо. Отуда је исихазам
превазилажење човекове отуђености од
Бога и другог човека, као и отуђености
човека од себе самог. О овој отуђености
човека или „алијенацији“ говорили су и
Хегел, Фојербах, Маркс, што се испоста-
вило као озбиљан проблем савремене
културе. Узмимо за пример Декларацију
о човековом достојанству коју је донела
тзв. Уједињена Европа. Тамо дословно
стоји: „Сви људи су слободни и по
достојанству и правима рођени
једнаки“. Ова одлука је изгласана скуп-
штинском већином. Питање које овде
можемо да поставимо јесте: шта ако
сутра нека друга већина одлучи да ми
немамо достојанство (што се иначе и
дешавало у историји)? Дакле, не може
се човеково достојанство заснивати на
некаквим одлукама већине, него пре у
духу оне Хегелове мисли да „човек не

може поштовати себе ако није свестан
вишег бића“. То тврди и исихазам:
човек има достојанство јер је икона
Божија, а без обнове ове иконично­
сти, љубав према Богу и ближњем се
своди на пуке декларације.
zМожемо
z ли да говоримо о
постојању псеудоисихазма у
савременом свету?
– Да, наравно, како у савременом
добу у којем живимо, тако и у време­
нима која су прошла, увек је постојала
и постоји човекова потреба да открије
себе, свој идентитет, односно своје
„ја“. Над улазом у Аполонов храм у
Делфима је стајао натпис: „Спознај
самог себе“, што је уједно и први
позив за интроспекцијом, тј. позив да
се човек окрене ка својој
унутрашњости. Тако и данас постоје
псеудоисихастичке методе, као нпр.
јога која најчешће и није ништа друго
до нека врста магијске интроспекције.
Своју унутрашњост човек једино
открива у Цркви, у Светој Тајни
Евхаристије. То је место где човек –
икона Божија – открива себе као
малога бога по благодати.  ва­ња и усме­ре­ња здра­вог жи­во­та у
46        5/2011
Не­ма­ња
Ан­дри­ја­ше­вић
А ко би се го­во­ри­ло о ери иси­
ха­зма, ве­ро­ват­но би се под­ра­
зу­ме­ва­ло оно вре­ме у ко­ме је
Цр­ква мо­гла на од­го­ва­ра­ју­ћи на­чин
да се ба­ви от­кри­ва­њем сво­јих ду­би­на
и вну­три­на. Пра­во је пи­та­ње ка­ко је
Цр­ква упот­пу­ња­ва­ла ову мо­гућ­ност,
упр­кос спо­ља­шњим фак­то­ри­ма ко­ји
су је оп­те­ре­ћи­ва­ли, скре­ћу­ћи па­жњу
на по­ље ма­ње ва­жног или не­ва­жног.
У Цр­кви је пак нај­ва­жни­је оно што је
„је­ди­но по­треб­но“ (Лк 10, 42). Иако
спољ­ни фак­то­ри не мо­гу на­шко­ди­ти
са­мој при­ро­ди Цр­кве, као ни ње­ном
уну­тра­шњем Би­ћу, мно­ги ути­ца­ји
оста­ви­ли су у уче­њу Цр­кве ло­ше тра­
го­ве. Нај­че­шћа по­сле­ди­ца огле­да се у
то­ме да се Цр­кви при­пи­ше или ус­по­
ста­ви не­што што и ни­је од Цр­кве, што
ни­је цр­кве­но, што ни­је плод Ње­ног
све­то­та­јин­ског ка­рак­те­ра. Од број­них
фак­то­ра, по­ме­ну­ћу два.
Клерикализам
Пр­ви, и сва­ка­ко опа­сан фак­тор сво­
ди се у гру­бо скра­ће­ном од­ре­ђе­њу на
оно што се на­зи­ва кле­ри­ка­ли­зам. То је
сво­ђе­ње Цр­кве и жи­во­та у Цр­кви на
да­ва­ње пре­ва­ге ис­кљу­чи­во све­ште­но­
слу­жи­те­љи­ма. Ово за по­сле­ди­цу има
не­ја­сно уче­шће вер­ног на­ро­да (ла­о­са)
у жи­во­ту Цр­кве. Кле­ри­ка­ли­зам је у
да­на­шње вре­ме не­што што се мо­же
схва­ти­ти као све­ште­нич­ка са­мо­до­вољ­
ност и не­до­вољ­но слу­же­ње сва­ко­ме
оно­ме ко­га нам Бог ша­ље у храм. Ако
све­ште­но­слу­жи­те­љи са пра­вом оче­ку­
ју да их на­род слу­ша, у све­му оно­ме
што је ва­жно ра­ди пра­вил­ног раз­у­ме­
Кле­ри­ка­ли­зам и
се­ку­ла­ри­зам
у ери ан­ти­и­си­ха­зма
Оно што Цр­ква ну­ди у сва­кој ери и вре­мен­ском од­ре­ђе­њу ти­че се дру­га­
чи­јег на­чи­на по­сто­ја­ња, а не успе­шне (или ма­ње успе­шне) свет­ске фор­ме.
Цр­кви, он­да је с дру­ге стра­не пре­ко
по­треб­но и да све­ште­ни­ци ослу­шку­ју
исти тај вер­ни на­род. Сва­ки од­нос
ка­рак­те­ри­ше дво­смер­ност, а у отво­ре­но­
сти се нај­лак­ше раз­у­ме­мо, збли­жа­ва­мо,
и за­во­ли­мо. А ка­ко ће­мо за­во­ле­ти оно­га
ко­га не по­зна­је­мо, већ га сре­ће­мо у хра­
му – пре­те­жно за­то што „мо­ра­мо“? Да
би све­ште­но­слу­жи­те­љи из­бе­гли ис­ку­ше­
ње кле­ри­ка­ли­зма, мо­ра­ју да има­ју де­лат­
ну љу­бав пре све­га пре­ма на­ро­ду ко­ји
до­ла­зи на Ли­тур­ги­ју, на ко­јој сви за­јед­но
кон­сти­ту­и­ше­мо и из­гра­ђу­је­мо Цр­кву.
По­сле Ли­тур­ги­је, не­дељ­не и пра­знич­не,
тај исти вер­ни на­род тре­ба по­зва­ти и
уго­сти­ти у оно­ме што се на­зи­ва „про­ду­
же­на Ли­тур­ги­ја“. Сва­ка па­ро­хи­ја, сва­ки
храм има у свом на­ро­ду да­ро­ва­но од
Бо­га све што је по­треб­но за жи­вот са­мог
тог Са­бра­ња. Уко­ли­ко овај по­зив из­о­ста­
не, све­ште­но­слу­жи­те­љи не­ће мо­ћи да
са­зна­ју и схва­те истин­ске про­бле­ме и
сла­бо­сти вер­ног на­ро­да, да би му што
бо­ље и при­сни­је по­слу­жи­ли. И сам апо­
стол Па­вле, од Цр­кве пре­по­знат и
на­зван „апо­стол љу­ба­ви“, под­се­ћа у
По­сла­ни­ци Ри­мља­ни­ма 10, 14: „Ка­ко ће,
да­кле, при­зва­ти Оно­га у ко­га не по­ве­ро­
ва­ше? Ка­ко ли ће по­ве­ро­ва­ти у Оно­га за
ко­га не чу­ше? А ка­ко ће чу­ти без про­по­
вед­ни­ка?“. На овај про­блем тре­ба обра­
септембар/октобар 2011        47
Тема броја
ти­ти па­жњу, јер се че­сто тра­же узро­ци
„због којих на­ро­д не долази у Цр­кву“,
али се рет­ко по­све­ћу­је па­жња на­ро­ду
ко­ји уче­ству­је на Са­бра­њу.
Секуларизам
Дру­ги про­блем на­зван је се­ку­ла­ри­зам.
Он је опа­сан јер пред­ста­вља пројектова­
ње свет­ског живота на жи­вот и би­ће
Цр­кве. Опа­сно је што оно спо­ља­шње и
стра­но уну­тра­шњем би­ћу Цр­кве са­да
пре­ти да при­ти­сне Цр­кву, и по­ти­сне
Ње­но ди­са­ње. Ово је очи­глед­на по­сле­ди­
ца не­че­га што пред­ста­вља ими­ти­ра­ње
све­та, на­ро­чи­то уре­ђе­ња све­та. Пра­ви
при­мер очи­та­ва све че­шћа по­ја­ва опо­на­
ша­ња по­сло­ва­ња при­ват­них фир­ми и
по­ку­ша­ја да се ими­ти­ра­њем свет­ског
на­чи­на уна­пре­ди слу­же­ње ве­ру­ју­ћи­ма
ко­ји до­ла­зе у хра­мо­ве. Не мо­же се ими­
ти­ра­ти свет­ско да би се ус­по­ста­ви­ло
цр­кве­но. Ми је­смо у све­ту, жи­ви­мо у
све­ту, али на­ше усме­ре­ње ни­је ка све­ту.
Ми уче­ству­је­мо у пре­о­бра­же­њу све­та,
по­ма­жу­ћи му да пре­по­зна и стек­не сво­је
пра­во на­зна­че­ње, али не та­ко што ће­мо
тра­жи­ти мо­де­ле у ово­зе­маљ­ском уре­ђе­
њу. Ду­жни смо да во­ли­мо свет, да га
уз­но­си­мо Бо­гу, да се тру­ди­мо око чу­ва­ња
и за­шти­те при­ро­де, али нај­пре та­ко што
 ће­мо уче­ство­ва­ти у осве­ћи­ва­њу све­та.
То би зна­чи­ло да свет при­но­си­мо Бо­гу
у Цр­кви, а не да уно­си­мо тре­нут­не
светске за­ко­ни­то­сти или трендове у
жи­вот Цр­кве.
Ка­да пи­ше­мо о про­бле­му кле­ри­ка­ли­
зма и се­ку­ла­ри­зма, нај­о­па­сни­је од све­га
је то што су ова два по­гре­шна схва­та­ња
и при­сту­па срод­на: кле­ри­ка­ли­зам и
се­ку­ла­ри­зам су бра­ћа и иду ру­ку под
ру­ку. Кле­ри­ка­ли­сти су на­ду­ве­ни ти­ме
што осе­ћа­ју по­гре­шну по­себ­ност и
уз­ви­ше­ност (као по­сле­ди­цу са­мо­до­
вољ­но­сти) и при­ја им се­ку­лар­ни, свет­
ски успех, то­ли­ко да­лек од ти­хе и спа­
со­но­сне мо­ли­тве­но­сти Цр­кве.
Црква као нов начин живота
Оно што Цр­ква ну­ди и у ери иси­
ха­зма (ако је та­кве ере уоп­ште ика­да
би­ло у пу­ном сми­слу те ре­чи), и у
ери ан­ти­и­си­ха­зма као и у сва­кој дру­
гој ери и вре­мен­ском од­ре­ђе­њу, ти­че
се дру­га­чи­јег на­чи­на по­сто­ја­ња, ти­че
се то­га да Цр­ква и Ње­ни све­ште­но­
слу­жи­те­љи ну­де Те­ло Хри­сто­во, а не
успе­шне (или ма­ње успе­шне) свет­ске
фор­ме, ко­је мо­гу „да уна­пре­де ста­ње
у Цр­кви“.
Да би се ве­ру­ју­ћи са­чу­вао од ових
ис­ку­ше­ња, по­треб­но је да се мо­ли,
кроз лич­ну мо­ли­тву, а он­да и на
Ли­тур­ги­ји, као и да има по­ве­ре­ња у
Цр­кву Бо­жи­ју. Кроз бо­го­слу­же­ње,
от­кри­ва­ње ње­го­вог уну­тра­шњег сми­
сла и ци­ља, за­до­би­ја се пра­во усме­ре­
ње сва­ког вер­ни­ка. Ова­квим при­
ступом све­то­та­јин­ском жи­во­ту не­ће се
ла­ко де­си­ти да свет са сво­јим уре­ђе­
њем упли­ва у жи­вот Цр­кве. Свет­овно
не пред­ста­вља само по се­би пот­пу­ни
про­ма­шај, не­го је про­блем у то­ме што
свет­овно ни­је ис­ку­ство Цр­кве. За­то га
и Цр­ква не пре­по­зна­је као сво­је ни­као
део свог уну­тра­шњег би­ћа.  ри, не жели да буде свестан својих
48        5/2011
Радмила
Грујић
Н ишта добро човеку не бива
без молитве.
– У чему је то добро?, неко
ће упитати. Не видим каква је разли-
ка између оних који греше и не моле се
Богу и оних који греше и моле се Богу?!
Чак бих за ове друге рекао пословички:
зло раде, а Богу очи ваде. И Христос
је негде у Јеванђељу рекао слично за
такве молитеље.
– Да. Христос је то рекао за
фарисеје, који се дуго моле, и наро­
чито на јавним местима тако да их
свет види, а уствари се лажно моле
(Мт 6, 5–7). То не значи да је
Христос осудио молитву уопште,
нити да је рекао: „Немојте се моли­
ти!“ Напротив, Он је Апостоле нау­
чио како треба да се моле и предао
им молитву „Оче наш“. Ти не
видиш разлику, а она је огромна. У
чему је та разлика? Сваки човек
греши, безгрешнога нема, али има
разлике да ли неко хоће да призна
своје грехе или неће. Тако, човек
који се моли, самим тим, признаје
своје грехе Богу и показује да их је
свестан, али и жељу да их се осло­
боди и да се поправи. Он зна Коме
је згрешио. А онај други, који
греши, а неће да се моли, показује
тиме да хоће своје грехе да сакрије
и забашури, да их не сматра за
грехе, а тиме себи даје право да и
даље греши. Он не зна Ко му је Бог,
па себе обоготворава и себе пред
гордим Собом оправдава. И не
треба му други адвокат ни судија,
јер је сам себи довољан. Он, уства­
грехова, а том жељом потврђује да
Размишљања у
тишини: о молитви
Човек који се моли тиме признаје своје грехе Богу и показује
да их је свестан, али истовремено показује и жељу да их се
ослободи и да се поправи
уистину и није свестан колика је
опасност за његову душу грех. А цена
за грех је смрт.
Ни светитељи нису били безгрешни,
нико жив није безгрешан. Они су се
искрено молили Богу и били свесни
смртоносног дејства греха, свесни да
без Божије помоћи човек ништа сам
добро не може урадити. Искрена
молитва исказује се покајним речима
и покајним настројењем душе, која
вапи за избављењем и спасењем од
смрти и греха. Таква молитва је благо-
датна молитва – измамљује и низводи
на човека благодат Божију. Само так-
септембар/октобар 2011        49
Тема броја
вом молитвом се од грешника човек
преобраћа и преображава у светитеља.
Посебно је саборна молитва Цркве
исцелитељна и спасоносна, извире из
човековог смирења и покајања, који
покрећу вољу за преумљењем и воде
ка оздрављењу од опасне болести –
греха. И рече им: написано је: Дом мој
– дом молитве нека се зове.
Оне који кажу да немају разлога да се
моле Богу јер су здрави, ситуирани и
срећни, и немају шта више да траже од
Бога и да Му „досађују“ треба подсети-
ти да је то милост Божија и стога баш
сада и баш зато треба да молити да та
милост потраје. И заблагодарити на
њој. Зар не огладниш ујутро, у подне и
увече? Да. И често немаш стрпљења да
дочекаш да ти се јело постави. Да. А
кад се лепо наједеш, као лепо васпитан
човек, захвалиш се домаћици која је то
зготовила, али не сетиш се да кажеш
„хвала“ Ономе који је прибавио ту
храну и њој и теби – Господу Богу.
Нажалост, у овом времену је много
оних који не осећају глад за молитвом
и благодарењем, јер им је важно само
да им црева не крче – то што цела
душа „крчи“ и „гладује“ је, међутим,
далеко важније... 
 Пе­снич­ки ста­ну­је чо­век
Но­ге и
обу­ћа
Ма­ли­ша
Пу­шо­ња

А Бог ре­че: Не иди ова­мо.

Изуј обу­ћу сво­ју с ногу
сво­јих, јер је ме­сто
где сто­јиш све­та зе­мља.
(2 Мој 3, 5)

К а­ко раз­у­ме­ти ову ре­че­ни­цу?

Да ли је из­ре­че­на од­ре­ђе­на
на­ред­ба ко­ју онај ко­ји слу­ша
мо­ра да из­вр­ши или је ту ис­ка­за­но
не­што дру­го? Да би се од­го­во­ри­ло
на ово пи­та­ње тре­ба на пра­ви­лан
на­чин раз­у­ме­ти пој­мо­ве „но­ге“ и
„обу­ћа“.
На­им­ е, но­га га­зи по пра­ши­ни, но­га га­зи
по во­ди, но­га га­зи по пра­ши­ни сме­ша­ној са
во­дом, од­но­сно по бла­т у, га­зи по тра­ви,
бе­то­ну, ци­гли, др­ве­т у, ка­ме­ну... Али не га­зи
се но­гом не­по­сред­но по свим тим под­ло­га­
ма, од­но­сно, она се не до­ти­че зе­мље, већ се
на зе­мљу осла­ња по­мо­ћу обу­ће. Да­кле, обу­
ћа по­сре­ду­је из­ме­ђу под­ло­ге и но­гу. За­што?
Да би се но­га за­шти­ти­ла, да се не по­вре­ди и
не упр­ља. Обу­ћа се тро­ши, пр­ља, пам­ти сва
ме­ста на ко­ји­ма је но­га би­ла, би­ло да је то
мо­чва­ра или пла­жа, тр­пи мраз, во­ду, пра­
ши­ну, и уоп­ште све ко­смич­ке про­ме­не, да
би но­га оста­ла и спа­сла се за не­што.
Ако је обу­ћа ту да спа­се но­гу, шта он­да
пред­ста­вља изу­ва­ње обу­ће? Тај чин озна­ча­
ва да обу­ћа ви­ше ни­је по­треб­на, да је пут
окон­чан и сти­гло се до свог до­ма, од­но­сно
но­ге су спа­ше­не.
Про­блем на­ста­је ка­да је не­што све­то,
од­но­сно пот­пу­но дру­га­чи­је од сва­ке до­мо­
ви­не на ко­ју је чо­век на­ви­као, јер све­то на
је­вреј­ском и озна­ча­ва не­што ап­со­лут­но
дру­га­чи­је од чо­ве­ко­ве ре­ал­но­сти. Па ка­ко
он­да пре­по­зна­ти до­мо­ви­ну ко­ја је ап­со­
лут­но дру­га­чи­ја од чо­ве­ко­ве, а ипак је на
не­ки на­чин ње­го­ва до­мо­ви­на, до­мо­ви­на
ко­ја (то) тек тре­ба да по­ста­не? Ни­ка­ко
дру­га­чи­је не­го бла­го­ве­шћу од ве­сни­ка (гр.
ἄγγελος) ко­ји бла­го­ве­сти ту до­мо­ви­ну. И
то се упра­во де­ша­ва у ци­ти­ра­ном па­с у­с у.
Ан­гел, тј. ве­сник, го­во­ри Мој­си­ју да изу­је
обу­ћу сво­ју јер је ме­сто на ко­ме се на­ла­зи
све­то, од­но­сно ме­сто ко­је иако се ап­со­
лут­но раз­ли­ку­је од свих људ­ских до­мо­ва
ипак је њи­хов дом. Ан­гел не на­ре­ђу­је, већ
бла­го­ве­сти.
Циљ је до­стиг­нут, обу­ћа се изу­ва и ула­зи
се у свој веч­ни дом... Но­ге су спа­се­не... 

50        5/2011
Ми­си­ја у са­вре­ме­ном све­ту
Ква­ли­тет и кван­ти­тет го­во­ра
Сва­ка ре­че­ни­ца Хри­сто­ва из Је­ван­ђе­ља има не­ве­ро­ват­ну те­жи­ну.
На­род ко­ји га је слу­шао са пра­вом је го­во­рио за свог ра­ви­ја да ни­ко
ни­је го­во­рио као тај чо­век.
Је­реј
Го­ран Жив­ко­вић
С ло­бод­но мо­же­мо ре­ћи да је XXI
век – век ко­му­ни­ка­ци­је и ин­фор­
ма­ци­ја. Ве­сти ко­је су се до пре пар
сто­ти­на го­ди­на пре­но­си­ле да­ни­ма са­да
су тренитно до­ступ­не. Би­ло ко­ја ва­жна
вест про­стру­ји ин­тер­не­том за не­ко­ли­ко
се­кун­ди, а пу­тем са­те­ли­та или ка­блов­ске
те­ле­ви­зи­је је мо­гу­ће пра­ти­ти де­ша­ва­ња
из свих мо­гу­ћих кра­је­ва све­та. Мно­штво
ин­фор­ма­ци­ја је од овог све­та на­пра­ви­ло
пра­ву „ин­фор­ма­ци­о­ну џун­глу“ у ко­јој
ви­ше уоп­ште ни­је ме­ри­ло ква­ли­тет, већ
гле­да­ност, чи­та­ност, али и по­ди­ла­же­ње
нај­ни­жим људ­ским стра­сти­ма.
Празне речи
Сва­ка ре­че­ни­ца Хри­сто­ва из Је­ван­ђе­ља
има не­ве­ро­ват­ну те­жи­ну. На­род ко­ји га је
слу­шао са пра­вом је го­во­рио за свог ра­ви­ја
да ни­ко ни­је го­во­рио као тај чо­век. И јед­на
Ње­го­ва ре­че­ни­ца је упра­во ин­те­ре­сант­на
за љу­де да­на­шњи­це. На­и­ме, Он је јед­ном
при­ли­ком ре­као да ће се од­го­ва­ра­ти пред
Бо­гом за сва­ку су­ви­шну реч. Ко­ли­ко је
са­мо ова ре­че­ни­ца од пар ре­чи уби­тач­на за
чо­ве­ка да­на­шњи­це раз­ма­же­ног од оп­штег
оби­ља око ње­га ко­је му пру­жа ла­жну сли­ку
да мо­же ско­ро све, а да је је­ди­на мо­гу­ћа
ре­ал­ност она ово­зе­маљ­ска. Ве­ћи­на љу­ди,
септембар/октобар 2011        51
но­ми­нал­них кр­ште­них хри­шћа­на да­на­
шњи­це и не зна да је јед­ну ова­кву ре­че­ни­
цу из­ре­као Исус Хри­стос. Да им је ве­ра у
Спа­си­те­ља ма­ло ја­ча, и да су све­сни зна­ча­ја
Хри­сто­вих ре­чи ве­ро­ват­но не би мно­ги од
њих ве­ћи­ну сво­је ко­му­ни­ка­ци­је сво­ди­ли на
оно што се нај­че­шће у жар­го­ну на­зи­ва
бр­бља­ње или ого­ва­ра­ње. На­рав­но, зна Бог
да је на­ма по­тре­бан оду­шак – Бог је Бог
ра­до­сти, во­ља је Ње­го­ва да се чо­век ко­ји је
Ње­го­во де­те ра­ду­је да­том му жи­во­ту. Али
ни­је Ње­го­ва во­ља да се ско­ро ни­кад не
ми­сли на свог Ство­ри­те­ља ко­ји је да­ро­да­
вац те жи­вот­не ра­до­сти и да чо­ве­ков ко­му­
ни­ка­ци­о­ни апа­рат бу­де ин­спи­ри­сан пре­те­
жно жи­вот­ним ин­стинк­ти­ма.
Реч као однос
Као пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, увек би тре­
бало да бу­де­мо све­сни да је вер­бал­на ко­му­
ни­ка­ци­ја – сем ра­зу­мљи­ве по­тре­бе – ујед­
но и на­чин емо­тив­ног из­ра­жа­ва­ња пре­ма
дру­го­ме чо­ве­ку, на­шем бли­жњем. Хри­стос
ко­ји је све ме­рио љу­ба­вљу – јер је Бог сам,
упра­во љу­бав – и ко­му­ни­ка­ци­ју ло­гич­но
ме­ри том ме­ром. Она је и ство­ре­на од Бо­га
да би се ра­до­ва­ли јед­ни дру­ги­ма као и да
би­смо учи­ли јед­ни од дру­гих. Сло­бод­но се
мо­же ре­ћи да је и при­ја­тељ­ство успе­шно
оно­ли­ко ко­ли­ко при­ја­тељ на­у­чи од свог
при­ја­те­ља и обр­ну­то. С дру­ге стра­не, да­на­
шња ко­му­ни­ка­ци­ја се углав­ном све­ла на
го­вор „го­во­ра ра­ди“, а нај­че­шће у ци­љу
уби­ја­ња до­са­де. Иако је и то од­ре­ђе­на
Ми­с и­ј а у са­в ре­м е­н ом све­т у
функ­ци­ја ко­му­ни­ка­ци­
је, она ни­ка­ко не тре­ба
да бу­де све­де­на са­мо на
тај до­мен. За­ни­мљив
фе­но­мен је да се не­до­
ста­так пу­но­ће и ква­ли­
те­та у том сми­слу гру­
бо на­док­на­ђу­је кван­ти­
те­том, што је на­рав­но
не­мо­гу­ће по­сти­ћи.
Та­ко је не­ка­ко оно што
у Цр­кви на­зи­ва­мо пра­
зно­сло­вљем по­ста­ло
им­пе­ра­тив жи­во­та.
Али, нај­лак­ше од све­га
је кри­ти­ко­ва­ти, оно
што је те­шко је
су­штин­ски про­ме­ни­ти
ло­ше. А упра­во нас
Хри­стос по­зи­ва на кон­
крет­ну про­ме­ну ка
бо­љем, не у сми­слу
ме­ња­ња све­та, већ
мењања се­бе.

Реч као сведочанство

Пра­во­слав­ни хри­шћа­нин тре­ба да у
свом сва­ко­днев­ном го­во­ру во­ди ра­чу­на о
го­во­ру, а ујед­но да уме да по­све­до­чи свог
Бо­га ка­да то за­тре­ба. Све­до­ци смо да су
по­је­ди­не јав­не лич­но­сти у сво­јим из­ја­ва­ма
ја­сно ура­ди­ле упра­во то, а њи­хо­ва реч
мно­го зна­чи за оне ко­ји по­шту­ју њи­хов
рад, тј. њи­хо­вим „фа­но­ви­ма“ ка­ко би се то
по­пу­лар­но да­нас ре­кло. Као што пи­ше у
По­сла­ни­ца­ма бо­го­му­дрог апо­сто­ла Па­вла,
дру­го­га окре­ну­ти ка Бо­гу ве­ли­ко је де­ло
ко­је по­кри­ва мно­штво гре­хо­ва, та­ко да је
му­дро и од­ме­ре­но све­до­че­ње Хри­ста ка­ко
ре­чи­ма та­ко и де­ли­ма не­што што тре­ба да
бу­де са­став­ни део живота сва­ког ве­ру­ју­ћег
чо­ве­ка. Мо­жда зву­чи чуд­но, али чи­ни се
да упра­во та мно­го­гла­го­љи­вост да­на­шњег
чо­ве­ка све­до­чи о ње­го­вој ду­бо­кој уну­тра­
шњој по­тре­би да скре­не па­жњу на се­бе, да
бу­де во­љен не схва­та­ју­ћи да то ра­ди на
је­дан по­гре­шан на­чин. У ве­ку ко­ји, ка­ко је
ле­по при­ме­тио Бер­ђа­јев, од­ли­ку­је бор­ба
чо­ве­ка про­тив Бо­га ни­је ла­ко истог тог
чо­ве­ка при­ве­сти Исти­ни, али ово не зна­чи
да је то не­мо­гу­ће. Као што је ап. Па­вле свој
го­вор на Аре­о­па­гу запо­чео по­хва­лом ати­
ња­ни­ма – јер су на­пра­ви­ли кип не­по­зна­
том Бо­гу – та­ко и ве­ру­ју­ћи чо­век да­на­
шњи­це тре­ба да по­ђе од чи­ње­ни­це да нас
Хри­стос из­над све­га по­зи­ва на сло­бо­ду у
Ње­му, а да је чо­век да­на­шњи­це онај ко­ји
ни­је ни све­стан ко­ли­ко у ства­ри и сам
те­жи за истом том сло­бо­дом, ис­по­ља­ва­ју­
ћи је на по­гре­шан на­чин. 
Аутор је свештеник при Храму Преподобне
Мати Параскеве у Лапову

52        5/2011
Сећање
Се­ћа­ње на му­че­ни­ке
из Јин­дри­хо­ви­це
Нај­ста­ри­ји срп­ски ци­вил ко­ји је ов­де умро имао је 92 го­ди­не ­
и био је пра­во­слав­ни све­ште­ник, док је нај­мла­ђи ко­ји је ов­де ­
стра­дао имао са­мо 8 го­ди­на и био унук по­ме­ну­тог све­ште­ни­ка
Иван
Д. Ко­ста
Глас у Ра­ми чу се,
на­ри­ца­ње и плач ве­ли­ки;
Ра­хи­ља пла­че за дје­цом сво­јом,
не­ће да се утје­ши за дје­цом сво­јом,
јер их не­ма.
Је­р 31, 15; Мт 2, 18
О вим ре­чи­ма чу­ве­ног је­вреј­ског
про­ро­ка за­по­чи­ње­мо се­ћа­ње на
слав­ну, али за­бо­ра­вље­ну стра­ни­
цу срп­ске исто­ри­је, ма­да не та­ко ста­ру.
Ко­с ти све­тих му­че­ни­ка ко­ји су сво­је
жи­во­те по­ло­жи­ли на бра­ни­к у отаџ­би­
не, ру­ко­во­ђе­ни Је­ван­ђе­љем Хри­с то­вим,
ни у ком слу­ча­ју не сме­ју би­ти за­бо­ра­
вље­не. Јин­дри­хо­ви­це, ме­с то за­бо­ра­ва,
ни­с у ме­с то мр­твих већ ме­с то жи­вих,
оних ко­ји све­до­че ре­чи Хри­с то­ве сво­
јом жр­твом. Не­ви­не жр­тве у ве­ли­ко­му­
че­нич­ким Јин­дри­хо­ви­ца­ма жи­ве су и у
на­шим ср­ци­ма и ду­ша­ма у мо­ли­тве­ном
пам­ће­њу и спо­ми­ња­њу Цр­кве Хри­с то­ве.
Све оне за­јед­но са на­ма оче­к у­ју вас­кр­
се­ње мр­твих и жи­вот бу­д у­ће­га ве­ка. Вео
за­бо­ра­ва ни­је и не­ће на­ру­ши­ти ес­ха­то­
ло­шку ди­мен­зи­ју веч­не и не­про­ла­зне
септембар/октобар 2011        53
жр­тве ве­ли­ко­му­че­ни­ка јин­дри­хо­вач­
ких. На тој жр­тви, на том при­ме­ру гра­
ђе­на је Цр­ква Хри­с то­ва не­ка­да и на­до­
гра­ђу­је се Цр­ква Хри­с то­ва да­нас.
Ди­мен­зи­ја исто­риј­ског по­с то­ја­ња кон­
цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра у ме­с ту Јин­дри­хо­
ви­ца­ма у Че­шкој ре­пу­бли­ци, ко­ји ће у
са­вре­ме­ној исто­ри­ји Аустроугар­ској
би­ти ло­гор ти­хог ге­но­ци­да над срп­ским
на­ро­дом, а по­слу­жи­ће и као до­с тој­ни
про­то­тип за Аушвиц, оба­ви­је­на је ве­лом
за­бо­ра­ва. Но, има ли раз­ло­га за за­бо­рав
пре­ко 7.100 ве­ли­ко­му­че­ни­ка срп­ских
ко­ји су жи­вот по­ло­жи­ли за­то што су
Ср­би и што су жи­вот да­ли за све­тле
иде­а ­ле очу­ва­ња свог на­сле­ђа и сво­јих
све­ти­ња?
Јин­дри­хо­ви­це су ма­ло ме­сто у за­пад­ном
де­лу Че­шке, на са­мој гра­ни­ци са Не­мач­ком,
25 километара уда­ље­не од чу­ве­не ба­ње
Кар­ло­ве Ва­ри. У овом ме­сту је за вре­ме
Пр­вог свет­ског ра­та био нај­ве­ћи кон­цен­
тра­ци­о­ни ло­гор на те­ри­то­ри­ји Аустро­у­гар­
ске. Кроз ло­гор је про­шло око 40.000 за­ро­
бље­ни­ка. За раз­ли­ку од оста­лих аустро­у­
гар­ских ло­го­ра ко­ји су би­ли јед­но­на­ци­о­
нал­ни, у Јин­дри­хо­ви­це су до­во­ђе­ни нај­ви­
ше Ср­би, ма­да је би­ло и Ру­са, Ита­ли­ја­на,
По­ља­ка, Ли­тва­на­ца и Ру­му­на. Ме­ђу­тим,
са­мо су Ср­би ов­де, по­ред вој­ни­ка, има­ли и
сво­је ци­ви­ле.
Сећање
Ср­би су од­во­ђе­ни у пе­ри­
о­ду од 1914. до 1918. го­ди­
не. Вој­ни­ци су би­ли за­ро­
бља­ва­ни на ра­ти­шту, по­том
же­ле­зни­цом тран­спор­то­ва­
ни до ло­го­ра, док је оби­чан
на­род аустро­у­гар­ска вој­ска
од­во­ди­ла при по­хо­ду на
Ср­би­ју. За­ро­бље­ни­ка је
би­ло из свих кра­је­ва Ср­би­
је, а нај­ви­ше из Шу­ма­ди­је и
ва­љев­ског кра­ја. До са­мог
ло­го­ра су мо­ра­ли да пе­ша­
че 30 километара. Ина­че,
те­жак жи­вот у ло­го­ру под­
ра­зу­ме­вао је и сва­ко­днев­ни
рад у ка­ме­но­ло­му, на
из­град­њи пу­те­ва, мо­сто­ва
и хе­миј­ске фа­бри­ке у Со­ко­
ло­ву, уда­ље­ном 30 киломе­
тара, ко­ји су се пре­ла­зи­ли
пе­шке. Уз све то, за­ро­бље­
ни­ци су ис­цр­пљи­ва­ни сла­
бом ис­хра­ном, не­мо­гућ­но­
шћу ле­че­ња од ту­бер­ку­ло­зе
и ти­фу­са и крај­ње не­хи­ги­
јен­ским усло­ви­ма жи­во­та.
Нај­ста­ри­ји срп­ски ци­вил
ко­ји је ов­де умро имао је 92
го­ди­не и био је пра­во­слав­
ни све­ште­ник, док је нај­
мла­ђи ко­ји је ов­де стра­дао
имао са­мо 8 го­ди­на и био
унук по­ме­ну­тог све­ште­ни­
ка. У овом ло­го­ру крат­ко вре­ме је био прин­ца Фер­ди­нан­да, нај­ста­ри­је де­те и је­ди­
за­ро­бљен и Ди­ми­три­је Ту­цо­вић, али су га на кћи Фер­ди­нан­до­ва, Со­фи­ја, уда­ла се за
шпан­ски со­ци­ја­ли­сти, уз по­моћ Цр­ве­ног јед­ног од Но­сти­ца и за­по­че­ла жи­вот у Јин­
кр­ста, убр­зо осло­бо­ди­ли. Ин­те­ре­сант­но је дри­хо­ви­ца­ма. По­сто­је две вер­зи­је при­че о
да је у Јин­дри­хо­ви­ца­ма би­ло и се­ди­ште раз­ло­гу ње­ног до­ла­ска у Јин­дри­хо­ви­це –
ари­сто­крат­ске по­ро­ди­це Но­стиц (ло­за Хаб­ пр­ва да је же­ле­ла да све вре­ме гле­да ка­ко
збур­га), ко­ја је ту би­ла на­ста­ње­на од кра­ја па­ти и уми­ре „на­род ко­ји јој је убио оца“, а
пет­на­е­стог ве­ка до 1948. го­ди­не, ка­да су им дру­га да је јед­но­став­но же­ле­ла да жи­ви у
ко­му­ни­сти од­у­зе­ли зе­мљу и про­те­ра­ли их зам­ку свог му­жа. Бол­ни уз­да­си Ср­ба ко­ји
у Аустри­ју. Овај по­да­так ин­ди­рект­но има ни­ка­да ви­ше не­ће ви­де­ти ле­по­те Шу­ма­ди­
ве­зу са то­ком срп­ске исто­ри­је. На­и­ме, убр­ је, Ма­ље­на, Руд­ни­ка, за­по­че­ти дан жу­бо­
зо на­кон атен­та­та Га­ври­ла Прин­ци­па на ром Мо­ра­ве, Ибра, гле­да­њем ка­ко од­ра­ста­

54        5/2011

ју де­ца, уну­чад, оста­ће по­зна­ти са­мо Бо­гу и
не­мим све­до­ци­ма не­ба на зе­мљи...
На овом ме­сту је, за вре­ме Пр­вог свет­
ског ра­та, из­гра­ђен ре­зер­во­ар за во­ду, али
је тај ко­мад зе­мљи­шта, по­сле ра­та, че­шки
пред­сед­ник Ма­са­рик по­кло­нио кра­љу
Алек­сан­дру, да по­слу­жи као ко­стур­ни­ца
у ко­ју ће се пре­не­ти по­смрт­ни оста­ци
срп­ских вој­ни­ка и ци­ви­ла. Го­ди­не 1926.
кра­љи­ца Ма­ри­ја је ор­га­ни­зо­ва­ла ес­ху­ма­
ци­ју по­смрт­них оста­та­ка из це­ле за­пад­не
Че­шке, ка­ко би би­ли са­ку­пље­ни на јед­ном
септембар/октобар 2011        55
ме­сту. Та­ко се у Ко­стур­ни­
ци да­нас на­ла­зе по­смрт­ни
оста­ци 7.100 Ср­ба и 64
Ру­са. У са­мом ло­го­ру је
умр­ло око 3.000 Ср­ба, од
ко­јих су оста­ци њих 1.400
пре­не­ти у Ко­стур­ни­цу,
док су по­смрт­ни оста­ци
1.600 за­ро­бље­ни­ка оста­ли
на обли­жњем вој­нич­ком
гро­бљу. Има ли бу­дућ­ност
на­род ко­ји за­бо­ра­вља све­
тле при­ме­ре сво­јих пре­да­
ка? Мо­же ли се пре­да­ти
за­бо­ра­ву за­вет не­за­бо­ра­ва
жр­тве пре­дач­ке? Има­мо
ли хра­бро­сти и сме­ло­сти
да ову све­тлу стра­ни­цу
на­ше про­шло­сти об­ло­жи­
мо ве­лом тај­не и за­бо­ра­
ва? То ни­ка­да ни­је чи­нио
ни је­дан је­ди­ни на­род, а
по­нај­ма­ње срп­ски... бар не
до овог при­ме­ра.
Сек­ци­ја Срп­ско-че­
шког при­ја­тељ­с тва у
Основ­ној шко­ли „Све­ти
Са­ва“ у Вр­чи­ну, ко­ја
по­с то­ји при на­с та­ви
пра­во­слав­не ве­ро­на­ук­ е
ста­ри­јих раз­ре­да, има за
циљ да у свом ра­д у и
де­ло­ва­њу оста­ви све­тли
траг у еду­ка­ци­ји мла­дих
на­ра­шта­ја у са­гле­да­ва­њу и тр­га­њу од
за­б о­ра­ва све­тле стра­ни­це на­ци­о­нал­не
исто­ри­је осли­ка­ној у ве­ли­ко­м у­че­ни­ци­
ма јин­дри­хо­вич­ким. „Отрг­ну­то од
за­б о­ра­ва“ је сло­ган про­јек­та на­ше шко­
ле ко­ји тек по­чи­ње да жи­ви и би­ће бла­
ги до­при­нос об­на­вља­ња за­ве­та пре­дач­
ког за­пи­са­ном у не­ви­но про­ли­ве­ној
кр­ви срп­ске де­це и омла­ди­не. 
Аутор је ко­ор­ди­на­тор про­јек­та
„Отрг­ну­то од за­бо­ра­ва“ и ве­ро­у­чи­тељ у
ОШ „Све­ти Са­ва“ у Вр­чи­ну
 фо­то­гра­фи­је: Звон­ко Пер­ге, Ми­лун Ву­чи­нић

Ма­на­стир Мо­ра­ча
Мо­ра­ча – по­јам ши­ро­ког зна­че­ња и број­них асо­ци­ја­ци­ја: ге­о­граф­
ских, исто­риј­ских, кул­тур­них, ет­нич­ких и етич­ких. У том име­ну
са­же­те су исто­ри­ја, тра­ди­ци­ја, ве­ра, ле­ген­да и мит.

56        5/2011
Манастири
Ми­лун
Ву­чи­нић
К а­да ма­ги­с трал­ним пу­тем, ко­ји од
Ко­ла­ши­на пре­ко Под­го­ри­це во­ди
ка мо­ру, пре­ђе­те пре­вој Цр­кви­не
(1045 m), пред ва­ма се отва­ра ши­ро­ка
про­с тра­на до­ли­на ко­ја се у да­љи­ни и ге­
о­граф­ској пер­спек­ти­ви су­жа­ва у ка­њон
– пред ва­ма је Мо­ра­ча.
Од­у­век стреп­ња и бри­га за пут­ни­ке и
во­за­че, од­у­век опа­сна и ле­па, ни­ка­да и
ни­ког не оста­вља рав­но­д у­шним.
Мо­ра­ча – по­јам ши­ро­ког зна­че­ња и
број­них асо­ци­ја­ци­ја: ге­о­граф­ских, исто­
риј­ских, кул­т ур­них, ет­нич­ких и етич­ких.
У том име­ну са­же­те су исто­ри­ја, тра­ди­
ци­ја, ве­ра, ле­ген­да и мит. Све оно што су
чи­ни­ли и чи­не при­ро­да и љу­ди овог кра­
ја про­же­то је име­ном бр­зе и пла­хе пла­
нин­ске ре­ке Мо­ра­че. Вр­ле­ти­ма ко­је је
окру­ж у­ју као да и да­нас од­је­к у­је „гро­хот
би­та­ка и пи­јан­с тво ра­то­ва“, звук гу­са­ла и
цр­кве­них зво­на, пје­сма и ле­лек, од­у­век
се уз­ди­ж у пре­ма твр­дим Ров­ци­ма и
не­бе­ским ви­си­на­ма.
Ле­по­те вла­дар­ских за­ду­жби­на
Од­у­век је би­ла за­ни­мљи­ва од­лу­ка о
из­бо­ру ме­с та за град­њу хра­ма. Че­с то је
то би­ла лич­на во­ља и од­лу­ка кти­то­ра,
по­не­кад сан, пред­ска­за­ње или чуд­на
по­ру­ка. Кат­кад, као да су сти­за­ле по­ру­ке
ви­шег сми­сла или зна­че­ња. Та­кав је слу­
чај с Мо­ра­чом. На ме­с ту где је, по на­род­
ном пре­да­њу, но­ћу све­тлео кру­шков пањ
оба­сјан лу­чом с не­ба, ве­ли­ки зет­ски кнез
Сте­фан Ву­кан од­лу­чи да по­диг­не сво­ју
за­д у­жби­ну по­све­ће­ну Ус­пе­њу Бо­го­ро­ди­
це. И та­ко, на де­сној, уз­диг­ну­тој, за­рав­
ни по­ред Мо­ра­че и во­до­па­да Све­ти­го­ре,
би по­диг­нут храм.
септембар/октобар 2011        57
Кти­тор­ски за­пис ис­под за­пад­ног пор­
та­ла цр­кве у Ма­на­с ти­ру Мо­ра­ча гла­си:
Овај све­ти храм пре­све­те дје­ве Бо­го­ро­
ди­це, са­здах и укра­сих у име ње­ног Ус­пе­
ња ја, Сте­фан, син ве­ли­ког кне­за Ву­ка­на
и унук Све­тог Си­ме­о­на Не­ма­ње. И ово
би у до­ба бла­го­че­сти­вог кра­ља на­шег
Уро­ша, го­ди­не 1252.
Мо­рач­ки храм је гра­ђен по угле­д у на
вла­дар­ске за­д у­жби­не Жи­чу, Сту­де­ни­ц у
и Ми­ле­ше­ву, али и са обе­леж­ји­ма та­ко­
зва­ног зет­ског не­и­мар­с тва. Пре­да­ње
ка­зу­је да је ка­мен за град­њу цр­кве зва­ни
си­га или ту­ха (лак за об­ра­д у) пре­но­шен
чак из дроб­њач­ког се­ла Ту­ши­на, уда­ље­
ног дан хо­да, си­с те­мом „ру­ка-ру­ци“ до
Мо­ра­че. Оста­ли ка­мен ва­ђен је из ка­ме­
но­ло­ма бли­зу ма­на­с ти­ра. Храм је за­вр­
шен 1252. го­ди­не. Пре­ма ар­хи­тек­тон­
ским обе­леж­ји­ма Бо­го­ро­ди­чи­на цр­ква у
Мо­ра­чи при­па­да та­ко­зва­ној Ра­шкој шко­
ли или Ра­шком сти­лу, ма­да су не­ка
спољ­ња обе­леж­ја „Ро­ман­ског на­чи­на“.
Мо­рач­ки храм кроз ве­ко­ве
О исто­ри­ји ма­на­с ти­ра у пр­ва два ве­ка
по­с то­ја­ња, има ма­ло, и то спо­ра­дич­них
за­пи­са. Ме­ђу­тим, на­кон тур­ске оку­па­ци­
је, ма­на­с тир до­би­ја на зна­ча­ју и по­с та­је
ду­хов­ни цен­тар и сто­жер све­на­род­ног
оку­пља­ња, по­себ­но пле­ме­на Мо­ра­че,
Ро­ва­ца Дроб­ња­ка и Пје­ши­ва­ца, и то
оста­је ве­ко­ви­ма. Мо­ра­ча по­с та­је ме­с то
ве­ли­ких исто­риј­ских од­лу­ка и зби­ва­ња.
Кра­јем пет­на­е­с тог ве­ка Осман­ли­је су
опу­с то­ши­ле ма­на­с тир. Ски­нут је олов­ни
кров, а др­ве­на кон­с трук­ци­ја спа­ље­на.
Све­ти­ња ће оста­ти без кро­ва пу­них 70
го­ди­на. Мо­на­си су се скло­ни­ли, а храм
за­пу­с тео. Пр­во­бит­ни, дра­го­це­ни жи­во­
пис из XI­II ве­ка убр­за­но је про­па­дао. До
да­нас је из тог вре­ме­на са­чу­ван са­мо део
ком­по­зи­ци­је у ђа­ко­ни­ко­ну по­све­ћен
про­ро­к у Или­ји.
Манастири
У дру­гој по­ло­ви­ни XVI ве­ка храм
је об­но­вљен за­хва­љу­ју­ћи об­но­ви и
по­нов­ном ус­по­с та­вља­њу Пећ­ке
Па­три­јар­ши­је 1557. го­ди­не и на­по­
ри­ма на­ро­да и све­штен­с тва, уз
ве­ли­ки до­при­нос игу­ма­на То­ме и
кне­за Ву­ки­ћа Ву­че­ти­ћа из Ро­ва­ца.
На­ред­них го­ди­на и де­це­ни­ја об­но­
вље­не су фре­ске, ура­ђен ико­но­с тас,
об­но­вље­на ка­пе­ла по­све­ће­на ар­хи­
ђа­ко­ну Сте­фа­ну. Храм је на­с та­вио
да зра­чи сво­јом кул­т ур­ном, ду­хов­
ном и про­све­ти­тељ­ском уло­гом.
Историјски значај
На­дах­ну­ћем ове све­ти­ње до­но­ше­
не су ве­ли­ке исто­риј­ске од­лу­ке за
на­род овог кра­ја (Бр­да) и Цр­не Го­ре.
Од­лу­ка о уби­ству ве­ли­ког ти­ра­ни­на
Сма­ил-аге Чен­ги­ћа 1840. го­ди­не,
до­не­та је у Мо­ра­чи за вре­ме игу­ма­
на Ди­ми­три­ја Ра­до­је­ви­ћа. На зи­до­
ви­ма и у ол­та­ру уре­за­ни су и са­чу­
ва­ни за­пи­си у ка­ме­ну као све­до­чан­
ство упи­са­но у веч­ност. Не­ки од
за­пи­са гла­се: „По­но­ви се цр­ков в
ље­то 7221 (1713)“. „Да се зна кад
по­ги­бе Де­ли­ба­ша у Мо­ра­чи са свом
вој­ском, сеп­тем­бра 17, 1820. ље­то“.
„Зна­ти се по­ги­би­ја Сма­ил-аги­на у
Дроб­ња­ци­ма и са њи­ме ер­це­го­вач­
ких ага, ба­ша и бе­го­ва 75, мје­се­ца
сек­тем­ври­ја 23 дан, го­ди­нае 1840.“
Ова­кви за­пи­си се рет­ко сре­ћу у
пра­во­слав­ним хра­мо­ви­ма, али они
го­во­ре о зна­ча­ју тих суд­бо­но­сних
исто­риј­ских зби­ва­ња и цр­кве­но-на­
род­ном је­дин­с тву. По­ред сво­је кул­
тур­не, исто­риј­ске и про­све­ти­тељ­
ске уло­ге, Ма­на­с тир Мо­ра­ча пред­
ста­вља и кул­т ур­но до­бро не­про­це­
њи­ве вред­но­с ти. По­се­бан зна­чај и
вред­ност има зид­но сли­кар­с тво из
XI­II, XVI и XVII ве­ка.  у ве­ко­ви­ма.
Текст је скраћена верзија шире опсервације
58        5/2011
Зна­ме­ни­ти Мо­ра­ча­ни
Мо­ра­ча и мо­рач­ки крај да­ли су ве­ли­ке и
зна­ме­ни­те љу­де, на­род­не во­ђе и ју­на­ке,
уста­ни­ке и ду­хов­ни­ке, пи­сце, пе­сни­ке и
умет­ни­ке. У мо­рач­ком се­лу Вру­је­це ро­ђен
је док­тор Га­ври­ло До­жић – па­три­јарх срп­
ски и је­дан од нај­ве­ћих пра­во­слав­них
ду­хов­ни­ка. Зна­ме­ни­ти Мо­ра­ча­ни су и вој­
во­да Ми­на Ра­до­вић, ар­хи­ман­дрит Ди­ми­
три­је Ра­до­је­вић, ар­хи­ман­дрит Ми­ха­и­ло
До­жић и дру­ги. Са­да­шњи Ми­тро­по­лит
цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је, та­ко­
ђе је Мо­ра­ча­нин. И у ово до­ба, као и у
про­те­клим ве­ко­ви­ма, све­тли мо­рач­ки
храм оба­сјан веч­ном лу­чом с не­ба и оку­
пља на­род. Сва­ко­днев­но се мо­гу ви­де­ти
ауто­бу­си, ауто­мо­би­ли и ве­ли­ке гру­пе
по­се­ти­ла­ца и вер­ни­ка ко­ји по­се­ћу­ју Ма­на­
стир Мо­ра­чу.
О овој ве­ли­кој све­ти­њи ко­ја има зна­
чај и обе­леж­је Све­те ла­вре бри­не ма­ло
брат­с тво ко­је чи­не: ар­хи­ман­дрит Ра­ф а­и­
ло (Ка­лик), игу­ман Сте­ф ан, је­р о­ђа­кон
Иг­ња­ти­је (Шће­па­но­вић), па­р ох ро­в ач­ко-
мо­р ач­ки Или­ја (Мо­ти­ка) и оста­ло ма­на­
стир­ско осо­бље, укуп­но њих де­с е­то­р о.
До не­дав­но је у ма­на­с ти­ру бо­р а­ви­ло и
не­ко­ли­ко из­б е­гли­ца из Срп­ске Кра­ји­не.
Исто­ри­ја, суд­би­не, бри­г е, ра­до­с ти и
стра­да­ња се по­на­вља­ју, а Мо­р а­ча све­тли
Чу­до­твор­не ико­не
Ико­на Пре­све­те
Бо­го­ро­ди­це „Др­жав­на“
По узо­ру на ову ико­ну на­пра­вље­но је још до­ста ко­пи­ја ко­је су би­ле
по­сла­те по це­лој др­жа­ви, а по бла­го­сло­ву па­три­јар­ха Ти­хо­на са­ста­вље­
на је и слу­жба и ака­тист ико­ни Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це „Др­жав­не“.

Чтец
Де­јан Ђу­ри­чић

У Ру­ској Пра­во­слав­ној
Цр­кви вла­да огром­но
по­што­ва­ње пре­ма Пре­
све­тој Бо­го­ро­ди­ци. Број­не су
ико­не на ко­ји­ма је из­о­бра­же­на
Не­бе­ска Ца­ри­ца и пред ко­ји­ма
се вер­ни на­род мо­ли за спас
сво­га на­ро­да као и за лич­но
спа­се­ње. У овом крат­ком члан­
ку по­ме­ну­ће­мо са­мо јед­ну од
број­них и ве­о­ма по­што­ва­них
ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це.
Ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це
„Др­жав­не“ (рус. „Дер­жав­ная“)
је про­на­ђе­на 2/15. мар­та 1917.
г., на дан аб­дик­ци­је ца­ра Ни­ко­
ла­ја II Ро­ма­но­ва са цар­ског
пре­сто­ла. Ру­ски про­фе­сор И.
М. Ан­дре­јев је пи­сао да је цар
Ни­ко­лај II ко­ји је по­себ­но
по­што­вао Пре­све­ту Бо­го­ро­ди­цу за­мо­лио над др­жа­вом у мо­мен­те нај­ве­ћег бо­го­од­
Не­бе­ску Ца­ри­цу да пре­у­зме на се­бе вр­хов­ ступ­ни­штва иза­бра­ног на­ро­да.
ну цар­ску власт над ње­го­вим на­ро­дом ко­ји Исто­ри­ја от­кри­ћа ове ико­не почиње од
га је од­ба­цио. Она је по пи­са­њу овог про­ 13. фе­бру­а­ра 1917. го­ди­не ка­да је Јев­до­ки­
фе­со­ра при­ми­ла на се­бе пр­вен­ство вла­сти ја Ан­дри­а­но­ва из око­ли­не Мо­скве усну­ла

септембар/октобар 2011        59
Чу­д о­т вор­н е ико­н е
је­дан сан. У сну је чу­ла глас: „У се­лу
Ко­ло­мјен­ском по­сто­ји ве­ли­ка цр­на ико­на.
Њу је по­треб­но узе­ти, пре­фар­ба­ти у
цр­ве­но и не­ка се љу­ди мо­ле“. Же­на у
по­чет­ку ни­је схва­ти­ла овај сан, а он­да јој
се 26. фе­бру­а­ра у сну ја­ви­ла са­ма Пре­све­
та Бо­го­ро­ди­ца у јед­ној бе­лој цр­кви. Дје­ва
Ма­ри­ја је ре­кла же­ни: „Са­да сам ја са­ма у
сво­је ру­ке узе­ла др­жа­ву и скип­тар, а са
„Др­жав­ном“ ико­ном ша­љем Сво­ју по­себ­
ну бла­го­дат и си­лу. Та ико­на не спа­ша­ва
од ис­ку­ше­ња, за­то што су ис­ку­ше­ња
по­треб­на да би про­бу­ди­ла ду­хов­ну стра­
ну у љу­ди­ма, не­го ко се за вре­ме ис­ку­ше­
ња бу­де са ве­ром мо­лио пред том ико­ном,
тај ће би­ти спа­сен“. По­што се ис­по­ве­ди­ла
и при­че­сти­ла, 2. мар­та Јев­до­ки­ја Ан­дри­а­
но­ва се упу­ти­ла у се­ло Ко­ло­мјен­ско у
Мо­сков­ској обла­сти где је ви­де­ла див­ну
Цр­кву Ваз­не­се­ња Го­спод­њег тач­но она­кву
ка­кву је ви­де­ла у сну. За­јед­но са на­сто­ја­
те­љем тог хра­ма оцем Ни­ко­ла­јем Ли­ха­че­
вим тра­жи­ли су ту ико­ну ко­ја јој се у сну
ја­ви­ла. Пре­тра­жи­ли су цео храм и по­сле
ду­гог тра­га­ња у цр­кве­ном по­дру­му, ме­ђу
да­ска­ма су ви­де­ли ста­ру, цр­ну ико­ну.
По­што је би­ла до­ста за­пр­ља­на они су је
опра­ли а ис­под мно­го­број­них сло­је­ва
пра­ши­не ука­зао се лик Пре­све­те Бо­го­ро­
ди­це ка­ко се­ди на цар­ском тро­ну са кру­
ном на гла­ви и у цр­ве­ној пор­фи­ри са
скип­та­ром и др­жа­вом у ру­ка­ма. На
ње­ним ко­ле­ни­ма био је мла­де­нац Го­спод
Исус Хри­стос. Јев­до­ки­ја Ан­дри­ја­но­ва је
од­мах пре­по­зна­ла ико­ну ко­ју је ви­де­ла у
сну. Ка­сни­је су са­зна­ли да је ова ико­на у
се­ло Ко­ло­мјен­ско пре­не­се­на 1812. го­ди­не
из Ма­на­сти­ра Ваз­не­се­ња Го­спод­њег у
Мо­скви. Да­т ум про­на­ла­же­ња ове ико­не
на­род је схва­тио као дан про­гла­ше­ња
но­ве, Бо­го­ро­ди­чи­не вла­сти над Ру­си­јом.
Убр­зо по про­на­ла­же­њу ико­не у се­ло
Ко­ло­мјен­ско је по­че­ло до­ла­зи­ти мно­штво
на­ро­да ко­ји су до­би­ја­ли ду­шев­на и
фи­зич­ка ис­це­ље­ња.
По узо­ру на ову ико­ну на­пра­вље­но је
још до­ста ко­пи­ја ко­је су би­ле по­сла­те по
60        5/2011
це­лој др­жа­ви а по бла­го­сло­ву па­три­јар­ха
Ти­хо­на са­ста­вље­на је и слу­жба и ака­тист
ико­ни Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це „Др­жав­не“.
Па­три­јарх Ти­хон је на­ре­дио да се у овај
ака­тист ста­ве де­ло­ви из свих ака­ти­ста
ко­ји су по­сто­ја­ли у част Пре­све­те Бо­го­
ро­ди­це и да га на­зо­ву „Ака­тист ака­ти­
ста“. За вре­ме ко­му­ни­стич­ких вла­сти
они ко­ји су са­ста­ви­ли ове слу­жбе су
би­ли стре­ља­ни, а број­ни ве­ру­ју­ћи ко­ји
су код се­бе чу­ва­ли лик „Др­жав­не“ ико­не
Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це би­ли су ухап­ше­ни.
Ори­ги­нал­на ико­на на­ла­зи­ла се ви­ше од
по­ла ве­ка у Др­жав­ном исто­риј­ском му­зе­
ју. Не­ко­ли­ко да­на по­сле пр­вог по­ми­ња­ња
ца­ра Ни­ко­ла­ја и ње­го­ве по­ро­ди­це на
Ли­т ур­ги­ји (17. ју­ла 1990. го­ди­не), по бла­
го­сло­ву па­три­јар­ха Алек­се­ја II, 27. ју­ла
ико­на је пре­ба­че­на у храм „Ка­зан­ске“
ико­не Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у се­лу Ко­ло­
мјен­ско. Од тог пе­ри­о­да би­ла је уста­но­
вље­на прак­са да се не­де­љом чи­та „Ака­
тист ака­ти­ста“ пред чу­до­твор­ном ико­
ном Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це „Др­жав­не“.
Ру­ска Пра­во­слав­на Цр­ква 2/15. мар­та
пра­зну­је се­ћа­ње на ову чу­до­твор­ну ико­
ну. За­ни­мљи­ве су и не­ке осо­бе­но­сти код
овог из­о­бра­же­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це.
На­и­ме др­жа­ва-зе­мљи­на ку­гла у ле­вој
ру­ци Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це на сво­ме
вр­ху не­ма крст, ка­ко је то уоби­ча­је­но у
ико­но­гра­фи­ји, што је од на­ро­да ту­ма­че­
но као знак да ће до­ћи до ру­ше­ња пра­во­
слав­них хра­мо­ва и скр­на­вље­ња све­ти­ња.
Та­ко­ђе, схва­та­но је и као знак да ће
др­жа­ва оста­ти без сво­га вла­да­ра ца­ра
Ни­ко­ла­ја Ро­ма­но­ва, ко­ји је 1918. го­ди­не
за­и­ста уби­јен. За­ни­мљи­ва је и чи­ње­ни­ца
да бо­жан­ски Мла­де­нац, Го­спод Исус
Хри­стос бла­го­си­ља ле­ву стра­ну што је
ту­ма­че­но као знак ми­ло­ср­ђа Бо­жи­јег ка
па­лим и за­блу­де­лим ов­ца­ма.
Да­нас се пред овом ико­ном ру­ски
на­род нај­ви­ше мо­ли за прав­ду у све­т у,
за љу­бав јед­них ка дру­ги­ма, за спа­се­ње
и очу­ва­ње Ру­си­је, за за­штит­ни­штво над
др­жа­вом и вла­дом. 
Путопис
При­ча о кне­зу При­ја­ну
Исто­риј­ске бе­ле­шке са Гла­моч­ког по­ља
Кнез При­јан нај­ве­ро­ват­ни­је при­па­да гру­пи углед­ни­ка, кне­зо­ва и
вој­во­да ко­ји су по­зна­ти у дру­гој по­ло­ви­ни XV и пр­вој по­ло­ви­ни XVI
ве­ка као ак­те­ри дру­штве­но-по­ли­тич­ких зби­ва­ња у Бо­сан­ској Кра­ји­
ни: уче­сни­ци у ра­то­ви­ма и пред­вод­ни­ци се­об­ а.

ми­ле) пред­ста­вља­ју за­ни­мљи­ва ар­хе­о­ло­шка

Радован
Пилиповић
Ој Ми­ло­ше, по­бра­ти­ме мио,
Је­си л’ ско­ро у Гла­мо­чу био?
Је­сам бра­те у Гла­моч ишао
И ста­ру ти мај­ку об­и­шао...
Гламочко поље
Гла­моч­ко по­ље, по­су­то стећ­ци­ма и мра­
мо­ро­ви­ма, ар­хе­о­ло­шким на­ла­зи­шти­ма из
рим­ског и ка­сно­ан­тич­ког пе­ри­о­да, мо­же
би­ти и сва­ка­ко је­сте пра­ви рај за озбиљ­на
ста­ри­нар­ска ис­тра­жи­ва­ња. Чу­ве­ни ар­хе­о­
лог Ди­ми­три­је Сер­ги­јев­ски за­пи­сао је ка­ко
је ис­тра­жу­ју­ћи на Оџа­ку у Гла­мо­чу „от­по­
чео сво­ју на­уч­ну ка­ри­је­ру“. Пре­да­ња са Гла­
мо­ча, на­ра­тив­но сли­ко­ви­та и еп­ски рас­ко­
шна бе­ле­же­на су у не­ко­ли­ко озбиљ­них
ра­до­ва. На­жа­лост, тра­гич­на зби­ва­ња при­
ли­ком рас­па­да бив­ше Ју­го­сла­ви­је (1991-
1995), ег­зо­дус Ср­ба из Кра­ји­на озбиљ­но је
по­ре­ме­тио ра­ни­је ве­ков­но де­мо­граф­ско
ста­ње. Због тих, али и дру­гих раз­ло­га пре­
да­ња се за­бо­ра­вља­ју му­ње­ви­том бр­зи­ном.
Гла­моч­ка гро­бља, на­ро­чи­то не­кро­по­ле (гро­
на­ла­зи­шта. По­се­те тим на­ла­зи­шти­ма да­ру­
ју са­зна­ња ко­ји­ма мо­гу да се осве­тле чак и
они „мрач­ни“ пе­ри­о­ди из исто­ри­је Срп­ске
Пра­во­слав­не Цр­кве. Над­ле­жни епи­скоп
би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки го­спо­дин Хри­зо­стом
Је­вић бла­го­и­зво­лео је да се по се­ве­ро­за­пад­
ном обо­ду Гла­моч­ког по­ља учи­ни јед­на екс­
кур­зи­ја у ци­љу при­ку­пља­ња по­да­та­ка са
не­ко­ли­ко ста­рих гро­ба­ља. Пред­во­ђе­ни
на­шим вла­ди­ком ко­ји је увек бла­го­на­клон
пре­ма та­квим по­ду­хва­ти­ма, али и рад да се
у њих ак­тив­но укљу­чи, ују­тро 23. сеп­тем­
бра 2011. године, са Мли­ни­шта се спу­сти­
смо у Гла­моч­ко по­ље и од­мах нам на па­мет
па­до­ше а у ср­цу за­и­гра­ше ре­чи пе­сме:
Ој, Гла­моч­ко по­ље рав­но,
не ви­ђох те ја одав­но...
Ој, Гла­мо­чу род­на гру­до!
На ула­зу у се­ло Сте­ке­ров­це на­ла­зи се
та­ко­зва­но Мр­тво гро­бље. Овај на­из­глед­ни
пле­о­на­зам ни­је слу­ча­јан. То гро­бље већ ду­го
ни­је у упо­тре­би, јер на ње­му се одав­но ни­ко
не са­хра­њу­је, гроб­на ме­ста су уле­гла у
зе­мљу... Ту се ис­ти­чу два ве­ли­ка кр­ста од
ка­ме­на, ви­со­ка пре­ко два и по ме­тра, ко­је
на­род­на тра­ди­ци­ја ве­зу­је за во­је­ва­ње уско­ка
Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа про­тив гла­моч­ких бе­го­ва
и кли­шких сан­џак-бе­го­ва из по­ро­ди­це
по­тур­че­ња­ка Фи­ли­по­ви­ћа, не­ка­да Пи­ли­по­

септембар/октобар 2011        61
Путопис
ви­ћа. Тре­ба на­гла­си­ти да, ако је не­ко у том
пле­ме­ну баш оправ­дао име „љу­би­те­ља
ко­ња“, би­ла је то упра­во та исла­ми­зо­ва­на
гра­на. Ибра­хим Ман­зур Ефен­ди­ја, Фран­цуз,
аван­ту­ри­ста, пре­шав­ши у ислам, хва­ли
по­чет­ком XIX ве­ка ер­ге­ле гла­моч­ких бе­го­ва
Фи­ли­по­ви­ћа, а слич­но се чи­та и у ни­зу дру­
гих пу­то­пи­са из XVII и XVI­II ве­ка. При­ча се
да је у ста­рој цр­кви се­ла Вр­ба, ко­је се на­ла­зи
пре­ма Лив­ну, би­ла по­ве­ћа збир­ка ико­на,
све­та­ца ста­рих по­ро­дич­них сла­ва, ко­је су
по­му­ха­ме­да­ње­ни Гла­мо­ча­ци оста­вља­ли
ло­кал­ним па­ро­си­ма. Вред­ни све­ште­ни­ци су
за­пи­си­ва­ли ко­ме су при­па­да­ле, ко их је и
ка­да до­нео при­ли­ком при­ма­ња но­ве ве­ре
осва­ја­ча, а са­да дру­штве­но при­ви­ле­го­ва­не
гру­пе. Та­ква ма­ла исто­ри­ја исла­ми­за­ци­је у
ју­го­за­пад­ној Бо­сни про­па­ла је 1941. г. ка­да
су уста­ше за­па­ли­ле цр­кву у Вр­би. За Фи­ли­
по­ви­ће се при­ча да су сво­ју по­ро­дич­ну ико­
ну чу­ва­ли у ку­ћи на Бе­гов­ском Оџа­ку, да су
је по­што­ва­ли, до­ду­ше кроз „дво­вер­ско“
су­је­вер­је, али баш као „ка­кву нај­ве­ћу све­ти­
њу ко­ја је њи­ма оста­ла од дав­ни­на“.
Шумњаци
Ју­жно од Сте­ке­ро­ва­ца и Ва­га­на, на­ла­зе се
Шум­ња­ци, та­ко­ђе пи­то­мо ме­ста­шце Гла­
моч­ког по­ља у ко­ме успе­ва на­да­ле­ко чу­ве­ни
кром­пир. По­зна­та је ша­ла, у ко­јој има и
мно­го исти­не, да ка­да се тра­жи ки­ло­грам
гла­моч­ког кром­пи­ра му­ште­ри­ја бу­де упи­та­
на: „А са ко­је стра­не да ти од­си­је­чем?“ Или
оно: „Ове го­ди­не је крум­пир до­бро ро­дио.
Онај ве­ли­ки баш до­бро, а онај ма­ли та­ко и
та­ко“... У по­ме­ну­тим Шум­ња­ци­ма по­сто­ји
ак­тив­но гро­бље у ко­ме се на­ла­зи за­ни­мљив
сред­њо­ве­ков­ни мра­мор, од­но­сно сте­ћак.
Нат­пис са то­га ка­ме­на је об­ја­вљен и у
са­вре­ме­ној тран­скрип­ци­ји гла­си: „Се ле­жи
кнез При­јан“, а да­на­шњим реч­ни­ком ре­че­
но: „Ов­де ле­жи кнез При­јан“. Још је Иво
Ан­дрић подвлачио ве­за­ност сред­њо­ве­ков­не
вла­сте­ле у Бо­сни за тло, за зе­мљу ко­ја се
та­мо до­ста по­шту­је, ко­ја се на­зи­ва „пле­ме­
62        5/2011
ни­том“. На­зи­ва се та­ко јер је до­би­је­на од
ба­на или кра­ља као „ба­шти­на“ – на­сле­ђе,
„пле­мен­шти­на“ – знак ве­ћег до­сто­јан­ства и
по­ста­је имо­ви­на ро­да, „пле­ме­ни­та ба­шти­
на“ – као на­гра­да за учи­ње­не за­слу­ге. У слу­
ча­ју кне­за При­ја­на, јед­но на­ро­чи­то на­род­но
по­што­ва­ње се са­чу­ва­ло до да­на­шњег да­на.
Ме­шта­ни При­ја­ну те­па­ју, ди­че се и по­но­се
древ­но­шћу ње­го­вог над­гроб­ног спо­ме­ни­ка.
На кра­ју кра­је­ва, на­ро­чи­то је ва­жно што се
тај сте­ћак на­ла­зи у још увек ак­тив­ном пра­
во­слав­ном гро­бљу, где све­ште­ник др­жи
па­ра­сто­се и по­ме­не.
Шта се мо­же до­зна­ти о При­ја­ну? За­ни­
мљи­во и ка­рак­те­ри­стич­но је да се по­ред
Шум­ња­ка, на дру­гој, ис­точ­ној стра­ни по­ља,
де­се­так ки­ло­ме­та­ра ва­зду­шне ли­ни­је на­ла­
зи се­ло При­ја­ни. Да ли је мо­жда реч о пред­
став­ни­ку ро­да При­ја­на, не­ка­квом ро­до­на­
чел­ни­ку... Ме­сто се по­ми­ње у До­брун­ском,
тј. Кру­шев­ском по­ме­ни­ку са кра­ја XV ве­ка,
из ко­га су по­ти­ца­ли да­ро­дав­ци ма­на­сти­ра
и дру­гих пра­во­слав­них све­ти­ња. Та­мо се
на­во­ди Во­ји­слав или Ко­ви­слав из При­ја­на
(Сто­јан Но­ва­ко­вић, „Срп­ски по­ме­ни­ци
XVI-XVI­II ве­ка“, Гла­сник Срп­ског уче­ног
дру­штва, књ. XLII, Бе­о­гра­ду 1875, стр.
21-22). Кнез При­јан нај­ве­ро­ват­ни­је при­па­да
гру­пи углед­ни­ка, кне­зо­ва и вој­во­да ко­ји су
по­зна­ти у дру­гој по­ло­ви­ни XV и пр­вој
по­ло­ви­ни XVI ве­ка као ак­те­ри дру­штве­но-
по­ли­тич­ких зби­ва­ња у Бо­сан­ској Кра­ји­ни:
уче­сни­ци у ра­то­ви­ма и пред­вод­ни­ци се­о­ба.
Споменик Пријанов
На­ша зна­ти­жељ­на гру­па: Ње­го­во Пре­о­
све­штен­ство епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки
го­спо­дин Хри­зо­стом, про­ду­цент Ал­тер­на­
тив­не те­ле­ви­зи­је (АТВ) из Ба­ња Лу­ке го­спо­
дин Рат­ко Ра­да­но­вић и аутор ових ре­до­ва
су на Шум­њач­ком гро­бљу тра­жи­ли При­ја­
нов над­гроб­ни бе­лег. По­ра­же­ни, јер су ве­ћи
и ма­сив­ни­ји спо­ме­ни­ци би­ли тек из XIX
ве­ка, по­че­ли смо да сум­ња­мо у на­во­де из
за­ви­чај­не ли­те­ра­ту­ре. На дну гро­бља је

На гробу благочестивог Пријана:
епископ бихаћко-петровачки Хризостом и аутор
ипак био спо­ме­ник са ре­љеф­ним При­ја­но­
вим пор­тре­том. При­јан! Ево га При­јан!
Мо­гли смо ко­нач­но да одах­не­мо, иако су по
то­на­ли­те­ту ре­че­ни­це мо­ји са­пут­ни­ци
ми­сли­ли да ме је ује­ла зми­ја.
При­ја­нов спо­ме­ник је ка­ме­на сте­ла ко­ја
се пру­жа прав­цем ис­ток-за­пад, чи­је су
ди­мен­зи­је: ви­си­на 1,35 m, ши­ри­на са че­о­не
стра­не из­но­си од 0,48 m до 0,53 m, а са
боч­не 0,43 m. При вр­ху је ка­ме­ни спо­ме­
ник на­зу­бљен пе­то­кра­ким вен­цем. Лик
по­кој­ни­ка је ру­стич­но ис­кле­сан у сто­је­ћем
ста­ву. На боч­ној се­вер­ној стра­ни спо­ме­ни­
ка при­ка­за­ни су по­лу­ме­сец и штит. (D.
Ni­kić, Gla­moč – na­se­lja i sta­nov­ni­štvo, Sa­ra­je­
vo 1989, 156-157). На леђ­ној стра­ни је нат­
пис: „Се ле­жи кнез При­јан“, ис­под ко­га је
угра­ви­ра­но се­чи­во пре­ло­мље­ног ма­ча.
Мо­гло би би­ти да је При­јан стра­дао у
не­ком бо­ју. Од нат­пи­са се да­нас ја­сно са­чу­
ва­ло је­ди­но: при­а­нъ.
Ан­тро­по­ге­о­граф Ду­шан Ни­кић је на јед­
ном ме­сту за­бе­ле­жио: „Ис­тра­жу­ју­ћи че­сто
про­шлост кра­је­ва ли­вањ­ског кра­ја и су­сјед­
них му кра­шких обла­сти чуо сам ве­о­ма
ин­те­ре­сант­на, а и ин­ди­ка­тив­на ка­зи­ва­ња од
дво­ји­це мје­шта­на из се­ла Вр­ба код Гла­мо­ча
и се­ла Ба­ста­си код Гра­хо­ва. Ка­да сам ста­ри­
ну Си­му Па­шта­ра из Вр­бе по­ка­зу­ју­ћи на
је­дан у ка­ме­ну из­ре­зба­рен лик, упи­тао чи­ји
је то спо­ме­ник он ми је од­го­во­рио: ‘То је
септембар/октобар 2011        63
наш При­јан’. Го­то­во исти
од­го­вор до­био сам и од
јед­ног стар­ца из ро­да
Цви­ја­на у се­лу Ба­ста­си.
На­и­ме, у се­о­ском пра­во­
слав­ном гро­бљу из­ме­ђу
ка­ме­них мра­мо­ро­ва и
кр­сто­ва ис­ти­че се сво­јом
ви­си­ном од 3 ме­тра је­дан
др­ве­ни јед­но­кра­ки спо­
ме­ник ‘не­ком се­о­ском
при­ја­те­љу о ко­јем се
ни­шта не зна’, али сви
ка­зу­ју да тај при­ја­тељ
ис­пу­ња­ва све же­ље
ме­шта­на, на­ро­чи­то не­рот­ки­ња.
– А за­што га зо­ве­те при­ја­тељ?
– Е, па, при­ја­тељ ти је од свих љу­ди нај­бо­
љи, и уви­јек је спре­ман да ти у не­при­ли­ци да
ру­ке, за­то га и зо­ве­мо та­ко, а и чу­ва­мо га као
на­шу нај­ве­ћу све­ти­њу – од­го­во­рио ми је ста­
рац Цви­јан“. (Нео­бја­вљен ру­ко­пис о Лив­ну).
Пријан благочестиви
Зна­ју­ћи за ле­ген­де о При­ја­ну ко­је ко­ла­ју
по Тро­ме­ђи, по­же­ле­ли смо да се на гро­бу
исто­риј­ског кне­за При­ја­на осве­до­чимo о
ње­го­вом спо­ме­ни­ку и нат­пи­су, за­тим о
по­ло­жа­ју истог усред шум­њач­ког гро­бља.
Ви­де­ли смо ту ка­ме­ну древ­ност ко­ја је оба­
ви­је­на оре­о­лом тра­ди­ци­је и оси­ја­на зра­ци­
ма по­што­ва­ња. Бла­го­че­сти­ви При­јан, чи­ја
се до­бра де­ла пам­те, јер са­ма o­чу­ва­ност
ње­го­вог мра­мо­ра све­до­чи да је био че­стит.
Ње­го­ва де­ла су не­сум­њи­во би­ла „Бо­гу при­
сту­пач­на“. Стећ­ци пре­но­се ла­пи­дар­не, али
етич­ке по­ру­ке. Та­ко на су­прот­ном кра­ју
Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, у По­по­вом по­љу, у
се­лу Убо­ско, на јед­ном гро­бу сто­ји: „А се
ле­жи Да­би­жив Ра­до­ва­но­вић. Чо(ве)че, та­ко
да си благ“. И Гла­моч­ки При­јан је ту и он
го­во­ри на сво­је­вр­сни на­чин да бу­де­мо љу­ди,
и још ви­ше: да бу­де­мо при­ја­ни. 
Аутор је библиотекар
Српске патријаршије
Из другачијег угла
Љу­бав у до­ба ко­ле­ре
Мо­жда сам пе­си­ми­ста, али
ми­слим да је не­ка­ква ера
иси­ха­зма не­мо­гу­ћа ствар
Презвитер
Вукашин Милићевић
И ако, још увек, ни­сам чи­тао Мар­ке­
са, не­ка­ко се сла­же:
Мо­ли­тва у ери ан­ти­и­си­ха­зма.
Елем, зар ни­је крај­ње ан­ти­и­си­ха­стич­ки
да се ја, мо­ли­тве­ник, ба­вим ту­ђим ан­ти­и­
си­ха­змом (или, ан­ти­и­си­ха­змом бли­
жњих)?! Или он мо­жда и ни­је ту­ђи...?
Не­ее, ипак је нео­до­љи­во удоб­но у све­т у
пред­ра­с у­да!
Не знам, све ме не­што, да про­сти­те, жу­ља
у ве­зи са те­мом. Ре­ћи ће­те: на­рав­но да те
жу­ља, кад ти и ни­си не­ки мо­ли­тве­ник. У
ре­ду, при­је­мљу и нич­то­же во пре­ки гла­го­љу,
али ни­је са­мо то. Јер ка­да ка­же­мо иси­ха­зам,
ваљ­да, на пр­вом (у хро­но­ло­шком, не и ак­си­
о­ло­шком кон­тек­сту) ми­сли­мо на по­крет, да
не ка­жем под­виг, чи­ја кул­ми­на­ци­ја има
ја­сне исто­риј­ске од­ред­ни­це, је ли, те се та­ко
ве­зу­је за је­дан из­ра­зи­то бу­чан пе­ри­од исто­
ри­је Ви­зан­ти­је, са­свим ан­ти­и­си­ха­стич­ки,
пе­ри­од гра­ђан­ских ра­то­ва и не­пре­ста­не
по­ли­тич­ке кри­зе, пе­ри­од у ко­јем су, гле
чу­да, ни­ма­ло па­сив­ни уче­сни­ци би­ли упра­
во ве­о­ма ви­ђе­ни иси­ха­сти. Или сам ја то
мо­жда гре­шком по­и­сто­ве­тио мо­ли­тву и
иси­хи­ју? Је­сам, али не гре­шком, јер ако иси­
хи­ја ни­је мо­ли­тва, он­да је у пи­та­њу по­крет
му­та­ва­ца, и то не про­сто не­мих љу­ди, већ
оних ко­ји ћу­те јер не­ма­ју шта да ка­жу.
Да­кле, иси­хи­ја је­сте мо­ли­тва, и не­ма мо­ли­
тве ко­ја ни­је иси­хи­ја. Јер ти­ши­на ко­ја је у
64        5/2011
пи­та­њу ни­је по­сле­ди­ца од­су­ства дрх­та­ња
гла­сних жи­ца и стру­ја­ња ва­зду­ха ко­је, при­
лич­но услов­но, на­зи­ва­мо ре­чи­ма, већ све­
сти о не­до­стат­но­сти про­стог дрх­та­ња
гла­сних жи­ца и стру­ја­ња ва­зду­ха, све­сти да
ре­чи ни­су са­мо стру­ја­ње ва­зду­ха и дрх­та­ње
гла­сних жи­ца, ко­је је гла­сно, до­да­ћу, у сра­
зме­ри са пра­зни­ном ре­зо­на­тор­ске ку­ти­је
зва­не гла­ва. Јер, као што сам већ на овом
ме­сту ци­ти­рао, на­ша по­бо­жност ни­је у
ре­чи­ма, већ у ствар­но­сти­ма....
Но, вра­ти­мо се ери ан­ти­и­си­ха­зма, јер
ре­кли смо да је до­ба у ко­јем жи­ви­мо ера
ан­ти­и­си­ха­зма, ве­ро­ват­но за­то што га кре­и­
ра­ју не­ки ан­ти­и­си­ха­сти, по­пут, ре­ци­мо,
мла­ђа­ног го­спо­ди­на Цу­кер­бер­га и слич­них
му. Ме­ђу­тим, за­ми­сли­те ова­кву сли­ку:
за­ми­сли­те да све­том вла­да­ју љу­ди ко­је зна­
те, при­ме­ра ра­ди, из ва­шег цр­кве­ног хо­ра
или би­ло ко­јег дру­гог слич­ног удру­же­ња,
све са­ми, да не ка­жем, иси­ха­сти. За­ми­сли­те
да сте ви, ре­ци­мо, пред­сед­ник та­кве вла­де.
Не би вам би­ло ла­ко. Ка­ко би из­гле­дао тај
свет? Да ли би у ње­му би­ло про­сто­ра за иси­
хи­ју, да не ка­жем при­ват­ност, да не ка­жем
лич­ну сло­бо­ду, да не ка­жем сло­бо­ду са­ве­сти,
а што су све са­мо раз­ли­чи­та име­на или
пред­у­сло­ви за мо­ли­тву? Гла­сам за ве­се­лог
Цу­кер­бер­га и не осе­ћам по­тре­бу да обра­
зло­жим. Екс­пе­ри­мен­тал­них по­твр­да је
су­ви­ше. Да се не­што не пи­та и Α и Ω, све би
то одав­но за­вр­ши­ло дођ... Хте­дох да ка­жем:
за­вр­ши­ло би ко зна где.
Мо­жда сам пе­си­ми­ста, али ми­слим да је
не­ка­ква ера иси­ха­зма не­мо­гу­ћа ствар. Та­ко­
ђе, ми­слим да су упра­во нај­ве­ћи иси­ха­сти
жи­ве­ли у ве­о­ма ан­ти­и­си­ха­стич­ким вре­ме­
ни­ма. Та­ко­ђе, ми­слим да је мо­ли­тва мо­гу­ћа,
на­ро­чи­то у ери ан­ти­и­си­ха­зма и ко­ле­ре. 
Аутор је свештеник при храму Св. Василија
Острошког на Бежанијској коси и главни и
одговорни уредник радија Слово љубве