Teorija elementarnih reakcija – U slučaju da molekule posmatramo kao krute sfere,

dA +dB
važi 𝑑𝐴𝐵 = , i efikasni presek se definiše kao:
jednostavna teorija sudara bimolekulskih 2

2
𝜎 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 (površina kruga)
reakcija
Ako se centar druge čestice nađe van efikasnog preseka
Ova teorija omogućava teorijsko predviđanje konstanti
za sudar sa česticom A, neće se osetiti interakcija, odnosno neće
brzine.
se sudariti.
Molekuli A i B ne mogu reagovati ako međusobno ne
Izvođenje za frekvenciju sudara postepeno:
interaguju. Da bi interagovali oni moraju da se nađu na
odgovarajućem rastojanju. 1. Jedan molekul vrste A se kreće, molekuli B su stacionarni

Sudari mogu biti:

1. reaktivni – razmena energije uz hemijsku promenu

2. nereaktivni - nema hemijske promene

Pod hemijskim promenama podrazumevaju se

procesi u kojima se od reaktanata u određenim kvantnim
stanjima formira produkt u svom kvantnom stanju.

Molekuli će reagovati samo kada u sudarima steknu

energiju veću od energije aktivacije.
Jednostavnu teoriju sudara za bimolekulsku reakciju
dali su Max Trautz, William Lewis i Cyril Hinshelwood1.
Broj sudara jednog molekula sa svim B biće jednak
broju molekula B unutar cilindra definisanog poprečnim
presekom i dužinom Δl = vΔt.
U skladu sa tim broj molekula po jedinici vremena i

Izvođenje brzine reakcije jedinici zapremine biće

2
𝑁𝐵
Brzina hemijske reakcije može da se izrazi kao 𝑍′𝐴𝐵 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗ 𝑣𝑎 ∗
𝑉
proizvod broja sudara u jedinici zapremine i jedinici vremena sa
gde je va brzina čestice A, NB/V čestična koncentracija
udelom efektivnih sudara koji dovode do reakcije (koji imaju
B.
energiju veću od energije aktivacije).
2. Sudar više molekula A sa stacionarnim molekulima B
𝑣 = 𝑍𝐴𝐵 𝑞
𝑁𝐵 𝑁𝐴
Parametri sudara su poluprečnik sudara i efikasni 2
𝑍𝐴𝐵 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗ 𝑣𝑎 ∗ ∗
𝑉 𝑉
presek sudara.
3. Dopušta se kretanje svih čestica
Ako se pretpostavi da su molekuli
Potrebno je naći relativnu brzinu čestica koje se
1. nestišljive sfere sudaraju.
2. bez unutrašnje strukture
𝑣𝐴𝐵 = ⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗⃗⃗⃗ 𝑣𝐴 − ⃗⃗⃗⃗
𝑣𝐵
molekuli će se sudarati kada im centri dođu na
dA +dB Kako se u sistemu nalazi veliki broj čestica neophodno
rastojanje , što se naziva poluprečnik sudara.
2 je naći vrednost prosečne relativne brzine.
Efikasni presek sudara definiše se kao površina u
2
𝑁𝐴 𝑁𝐵
kojoj molekul „oseća“ druge molekule. Ona nekada odgovara 𝑍𝐴𝐵 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗ 𝑣𝑟 ∗ ( ) ∗ ( )
𝑉 𝑉
geometrijskim parametrima (ovaj slučaj), a nekada ne (slučaj
elektrostatičke interakcije).

1
Nobel iz hemije 1956. za istraživanje mehanizama hemijskih reakcija
Statistička: Kako je determinanta Jakobijeve matrice jednaka 1,
ove dve raspodele su ekvivalentne:
Srednja brzina je data kao integral proizvoda brzine i
raspodele verovatnoće brzine. 𝑊(𝑣1 , 𝑣2 ) = 𝑊(𝑣𝑐𝑚 , 𝑣𝑟 )

∞ Uzimajući u obzir da važi:

< 𝑣𝑟 >= ∫ 𝑣𝑟 𝑑𝑊(𝑣𝑟 )
0 𝑚1 𝑚2
𝑚1 𝑚2 = ∗ (𝑚1 + 𝑚2 ) = 𝜇𝑀
𝑚1 + 𝑚2
Da bismo našli srednju relativnu brzinu, tražimo prvo
verovatnoću da istovremeno jedan molekul ima brzinu između Raspodela verovatnoće se može napisati kao:
𝑣1 i ⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗⃗ 𝑣1 +d𝑣
⃗⃗⃗⃗1 , a drugi ⃗⃗⃗⃗
𝑣2 i ⃗⃗⃗⃗
𝑣2 +d𝑣
⃗⃗⃗⃗2 . 3 3 ⃗⃗⃗⃗2 𝜇𝑣
⃗⃗⃗⃗2
1 𝑀𝑣
𝑀 2 𝜇 2 −𝑘𝑇( 2
𝑐
+ 𝑟)
2
𝑊(𝑣𝑐 , 𝑣𝑟 ) = ( ) ( ) 𝑒
S obzirom na to da su ti događaji nezavisni, 2𝜋𝑘𝑇 2𝜋𝑘𝑇
verovatnoća za istovremeno dešavanje ta dva događaja je Raspodelu možemo integraliti po vc u granicama od 0
jednaka proizvodu pojedinačnih verovatnoća. do beskonačno. Taj integral po uslovima normiranja mora biti
3 jednak jedinici, pa nam ostaje raspodela relativne brzine:
𝑚1 2 −𝑚1𝑣12 (1) (1) (1)
𝑑𝑊(𝑣1 , 𝑣2 ) = ( ) 𝑒 2𝑘𝑇 𝑑𝑣𝑥 𝑑𝑣𝑦 𝑑𝑣𝑧
2𝜋𝑘𝑇 𝜇 3/2 − 𝜇𝑣⃗⃗⃗⃗𝑟
𝑚2 3/2 −𝑚1𝑣22 (2) (2) (2) ⃗⃗⃗𝑟 ) = (
𝑊(𝑣 ) 𝑒 2𝑘𝑇
×( ) 𝑒 2𝑘𝑇 𝑑𝑣𝑥 𝑑𝑣𝑦 𝑑𝑣𝑧 2𝜋𝑘𝑇
2𝜋𝑘𝑇
Da bi se našla raspodela u zavisnosti od relativnog ugla,
Uvodi se smena:
neophodno je preći na sferne koordinate. Jakobijan te
𝑚1 ⃗⃗⃗⃗
𝑣1 + 𝑚2 ⃗⃗⃗⃗
𝑣2 transformacije je r2sinθ, ili u ovom slučaju v2sinθ
Brzina centra mase 𝑣𝑐𝑚 =
𝑚1 + 𝑚2
𝜇 3/2 2 − 𝜇𝑣𝑟
𝑑𝑊(𝑣𝑟 , θ, φ) = ( ) 𝑣𝑟 𝑒 2𝑘𝑇 𝑠𝑖𝑛𝜃 𝑑𝑣𝑟 𝑑𝜃 𝑑𝜑
Relativna brzina 𝑣𝑟 = ⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗ 𝑣2 − ⃗⃗⃗⃗
𝑣1 2𝜋𝑘𝑇

Da bi se dobila zavisnost od intenziteta vektora vr,

Iz smene je potrebno izraziti brzine v1 i v2. raspodela verovatnoće se integrali po dθ u granicama od 0 do π,
i d𝜑 od 0 do 2π.
𝑣2 = 𝑣𝑟 + ⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗⃗ 𝑣1
𝜇 3/2 2 − 𝜇𝑣𝑟
𝑣1 + 𝑚2 (𝑣
𝑚1 ⃗⃗⃗⃗ 𝑣1 ) (𝑚1 + 𝑚2 )𝑣
⃗⃗⃗𝑟 + ⃗⃗⃗⃗ ⃗⃗⃗⃗1 𝑚2 𝑑𝑊(𝑣𝑟 ) = 4𝜋 ( ) 𝑣 𝑒 2𝑘𝑇 𝑑𝑣𝑟
𝑣𝑐𝑚 = = + 𝑣
⃗⃗⃗ 2𝜋𝑘𝑇
𝑚1 + 𝑚2 𝑚1 + 𝑚2 𝑚1 + 𝑚2 𝑟
𝑚2 Da bi se konačno dobila srednja brzina potrebno je
𝑣𝑐𝑚 = ⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗ 𝑣1 + 𝑣
⃗⃗⃗
𝑚1 +𝑚2 𝑟 rešiti integral:
𝑚2
𝑣1 = ⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗⃗ 𝑣𝑐𝑚 − 𝑣𝑟
⃗⃗⃗
(𝑚1 + 𝑚2 ) ∞ 3
𝜇 2 ∞ 3 − 𝜇𝑣𝑟
< 𝑣𝑟 > = ∫ 𝑣𝑟 𝑑𝑊(𝑣𝑟 ) = 4𝜋 ( ) ∫ 𝑣𝑟 𝑒 2𝑘𝑇 𝑑𝑣𝑟
Na identičan način se izvodi v2 0 2𝜋𝑘𝑇 0

𝑚1 𝜇𝑣𝑟2
𝑣2 = ⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗⃗ 𝑣𝑐𝑚 + 𝑣 𝑥=
𝑚1 + 𝑚2 𝑟 2𝑘𝑇
2𝑘𝑇𝑥
Da bi se prešlo sa raspodele verovatnoće za brzine Uvodi se smena 𝑣=√
𝑚𝜇

pojedinačnih brzina na raspodelu verovatnoće za brzine centra 2𝑘𝑇 1

𝑑𝑣 = √ 𝑑𝑥
mase i relativnu brzinu, potrebno je da važi: 𝜇 2√𝑥

𝑊(𝑣1 , 𝑣2 ) = 𝑊(𝑣𝑐𝑚 , 𝑣𝑟 ) det(𝐽) Г(2) =1

𝐽𝑥 0 0 3
𝜇 2 2𝑘𝑇 2 1 ∞ −𝑥
det(𝐽) = 0 𝐽𝑦 0 = 𝐽𝑥 ∗ 𝐽𝑦 ∗ 𝐽𝑧 < 𝑣𝑟 > = 4𝜋 ( ) ( ) ∫ 𝑥𝑒 𝑑𝑥
0 0 𝐽𝑧 2𝜋𝑘𝑇 𝜇 2 0
1
𝜕𝑣1𝑥 𝜕𝑣1𝑥 𝑚2 1 2𝑘𝑇2 8𝑘𝑇
1 − < 𝑣𝑟 > = 2 ( ) =√
𝜕𝑣 𝜕𝑣𝑟𝑥 | 𝑚1 + 𝑚2 √𝜋 𝜇 𝜋𝜇
𝐽𝑥 = 𝐽𝑦 = 𝐽𝑧 = || 𝑐𝑥 =| |=1
𝜕𝑣2𝑥 𝜕𝑣2𝑥 | 𝑚1
1
𝜕𝑣𝑐𝑥 𝜕𝑣𝑟𝑥 𝑚1 + 𝑚2
 Koriščenjem statističke mehanike došlo se do relativne Frakcija molekula sa dovoljnom energijom data je kao:
8kT
brzine molekula A i B koja iznosi √ i ona se sada može 𝑛∗ 𝐸𝐶
πμ
𝑞= = 𝑒 −𝑅𝑇
uvrstiti u izraz za frekvenciju sudara 𝑛

Brzina reakcije će sada biti data kao:

2
𝑁𝐴 𝑁𝐵
𝑍𝐴𝐵 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗ 𝑣𝑟 ∗ ( ) ∗ ( )
𝑉 𝑉
2
8𝑅𝑇
Sada je frekvencija sudara data kao: 𝑣 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗𝐿∗√ ∗ 𝑞 ∗ [𝐴][𝐵]
𝜋𝜇

2
8𝑅𝑇 𝑁𝐴 𝑁𝐵 8𝑅𝑇 − 𝐸𝐶
𝑍𝐴𝐵 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗√ ∗( )∗( ) 2
𝑘 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗𝐿∗√ 𝑒 𝑅𝑇
𝜋𝜇 𝑉 𝑉 𝜋𝜇

Izražavamo brojeve čestica kao broj molova puta

Avogradov broj (L).
Veza između eksperimentalne i izračunate
8𝑅𝑇 𝑛𝐴 𝑛𝐵
2 2
𝑍𝐴𝐵 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 𝐿 ∗√ ∗( )∗( ) energije aktivacije
𝜋𝜇 𝑉 𝑉
Eksperiment:
2 2
8𝑅𝑇
𝑍𝐴𝐵 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 𝐿 ∗√ ∗ [𝐴][𝐵] 𝐸𝑎
𝜋𝜇 𝑘 = 𝐴𝑒 −𝑅𝑇
𝐸𝑎 𝑑𝑙𝑛𝑘 𝐸𝑎
Ako se reakcija dešava pri svakom sudaru brzina će biti 𝑙𝑛𝑘 = 𝑙𝑛𝐴 −
𝑅𝑇 1 =−
𝑅
𝑑( )
𝑇
jednaka frekvenciji sudara.

Veza čestične i molarne brzine data je kao:

Teorija:
𝑁
𝑑 ( 𝐴)
𝑟=− 𝑉 = − 𝑑[𝐴] 𝐿 = 𝑍 𝐸𝑐
𝑑𝑡 𝑑𝑡 𝐴𝐵 𝑘 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡√𝑇 ∗ 𝑒 −𝑅𝑇
1 1 𝐸𝑐 𝑑𝑙𝑛𝑘 1 𝐸𝑐
𝑑[𝐴] 𝑍𝐴𝐵 8𝑅𝑇 𝑙𝑛𝑘 = 𝑙𝑛𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡 − ln ( ) − 1 = − 𝑇−
2 2 𝑇 𝑅𝑇 𝑑( ) 2 𝑅
− = = 𝜋𝑑𝐴𝐵 𝐿∗√ ∗ [𝐴][𝐵] 𝑇
𝑑𝑡 𝐿 𝜋𝜇

Veza:
Vidimo da je onda konstanta brzine data kao:
𝑑𝑙𝑛𝑘𝑒𝑥𝑝 𝑑𝑙𝑛𝑘𝑡𝑒𝑜𝑟
=
1 1
8𝑅𝑇 𝑑( ) 𝑑( )
2
𝑘 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗𝐿∗√ 𝑇 𝑇
𝜋𝜇
𝑅𝑇
𝐸𝑎 = 𝐸𝑐 +
Po ovakvom razmatranju brzina reakcije bi trebalo da 2

bude reda veličine 1011, a eksperimentalno određene su reda 8𝑅𝑇 − 𝐸𝐶 8𝑅𝑇 −𝐸𝑎+ 2
𝑅𝑇
2 2
veličine 109. 𝑘 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗𝐿∗√ 𝑒 𝑅𝑇 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗𝐿∗√ 𝑒 𝑅𝑇
𝜋𝜇 𝜋𝜇

Da bi se to odstupanje objasnilo Max Trautz uvodi

2
8𝑅𝑇𝑒 − 𝐸𝑎
faktor frakcije reaktivnih sudara. 𝑘 = 𝜋𝑑𝐴𝐵 ∗𝐿∗√ 𝑒 𝑅𝑇
𝜋𝜇
Samo molekuli koji poseduju energiju veću od neke
kritične doživljavaju reaktivni sudar. Kritična energija je
Predeksponencijalni član,
minimum translatorne energije koju molekuli moraju faktor frekvencije, ili faktor sudara
posedovati da bi doživeli reaktivni sudar.

T-T razmena energije je mnogo brža od reakcije, pa se

raspodela energije može opisati Maksvel – Bolcmanovom
raspodelom.
 Izraz ove teorijski izvedene jednačine potvrđuje
kvalitativni oblik Arenijusove jednačine.

Da bi došlo do reakcije sudar se

1. mora desiti (predeksponencijalni član)

2. mora biti efikasan (eksponencijalni član).

Eksperimentalno određena energija aktivacije zavisi

od temperature, jer predeksponencijalni član nije konstantan za
konstantnu temperaturu.

Arenijusova jednačina davala je dobre rezultate jer su

se energije aktivacije ispitivale u uskom intervalu temperatura.

Problemi sa teorijom sudara

Daje dobre rezultate samo za izuzetno brze procese

(radikalske, atomske, gasne procese). Za ostale procese ne daje
dobre vrednosti ni za konstantu brzine, ni za
predeksponencijalni član.

Što su reaktanti složeniji, odstupanja teorijskih od

eksperimentalnih vrednosti su veća.

Razlozi za odstupanje između teorijske i

eksperimentalne konstante i predeksponencijalnog člana:

1. Reaktanti imaju unutrašnje stepene slobode koji nisu

uzeti u obzir
2. Reaktanti nisu idealne sfere
3. Reaktanti moraju da imaju odgovarajuću orijentaciju

Razlika između eksperimentalnih i izračunatih

vrednosti opisuje se empirijskim sternim faktorom koji uzima
vrednosti od 10-7 i 1.

𝐴𝑒𝑘𝑠𝑝
𝑃=
𝐴𝑡𝑒𝑜𝑟

Odstupanje se objašnjava nužnošću dobre međusobne

orijentacije molekula da bi došlo do reakcije.

Sterni faktor predstavlja frakciju molekula koji imaju

dovoljnu energiju da reaguju, a postigli su favorizovanu
orijentaciju pogodnu za reakciju.
Detaljnije izvođenje Lokalnu brzinu sudara uvrstimo u uslov za zavisnost
efikasnog preseka.
Efikasni presek zavisi od energije i treba pretpostaviti
1
tu zavisnost. 𝑚𝑣 2 ≥ 𝜀0
2

𝑟 = 𝑘 𝑁𝐴 𝑁𝐵 1 𝑏 2
𝑚𝑣 2 (1 − ( ) ) ≥ 𝜀0
∞
2 𝑑
𝑘 = ∫ 𝜎(𝑣) ∗ 𝑣 ∗ 𝑓(𝑣)𝑑𝑣
0 𝑏 2
𝜀𝑡 (1 − ( ) ) ≥ 𝜀0
3 𝑑
𝜇 𝜇𝑢2
𝑓(𝑣) = 4𝜋 (
2 −
) 𝑣 2 𝑒 2𝑘𝐵𝑇 𝑏𝑚𝑎𝑥 2 𝜀0
2𝜋𝑘𝐵 𝑇 1−( ) =
𝑑 𝜀𝑡
3
𝜇 2
∞ 𝜇𝑢2
−
𝑘 = 4𝜋 ( ) ∫ 𝜎(𝑣) ∗ 𝑣 ∗ 𝑣 2 𝑒 2𝑘𝐵 𝑇 𝑑𝑣 Postojaće bmax, pri kom će kinetička energija duž linije
2𝜋𝑘𝐵 𝑇 0
sudara biti tačno ε0. Za veće b, ova energija neće biti dovoljna i neće
doći do sudara.
Uvodimo smenu tako da imamo raspodele energije
2
𝜀𝑡 − 𝜀0
𝑏𝑚𝑎𝑥 = 𝑑2
𝜇𝑣 2 2𝜀 𝜀𝑡
𝜀= , 𝑣=√
2 𝜇 𝜀𝑡 − 𝜀0 𝜀𝑡 − 𝜀0
2
𝜎(𝜀𝑡 ) = 𝜋𝑏𝑚𝑎𝑥 = 𝜋𝑑 2 = 𝜎0
1 𝜀𝑡 𝜀𝑡
𝑑𝜀 = 𝜇𝑣𝑑𝑣 𝑑𝑣 = √ 𝑑𝜀
2𝜇𝜀

3
𝜇 ∞ 𝜇𝑢2
2 − Uvrstimo efikasni presek u izraz za k:
𝑘 = 4𝜋 ( ) ∫ 𝜎(𝑣) ∗ 𝑣 ∗ 𝑣 2 𝑒 2𝑘𝐵 𝑇 𝑑𝑣
2𝜋𝑘𝐵 𝑇 0
1
∞
8 2 𝜀𝑡 − 𝜀0 𝜀𝑡
𝜇
3
2
∞
2𝜀 3/2 𝜀 1 𝑘 = ( 3 3 ) 𝜎0 ∫ 𝜀𝑡 𝑒 −𝑘𝑇 𝑑𝜀
𝑘 = 4𝜋 ( ) ∫ 𝜎(𝜀) ( ) 𝑒 −𝑘𝑇 √ 𝑑𝜀 𝑘 𝑇 𝜋𝜇 𝜀0 𝜀𝑡
2𝜋𝑘𝐵 𝑇 0 𝜇 2𝜇𝜀
Rešavamo integral
1
8 2 ∞ 𝜀
𝑘 = ( 3 3 ) ∫ 𝜀𝜎(𝜀)𝑒 −𝑘𝑇 𝑑𝜀 ∞
𝜀0 𝜀𝑡 ∞ 𝜀𝑡 ∞ 𝜀𝑡
𝑘 𝑇 𝜋𝜇 0 ∫ (1 − ) 𝜀𝑡 𝑒 −𝑘𝑇 𝑑𝜀𝑡 = ∫ 𝜀𝑡 𝑒 −𝑘𝑇 𝑑𝜀𝑡 − ∫ 𝜀0 𝑒 −𝑘𝑇 𝑑𝜀𝑡
𝜀0 𝜀𝑡 𝜀0 𝜀0

𝜀𝑡 = 𝑥𝑘𝐵 𝑇, 𝑑𝜀 = 𝑘𝐵 𝑇𝑑𝑥

Pretpostavljamo oblik zavisnosti efikasnog preseka od ∞

𝑥=𝑢 𝑣 = −𝑒 −𝑥
∫ 𝑘𝐵2 𝑇 2 𝑥𝑒 −𝑥 𝑑𝑥 = ( )
energije: 𝜀0 𝑑𝑥 = 𝑑𝑢 𝑑𝑣 = 𝑒 −𝑥
𝑘𝐵 𝑇

2 ∞
𝜇𝑣𝑙𝑜𝑐 ∞
0, 𝑧𝑎 < 𝜀0 = (𝑘𝐵 𝑇)2 (−𝑥𝑒 −𝑥 ) | 𝜀0 + ∫ 𝑒 −𝑥 𝑑𝑥
𝜎={ 2 𝑘𝐵 𝑇 𝜀0
2 𝑘𝐵 𝑇
𝜇𝑣𝑙𝑜𝑐
𝜋𝑑 2 , 𝑧𝑎 ≥ 𝜀0
2 𝜀0 − 𝜀0 𝜀
− 0
𝜀
− 0
𝜀
− 0
= 𝑘𝐵2 𝑇 2 [(0 + 𝑒 𝑘𝐵 𝑇 ) − (0 − 𝑒 𝑘𝐵 𝑇 )] = 𝑘𝐵 𝑇𝜀0 𝑒 𝑘𝐵 𝑇 + 𝑘𝐵2 𝑇 2 𝑒 𝑘𝐵𝑇
𝑘𝐵 𝑇

Da bismo došli do vloc posmatramo sliku.

∞ 𝜀𝑡 𝜀0
− ∫ 𝜀0 𝑒 −𝑘𝑇 𝑑𝜀𝑡 = 𝜀0 (0 − 𝑘𝐵 𝑇𝑒 −𝑘𝑇 )
𝜀0

Konačno, k je dato kao:

1 1
8 2 𝜀
− 0 8𝑘𝐵 𝑇 2 𝜀
− 0
𝑘 = ( 3 3 ) 𝜎0 𝑘𝐵2 𝑇 2 𝑒 𝑘𝐵 𝑇 = ( ) 𝜎0 𝑒 𝑘𝐵 𝑇
𝑘 𝑇 𝜋𝜇 𝜋𝜇
1
8𝑘𝐵 𝑇 2 𝜀
− 0
𝑘=( ) 𝜎0 𝑒 𝑘𝐵 𝑇
𝜋𝜇
𝑏 2
𝑣𝑙𝑜𝑐 = 𝑣𝑐𝑜𝑠𝜙 = 𝑣√(1 − sin2 𝜙) = 𝑣 √(1 − ( )
𝑑

Iz ovakvog razmatranja, vidi se da se eksponencijalni član ne

javlja baš ad hoc, već zbog ove zavisnosti.