АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЈУЖНА СРБИЈА

ОДСЕК СТУДИЈА ЗА ВАСПИТАЧЕ БУЈАНОВАЦ

ПОЧЕТНО МАТЕМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Тема:

Циљ и задаци почетног математичког образовања

Професор: Студент:
мр Златка Павличић, пред. Радица Грујичић 281/19

Бујановац, 2020.
г

п......................................................................................................................................\ с1Л.1Л
С11.1.И1" '5
11........................................................................................................................................М\ НЛ(1:М\ {.
'1-
8 Х т НОЈЛ сШО 10МНИ.1.Л 1\ 1.1.Л 1\ ЈОНХЗћОП ГЛ НЛ11{. И V 101
ЛX
V Л т НОЈЛ сКК) . 10ЈНИ.1Л 1ЧЈ.1Л 1\ ЈОНХЗћОП Ш 1\ ХЛЈ. И ИЗЗ‘13111
Т
Е.....................................................................................................................................................1Г03Л I

1‘\Жс11Л)
1. УВ0Д

Током векова математика је била покретач развоја других наука, а многе науке се не
могу замислити без ње.

Математички појмови као образовни садржаји веома су значајни, јер много доприносе
сопственом развоју, сазнајном развоју и развоју логичког мишљења.
Математичко образовање доприноси развоју личности много више него друге науке.
Математика је везана за свакодневни живот, те је при култивисању човековог духа и
интелекта незамењива. Због тога математичком образовању се мора придавати веома
велики значај у раним годинама детињства , у предшколском узрасту. Сусрет са
математичким активностима почиње већ од првих сазнања о себи и свету око себе. Први
контакти са предметима у окружењу, својим телом и средином, подстичу развој
математичког мишљења. Дете почиње да уочава, пребројава, упоређује, разврстава,
групише, именује, описује, означава симболима... Откривајући односе у свету око себе и своје
односе са околином, дете развија мисаоне способности, развија рационалан приступ
решавању проблема, упоређује начине решавања проблема и уп оређује резултате.

У процесу развијања почетних математичких појмова примарну улогу има практична,

вербална и мисаона активност самог детета. Зато процес развоја почетних математичких
појмова мора бити процес активног конструисања знања, процес сталног развоја
когнитивних структура. Што је искуствени материјал богатији, адекватнији је и дати појам.

Математика је ушла у све сфере људске делатности и то је више него довољан разлог да јој
се да одговарајуће место у свим програмима васпитно-образовног рада и да се код деце
предшколског узраста пробуди интересовање за математику.

4
2. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПОЧЕТНОГ МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

Почетно математичко образовање у предшколским установама условљено је многим

научним и друштвеним факторима. Његово место и значај одређени су улогом коју
предшколско васпитање и образовање има у развоју личности детета.
У складу са општим циљевима васпитно-образовног процеса постављеним у Основама
програма, изнетим начелима, специфичностима математичког сазнања деце предшколског
узраста, особеностима институционалног живота и учења, постављају се оријентациони
циљеви почетног математичког образовања у дечијем вртићу.

Циљеви као сложене категорије увек укључују потребе, потенцијале, очекивања и

могућности, јер у форми постигнућа, знања, вештина и способности изражавају исход свих
ових елемената. У институционалном учењу почетне математике постављају се општи
циљеви, као оквирне категорије, вредности којима се тежи у подучавању. Међутим, због
немогућности познавања специфичности контекста у коме ће се они остваривати,
непознавање деце и њихових потреба и могућности, њихових циљева, услова у којима се
организује учење, није могуће одредити конкретне, реалистичне циљеве који би њима
одговарали.
Зато је потребно да тако постављене опште циљеве васпитачи не преузимају као споља
наметнуте и коначне, већ да их конкретизују у датом контексту, преводећи на конкретну
децу и реалне ситуације живота и учења (Крњаја 2007:110).
Кључне тачке у стварању мреже циљева (Основе програма 2006:29) у учењу и
подучавању чине начела: личне ангажованости, реалистичности, начело
индивидуализације образовног процеса, животности, начело оријентације ка
комплексности приступа и начело организације учења кроз игру и откриће.

1) Начело активности и личне ангажованости

Деца морају учити кроз активност са материјалима, средином и кроз интеракцију са

другом децом и одраслим особама. Да би сазнавала, потребно је да манипулишу предметима
и појавама, да их доводе у односе, да изазивају логичке последице. Процес сазнавања
неизбежно је повезан са практичном и логичком манипулацијом у току које дете чини и
мноштво грешака, али га тек интеракција са предметима, појавама и људима оспособљава
за креирање сопственог мишљења. То изискује уважавање и подстицање права да
самостално дела, бира, износи своје мишљење и осећања, да доказује, налази и супротставља
аргументе. Такође, за откривање и разумевање физичких и логичко- математичких сазнања
значајна је ангажованост и посвећеност васпитача у стварању провокативне средине која ће
код деце да подстиче истинску ангажованост и посвећеност, трагање за личним значењем,
одговорима на сопствена питања и дилеме; дакле, у стварању средине која ће омогућити
деци да остварују своје идеје.
Ово начело подразумева спремност и способност родитеља и васпитача да се дете
посматра, упозна и разуме, те да му у сваком моменту пружају прилику да се активира у
непосредном окружењу.

5
 2) Начело реалистичности

Разумевање детета и његовог развоја, особености мишљења предшколског детета, као и

специфичност математичког сазнања, с једне стране, разумевање реалних услова у којима се
одвија почетно математичко образовање у вртићу, са друге стране, претпоставке су за
увиђање сопствене улоге васпитача, за изграђивање реалног односа према себи самом, деци,
околностима у којима се овај процес одвија. То значи бити реалан у захтевима и
очекивањима која се постављају деци, али и самом себи.
За реалистично поступање у стварању услова за почетно математичко образовање треба
имати у виду да се до неких сазнања, нпр. логичко-математичких знања, може долазити
само индиректно и да је потребно време да дете само увиди односе и релације које постоје
међу предметима и појавама. Математичке садржаје одрасли и васпитач не могу предати
деци, већ морају створити услове да их деца откривају и самостално изграђују.
Капацитети предшколског детета за изграђивање математике су ограничени развојним
(не)могућностима. Развојно адекватним сматрају се садржаји који су за један корак испред
искуства детета.

3) Начело индивидуализације образовног процеса

Један од принципа програма усмереног на дете је индивидуализација процеса почетног

математичког образовања. Потреба за индивидуализацијом произилази из неопходности да
се поштују многе индивидуалне карактеристике детета. Индивидуализација омогућава
хармоничан развој интелектуалних, емоционалних, креативних, моралних и друтих
компоненти дечије личности. Она узима у обзир да свако дете има другачије карактерне
црте, темперамент, интересовања и другачију структуру интелигенције.
Индивидуализовано почетно математичко образовање значи уважавање нивоа и
особености мишљења појединачне деце, повезивање са претходним искуством и знањима
деце из ове области, стварање атмосфере разумевања развоја индивидуалним темпом. То
значи подржавање решавања проблема и задатака сопственим корацима и на различите
начине. Пред васпитача то поставља захтев прилагођавања садржаја појединој деци и групи
деце, примењивање различитих стилова и начина подучавања, као и коришћења
индивидуалног рада, рада у пару и рада у малој групи. Индивидуализовање процеса
логичко-математичког сазнања подржава сигурност деце у сопствене снаге, деца на тај
начин дуже памте, а повећава се и ефикасност подучавања.
4) Начело животности

Ово начело упућује на уважавање животног искуства детета и отварање установе према
породици и друштвеној средини. Начело животности упућује на смисао дечијег вртића као
места живљења, где дете сусреће и прибавља непосредна различита животна искуства, а не
само место подучавања. Васпитач највише васпитава оним што јесте као личност и оним
што уме да ради.
Васпитачи треба да стварају услове да деца упознају и уче оне садржаје који за њих
имају смисао, тако да логичко-математичка сазнања треба да стичу, првенствено у
свакодневним животним ситуацијама у којима је дете актер, а не посматрач. За то се могу
користити уобичајене ситуације, игре, оброк, шетње, расподеле играчака и материјала. Да би

6
деца увидела смисао математичких садржаја, потребно је да васпитачи указују на њихову
практичну употребљивост у животним ситуацијама и пред децом их користе у природним
ситуацијама у вртићу.

5) Начело оријентације ка комплексности приступа

Сваки програмски садржај може са становишта детета бити потенцијално вредан јер
предшколско дете има мало искуства. Већи смисао за дете имају они садржаји за које дете
показује интересовање, а који се односе на општије циљеве и који су логички повезани у
процесу сазнавања (тематски, у виду пројекта, интердисциплинарно и сл.). Људи су основна
математичка средства и смислили да би олакшали међусобно разумевање и како би их
користили при одређеним активностима, а не само ради математике. Логичко- математичке
садржаје треба посматрати као интегрални део активности детета и као део укупног сазнања,
јер ће их деца на тај начин природније разумети и логички градити своје мреже појмова.
Такав приступ олакшава развој појмова јер коришћење већег броја примера у различитим
ситуацијама води уопштавању појмова, што је суштинска способност за развој
математичког појма.

6) Начело организације учења кроз игру и откриће

Игра је јединствен чин у коме се активирају сви психички домени и потенцијали малог
детета. Из тог разлога она је од посебне важности како за дете тако и за одраслог. Осим што
кроз игру истражује стварност, проверава сопствено искуство, измишља нове обрасце
понашања, варира искуство, дете у игри ангажује, открива и изграђује низ способности
значајних за логичко-математичка сазнања — практично манипулише, класификује радње
и играчке, придружује радње и предмете, одређује количине, пребројава, користи и смишља
симболе, активно је на унутрашњем плану, ствара представе, замишља и богати
имагинативни план. У игри деца имају могућности и слободу да варирају начин, циљ,
садржај игре, да варирају и истражују могућности коришћења материјала и средстава за
одвијање игре, што подржава чар открића, деловања на средину и осећај компетенције и
сигурности у сопствене снаге. Васпитачи и родитељи могу кроз игру код детета да развију и
оплемене стваралачке потенцијале, мишљење, вољу, потенцијал за сазнавањем.

Преиспитивање усклађености постављања циљева и начела омогућује васпитачима да

организују, прате ток и ефекте учења и подучавања и да поузданије пројектују даље циљеве.
Основу стварања такве мреже представља развијање самосталности у учењу као највише
вредности.
Циљеви су полазишта васпитачу у стварању погодних услова за подстицање физичких и
логичко-математичких сазнања деце. Имајући у виду специфичности изграђивања почетних
математичких појмова, као и потребе, потенцијале, очекивања и могућности деце и
васпитача, треба стварати услове у којима ће деца имати могућности да развијају:

7
• опште интелектуалне потенцијале, логичко-математичко мишљење,
• способности генерализације, стварања општих представа, повезивања идеја и
искустава,
• уочавање сличности и разлика, суптилних разлика и карактеристичних особина,
• уочавање аналогија: описивање сличности путем слика и метафора,
• уочавање узрока и последица — почетак разумевања,
• способност разврставања — свест о постојању особина које су сличне или
различите, од конкретних до апстрактних особина,
• способност уочавања узорака, сазнавање константних низова,
• разумевање просторних односа — савладавања простора, кретања, разумевања односа
између предмета и догађаја, планирања радњи,
• свест о временској оријентацији — способност разумевања редоследа и употребе
појмова у прошлости и будућности да би се организовало искуство,
• симболичко представљање квантитативних својстава и односа из околине,
• способности уочавања и решавање проблема који почивају на квантитативним
односима; упознавање, схватање и освешћивање функције и природе специфичних
математичких средстава и законитости; изграђивање и примена неких почетних
математичких поступака у животним ситуацијама,
• интелектуалну самосталност, иницијативу, самопоуздање, радозналост за
квантитативне односе у околини и размењивање мишљења са другом децом и
одраслима.

Циљеви овог наставног премета произилазе, такође, из значаја математичких

садржаја у интелектуалном развоју детета, а усаглашени су са основим циљевима
васпитања и образовања на вишим школама за образовање васпитача, као и са
општим циљевима и задацима предшкоског образовања и васпитања деце. То су:
- да студентима омогући проучавање теорије и праксе методике развијања почетних
математичких појмова, кроз различите врсте комуникације
- да студенти овладају системом поступака за ефикасно и професионално превођење
дечијег непосредног искуства по квантитативним, квалитативним и просторно-
временским својствима и односима и реалном свету у математичке појмове, као и
поступцима евалуације величине и односа

Да би остварила ове циљеве, матодика развијања математичкох појмова као

наставни
предмет има своје задатке:
- да студнети упознају процес формирања математичких појмова и методски га
прилагоде деци предшколског узраста
- да студенти упознају основне задатке, програмске садржаје и специфичности рада
у овој васпитно-образовној области
- да се студенти теоријски и практично оспособе за реализацију програмских
садржаја васпитно-образовне области развијања математичких појмова код деце
предшолског узраста
- да се студенти оспособе за проналажење најпогоднијих метода развијања

8
 математичких појмова и подстицања активности и радозналости деце
- да се студенти оспособе за планирање и праћење резултата рада, праћење
напредовања деце, као и за истаживачки рад.

3. УЛОГА И ЗНАЧАЈ ПОЧЕТНОГ МАТЕМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

Са све већим значајем предшколског васпитања, почеле су се развијати посебне

методике васпитно-образовног рада у предшколским установама као: методика развоја
говора, методика упознавање околине, методика физичког васпитања, методика музичког
васпитања, методика ликовног васпитања.

Међутим, веома је важно напоменути и чињеницу која се односи на значај математике и

математичког образовања у савременом друштву. Оно доприноси и развоју важних особина
личности. Предшколско дете не може до краја да изгради ни један математички појам, али
развој појма на интуитивном нивоу представља основу за изграђивање математичких
појмова. Дете овог узраста кроз опажање, памћење, скупљање и прерадом непосредног
искуства, ствара на мисаоном плану опште представе које воде развоју математичког појма.

Математика за предшколско дете не може бити учење дефиниција, формула и механичких

поступака већ развијање унутрашњих процеса. Зато треба стварати услове да деца у
свакодневним животним ситуацијама, слободним играма, планираним активностима,
истраживачко-сазнајним и стваралачко-изражајним, уметничким, говорним, спортско-
рекреативним, друштвеним приликама, могу да:

- посматрају, испробавају и експериментишу, манипулишу, уче кроз сопствено откриће;

- опажају, препознају, разликују и откривају физичка својства предмета која их окружују:
облик, боју, величину ...

- прикупљају информације и податке, стварају претпоставке и самостално закључују и

обављају операције са разноврсним конкретним предметима, користећи се својствима и
односима међу предметима и појавама;

- изграђују логичко-математичка сазнања: уређују и стављају у различите односе

-ређају, стварају поретке, обрасце, придружују, сортирају, групишу и категоришу ствари,
откривају начине утврђивања колико чега има;

- размењују са другима и презентују своје идеје и закључке; вербализују и образлажу своје

акције и начине долажења до решења; постављају другима задатке ...

- представљају на различите начине, комбинују, варирају, мењају распоред, стварају нове

моделе и шеме, повезују симболе и значење користећи различите начине представљања
(симболе, моделе, линије, тачке, слике, цифре, покрете знаке);

- развијају сопствене способности, уочавају сличности и разлике, анализирају, стварају

претпоставке, уочавају логичке последице, издвајају битно од небитног, уопштавају,

9
замишљају, симболизују, планирају, полазе од ''мисли ка акцији'', разумеју и користе
почетне математичке операције придруживања, класификовања, ређања и серијални низ,
бројања, процењивања;

- повећавају осећање компетенције кроз постепено откривање својих могућности и

ограничења својих чула; изграђују интелектуалнну самосталност ослобађањем од сопственог
егоцентризма (стављајући се у позицију другог) делују на средину и развијају осећај да су
способни да решавају проблеме и задатке;

- примењују и користе различита дидактичка средства у решавању проблема у

свакодневним ситуацијама и активностима у вртићу; уочавају и формулишу проблеме;
праве логичку анализу ситуација; откривају и изграђују сопствене начине решавања
проблема, примењују почетну математичку логику у њиховом решавању и образлажу своје
поступке;

- имају прилике да виде друге одрасле особе и децу како користе своје искуство из
математичке логике

Појам и предмет методике развоја почетних математичких појмова могуће је потпуније

схватити тек кад се сагледа сва проблематика васпитно-образовног рада у овој области.
Методика развоја почетних математичких појмова у предшколским установама изучава
образовање васпитача, за рад у прешколским установама. Она проучава математичке
појмове, природу и значај ове васпитно-образовне области, принципе и организацију рада,
методе и средства која се користе у раду, организационе облике рада, планирање и
вредновање резултата рада. При формирању својих ставова методика развоја почетних
математичких појмова ослања се на научне резултате математике, педагогије и психологије.
Математичко образовање, као што је напред експлицирано, је најактуелнија потреба и
императив савременог тренутка и један од најважнијих задатака сваког савременог
васпитања. Имајући то у виду постављају се два питања и то:

а) У чему је значај предшколског васпитања и образовања на плану развијања почетних

математичких појмова?

б) Какве су, с тим у вези, могућности предшколског васпитања и образовања на плану

развијања почетних математичких појмова?

Наредно разматрање представља покушај да се дају релевантни и научно утемељени

одговори на напред постављена питања.

Значај предшколског васпитања на плану развијања почетних математнчкнх појмова

кореспондира са местом и функцијом образовања предшколске деце у савременом друштву и
у савременом систему васпитања код нас. Наиме, у последњих неколико деценија повећао се
значај образовања предшколске деце, а у том контексту одговарајућа пажња се посевећује
почетном математичком образовању, тј. развијању елементарних математичких појмова.
Овакав третман предшколског и почетног математичког образовања, осим значаја
математике и математичког образовања, условљен је научно технолошком револуцијом и
савременим сазнањима науке која проучава развој, васпитање и образовање деце, а посебно
достигнућа психологије и педагогије.

1
0
Како су математички појмови један од најважнијих симболичких
система то се намеће закључак да предшколско васпитање у контексту своје примарне
(образовне) функције има, између осталог, посебан значај и улогу на плану развијања
симболичке функције код деце.
Наиме, један од најважнијих и педагошки најреспектабилнијих закључака је, између
осталих, и тај да је за развој неке функције најважније остваривање организованог,
планског и стручног утицаја у оном периоду када је ова у почетној фази свога развоја.
У тесној вези са овим је и став да је свака етапа развоја детета уствари нарочита
организација свих његових могућности и да су у њој (датој етапи развоја) латентно
присутне клице будуће развојне фазе.

Виготски истиче да приликом оцењивања развијености треба "узети у обзир не само

уобличене функције него и оне које се развијају, не само актуелан ниво, него и зону
напредног развитка."I
4. ЗАКЉУЧАК

Предшколски узраст је период који карактерише огроман потенцијал човековог

духовног, умног, социо-емоционалног и телесног развоја. Хоће ли се тај потенцијал,
природом и рођењем дат, развити у људски квалитет увелико зависи од активности и услова
одрастања сваког од нас. У овом узрасту треба код деце подстицати развој менталних
представа о математичким појмовима како би деца достигла потребну спремност и мисаону
готовост за школу. Деца у овом узрасту најлакше формирају представе о почетним
математичким појмовима.
Учење основних појмова математике у предшколском узрасту треба да буде у оквирима у
којима ће учење да представља интерактивну игру и забавну активност која деци помаже да
јасно уоче елементарне математичке појмове.
Можемо закључити да развој почетних математичких појмова у предшколским установама
захтева висок ступањ професионалне оспособљености васпитача у подручју предшколске
педагогије, развојне психологије, познавања природе појединих математичких појмова и
многих других дисциплина које су тангентне с питањима васпитања и образовања мале деце.
Васпитачи морају континуирано јачати своје стручне компетенције како би се осећали
аутономни у раду у којем ће свесно постављати приоритете у односу на оно што желе
постићи с децом и чему теже, у овом случају у подручју развоја почетних математичких
појмова, али и у свим другим подручјима развоја.

I Виготски (у књизи "Мишљење и говор"'. Нолит. Београд, стр.260) истиче да у развоју виших менталних функција значајну улогу
игра чисто социјална природа раз витка... који настаје услед културног развитка детета, који је извор сарадње образовање".

1
1
5. ЛИТЕРАТУРА

- Добрић, Н. (1985): Развијање почетних математичких појмова у предшколским

установама,Београд, ИШРО Привремено финансијски водич

- Правилник о општим основама предшколског програма, Београд, Министарство

просвете науке и технолошког развоја

- Р.С. Прентовић, Р. и др. (2004): Методика развоја почетних математичких појмова,

Београд, Дидакта

- Ћебић, М. (2010): Почетно математичко образовање предшколске деце, Београд,

- В. Ибро, З. Гајтановић Књига 8, 2014. година 188 стр.

- Мр Гроздана Шимић: Методика развијања математичких појмова, Уџбеник за

студенте виших школа за образовање васпитача, 1998.