Professional Documents
Culture Documents
Семинарски
Семинарски
Филозофски факултет
Семинарски рад
Професор Студент
Ема у себи носи одређено узбуђење које се ширило кроз тадашње друштво.
Том узбуђењу претходило је време строго устројене дуалности и
тоталитаризма цркве и монархије. Све оно шта је деловало ван ограничења
те две, духовно и културно, најважније институције, сматрало се
погрешним, прећутно забрањеним. На тлу се стајало чврсто, рационално,
морално устројено. Сваки појединац, обичан грађанин, добијао је своје
заслужено место и крајње ограничене видике. Међутим, Француска
револуција (1789) и индустријализам избрисали су јасно дефинисане
границе и срушили одређена хијерархијска устројства. Књиге су масовно
штампане и доступне свакоме. Све оно што се у њима налазило, свака
чежња, дртхај душе, постало је доступно сваком човеку. Демократија,
сачињена управо од тих појединаца, постала је опасно оружје у њиховим
рукама.
Кроз читаву драму, Нора је суочена са ликовима који су део реалног света
који је терају да преиспита стање у коме се нашла због свог позајмљивања
новца за Торвалдово лечење. Породични пријатељ, доктор Ранк, са собом
носи одређену дозу слутње, дезинтеграције. Он говори како се његов
организам распада, што индицира да се управо распадање врши и на много
већем плану. Читав Норин брак, живот у породици, распада се кроз више
паралела. Њен муж није толико морално освешћен колико заправо она
мисли. Када Крогстад затражи од њега посао у банци, он одбија да му га
да, не због тога што он као човек сматра да је Крогстадов злочин
погрешан, већ зато што у јавности Торвалд не жели да се доводи у везу са
таквим људима. Његов себичлук доводи Нору до рушења илузија о
моралној неопгрешивости сопственог мужа. Судбински детерминисана
животом свог оца, она сама делује насупрот исправном. Ибзен успева да
слутњу спроведе кроз читаву драму као позаднски мотив, тиме додајући
одређену дозу мистицизма који ће тек у његовим каснијим делима да
сазре.
Нора успева да одоли задацима и недаћама које пред њу баца живот иако
се понаша инфантилно. Да ли она, успевајући да на моменте избави себе и
своју породицу, избегава и судбинску предодређеност оца као и стриктна
морална начела која јој диктира муж? На моменте се Нора представља као
синтеза две контрасне црте личности: урођене мудрости и инфантилности.
Управо та инфантилност је доводи до резигнације, дуговања. Своју савест
која је полако гризе покушава да, попут жеђи, угаси костимима,
предметима, украсима, слаткишима... Свим оним стварима које наизглед
показују гостима и другим укућанима да је све уреду и да се у кући не
одвија никаква тиха трагедија, труљење попут оног у организму доктора
Ранка. Њено напуштање мужа и породичног дома заиста је, на много
планова револуционарно, али Ибзен чини да она то ради без икакве свести
о тежини њеног поступка. Она жели своју улогу, свој идентитет. Насупрот
Еми Бовари, сматра да је судбина нешто у односу на шта појединац може
да делује ако је преузме у сопствене руке.
3.1 Крогстад
,,Кад сам вас изгубио, било ми је као да сам изгубио чврсто тло под
ногама. Погледајте ме: сад сам бродоломац.“