August StrindAberg

Otac
LICA:

KAPETAN
Tragedija u tri čina
LAURA, njegova žena

BERTA, njihova kći.

Naslov originala
DOKTOR ESTERMARK
Faderen
PASTOR
Preveo: Tomislav Tanhofer
MARGARET, dadilja

NEJD, vojnik

HENRI, kapetanov posilni

Radnja se dešava na kapetanovom imanju u blizini Štokholma.

41

PRVI ČIN
Soba u kapetanovom stanu, bez promene za vreme čitavog komada.
Tapecirana vrata u pozadini desno. U sredini sobe veliki, okrugao sto sa
novinama i jednim albumom. Desno kožna sofa i sto sa dve stolice.
Levo pisaći sto sa starinskim časovnikom. Na zidovima oružje: paske,
revolveri i lovačke torbe. Levo od ulaza čiviluk sa delovima uniforme.
Na stolovima zvonca. Na velikom stolu gori lampa.
PRVA SLIKA
(Kapetan i pastor na kožnoj sofi. Kapetan u uniformi dežurnog oficira i
čizmama s mamuzama. Pastor u crnom sa belom vratnom maramom,
bez kolira; puši lulu.)
KAPETAN (zvoni)
HENRI (ulazi) Zapovedate, gospodine kapetane?
KAPETAN Je li Nejd napolju?
HENE Nejd čeka u kuhinji naređenja gospodina kapetana.
KAPETAN I opet je u kuhinji! Smesta neka dođe ovamo.
HENRI Razumem, gospodine kapetane. (odlazi)
PASTOR Šta se opet dogodilo?
KAPETAN Ah, taj se klipan opet spanđao sa služavkom. Prokleti
momak!
PASTOR Govoriš o Nejdu? Pa tako je s njim bilo i prošle godine kada je
on...
KAPETAN Da, sećaš li se još? Pa, hoćeš li da budeš tako dobar i da mu
kažeš nekoliko ljubaznih reči, možda će to više koristiti. Psovke i batine
do sada nisu pomogle.
PASTOR Želiš, dakle, da mu održim pridiku? Veruješ da reč božja ima
dejstva na konjanika?
KAPETAN (ustaje) Na mene ne, šurače, to znaš i sam.
PASTOR Na žalost, znam!
KAPETAN Ali na njega... Pokušaj bar!
41
DRUGA SLIKA
Pređašnji. Ulazi Nejd.
KAPETAN Šta si to opet urado, Nejde?
NEJD Oprostite, gospodine kapetane, to ne mogu da kažem pred
gospodinom pastorom.
PASTOR Ništa se ti ne ustručavaj, sine.
KAPETAN Priznaj, jer znaš šta te čeka!
NEJD Da, vidite, ovako je bilo: bili smo kod Gabrijela na igranci, i onda
reče Ludvig...
KAPETAN Šta petljaš Ludviga? Govori istinu.
NEJD Da, i onda reče Ema da pođemo u pojatu.
KAPETAN Tako, Ema je, dakle, tebe zavela?
NEJD Da, bilo je upravo tako, gospodine kapetane. I moram da
primetim: kad devojka neće, onda ništa ne bude!
KAPETAN Kratko i jasno! Jesi li ti otac deteta ili nisi?
NEJD Kako to može da se zna?
KAPETAN Kako? Ne možeš to da znaš?
NEJD Ne, vidite, to se nikad ne zna, gospodine kapetane.
KAPETAN Zar nisi bio ti sam s njom?
NEJD Onda da, ali zato ipak ne mogu da znam da sam zaista bio jedini.
KAPETAN Nameravaš da baciš krivicu na Ludviga?
NEJD Nikad se ne zna koga treba kriviti.
KAPETAN. Ali Emi si rekao da ćeš se njome oženiti.
NEJD Da, to se tako kaže...
KAPETAN (pastoru) Strašno!
PASTOR Stara priča! Čuj, Nejde, ovakav momak kao ti valjda ipak mora
da zna da li je on otac.
NEJD Da, prirodno, sa Emom sam nešto imao, ali gospodin pastor ipak
zna da to ne mora da ima posledica.
PASTOR Slušaj, mladiću, ne budi besraman. Nećeš valjda da napustiš
devojku sa detetom. Niko te ne može naterati da je uzmeš za ženu, ali
moraš da se staraš o detetu. To moraš.
NEJD Da, ali i Ludvig mora da priloži nešto.
KAPETAN Onda ćemo stvar predati sudu. Ja ne mogu da je rešim, a i ne
interesuje me! Dakle, marš!
PASTOR Nejde! Još jednu reč! Hm! Ne misliš li da je nečasno ovako
ostaviti na cedilu devojku s detetom? Zar nije? A? Ne smatraš li da je
takav postupak... Hm!Hm!...
NEJD E, vidite, kad bih znao da sam ja otac deteta, ali vidite, to se nikad
ne zna, gospodine pastore. A dirindžiti celog života za tuđe dete, nije
prijatno. To će priznati i gospodin pastor i gospodin kapetan!
KAPETAN Napolje!
41
NEJD Razumem, gospodine kapetane! (ode) TREĆA SLIKA

KAPETAN (dovikuje) I da mi nisi ušao u kuhinju, mangupe! Kapetan i pastor

KAPETAN No, zašto ga nisi čestito izgrdio?

PASTOR Kako? Zar mu nisam očitao?

KAPETAN Ah, sedeo si i mumlao u bradu.

PASTOR Da pravo kažem, ne znam ni šta bih mogao da reknem. Šteta je

za devojku, svakako. A šteta je i za momka, svakako! Zamisli ako zasta
nije on otac! Devojka može da ode na četiri meseca kao dadilja u dom
za nahočad i onda je dete, po pravilima te ustanove, zbrinuto za sva
vremena, ali momak ne može da bude dadilja. Devojka će posle toga
dobiti dobro nameštenje u nekoj boljoj kući, a momku može da bude
uništena budućnost ako ga oteraju iz puka.

KAPETAN Da, duše mi, voleo bih da sam ja sudija pa da presudim ovu
stvar. Zacelo, momak nije tako nevin, ali to se ne može znati. Naprotiv
jedno može da se zna a to je: kriva je devojka - ako tu uopšte ima kakve
krivice.

PASTOR Da, da! Ja ne osuđujem nikoga! Ali o čemu smo ono govorili
pre ove afere! O Berti i o krizmanju, zar ne?

KAPETAN Da, ali ne toliko o krizmamju koliko o njenom vaspitanju

uopšte. Ova kuća je puna žena i sve one hoće da vaspitavaju moje dete.
Tašta hoće da je nauči spiritizmu; Laura hoće da bude umetnica,
guvernanta da je vaspita kao metodisitikinju, stara Margareta kao
baptistikinju, a sluškinje pokušavaju da je pridobiju za Vojsku spasa.
Naravno, nedopustivo je na ovakav način krpati ljudsku dušu, pogotovu
kad ja, koji na prvom mestu imam pravo da vaspitam njen karakter, u

41
svim svojim nastojanjima stalno nalazim na otpor. Zato moram da je
udaljim sa ovog dobra.
PASTOR Imaš isuviše žena koje gospodare u tvojoj kući.
KAPETAN Da, upravo mi se to ne dopada. To je kao da se šetaš u
kavezu punom tigrova; i da im pred gubicama ne držim usijano gvožđe,
sigurno bi me u prvom pogodnom trenutku rastrgle.
PASTOR (smeje se)
KAPETAN Da, ti se smeješ, ugursuze. Nije bio dosta što sam se oženio
tvojom sestrom, već si mi natovaro na vrat još i svoju staru maćehu.
PASTOR Ko će još da drži maćehu u svojoj kući!
KAPETAN Dabome, misliš da je prijatnije držati maćehu u tuđoj kući.
PASTOR Da, da, svako dobije svoje na ovom svetu.
KAPETAN Ali ja sam sigurno dobio previše. Imam još i svoju staru
dadilju, koja se ophodi sa mnom kao da sam još u pelenama. Naravno,
to je lepo od nje, ali joj nije mesto ove.
PASTOR Moraš taj ženski svet bolje da zauzdavaš, šurače: suviše im
puštaš na volju.
KAPETAN Slušaj, dragi moj, možeš li mi objasniti kako je mogućno
zauzdati žene?
PASTOR Laura je moja rođena sestra, ali, strogo uzevši ona je zacelo bia
veoma nedruštvena.
KAPETAN I Laura, naravno, ima mana, ali ona i nije tako opasna.
PASTOR O, govori slobodno, poznajem je ja.
KAPETAN Ona je dobila romantično vaspitanje i teško se snalazi, ali ona
je ipak moja žena...
PASTOR I zato što je tvoja žena ona je najbolja. Ne, šurače, ona te je
sigurno najjače prikleštila.
KAPETAN U svakom slučaju, sada kao da je cela kuća poludela. Laura
neće da pusti Bertu, a ja ne mogu da podnesem da ona ostane u ovoj
ludnici.
PASTOR Tako, Laura neće; e, onda, da znaš, bojim se i najgoreg. Još dok
je bila dete znala je ponekad da se opruži kao da je mrtva sve dok joj se
ne ispuni volja. A kad bi dobila ono što je želela, odrekla bi se toga, ako
bi to bio neki predmet, i izjavljivala da joj nije bilo stalo do njega, nego
samo da ispuni svoju volju.
KAPETAN Dakle, već je onda bila takva! Hm! Ponekad je zbilja tako
tvrdoglava da se uplašim za nju i pomislim da je bolesna.
PASTOR Ali šta zapravo nameravaš s Bertom da Laura o tome ima
sasvim različito mišljenje? Zar ne biste mogli da se složite?
KAPETAN Ne treba da poveruješ u to da želim od nje da učinim neko
čudo od deteta ili neku kopiju samog sebe. Ali neću da budem
podvodač svoje kćeri i da je vaspitavam isključivo za brak; jer ako,
uprkos svemu, ostane neudata, doživeće onda teške dane. A, s druge
strane, neću da je teram u neko muško zvanje koje traži dugo
školovanje i gde je zanemareno sve ono što bi trebalo da zna ako se
ipak uda.
PASTOR Pa šta hoćeš onda?
41
KAPETAN Hoću da bude učiteljica. Ako se ne uda, osigurana je i neće joj
biti teže nego onim siromašnim učiteljima koji svoje prihode moraju da
dele sa svojom porodicom. A uda li se, može svoje znanje da primeni na
vaspitanje sopstvene dece. Jesam li u pravu?
PASTOR U pravu si, dabome. Ali zar ona nije pokazala toliko dara za
slikanje da bi bilo nasilje gušiti ga?
KAPETAN Ne! Pokazao sam njene radove jednom poznatom slikaru i on
mi je rekao da u njima ima samo ono što se nauči u školi. Ali, prošlog
leta došao je u kuću neki mladi laf; koji se, naravno, bolje razume u te
stvari, i veli da ona ima kolosalni talenat; time se stvar okrenula u
Laurinu korist.
PASTOR Zaljubio se u devojku?
KAPETAN Smatram da je tako.
PASTOR Onda neka ti se bog smiluje, sine, jer nema ti spasa. To je
teško, a Laura, naravno, ima ovde pristalica.
KAPETAN To se podrazumeva. Cela je kuća već u plamenu i, među
nama budi rečeno, nije mnogo otmena borba koju ona vodi.
PASTOR Misliš da ja to nisam iskusio?
KAPETAN I ti?
PASTOR I ja.
KAPETAN Ali najgore je to što imam osećanje da se tamo o Bertinoj
sudbini odlučuje iz zlobnih motiva. Razbacuju se rečima kao: neka muž
uvidi da i žena može da sprovede svoju zamisao. Ovde su muž i žena
preko celog dana u neprekidnom sukobu. (Pauza)
PASTOR (uzima šešir i sprema se da pođe)
KAPETAN Hoćeš da ideš? Ostani na večeri. Ne mogu ti nešto naročito
ponuditi, ali ostani znaš da očekujem novog doktora. Jesi li ga video?
PASTOR Video sam ga uz put kad se prevezao. Izgleda pristojno, uliva
poverenje.
KAPETAN Tako, to bi bilo dobro. Šta misliš, da li bih mogao da nađem
saveznika u njemu?
PASTOR Ko zna?! Zavisi od toga koliko je imao posla sa ženama.
KAPETAN Da. Dakle, ne želiš da ostaneš?
PASTOR Ne, hvala dragi moj, obećao sam da ću za večeru biti kod kuće,
a moja se stara uznemiri kad nisam tačan.
KAPETAN Uznemiri? Hoćeš da kažeš da se razljuti. E, kako hoćeš. Da ti
pomognem da obučeš bundu.
PASTOR (skidajući bundu sa čiviluka i oblačeći je) Večeras je sigurno
vrlo hladno. Hvala. Trebalo bi da pripaziš na svoje zdravlje, Adolfe,
izgledaš tako nervozan.
KAPETAN Izgledam nervozan?
PASTOR Da, sigurno nisi sasvim zdrav.
KAPETAN Je li te Laura navela na tu misao? Već dvadeset godina
postupa sa mnom kao s kandidatom smrti.
41
PASTOR Laura? Ne, ali ti me zabrinjuješ. Čuvaj se. To je moj savet. Ajde, ČETVRTA SLIKA
stari prijatelju! A zar nisi hteo da govoriš sa mnom o krizmanju?
Kapetan, kasnije Laura
KAPETAN Ne! Uveravam te da će ta stvar teći svojim normalnim tokom,
KAPETAN (Otvara sekreter i seda da računa): Trideset četiri, trideset
na račun oficijelne savesti, jer ja nisam ni fanatik istine ni mučenik.
Nekad bilo! Zbogom! Pozdravi kod kuće! devet, i četrdeset tri četrdeset sedam, četrdeset osam, pedeset šest.

LAURA (ulazi kroz vrata na levoj strani) Da li bi bio tako dobar...

PASTOR Zbogom, dragi moj. Pozdravi Lauru! (odlazi)
KAPETAN Odmah! Šezdeset šest, sedamdeset jedan, osamdeset četiri,
osamdeset devet, devedeset dva, sto. Šta je?

LAURA (pristupajući s desne strane) Smetam li, možda…?

KAPETAN Ne! Zacelo želiš novac za domaćinstvo? Zar ne?

LAURA Da, novac za domaćinsitvo.

KAPETAN (pokazuje na sto u sredini) Ostavi račune tamo. Pregledaću

ih.

LAURA Račune?

KAPETAN Da!

LAURA Treba sad i račune da polažem?

KAPETAN Naravno. Finansijski položaj naše kuće je nesiguran i u slučaju

stečaja potrebni su računi, inače bih mogao biti kažnjen kao lakomisleni
dužnik.

LAURA Ako je stanje našeg domaćinstva rđavo, nisam ja kriva.

KAPETAN Baš je to ono što pomoću računa treba ustanoviti.

41
LAURA Nisam ja kriva ako zakupnik ne plaća.
KAPETAN A ko je zakupnika najtoplije pireporučo? Ti! Zašto si
preporučila jednu takvu... recimo... bitangu?
LAURA A zašto si ti primio takvu bitangu?
KAPETAN Jer nisam mogao mirno da jedem, ni mirno da spavam, ni
mirno da radim, sve dok ga niste ovamo dovukle. Ti si ga htela, jer je
tvoj brat hteo da ga se oslobodi. Tašta ga je htela, jer ga ja nisam hteo.
Guvernanta ga je htela, jer je pobožan, a stara Margaret, jer je
poznavala njegovu baku još od detinjstva. Zato je bio angažovan; a da
ga nisam primio, sedeo bih u ludnici ili ležao u porodičnoj grobnici. Ali,
evo ti novac za domaćinstvo i tvoj džeparac. Račune možeš da mi
predaš docnije.
LAURA (se pokloni) Hvala! Vodiš li ti računa i o onome što sam trošiš
izvan kuće?
KAPETAN To se tebe ne tiče.
LAURA Ne, zacelo, kao što me se ne tiče ni vaspitanje moga deteta.
Jesu li gospoda posle večerašnjeg savetovanja donela neku odluku?
KAPETAN Ja sam svoju odluku stvoro već ranije i saopštio sam je
jedinom prijatelju koga ja i porodica imamo. Berta će u grad, u panson,
a putuje kroz četrnaest dana.
LAURA A kod koga u panson, ako smem da pitam?
KAPETAN Kod beležnika Sevbarga.
LAURA Kod tog slobodnog mislioca?
KAPETAN Po zakonu deca treba da se vaspitavaju u duhu očevih
nazora.
LAURA A mati nema ništa da kaže po tom pitanju?
KAPETAN Ništa! Ona je legalno prodala svoja prava i ustupila ih mužu
da izdržava nju i njenu decu.
LAURA Ona, dakle, nema nikakva prava na svoju decu?
KAPETAN Ne, nikakva! Kad si prodao neko robu, ne možeš je ponovo
dobiti ako zadržiš novac u džepu.
LAURA Ali ako otac i mati zajednički odluče...
KAPETAN Kako bi se to moglo postići! Ja hoću da živi u gradu, ti hoćeš
da ostane kod kuće. Aritmetička bi sredina bila da ostane na železničkoj
stanici između grada i roditeljske kuće. To je čvor koji se ne može
razvezati. Vidiš, vajda!
LAURA Onda ga treba preseći! Šta je Nejd tražio ovde?
KAPETAN To je moja službena tajna!
LAURA Koju zna cela kuhinja.
KAPETAN Dobro, onda znaš i ti.
LAURA I ja je znam!
KAPETAN Bez sumnje imaš i gotovu presudu?
LAURA Piše u zakonu!
KAPETAN U zakonu ne piše ko je otac deteta.
41
LAURA Ne, ali to se obično zna.
KAPETAN Pametni ljudi tvrde da se to nikad ne može znati.
LAURA Čudno! Ne može se znati ko je otac deteta?
KAPETAN Tvrde: ne!
LAURA Čudno! Kako onda otac može da ima tolika prava na ženinu
decu?
KAPETAN Ima ih samo u slučaju kad preuzme obaveze ili kad mu
nametnu obaveze. A u braku nema sumnje u očinstvo.
LAURA Nema sumnje?
KAPETAN Ne, nadam se.
LAURA No, a ako je žena bila neverna?
KAPETAN Takav slučaj ovde ne postoji. Imaš li još nešto da pitaš?
LAURA Ne!
KAPETAN Onda idem gore u svoju sobu, a ti budi tako dobra pa mi javi
kad dođe doktor (zatvara sekreter i ustaje).
LAURA Biće kako želiš.
KAPETAN (ide prema tapeciranim vratima na desnoj strani.) Čim dođe,
jer ne bih hteo da budem neučtiv prema njemu. Razumeš! (Odlazi)
LAURA Razumem!
PETA SLIKA
LAURA (posmatra novac koji drži u ruci)
GLAS TAŠTIN (spolja) Laura!
LAURA Molim, mama!
GLAS TAŠTIN Je li gotov moj čaj?
LAURA (na vratima susedne sobe) Odmah!
HENRI (otvara srednja vrata i prijavljuje) Doktor Estermark!
DOKTOR (ulazeći) Milostiva gospođo!
LAURA (prilazi i pruža mu ruku) Dobro došli, gospodine doktore! Od
srca, dobro došli k nama! Moj muž je izišao, ali će se odmah vratiti!
DOKTOR Oprostite što dolazim tako kasno, ali dosad sam obilazio
bolesnike!
LAURA (pokazuje na stalicu kraj stola, desno) Budite tako dobri i
sednite, molim vas! (Ona seda na sofu)
DOKTOR Hvala, milostiva gospođo! (Seda na pokazano mesto.)
LAURA Da, sad u ovom kraju ima mnogo bolesti, ali se nadam da ćete
se ipak dobro osećati, a za nas koji živimo usamljeni na selu vrlo je
važno da nađemo lekara koji se interesuje za svoje pacijente; a o vama
sam, gospodine doktore, čula mnogo dobrog i nadam se da ćemo živeti
u najvećoj slozi.
41
DOKTOR Vrlo ste ljubazni milostiva gospođo, ali se nadam da vam neće DOKTOR Šta kažete?! Čitao sam s divljenjem odlične rasprave iz oblasti
biti tako često potrebne moje posete. Vaša je porodica uglavnom mineralogije koje je pisao gospodin kapetan i uvek sam u njima nalazio
zdrava i.. . jasan i snažan um.

LAURA Da, hvala bogu nismo imali akutnih bolesti, ali opet nije sve LAURA Zaista? Radovalo bi me da smo se mi, svi njegovi srodnici,
onako kako bi valjalo. prevarili?

DOKTOR Ne? DOKTOR Ali mogućno je da je njegov duševni život poremećen na

drugim područjima. Molim vas, pričajte!
LAURA Na žalost, nije onako dobro kako bismo želeli.
LAURA To je baš ono što nas plaši. Vidite, on katkad ima najbizarnije
DOKTOR O! Plašite me! ideje, koje bi kao naučnik i mogao da ima, kad ne bi bile štetne za
LAURA Ima u ponekoj porodici odnosa koji se moraju skrivati pred opstanak cele porodice. Ima na primer, maniju da svašta kupuje.
svetom radi časti i savesti... DOKTOR To je sumnjivo; ali, šta on to kupuje?
DOKTOR Osim pred lekarom. LAURA Čitave sanduke knjiga koje nikada ne čita.
LAURA Zato osećam bolnu dužnost da vam već u ovom prvom susretu DOKTOR No, ako naučnilk kupuje knjige, nije baš tako opasno.
otkrijem celu istinu.
LAURA Ne verujete ovo što vam kažem?
DOKTOR Ne bismo li ovaj razgovor odgodili dok ne budem imao čast da
se upoznam s gospodinom kapetanom? DOKTOR Da, milostiva gospođo, uveren sam da vi verujete to što mi
govorite.
LAURA Ne, morate da me saslušate pre nego što njega vidite.
LAURA Ali zar čovek može da vidi u mikroskopu šta se zbiva na nekoj
DOKTOR On je, dakle, u pitanju? drugoj planeti?
LAURA On, moj jadni, ljubljeni muž. DOKTOR Zar on kaže da može?
DOKTOR Zabrinjavate me, milostiva gospođo, i verujte mi da saosećam LAURA Da, on to kaže.
s vama u vašoj nesreći.
DOKTOR U mikroskopu?
LAURA (vadi maramicu) Moj muž je duševno bolestan. Sad znate sve i
sad možete sami da sudite. LAURA U mikroskopu, da!

41
DOKTOR To je sumnjivo, ako je tako. DOKTOR Tako je! Jer bolesnik može svašta da uobrazi, baš zato što je
prijemčiv za sve.
LAURA Ako je tako! Vi mi ne verujete, gospodine doktore, a ja sedim tu
i poveravam vam porodičnu tajnu... LAURA Da! Shvatam! Da! - Da! (Zvoni u pređsotolju. Ona ustaje; doktor
takođe.) Oprostite, moja mati ima nešto da mi kaže. Trenutak samo...
DOKTOR Vidite, milostiva gospođo, vi mi laskate svojim poverenjem, ali Ah, evo i Adolfa. (Odlazi levo)
ja kao lekar moram da ispitam i proverim pre nego što sudim. Da li je
gospodin kapetan ponekad pokazivao simptome ćudljivosti i
nepostojanosti volje?

LAURA Da li je pokazivao! Dvadeset godina smo u braku i još

nijedanput nije doneo neku odluku, a da je nije posle menjao.

DOKTOR Je li svojeglav?

LAURA Uvek hoće da nametne svoju volju; a kad uspe, onda se odriče i
moli me da ja odlučim!

DOKTOR To je sumnjivo i traži da se tačno ispita. Znate, milostiva

gospođo, volja je kičma duše i ako se ona povredi, duša propada.

LAURA Bog mi je svedok da sam u svim ovim godinama iskušenja

nastojala da udovoljim njegovim željama. O, kad biste znali kakav sam
život proživela pored njega, kad biste samo znali!

DOKTOR Milostiva gospođo, vaša me nesreća duboko potresa i

obećavam da ću pokušati da učinim sve što se može. Žalim vas od srca i
molim vas da mi neograničeno verujete. Ali posle onoga što sam čuo,
molio bih vas za jedno. Izbegavajte da kod bolesnika budite misli koje
imaju snažan utisak jer se one u omekšalom mozgu brzo razvijaju i lako
postaju monomanije ili fiksne ideje. Vi me razumete?

LAURA Dakle, treba izbegavati da se budi njegovo nepoverenje?

41
ŠESTA SLIKA
Doktor, Kapetan (ulazi na tapecirana vrata)
KAPETAN A, vi ste već ovde, gospodine doktore! Dobro nam došii!
DOKTOR Gospodine kapetane, vanredno mi je prijatno da se upoznam
s tako čuvenim naučnikom.
KAPETAN O, molim! Služba mi ne dopušta temeljitija ispitivanja, ali
verujem ipak da sam na tragu jednom otkriću.
DOKTOR Tako!
KAPETAN Vidite, izvršio sam spektralnu analizu meteorskog kamenja i
našao ugljena, tragove organskog života. Šta kažete na to?
DOKTOR Možete li to da vidite u mikroskopu?
KAPETAN Ne, dođavola, u spektroskopu.
DOKTOR U spektroskopu! Oprostite! No, onda ćete uskoro moći da
nam kažete šta se zbiva na Jupiteru?
KAPETAN Ne šta se zbiva, nego šta se zbilo. Kad bi mi samo onaj
prokleti knjižar u Parizu poslao knjige, ali misliim da su se svi knjižari
sveta zaverili protiv mene. Zamislite, već dva meseca nijedan ne
odgovara na reklamacije, pisma ili protestne telegrame! Poludeću od
toga i ne mogu da shvatim u čemu je stvar.
DOKTOR To je verovatno samo obični javašluk; ne treba zbog toga
toliko da se ljutite.
KAPETAN Dođavola, neću na vreme završiti svoju raspravu, a znam da
se u Berlinu bave istim stvarima. Ali sad nećemo da govorimo o tome,
nego o vama. Ako hoćete da stanujete ovde, imamo malu, praznu sobu
u kući; ili ćete, možda, ostati u starom doktorovom stanu?
DOKTOR Kako god vi želite.
KAPETAN Ne, kako vi želite! Recite samo!
DOKTOR To treba vi da odlučite, gospodine kapetane!
KAPETAN Ne, ja ništa ne odlučujem. Vi morate reći šta želite. Nema tu
moje volje. Apsolutno nikakve!
DOKTOR Ne, ja ne mogu da rešavam...
KAPETAN Ta recite, boga mu, šta želite, gospodine. U ovoj stvari ja
nemam nikakve volje, nikakvog mišljenja, želje. Niste, valjda, takav
slabić da ne znate šta hoćete? Odgovorite mi ili ću se naljutiti.
DOKTOR Ako je do mene, radije bih stanovao ovde!
KAPETAN Dobro! Hvala vam! O! Oprostite mi, gospodine doktore, ali
ništa ne može tako da me naljuti kao kad čujem nekoga da govori kako
je prema nečemu ravnodušan (zvoni).
41
SEDMA SLIKA
Pređašnji, dadilja (ulazi kroz vrata na sredini)
KAPETAN Ah, ti si to, Margaret. Čuj me, draga moja, je li u redu ona
soba za gospodina doktora?
DADILJA Da, gospodine kapetane, u redu je!
KAPETAN Tako! Onda neću duže da vas zadržavam, gospodine doktore,
sigurno ste umorni. Osećajte se ugodno i još jedanput: dobro nam
došli! Nadam se da ćemo se videti sutra!
DOKTOR Laku noć, gospodine kapetane!
KAPETAN Pretpostavljam da vas je moja žena donekle posvetila u
ovdašnje prilike, tako da unekoliko znate kako stvari stoje.
DOKTOR Vaša mi je gospođa supruga ljubazno skrenula pažnju na
izvesne stvari koje su neupućenom neophodne. Laku noć, gospodine
kapetane! (Odlazi na vrata u pozadini)
OSMA SLIKA
Kapetan i dadilja
KAPETAN Šta je, draga moja? Dogodilo se nešto?
DADILJA Hoćete li me saslušati, gospodine Adolfe?
KAPETAN Hoću, stara Margaret. Govori samo. Ti si jedina koju mogu da
slušam, a da ne pobesnim.
DADILJA. Pa dobro! Ne biste li mogli gospodine Adolfe izići malo u
susret svojoj ženi i složiti se s njom u pogledu deteta? Zamislite, jedna
mati...
KAPETAN Zamisli, jedan otac, Margaret!
DADILJA Da, da, da! Otac ima i štošta drugo osim deteta, ali mati ima
samo svoje dete.
KAPETAN Imaš pravo, stara! Ona ima samo jedan teret, a ja imam tri,
pa vučem još i njen. Misliš da nisam mogao da steknem neki drugi
položaj u životu a ne da ostarim kao vojnik, da nisam imao nju i njeno
dete?
DADILJA Ne, to nisam htela da kažem.
KAPETAN Ne verujem, htela si da kažeš da nisam u pravu.
DADILJA Zar ne verujete, gospodine Adolfe, da vam želim dobro?
KAPETAN Verujem, draga moja, ali ti ne znaš šta je za mene dobro.
Vidiš, meni nije dosta što sam detetu dao život, hoću da mu dam i svoju
dušu.
41
DADILJA E, vidite, to ne razumem. Ali, ipak, mislim, trebalo bi da se KAPETAN Čudno, čim govoriš o bogu i ljubavi, glas ti postaje surov a oči
složite. pune mržnje. Ne, Margaret, ti sigurno nemaš istinske vere.

KAPETAN Nisi mi prijatelj, Margaret!
DADILJA Ja? O bože, gospodine Adolfe, kako možete to da kažete!
Mislite li da mogu da zaboravim da ste bili moje dete kad ste bili mali?
KAPETAN A zar sam ja to zaboravio, dobra ženo? Bila si mi kao mati,
dosad si uvek bila na mojoj strani kad su svi bili protiv mene, ali sada,
kad od toga sve zavisi, ostavljaš me na cedilu i prilaziš neprijatelju.
DADILJA Neprijatelju?
KAPETAN Da, neprijatelju! Pa ti znaš kako je ovde u kući, sve si videla
od samog početka.
DADILJA Dosta sam videla! Ali, zaboga, zar moraju da se do smrti
izmuče dva ljudska stvora koja su inače tako dobra i drugima žele samo
dobro? Prema meni ili prema drugima gospođa nikad nije takva.
DADILJA Budite samo oholi i tvrdokorni u svojoj učenosti, ali ona ne
pomaže mnogo kad dođe do grla.
KAiPETAN Kako nadmeno govoriš, ti smerno srce. Znam ja da učenost
ne vredi ništa kod takvih zveri kakve ste vi!
DADILJA Treba da se stidite! Ali staroj Margaret ipak je najviše stalo do
njenog velikog, velikog dečaka i on će se vratiti kao dobro dete kad
oluja prođe.
KAPETAN Margaret! Oprosti mi, ali veruj da ovde nema nikoga ko mi
dobro misli osim tebe. Pomozi mi... jer osećam da će se nešto dogoditi.
Ne znam šta, ali ovo što se sad događa nije pravo. (Bertin krik u
susednoj sobi levo) Šta je to? Ko to viče?

KAPETAN Samo prema meni, znam. Ali jedno ti kažem, Margaret, ako
me sada napustiš, učinićeš greh. Jer sad se kuju spletke, a ovaj doktor
nije mi prijatelj!

DADILJA Ah, gospodine kapetane, vi o svim ljudima mislite zlo, ali,

vidite, to dolazi otuda što nemate pravu veru; da, vidite, tako je to.

KAPETAN A ti i tvoji baptisti, vi ste pronašli pravu veru. Srećna si ti!

DADILJA Da, nisam takio nesrećna kao vi, gospodine Adolfe. Priklonite
svoje srce i videćete kako će vas bog usrećiti u ljubavi prema bližnjima.

41
DEVETA SLIKA BERTA Ne znam.

Pređašnji. Berta (iz susedne sobe. Dadilja se udaljava, polako i KAPETAN Ali ja znam da ih nema!
neprimetno.)
BERTA Baka kaže da se ti ne razumeš u to, tata, i da se baviš mnogo
BERTA Tata, tata, pomozi mi! Spasi me! gorim stvarima, jer možeš da vidiš šta ima na drugim planetama.

KAPETAN Šta je, drago moje dete? Govori! IKAPETAN To ona veli? To veli? I šta još kaže?

BERTA Pomozi mi! Mislim da hoće nešto zlo da mi uradi! BERTA Kaže da ti ne možeš da vračaš.

KAPETAN Ko hoće zlo da ti pričini? Reci, reci! KAPETAN Nisam to ni tvrdio. Ti znaš šta je to meteorsko kamenje!
Kamenje koje pada s drugih nebeskih tela! Njih ja mogu da isptitujem i
BERTA Baka! Ali ja sam kriva, jer sam je vukla za nos. mogu da utvrdim da li sadržavaju iste materije kao naša zemlja. To je
KAPETAN Pričaj! sve što mogu da vidim!

BERTA Ali ne smeš ništa da joj kažeš. Čuješ li, molim te! BERTA Ali baka veli da ima stvari koje ona vidi, a ti ne možeš da ih vidiš.

KAPETAN No, govori, šta je bilo. KAPETAN E, vidiš, ona laže!

BERTA Da! Ona obično uveče uvrne lampu pa me posadi za sto sa BERTA Baka ne laže!
perom u ruci i listom hartije. I onda mi veli da će duhovi pisati. KAPETAN Zašto ne?
KAPETAN Šta? I ti mi to nisi pričala! BERTA Onda laže i mama.
BERTA Oprosti, ali nisam smela, jer baka kaže da se duhovi svete ako se KAPETAN Hm!
o tome govori. I onda pero piše, ali ne znam da li ja to radim. I nekad
ide dobro ali nekad uopšte neće da krene. A kad sam umorna, nikako BERTA Ako rekneš da mama laže, nikada ti ništa više neću verovati!
neće da ide, a ipak mora da ide. A večeras sam mislila da dobro pišem,
ali baka veli da je to iz Stagneliusa i da je smatram budalom; onda se KAPETAN Nisam to tvrdio, i zato mi moraš verovati kad ti kažem da
tvoje dobro, tvoja budućnost zahtevaju da napustiš ovu kuću. Hoćeš li?
strašno naljutila.
Hoćeš li u grad pa da učiš nešto korisno?
KAPETAN Veruješ li ti da ima duhova?

41
BERTA O, da, hoću u grad, daleko odavde, ma kud. Ali samo da mogu DESETA SLIKA
da te vidim katkad, ne često! O, tamo je preko uvek tako teskobno,
tako mračno kao u zimskoj noći, ali kad ti naiđeš, tata, kao da je neko u Pređašnji. Laura (ulazi s leva)
prolećno jutro širom otvorio prozore. LAURA Ah tako, Berta je ovde! Možda bismo onda mogli da čujemo
KAPETAN Milo moje dete! Milo moje dete! njeno mišljenje kad je reč o njenoj sudbini.

KAPETAN Dete svakako ne može da ima neko osnovano misljenje o

BERTA Ali, tata, treba da budeš ljubazan prema mami, čuješ li; ona tako
često plače. tome kako treba da se oblikuje život mlade devojke; naprotiv, mi o
tome možemo lakše da sudimo jer smo videli kako se razvijao život
KAPETAN Hm! Hoćeš, dakle, u grad? mnogih mladih devojaka.

BERTA Da! Da! LAURA Ali Berta može da reši stvar, pošto smo mi različitog mišljenja.

KAPETAN Ali ako se mama s tim ne složi? KAPETAN Ne, ne dozvoljavam ni ženama ni deci da zalaze u moja prava.
Berta, ostavi nas.
BERTA Mora se složiti.
BERTA (Odlazi)
KAPETAN Ali ako ipak ne bude htela?

BERTA E, onda ne znam šta će biti. Ali ona mora, mora hteti.

KAPETAN A hoćeš li da je zamoliš za to?

BERTA Ti je moraš lepo zamoliti, jer mene neće da sluša!

KAPETAN Hm! Ali ako ti hoćeš i ja hoću, a ona nikako neće, kako ćemo
onda?

BERTA Onda će opet biti svađe! Zašto ne biste oboje...

41
JEDANAESTA SLIKA
Kapetan i Laura
LAURA Bojiš se njene odluke jer misliš da bi mogla ispasti u moju korist.
KAPETAN Znam da ona želi da ode iz kuće, ali znam i to da imaš moć da
menjaš njenu volju kako ti se svidi.
LAURA O, zar sam tako moćna?
KAPETAN Da, ti imaš satansku moć da nametneš svoju volju; ali takvu
moć ima uvek onaj koji ne preza ni od kakvih sredstava. Kako si, na
primer, udaljila doktora Norlinga i kako si dovela ovoga novoga?
LAURA Da, kako sam to uradila?
KAPETAN Onoga si toliko grdila da je otišao, a onda si naterala svoga
brata da skuplja potpise za ovoga novoga.
LAURA Pa to je bilo vrlo jednostavno i potpuno zakonito... Berta, dakle,
mora da ide?
KAPETAN Da, otputovaće kroz četrnaest dana.
LAURA Je li to tvoja čvrsta odluka?
KAPETAN Da!
LAURA Jesi li o tome govoro s Bertom?
KAPETAN Da!
LAURA Onda zacelo smem da pokušam da to sprečim?
KAPETAN To ne možeš.
LAURA Ne? Misliš li ti da će jedna mati dopustiti da joj ćerka ode među
rđave ljude da bi učila kako je sve ono što je dobila od majke samo
glupost, pa da je onda prezire celog života?
KAPETAN A misliš li ti da će jedan otac dopustiti glupim i uobraženim
ženama da uče ćerku kako joj je otac šarlatan?
LAURA To ne znači mnogo kad je reč o ocu.
KAPETAN Kako?
LAURA Mati je bliža detetu, pošto se pronašlo da zapravo niko ne može
da zna ko je otac deteta.
KAPETAN Šta to znači u ovom slučaju?
LAURA Ti ne znaš jesi li Bertin otac.
KAPETAN Ne znam?
LAURA Ne, ono što niko ne može da zna, ne znaš ni ti.
KAPETAN Šališ li se?
LAURA Ne, primenjujem samo tvoja učenja. Uostalom odakle znaš da ti
nisam bila neverna?
KAPETAN Ja ti mnogo verujem, ali to ne; i ti ne bi o tome govorila da je
istina.
LAURA Pretpostavi da bih više volela da budem odbačena, prezrena i
sve što god želiš, samo da zadržim svoje dete i da njime raspolažem.
41
Pretpostavi da sad govorim istinu: Berta je moje. ali nije tvoje dete! LAURA Da! Čudno je, ali još nikad nisam pogledala nekog muškarca, a
Pretpostavi... da se nisam osetila nadmoćnom.

KAPETAN Dosta! KAPETAN E onda od tebe daćeš videti jednoga koji je toliko nadmoćniji
to nećeš zaboraviti.
LAURA Pretpostavi to samo jedanput: onda bi tvojoj moći bio kraj.
LAURA Biće interesantno!
KAPETAN Ako dokažeš da nisam otac.

LAURA Ne bi bilo teško, ako želiš.

KAPETAN Dosta, kažem!

LAURA Naravno, treba samo da navedem ime pravoga oca, da što

približnije odredim mesto i vreme, na primer - kad se rodila Berta? Tri
godine posle našeg venčanja...

KAPETAN Prestani! Ili...

LAURA Ili šta? Da! Ćutaćemo. Ali promisli dobro šta radiš i odlučuješ! I
pre svega ne budi smešan!

KAPETAN Meni izgleda sve to vrlo žalosno.

LAURA Utoliko si ti smešniji!

KAPETAN Ali ne ti!

LAURA Ne, tako smo to lukavo udesili!

KAPETAN Zato je nemoguće boriti se s vama.

LAURA Zašto se upuštaš u borbu s nadmoćnim neprijateljem?

KAPETAN Nadmoćnim?

41
DVANAESTA SLIKA TRINAESTA SLIKA

Pređašnji. Dadilja (Ulazi s leva) Kapetan. Dadilja. Zatim Henri.

DADILJA Sto je postavljen. Hoće li gospodin i gospođa na večeru? DADILJA Gospodine Adolf! Šta treba to da znači?

LAUEA Da, rado! KAPETAN Ne znam šta to treba da znači. Možeš li da mi objasniš kako
se usuđujete da s jednim odraslim čovekom postupate kao da je malo
KAPETAN (okleva; seda na jednu stolicu kraj stola do sofe) dete?
LAURA Ne želiš večeras da jedeš? DADILJA Ja to ne razumem, ali tako je verovatno zato što su svi
KAPETAN Ne, hvala, nisam gladan. muškarci, veliki i mali, deca žena...

LAURA Kako? Ljutiš se? KAPETAN A ni jednu ženu nije rodio muškarac. Da, ali ja sam ipak Bertin
otac. Reci, Margaret, zar ne veruješ? Ne veruješ?
KAPETAN Ne, nisam gladan.
DADILJA O bože, kako je detinjast. Naravno da ste otac svog deteta.
LAURA Hajde, postavljaće se pitanja - koja su suvišna. Budi dobar! Ako Dođite sad na večeru, nemojte da sedite i da se durite. Tako! Dođite!
nećeš, ostani! (Odlazi levo.)
KAPETAN (ustaje) Odlazi ženo! U pakao s vama vešticama! (Ide prema
srednjim vratima) Henri! Henri!

HENRI (ulazi) Gospodine kapetane!

KAPETAN Preži saonice, smesta!

DADILJA Gospodine kapetane! Čujte...

KAPETAN Odlazi, ženo, odmah!

DADILJA Pomozi nam, bože, šta će to da bude?

KAPETAN (priprema se za odlazak) Ne čekajte me pre ponoći! (Odlazi.)

DADILJA Isuse, pomozi nam! Šta će to da bude?

41
DRUGI ČIN
Dekoracija ista kao u prvom činu. Na stolu upaljena lampa; noć.
PRVA SLIKA
Doktor. Laura sedi za stolom u sredini.
DOKTOR Posle onoga što sam mogao da dokučim iz našeg razgovora,
stvar mi nije još sasvim jasna. Prvo, bili ste u zabludi kad ste rekli da je
do onih vanrednih rezultata u vezi s drugim nebeskim telima došao
pomoću mikroskopa. Pošto sam čuo da je to spektroskop, ne samo da
ne može biti govora o duševnom poremećaju već je on u velikom
stepenu zaslužan za nauku.
LAURA Ali, ja to nisam nikad ni rekla.
DOKTOR Milostiva gospođo, ja sam naš razgovor pribeležio i sećam se
da sam dvaput postavljao pitanje o toj glavnoj tački, jer sam mislio da
nisam tačno čuo. Treba biti savestan u ovakvim optužbama, koje
čoveka mogu dovesti do stavljanja pod starateljstvo.
LAURA Pod starateljstvo?
DOKTOR Znate, valjda, da umobolnik gubi svoja građanska i porodična
prava.
LAURA Ne, to nisam znala.
DOKTOR Ima još jedna tačka koja je, čini mi se, sumnjiva. Govoro je da
ne prima odgovore na svoja pisma knjižarama. Dopustite mi da upitam,
niste li u nerazumnoj, ali dobroj nameri, ometali njegovu
korespondenciju?
LAURA Jesam. Moja je dužnost da čuvam interese kuće i ne mogu mu
dopustiti da nas nesmetano upropašćuje.
DOKTOR Oprostite, ali mislim da niste kadri da shvatite posledice
takvog postupka. Ako otkrije vaše potajno mešanje u njegove poslove,
njegovo će podozrenje biti opravdano i širiće se kao lavina. Sem toga,
stvarate prepreke njegovoj volji i dražite njegovu osetljivost. I sami ste
zacelo osetili kako boli u duši kad nam neko remeti naše prisne želje i
sputava našu volju.
LAURA I te kako sam osetila!
DOKTOR Prosudite onda kako je njemu bilo.
LAURA (ustaje) Već je ponoć, a on se još nije vrato. Možemo očekivati i
najgore.
DOKTOR (takođe ustaje) Ali recite mi, milostiva gospođo, šta se to
večeras dogodilo posle mog odlaska? Moram sve da znam.
LAURA Fantazirao je i smišljao njemu svojstvene ideje. Zamislite, palo
mu je na pamet da nije otac svog deteta.
DOKTOR Čudnovato. Ali kako je došao na tu misao?
LAURA Ne znam, sem ako nije bilo zbog toga što je saslušavao jednog
svog vojnika po pitanju alimentacije, a kad sam ja stala u odbranu
devojke, on se naljuto i izjavo da niko ne može da zna ko je otac deteta.
Bog mi je svedok da sam sve učinila da ga umirim, sad verujem da više
nema pomoći. (plače)
41
DOKTOR Ali, to ne može više tako da ide. Nešto mora da se učini, ali DRUGA SLIKA
tako da se ne podstakne njegovo podozrenje. Recite mi, da li je
gospodin kapetan i ranije imao takve bube u glavi? Pređašnji. Dadilja (Ulazi)

DADILJA Šta želi milostiva gospođa? Da li se gospodin vratio?

LAURA Pre šest godina se desilo isto; onda je sam priznao, čak u pismu
lekaru, da se boji za svoj razum.
DOKTOR Da, da, da, duboki su koreni ove stvari, pa svetinja porodičnog
života, pa sve ovo, ne mogu sve da ispitujem, nego moram da
zaključujem po onome što vidim. Na žalost, ono što se desilo ne može
više da se zbriše, ali se prilikom lečenja mora o tome voditi računa... šta
mislite: gde je on sad?
LAURA Nije, ali sedi ove i čekaj. Kad dođe reci mu da je moja mati
bolesna i da smo pozvali gospodina doktora.
DADILJA Da, da! Postaraću se da sve bude dobro.
LAURA (otvara vrata susedne sobe) Hoćete li, gospodine doktore, biti
tako dobri da uđete!

LAURA Nemam pojma. Ali često mu padaju na pamet takve ludosti. DOKTOR Hvala, milostiva gospođo! (oboje odlaze)

DOKTOR Hoćete li da ga sačekam? Da ne bismo pobudili njegovo

podozrenje, mogao bih reći da sam posetio vašu gospođu majku, kojoj
TREĆA SLIKA
nije dobro.
Dadilja. Zatim Berta.
LAURA Da, to je vrlo dobro! Samo nas ne ostavljajte same, gospodine
doktore. Da samo znate kako sam uznemirena. A zar ne bi bilo bolje da DADILJA (za stolom, uzima pesmaricu i vadi naočare iz džepa) Da, da!
mu otvoreno kažete šta mislite o njegovom stanju? Da, da! (čita poluglasno)
DOKTOR To se ne kazuje duševnim bolesnicima dok sami ne počnu o O kako je bedan život
tome da govore, pa i onda samo u izuzetnim slučajevima. Sve zavisi od
toga kako će se stvar razvijati. Ali ne možemo ostati ove; možda da se i kako prođe kao san.
povučem u susednu sobu, onda neće biti tako sumnjivo.
A anđeo smrti kruži svud
LAURA Da, to je najbolje, a ove može da sedi Margaret. Ona obično
vapijući po vas dan:
čeka kad njega nema i jedina ona ima neku moć nad njim. (Ide vratima
levo) Margaret! Margaret! O taštino, o prolaznosti!

Da! Pa! Da!

41
I sve što diše tu na zemlji BERTA Da, tužnu, tužnu pesmu, kakvu još nikad nisam čula. I činilo mi
se kao da dolazi iz one sobice na tavanu u kojoj stoji kolevka, znaš
mač njegov pokosiće sve, levo...
a samo patnja stoji nemo DADILJA Oh, oh, oh! I kakvo je ovo nevreme noćas! Srušiće nam se
plašeći zanavek naše sne: dimnjak!

O taštino, o prolaznosti! Ta šta je život tu na zemlji,

Da! Da! no patnja, bol i more jada

BERTA a vredi l’ išta, to je sad

(ulazd s posudom za kafu i iruoniim radom; govotni tiho) i nekad bio samo rad!...

Margaret, mogu li da sednem kraj tebe? Tamo gore je tako jezovito. Da, drago dete, dao nam bog srećne božićne praznilke!

DADILJA O, gospode bože; još si budna, Berta? BERTA Margaret, je li istina da je tata bolestan?

BERTA (seda pred dadlije) Moram da vezem ovaj vez za božićni dar tati,
vidiš. A evo i nešto lepo za tebe.
DADILJA Da, srce moje, ali ne možeš tako; treba rano da ustaneš, a već
je dvanaest prošlo.
BERTA Pa šta onda? Ne mogu sama da sedim gore jer mislim da se
pojavljuju duhovi.
DADILJA Naravno, bolestan je.
BERTA Onda nećemo proslavljati Božić. Ali zašto ne leži kad je
bolestan?
DADILJA E, dete moje, on ima takvu bolest da ne mora da leži. Mir,
čujem korake u predsoblju. Idi sad i lezi, a tvoju šolju ponesi; gospodin
će se inače ljutiti.

DADILJA Vidiš, vidiš, a šta sam ja govorila? Videćete, bila sam u pravu, BERTA (ustaje i odlazi s poslužavnikom) Laku noć, Margaret.
ova kuća stoji na nestabilnim temeljima. A šta si čula, Berta? DADILJA Laku noć, dete moje! Bog te blagoslovo!
BERTA Znaš, čula sam kako neko peva na tavanu!

DADILJA Na tavanu? Šta kažeš!

41
ČETVRTA SLIKA KAPETAN Da, ti je ne možeš videti, ali ipak ima razlike (lista album na
stolu u sredini) Nalaziš li da Berta liči na mene? (Posmatra jednu sliku u
Dadilja. Kapetan ulazi. albumu.)
KAPETAN (skida šinjel) Još si budna? Idi i lezi! DADILJA Da, kao jaje jajetu.
DADILJA Ah, htela sam da vas sačekam... KAPETAN Da li je Johanson priznao da je on otac?
KAPETAN (pali svetlost, otvara sekretar, seda i vadi pisma i novine iz DADILJA Pa, bio je prisiljen.
džepa)
KAPETAN Strašno! Evo doktora!
DADILJA Gospodine Adolf...

KAPETAN Šta hoćeš?

DADILJA Stara milostiva gospođa je bolesna. I tu je gospodin doktor.

KAPETAN Je li opasno?
PETA SLIKA
DADILJA Ne, ne verujem, samo nazeb.
Kapetan. Dadilja. Doktor (ulazi s leve strane)
KAPETAN (ustaje i prilazi joj) Ko je bio otac tvog deteta, Margaret?
KAPETAN Dobro veče, gospodine doktore! Kako je mojoj tašti?
DADILJA O, pričala sam vam to toliko puta; bio je to onaj mangup,
Johanson. DOKTOR O, nije ništa opasno! Samo lako uganuće leve noge.

KAPETAN Jesi li sigurna da je bio on? KAPETAN Čini mi se da je Margaret rekla da je nazeb. Razna shvatanja
stvari, izgleda. Idi da spavaš, Margaret!
DADILJA Baš ste detinjasti; naravno da jesam, pa bio je jedini.
DADILJA (odlazi)
KAPETAN A da li je on bio siguran da je bio jedini? Ne, nije mogao biti,
ali ti si mogla. Vidiš, to je razlika.

DADILJA Ne, ne vidim nikakvu razliku.

41
ŠESTA SLIKA KAPETAN Zar vam se nije katkad učinilo da ste smešni kao otac? Ne
znam ništa komičnije nego kad neki otac vodi svoju decu u šetnju ili kad
Kapetan. Doktor (pauza) neki otac govori o svojoj deci. »Dete moje žene«, morao bi reći. Niste li
KAPETAN Budite tako dobri i sednite, gospodine doktore. ikad osetili nešto lažno u svom položaju, nisu li vas ikad spopale
sumnje, neću reći podozrenje, jer kao džentlmen pretpostavljam da je
DOKTOR (seda za sto u sredinu) Hvala! vaša žena bila iznad svakog podozrenja.

KAPETAN (takođe seda) Je li istina da su ždrebad prugasta kad se ukrsti DOKTOR Ne, zaista nisam nikad; jer vidite, gospodine kapetane, svoju
zebra s kobilom? decu treba uvek uzeti na veru i vernost, rekao je Gete, mislim.

DOKTOR (začuđeno) Sasvim sigurno! KAPETAN Veru i vernost kad je reč o ženi! To je riskantno!

KAPETAN A je li istina da ždrebad budu prugasta i kad sa parenje DOKTOR O, ima tako mnogo vrsta žena!
nastavi s pastuvom?
KAPETAN Novija istraživanja potvrđuju da postoji samo jedna vrsta!
DOKTOR Da, i to je istina. Dok sam bio mlad, bio sam naočit, sad mogu da to kažem, lep momak.
Sećam se samo dva kratkotrajna utiska, koja su me docnije zabrinula.
KAPETAN Dakle, pod izvesnim prebpostavkama, pastuv može da bude
Prvi put, putovao sam parobrodom. Sedeo sam s nekoliko prijatelja u
otac prugaste žirebadi i obrnuto?
brodskom restoranu. Tada dođe mlada kelnerica, plačući sede upravo
DOKTOR Da! Izgleda! preko puta mene i poče da priča kako joj je verenik poginuo u
brodolomu. Žalili smo je, a ja sam naručo šampanjac. Kod druge čaše
KAPETAN Znači, sličnost potomka s ocem ne dokazuje ništa. dodirnuo sam joj nogu, kod četvrte koleno, a do zore sasvim sam je
utešo.
DOKTOR O...
DOKTOR Ali, gospodine kapetane, jedna lasta ne čini proleće.
KAPETAN Znači, očinstvo se uopšte ne može dokazati.
KAPETAN A sad drugo, a to je bila jedna prolećna lasta, bio sam u
DOKTOR O...
Lizekilu. Našla se tamo mlada žena sa svojom decom, čiji je muž ostao u
KAPETAN Vi ste udovac i imali ste dece? gradu. Bila je religozna, imala vrlo stroge principe, propovedala moral i
bila sve u svemu poštena, bar tako sam ja mislo. Pozajmio sam joj
DOKTOR Daa... jednu knjigu, drugu knjigu, kad je htela da otputuje, vratila je, začudo,
knjige. Tri meseca docnije našao sam u tim knjigama vizitkartu sa

41
prilično jasnom izjavom. Bila je nevina, koliko može da bude nevina
ljubavna izjava jedne udate žene nepoznatom gospodinu koji nikad nije
ni pokušao da joj se bilo kako približi. A sad dolazi moral te priče. Ne
budite suviše poverljivi.
DOKTOR A vi ne budite suviše nepoverljivi!
KAPETAN Ne, treba ići srednjom linijom! Gospodine doktore, ta je žena
bila nesvesno tako bezobrazna da je svom mužu ispričala kako luduje
za mnom. U tom baš i jeste opasnost što one nisu svesne svoje
instinktivne niskosti. To je olakšavajuća okolnost, ali ne može da spreči
osudu, nego samo da je ublaži.
DOKTOR Ne, gospodine kapetane. I da znate, kad sam čuo u Ibzenovoj
»Aveti« gospođu Alving gde drži posmrtni govor nad svojim mrtvim
mužem, pomislo sam: dođavola, šteta što je taj čovek mrtav!
KAPETAN A mislite li da bi on progovoro da je još ko živ? Ili, da neki od
pokojnih muževa vaskrsne, mislite li da bi mu poverovali? Laku noć,
doktore! Miran sam, kako vidite; možete bez brige da legnete.
DOKTOR Dakle, laku noć, gospodine kapetane. Ne mogu da se i dalje
bavim tom stvari.
KAPETAN Jesmo li neprijatelji ?

DOKTOR Gospodine kapetane, vaše se misli kreću u jednom bolećivom DOKTOR Nipošto. Samo je šteta što ne možemo da budemo prijatelji!
Laku noć. (odlazi)
pravcu i trebalo bi da ih zauzdate.

KAPETAN Ne biste smeli da upotrebljavate reč bolećiv. Vidite, svi kazani KAPETAN (prati doktora do vrata u sredini; onda prilazi k vratima levo,
malo ih odškrine i kaže) Uđi da porazgovaramo. Čuo sam da tu stojiš i
eksplodiraju kad manomatar pokaže 100, ali 100 nije jednako kod svih
kazana. Razumete li? Ali vi ste ove zato da stražarite nada mnom. Da prisluškuješ.
nisam muškarac, imao bih prava da optužujem ili da se žalim, kako se
to lukavo kaže; možda bih mogao da vam dam celu dijagnozu, i još više
istoriju bolesti; ali ja sam, na žalost, muškarac i mogu samo, kao stari
Rimljanin, da prekrstim ruke na prsima i zaustavim dah dok ne umrem.
Laku noć, gospodine doktore.

DOKTOR Gospodine kapetane! Ako ste bolesni, neće biti povređena

vaša muška čast ako mi sve kažete. Moram da čujem i drugu stranu.

KAPETAN Naslućujem da vam je ona prva bila dovoljna.

41
SEDMA SLIKA
Laura ulazi zbunjeno. Kapetan seda za sto u sredlini; pokazuje Lauri na
stolicu za sekreterom.
KAPETAN Kasno je, ali moramo da donesemo odluku. Sedni!
LAURA (seda na stolicu kraj sekretera. Pauza)
KAPETAN Bo sam večeras na pošti i podigao pisma. Iz tih pisama sam
saznao da si zadržavala pisma koja sam slao i koja su mi stizala.
Posledica tog izgubljenog vremena skoro je upropastila očekivani
rezultat moga rada.
LAURA Imala sam pri tom najbolju nameru, jer si zanemaro svoju
službu zbog drugog posla.
KAPETAN Nije bilo u dobroj nameri jer si vrlo dobro znala da bih tim
drugim poslom jednoga dana stekao više časti nego svojom službom;
ali, ti ni po koju cenu nisi htela da ja steknem ikakvu čast, jer bi to
vređalo tvoju ništavnost. Dalje, uhvato sam neka pisma koja su bila tebi
upućena.
LAURA Vrlo otmeno!
KAPETAN Vidiš, imaš o meni, kako se kaže, visoko mišljenje. Iz tih se
pisama vidi da već duže vremena moje nekadašnje prijatelje ujedinjuješ
protiv mene pri čemu širiš famu o mom duševmom stanju. I imala si
uspeha u svojim nastojanjima, jer sada svi sumnjaju u moju pamet, od
mog komandanta do kuvarice. Ali što se tiče moje bolesti, stvar stoji
ovako: moj razum je neuzdrman, kao što znaš, tako da mogu da vršim
svoju službu kao i svoje očinske dužnosti; donekle mogu da vladam i
svojim osećanjima, jer mi je volija neoštećena; ali ti si je grizla i grizla
tako da uskoro neće više funkconisati i onda će se ceo mehanizam
časovnika odvijati natraške. Neću da apelujem na tvoja osećanja, jer ih
nemaš, u tome je tvoja snaga, nego apelujem na tvoje interese.
LAURA Da čujem!
KAPETAN Svojim ponašanjem uspela si da probudiš moje nepoverenje,
tako da je moja moć rasuđivanja pomućena i moje misli počinju da se
zapliću. To se bliži ludilo, koje si čekala i koje može da provali svakog
trenutka. Sad se za tebe postavlja pitanje: da li je u tvom interesu da
ostanem zdrav ili da obolim? Promisli! Ako se slomim, moram da
napustim službu i šta će onda biti s vama. Umrem li, dobićete moje
osiguranje. Ali ako se ubijem, nećete dobiti ništa. U tvom je interesu,
dakle, da svoj život živim do kraja.
LAURA Je li to neka zamka?
KAPETAN Da, zacelo! Zavisiće od tebe, hoćeš li je obići ili ćeš u nju
zavući svoju glavu.
LAURA Veliš da ćeš se ubiti? Nećeš to učiniti.
KAPETAN Sigurna si? Misliš da čovek može da živi ako nema za koga ni
za šta da živi?
LAURA Kapituliraš, dakle?
KAPETAN Ne, predlažem da sklopimo mir.
LAURA Uslovi?
KAPETAN Da sačuvam razum. Oslobodi me sumnje i ja napuštam
borbu.
41
LAURA Kakve sumnje?
KAPETAN U vezi s Bertinim rođenjem.
LAURA Zar postoji neka sumnja?
KAPETAN Da, u meni postoji i ti si je probudila.
LAURA Ja?
KAPETAN Ulivala si mi je kao kapi bunike u uho, a okolnosti su je
pothranjivale. Oslobodi me te neizvesnosti, reci mi kratko i jasno: tako
je, a ja ti unapred opraštam.
LAURA Neću valjda primiti na sebe krivicu koju nisam počinila.
KAPETAN Šta će ti škoditi kad si sigurna da te neću odati. Misliš li da će
muškarac sam rastrubiti svoju sramotu?
LAURA Ako kažem da nije istina, nećeš biti siguran, ali ako kažem da
jeste istina, bićeš siguran. Hteo bi, dakle, da je istina.
KAPETAN Čudno! Ali stvar je sigurno u tome što se jedno ne može da
dokaže, a drugo može.
LAURA Imaš li kakvog razloga za svoju sumnju?
KAPETAN Da i ne!
LAURA Ti bi, mislim, hteo da budem kriva, pa da me možeš otpraviti i
sam biti gospodar nad detetom. Ali, u tu me zamku nećeš uhvatiti!
KAPETAN Zar misliš da bih se brinuo za tuđe dete kad bih bio siguran u
tvoju krivicu?
LAURA Ne, uverena sam da ne bi; zato mi je jasno da si malopre lagao
kad si mi obećao oproštaj.
KAPETAN (ustaje) Laura spasi mene i moj razum. Ti zacelo ne razumeš
šta ja govorim. Ako dete nije moje, onda nemam prava na njega i neću
da ga imam, a to je upravo ono što želiš. Zar ne? Možda želiš i više?
Hoćeš vlast nad detetom, a ja da ostanem staralac?
LAURA (ustaje i prelazi preko sobe) Vlast, da! Šta je bila sva ova borba
na život i smrt ako ne borba za vlast?
KAPETAN Za mene koji ne verujem u budući život dete je bilo moj život
posle ovoga. Bila je to moja misao o večnosti, možda jedina koja zasta
ima neki smisao. Oduzmeš li mi je, presekla si mi život.
LAURA Zašto se nismo rastali na vreme?
KAPETAN Zato što nas je dete vezalo; ali veza je postala okov. I kako je
došlo do toga? Kako? Nikad nisam razmišljao o ovoj stvari, ali kad se
budi sećanje, ono optužuje, a možda i osuđuje. Bili smo u braku dve
godine i nismo imali dece, znaš dobro. Razboleo sam se teško i
postojala je opasnost da umrem. U jednom trenutku kad mi je
temperatura pala čuo sam glasove u susednom salonu. Bili ste ti i
advokat, govorili ste o mojoj imovini, koju sam tada još posedovao.
Izjavo je da ne možeš ništa da naslediš jer nemamo dece i pitao te jesi li
u blagoslovenom stanju. Nisam čuo šta si odgovorila. Ozdravo sam i
dobili smo dete. Ko je otac?
LAURA Ti!
KAPETAN Ne, nisam. Tu je pokopan jedan zločin koji počinje da izlazi na
videlo. Kakav pakleni zločin! Imali ste samilosti da oslobodite crne
41
robove, ali bele ste zadržali. Radio sam i argatovao za tebe, tvoje dete,
tvoju majku, tvoju poslugu; žrtvovao sam karijeru i budućnost,
podnosio sam mučenja, šibe, nesanicu, nemir za vašu egzistenciju, i
kosa mi je posedela, i sve to samo zato da bi ti mogla veselo i bezbrižno
da živiš i pod starost još jednom da uživaš život u svom detetu. Sve sam
bez roptanja uzeo na sebe, jer sam verovao da sam otac ovog deteta.
To je obična krađa, najbrutalnije porobljavanje. Primio sam na sebe
sedamnaest godina robije, a bio sam nevin. Kakvu odštetu možeš da mi
daš za sve to?
LAURA Sad si potpuno lud!
KAPETAN Tome se nadaš! A ja sam gledao kako se trudiš da svoj zločin
sakriješ. Imao sam samilosti, jer nisam razumeo tvoj jad; često sam
umirivao tvoju rđavu savest i verovao da ti razgorim neku bolesnu
misao; slušao sam tvoje krike u snu, ali nisam hteo da ih čujem. Sećam
se one noći kad se rodila Berta. Bilo je između dva i tri sata posle
ponoći; bio sam budan i čitao. Vikala si kao da te neko davi: »Ne dolazi,
ne dolazi!« Kucao sam na zid, jer više nisam hteo da slušam! Odavno
sam sumnjao, ali se nisam usuđivao da dobijem potvrdu. To sam
propatio za tebe, a šta ćeš ti učiniti za mene?
LAURA Šta mogu da učinim? Kunem ti se bogom i svime što mi je sveto
da si ti Bertin otac!
KAPETAN Šta to vredi kad si ranije govorila da mati može i mora da
počini svaki zločin za svoju decu. Molim te u ime naše prošlosti, molim
kao ranjenik koji moli milost da bude ubijen: reci mi sve. Ne vidiš li da
sam bespomoćan kao dete, ne čuješ li da ti se jadam kao majci,
zaboravi da sam muškarac, da sam vojnik koji jednom jedinom reči
može da ukroti i čoveka i životinju; ja tražim samilost kao bolesnik,
odlažem znakove svoje moći, ja molim milost za svoj život.
LAURA (prilazi mu i spušta ruku na čelo) Kako! Ti plačeš! Čoveče!
KAPETAN Da, plačem mada sam muškarac. Ali zar muškarac nema
očiju? Zar muškarac nema ruke, noge, osećanja, sklonosti, strasti? Ne
živi li od iste hrane kao i žena, ne može li da bude ranjen istim oružjem
kao i ona, ne oseća li vrućinu leta i hladnoću zime? Ako nas ubodete,
zar ne krvarimo? Ako nas golicate, zar se ne smejemo? Ako nas
otrujete, zar ne umiremo? Zašto muškarac ne bi smeo da kuka? Zašto
vojnik ne bi smeo da plače? Zato što to nije muški? Zašto to nije muški?
LAURA Plači, dete moje, onda ćeš opet imati svoju majku. Znaš li da
sam prvi put ušla u tvoj život kao tvoja mati. Tvom velikom, snažnom
telu nedostajali su živci, bio si div, dete koje se ili rodilo pre vremena ili
došlo na svet neželjeno.
KAPETAN Da, tako je bilo: otac i mati nisu me želeli; zato sam se rodio
bez volje. Zato mi je izgledalo da sam se usrećio tek onda kad smo se
nas dvoje našli, i zato si mogla da vladaš. Ja, koji sam u kasarni bio onaj
koji zapoveda vojnicima, kod tebe sam bio onaj koji se pokorava;
gledao sam u tebe kao u neko više biće, pokoravao ti se kao da sam
tvoje nerazumno dete.
LAURA Da, tako je bilo onda i zato sam te volela kao svoje dete. Ali -
verovatno si primećivao - uvek kad bi se tvoja osećanja promenila i
kada bi preda mnom stajao kao ljubavnik ja sam se stidela, i tvoji
zagrljaji bili su naslada posle koje je dolazila griža savesti, kao da se krv
zastidela! Mati je postala ljubavnica. Odvratno!
41
KAPETAN Primećivao sam, ali nisam razumevao. Mislo sam da prezireš
moju muškost i hteo sam da te osvojim kao ženu, jer sam bio
muškarac.
LAURA Da, i to je bila greška. Mati, vidiš, bila ti je prijatelj, žena
neprijatelj, a ljubav među polovima je borba; ne veruj da sam se
davala, jer sam uzimala ono što sam htela. Ali ipak ti si uvek bio
donekle nadmoćan, ja sam to osećala, a i ti si to morao da osećaš.
što su kukurikali, nisu više bili petlovi nego kopuni i na njihov zov
javljala se ugojena pilad, a kad je sunce trebalo da grane, sedeli smo u
punoj mesečini na ruševinama, kao u ona dobra, stara vremena. Sve je
to bilo samo kratak jutarnji dremež sa divljim snovima, ali ne buđenje.
LAURA Trebalo je da postaneš pesnik, znaš!
KAPETAN Ko zna!

LAURA (učini nekoliko koraka pored njega) Sad mi se spava; ako još
KAPETAN Ti si uvek bila nadmoćna; mogla si da ma u budnom stanju
hipnotišeš tako da nisam ni video ni čuo, nego se samo pokoravao. imaš fantazija, štedi ih za sutra!
Mogla si mi dati presan krompir i uveriti me da je breskva; mogla si me KAPETAN (obilazi sto) Još jedna reč o činjenicama. Mrziš li me?
naterati da se divim tvojim budalaštinama, mogla si me navesti da
počinim zločin, pa i najpodlija nedela. Jer, tebi je nedostajao razum i, LAURA Da, katkad. Kad si muškarac.
umesito da budeš oruđe moje razboritosti, ti si radila po svojoj
KAPETAN Kao neka rasna mržnja. Ako je istina da potičemo od
sopstvenoj glavi. Ali, kad sam docnije počeo da rasuđujem i osetio da je
majmuna, mora da su postojale bar dve vrste. Mi ne ličimo jedno na
time povređena moja čast, hteo sam to da popravim nekim velikim
drugo.
delom, nekim junačkim podvigom, nekim naučnim otkrićem ili časnim
samoubistvom. Hteo sam u rat, ali ga nije bilo. Onda sam se bacio na LATJRA Šta hoćeš time da kažeš!
nauku. Sad kad bih hteo da ispružim ruku da uberem plodove, odsecaš
mi ruku. Sad sam izgubio čast i ne mogu dalje da živim, jer muškarac ne KAPETAN Osećam da jedno od nas dvoje mora da podlegne u toj borbi.
može da živi bez časti.
LAURA Ko?
LAURA A žena?
KAPETAN Slabiji, naravno!
KAPETAN Ona može, jer ima svoju decu, a on ih nema. Mi, kao i mnogi
LAURA A jači je u pravu?
drugi ljudi, proživeli smo nesvesno kao deca, puni uobraženja, ideala i
iluzija, a onda smo se probudili; i to nije najgore, jer kad smo se KAPETAN Uvek, jer ima moć.
probudili, noge su nam bile na uzglavlju, a onaj koji nas je probudo bio
je i sam mesečar. Kad žene ostare i nisu više žene, raste im brada; hteo LAURA Onda sam ja u pravu.
bih da znam šta biva s muškarcima kad ostare i nisu viša muškarci? Oni
KAPETAN Imaš li već moć?

41
LAURA Da, i to zakonitu, kad te sutra stavim pod starateljstvo.

KAPETAN Pod starateljstvo?

LAURA Da! I onda ću sama vaspitati svoje dete, ne vodeći računa o

tvojim vizijama.

KAPETAN A ko će podmirivati troškove tog vaspitanja kad mene više ne

bude?

LAURA Tvoja penzija!

KAPETAN (prlilazi joj preteći) Kako možeš da me staviš pod

starateljstvo?

LAURA (vadi jedno pismo) Na osnovu ovog pisma koje se u overenom

prepisu nalazi kod starateljskog suda.

KAPETAN Kakvo je to pismo?

LAURA (povlači se natraške prema vratima levo) Tvoje! Tvoja izjava

lekaru da si umobolnik!

KAPETAN (nemo je promatra)

LAURA Ispunio si svoju dužnost, na žalost, neophodnog oca i staraoca.

Nisi više potreban i možeš da ideš. Možeš da ideš pošto si uvideo da je
moj razum jak kao i moja volja, što nisi hteo da priznaš. (U odlasku
okreće se prema sporednim vratima na levoj strani)

KAPETAN (prilazi stolu u sredini, trže upaljenu lampu i baca je na Lauru

koja natraške beži kroz sporedna vrata)

41
TREĆI ČIN DRUGA SLIKA

Ista dekoracija kao u prvom činu. Na stolu u sredini druga lampa. Pređašnji. Nejd.
Tapecirana vrata na desnoj strani zabarikadirana su stotlicom.
NEJD (ulazi) Pismo od gospodina pukovnika!
PRVA SLIKA
LAURA Daj ovamo! (čita) Tako! Nejd, jesi li povadio sve metke iz pušaka
Laura. Dadilja i lovačke torbe?

LAURA Jesi li dobila ključeve? NEJD Po zapovesti, gospođo kapetanice.

DADILJA Dobila! Ne. Bog neka mi oprosti, uzela sam ih iz gospodinovog LAURA Onda čekaj napolju dok ne napišem odgovor gospodinu
odela, koje je Nejd trebalo da očetka. pukovniku. (piše)

LAURA Dakle, Nejd je danas u službi! NEJD (odlazi)

DADILJA Da, Nejd!

LAURA Daj mi ključeve! TREĆA SLIKA

DADILJA Da, ali to je skoro krađa. Čuje li madam gore njegove korake? Dadilja. Laura.
Amo-tamo, amo-tamo.
DADILJA Slušajte, milostiva gospođo. Šta on to sad radi gore?
LAURA Jesu li vrata dobro zaključana?!
LAURA Ćuti, dok pišem. (čuje se šum pile).
DADILJA Naravno, dobro su zaključana!
DADILJA (poluglasno, za sebe) O gospode, smiluj nam se svima! Kako će
LAURA (otvara sekreter i seda) Savladaj svoja osećanja, Margaret! Sad se sve to svršiti?
treba da budemo pribrani da bismo se svi spasli. (čuje se kucanje) Ko
LAURA Tako, daj Nejdu! A mojoj majci ni reči o svemu ovome! Čuješ!
je?
DADILJA (odlazi)
DADILJA (otvara vrata u sredini) Nejd.
LAURA (izvlači fioku iz sekretera i uzima hartiju)
LAURA Neka uđe!

41
ČETVRTA SLIKA
Laura. Pastor (ulazi)
PASTOR (uzima stolicu iza stola u sredini i seda pored Laure kraj
sekretara) Dobro veče, sestro. Kako si već čula, celog dana nisam bio
kod kuće, i zato dolazim tek sada. Tu su se desile ozbiljne stvari.
LAURA Da, brate, takvu noć i takav dan u svom životu Još nisam
doživela.
PASTOR Ali, kako vidim, nisi pri tome imala nikakve štete.
LAURA Ne, hvala bogu, ali pomisli šta se sve moglo dogoditi!
PASTOR Reci mi samo kako je došlo dotle? Čuo sam o tome razne priče.
LAURA Počelo je s njegovim ludim fantazijama da nije Bertin otac, a
svršilo se time da mi je bacio u lice upaljenu lampu.
PASTOR (gleda u fioku) Gospode! Tvoja lutka i kapica i Bertina
čegrtaljka... tvoja pisma i medaljon... (briše oči) Mnogo te je voleo,
Laura. Ja nisam čuvao takve stvari!
LAURA I ja mislim da me je ranije voleo, ali vreme, vreme menja mnoge
stvari.
PASTOR Kakva je to hartija? Dokumenat o kupovini groba! Da, radije u
grob nego u ludnicu! Laura! Reci mi: nisi li baš nimalo kriva za ovo?
LAURA Ja? Kako ja mogu da budem kriva što je neki čovek poludeo?
PASTOR Da, da! Ne velim ništa. Ali krv nije voda!
LAURA Kakve tebe brige muče!
PASTOR (oštro je posmatra) Čuj me!
LAURA No?

PASTOR Strašno! To je potpuno luddlo. A šta će sad biti? PASTOR Ne možeš poreći da se to slaže s tvojim željama da odsad sama
možeš da vaspitavaš svoje dete!
LAURA Moramo pokušati da sprečimo nova nasilja, a doktor je poslao u
ludnicu po ludačku košulju. U međuvremenu obavestila sam pukovnika LAURA Ne razumem te.
i pokušavam da se snađem u poslovnim stvarima, koje je on svršavao
vrlo neuredno. PASTOR Divim ti se.

LAURA Meni? Hm!

PASTOR Žalosna priča, ali ja sam uvek očekivao tako nešto. Vatra i voda
uvek dovode do eksplozije. Šta ti je to u fioci?
LAURA (izvlači fioku) Vidi šta je sve ove sačuvao!
PASTOR Ja ću biti tutor tog slobodnog misloca! Znaš li da sam ga uvek
smatrao korovom na našoj njivi!
LAURA (se prigušeno nasmeši, onda se naglo uozbilji) I to kažeš meni,
njegovoj ženi?

41
PASTOR Vrlo si jaka, Laura! Neverovatno jaka! Kao lisica u stupici: pre
ćeš odgristi sebi nogu no dopustiti da te uhvate! Kao stari lopov; niko
nije svedok, čak ni sopstvena savest! Pogledaj se u ogledalo! Ako smeš!
LAURA Ogledalo mi nikad nije potrebno.
PASTOR Ne, jer ga ne želiš! Da ti vidim ruku! Nijedne izdajničke krvave
mrlje, ni traga od opasnog otrova! Malo nevino umorstvo, koje se ne
boji zakona: nesvestan zločin. Nesvestan? Lepa izmišljotina. Slušaj
samo kako radi tamo gore... Čuvaj se! Ako tvoj muž izađe, prerezaće te
između dve daske napola!
LAURA Mnogo govoriš, kao da imaš grižu savesti. Optuži me, ako
možeš!
PASTOR Ne mogu!
LAURA Eto vidiš! Ne možeš, dakle, nevina sam. Postaraj se sad za svog
štićenika, a ja ću da se staram za sebe. (ustaje) Ah, evo doktora!
PASTOR (ustaje i vraća svoju stolicu uz sto na sredini)
PETA SLIKA
Pređašnji. Doktor (ulazi)
LAURA Dobro došli, gospodine doktore! Vi ćete mi sigurno pomoći. Zar
ne? A, tu nema mnogo da se uradi. Slušajte šta radi gore. Jeste li sad
uvereni?
DOKTOR (stupa na sredinu) Uveren sam da je izvršeno jedno nasilje, ali
pitanje je da li je do nasilja došlo zbog provale besa ili ludila?
PASTOR Bez obzira na bes, morate priznati da je imao svoje fiks ideje.
DOKTOR Mislim, gospodine pastore, da su vaše ideje to još više!
PASTOR Moja postojana shvatanja o najvišim stvarima...
DOKTOR Ostavimo shvatanja! Milostiva gospođo, od vas zavisi da li
ćete svoga muža poslati u zatvor ili u ludnicu. Šta mislite o ponašanju
gospodina kapetana?
LAURA Sad ne mogu da odgovorim!
DOKTOR Niste, dakle, sigurni šta je najpovojnije za interese porodice?
Šta vi mislite, gospodine pastore?
PASTOR U oba slučaja biće skandala... To nije lako reći.
LAURA Ali ako bude kažnjen samo zbog nasilja, on može to isto i kasnije
da ponovi.
DOKTOR Ako ode u zatvor, biće uskoro pušten. Bilo bi, dakle, za obe
strane najkorisnije da postupimo s njim kao sa umobolnikom. Gde je
dadilja?
41
LAURA Kako?
DOKTOR Ona treba da navuče bolesniku ludačku košulju posle mog
razgovora s njim i kad budem dao takvo naređenje. Ne pre! Ostavo sam
napolju tu odeću (izlazi u hodnik i vraća se s povećim paketom). Budite
tako dobri i zamolite dadilju da dođe. (Laura zazvoni).
PASTOR Strašno, strašno!
ŠESTA SLIKA
Pređašnji. Dadilja (stupa na sredinu između Doktora i Laure)
DOKTOR (raspakiva na stolu u sredini ludačku košulju) Gledajte. Tu je,
ovu košulju treba neprimetno da navučete kapetanu od pozadi, kad ja
nađem da je neophodno, kako bi se sprečila nova nasilja. Kao što
vidite, ima vrlo dugačke rukave da bi se onemogućili pokreti. Vezuje se
na leđima. Ove su dva remena sa kopčama kojima ćete ga onda
privezati za naslon od stolice ili sok, kako već budete mogli. Hoćete li to
da učinite?
DADILJA Ne, gospodine doktore, ne mogu, ne mogu!
LAURA Zašto to sami ne učinite, gospodine doktore?
DOKTOR Jer je bolesnik nepoverljiv prema meni. Vi biste, milostiva
gospođo, bili prvi dužni da to učinite, ali se bojim da je nepoverljiv i
prema vama.
LAURA (čini jedan pritajen pokret)
DOKTOR Možda vi, gospodine pastore...
PASTOR Ne, hvala vam najlepše na tome!
SEDMA SLIKA
Predašnji. Nejd (ulazi)
LAURA Je li odmah poslao pismo?
NEJD Na zapovest, gospođo kapetanice!
DOKTOR A vi ste, Nejde! Poznate su vam prilike ove i znate da je
gospodin kapetan umobolan. Morate nam pomoći oko bolesnika.
NEJD Ako mogu da učinim nešto za gospodina kapetana, učiniću vrlo
rado.
DOKTOR Treba da mu navučete košulju...
DADILJA Ne, on ne sme ni da ga dirne; Nejd ne sme da mu pričini
nikakav bol. Radije ću ja to učiniti, nežno, sasvim nežno! Nejd može da
čeka kraj vrata i da mi pomogne, ako bude potrebno... da, to može.
(čuju se udarci u tapecirana vrata).
DOKTOR Evo ga! Položite košulju na stolicu (pokazuje jednu stolicu kraj
stola u sredini), pokrijte je nekom maramom i izađite svi; dočekaćemo
ga gospodin pastor i ja, jer vrata neće dugo izdržati. Tako, molim vas,
idite!
DADILJA (izvršavajući doktorov nalog, odlazi levo) Isuse, smiluj nam se.
LAURA (zaključava sekreter i odlazi levo)
NEJD (odlazi kroz sredinu)
41
DOKTOR i PASTOR (povlače se na levu stranu, gledajući u tapecirana
vrata. Tapecirana se vrata provališe, stolica odlete na patos, kvaka
opusti)
OSMA SLIKA
KAPETAN (ulazi sa gomilom knjiga pod pazuhom. Doktor i Pastor su u
pozadini. Spušta knjige na sto) Evo, čitajte, tu piše u ovim knjigama.
Nisam, dakle, lud. Evo piše u Odiseji, prvo pevanje, stih 215. strana 6.
Telemah razgovara s Atinom: »Moja mati tvrdi da je on moj otac; ali ja
sam ne znam, jer još niko nije znao svoje poreklo.« Ta Telemahova
sumnja odnosi se na Penelopu, najčestitiju od svih žena. Zgodno! Zar
ne? A evo ove prorok Jezekijel: »Budala veli: gle, evo to mi je otac, ali
ko može da zna čija su ga bedra začela.« To je valjda jasno. Šta ima još?
Istorija ruske literature od Merzljakova: »Aleksandar Puškin, najveći
ruski pesnik, pre je umro postepeno ubijan sve češćim glasinama o
neveri svoje žene nego od metka kojim je pogođen u grudi prilikom
nekog dvoboja. Na samrtničkoj postelji se kleo da je ona nevina.«
Magarac! Magarac! Kako se mogao kleti! Sad čujte šta nalazim u svojim
knjigama (okreće se na levo i spazi oba gospodina). Ah, gle, Jona, ti si
ove? I naravno vi, gospodine doktore. Jeste li čuli šta sam jedanput
odgovoro onoj engleskoj dami koja se požalila da Irci imaju običaj da
svojim ženama bacaju u lice upaljene lampe? - Bože, kakve žene, rekao
sam ja. - Žene? prošaputala je ona. - Da, naravno, odgovorio sam. Kad
već dođe do toga da muškarac, muškarac koji je ženu voleo i obožavao,
zgrabi upaljenu lampu i tresne joj u lice, onda znamo dosta.
PASTOR Šta znamo?
KAPETAN Ništa. Ne znamo uopšte ništa, samo verujemo, zar ne, Jona?
Verujemo i onda postajemo blaženi. Da, tako je. Ne, ja znam da nas
naša vera čini zlosrećnim. To ja znam!
DOKTOR Gospodine kapetane!
KAPETAN Mir! Neću da govorim s vama; neću da slušam kako
telefonirate o onome što se tamo brblja. Tamo. Znate već. Čuj, Jona,
veruješ li ti da si otac svoje dece? Sećam se, imali ste kućnog učitelja,
lepih očiju, i govorkalo se o njemu.
PASTOR Adolfe! Čuvaj se!
KAPETAN Pipni ispod perike, prijatelju, napipaćeš tamo dve čvoruge.
Duše mi, čini mi se pobledeo je! Da, da, brbljaju samo, gospode bože,
tako mnogo brbljaju. A mi muževi, mi smo tako smešni gadovi. Zar ne,
gospodine doktore? Kako stoji s vašom braćnom posteljom? Niste li vi
u kući imali nekog poručnika, šta? Čekajte, da se setim. Zvao se... (šane
doktoru nešto na uho) Gledajte, i on je pobledeo! Ne ljutite se samo!
Ona je mrtva i sahranjena; a što je bilo ne može više da se zbriše! A ja
sam ga poznavao i on je sad... pogledajte me gospodine doktore! - Ne,
pravo u oči - dragonski major! Neka me đavo odnese ako i on nema
rogove!
DOKTOR (uvređeno) Gospodine kapetane, ne biste li govorili o drugim
stvarima?
KAPETAN Vidite li? Odmah hoće da se govori o drugim stvarima kad ja
počnem o rogovima.
PASTOR Znaš li, dragi šurače, da si duševno bolestan?
41
KAPETAN Da, znam vrlo dobro. Ali kad bih se malo više pozabavio DEVETA SLIKA
vašim okrunjenim mozgovima, mogao bih i vas uskoro da stavim pod
ključ. Ja sam poludeo, ali kako je došlo do toga? O tome ne vodite Kapetan. Berta
računa i o tome niko ne vodi računa! Hoćete sad da govorimo o drugim KAPETAN (sedi skrhan za stolom kraj sofe)
stvarima (uzima sa stola na sredini album sa fotografijama) Isuse, to je
moje dete! Moje? Ne možemo to da znamo. Znate i šta treba učiniti da BERTA (prilazi mu) Ti si bolestan, tata?
bi se to znalo? Prvo, venčati se, radi društvenog ugleda; onda se odmah
KAPETAN (gleda je ljutito) Ja?
razvesti i živeti sa ženom u ljubavnom odnosu; posle usvojiti dete. Muž
bi bar bio siguran da je to njegovo posvojče. Zar nemam pravo? Ali šta BERTA Znaš li šta si ucino? Znaš li da si bacio lampu na mamu?
mi to vredi sada? Šta mi vredi kad ste mi oteli moju misao o večnosti,
šta mi vrede nauke i filozofija kad nemam radi čega da živim, šta će mi KAPETAN To sam učinio?
život kad nemam časti? Nakalemio sam na tuđe stablo svoju desnu
BERTA Da, to si učinio! Zamisli da si je povredio!
ruku, pola svog mozga, pola svoje kičmene moždine, jer sam mislo da
će srasti i spojiti se u savršenije drvo; ali nađe neko i nožem preseče KAPETAN Šta bi onda bilo?
drvo ispod kalema i sad sam samo pola drveta; druga polovina raste
dalje sa mojom rukom, sa pola moga mozga, dok ja venem i umirem, BERTA Nisi moj otac kad možeš tako da govoriš.
jer sam ostao bez svojih najboljih delova. Sad hoću da umrem. Radite
KAPETAN (ustaje) Šta kažeš? Nisam tvoj otac? Kako to znaš? Ko ti je to
sa mnom šta hoćete. Mene više nema! (On se svali na jednu stolicu kraj
rekao? A ko je tvoj otac? Ko?
stola pored sofe)
BERTA Ti svakako nisi!
DOKTOR (šapuće nešto pastoru, odlaze u sobu levo)
KAPETAN I opet, nisam ja! A ko je? Ko? Čini mi se da znaš. I to moram
BERTA (dolazi odmah otuda)
doživeti da mi kći u lice kaže da joj nisam otac! A znaš li da time ružiš
svoju majku. Shvataš li da je sramota za nju ako je tako!?

BERTA Ne govori ružno o mami, čuješ li!

KAPETAN Da, sve ste se zaverile protiv mene! I tako ste uvek radile!

BERTA Tata!

KAPETAN Ne izgovaraj više tu reč!

41
BERTA Tata, tata! DESETA SLIKA

KAPETAN (privlačeći je k sebi) Berta, drago, voljeno dete, ti si ipak moje Pređašnji. Dadilja (ulazi)
dete! Da, da, ne može da bude drukčije. Tako je! Sve drugo bile su
DADILJA Gospodine Adolfe, šta je to?
samo bolesne misli, koje je vetar doneo kao kugu i groznicu. Pogledaj
me, videću svoju dušu u tvojim očima! Ali ja vidim i njenu dušu! Imaš KAPETAN (ispituje revalver) Jesi li ti izvadila metke?
dve duše; voliš me jednom a mrziš drugom. A treba da me samo voliš!
Treba da imaš samo jednu dušu, inače nećeš naći mira, a ni ja. Treba da DADILJA Jesam. Odložila sam ih, ali sednite samo i budite mirni; tada ću
imaš samo jednu misao, koja je dete moje misli, treba da imaš samo vam ih ponovo doneti. (Uhvati kapetana za ruku i posadi ga na stolicu,
jednu volju, moju volju. desno od stola u sredini gde se on tupo smiri. Onda ona donese
ludačku koštilju i stane iza stolice na kojoj sedi kapetan.)
BERTA Neću! Hoću da budem ja sama.
BERTA (odšunja se na vrata levo)
KAPETAN To ne smeš. Vidiš, ja sam ljudožer i ja ću te požderati. Tvoja je
mati htela mene da poždere, ali nije uspela. Ja sam Saturn koji je jeo
svoju decu jer su mu prorekli da će inače ona pojesti njega. Žderati ili
biti požderan! To je pitanje! Ako ja tebe ne požderem, požderaćeš ti
mene, i već si mi pokazala zube. Ali ne boj se, voljeno moje dete. Neću
ti pričiniti bola! (Prilazi ka zbirci oružja i skida jedan revolver.)

BERTA (pokušava da pobegne) Upomoć, mama, upomoć, hoće da me

ubije!

41
JEDANAESTA SLIKA
Kapetan. Dadilja.
DADILJA Gospodine Adolfe, sećate li se još kako ste bili moje milo
detence i kako sam vas svako veče pokrivala i sa vama se molila
dragom bogu da vas štiti? I sećate li se još kako sam noću ustajala i
davala vam da pijete; sećate li se kako sam palila svetlost i pričala vam
lepe priče kad ste sanjali ružne sne i niste mogli da spavate? Sećate li se
još toga, gospodine Adolfe?
DADILJA Oprostite mi, gospodine Adolfe, oprostite mi, ali htela sam
sprečiti da ubijete dete!
KAPETAN Zašto me nisi pustila da je ubijem? Život je pakao, a smrt
carstvo nebesko, a deci je mesto na nebu.
DADILJA Šta vi znate o onome šta će biti posle smrti?!
KAPETAN Jedino to i znamo, a o životu ne znamo ništa! O, da se to
može znati u samom početku!

KAPETAN Govori dalje, Margaret. To prija mojoj glavi! Govori dalje! DADILJA Gospodine Adofle! Priklonite svoje tvrdo srce i molite milost u
boga, jer još nije dockan. Nije bio dockan ni za razbojnika na krstu, jer
DADILJA Da, ali morate da slušate. Sećate li se još kako je mali Adolf Spasitelj mu reče: još danas ćeš biti sa mnom u raju!
jednom uzeo veliki kuhinjski nož da bi izdeljao čamac i kako sam ja
KAPETAN Već grakćeš nad lešinom, stara vrano!
našla i kako sam morala da mi taj nož izmamim. On je bio nerazumno
dete i zbog toga smo morali da ga zavaramo, jar nije verovao da mu DADILJA (vadi molitvenik iz džepa)
dobro maslimo. Rekla sam, daj mi zmiju, jer će te ujesti! I gle, on je
ispusto nož! (Uzima kapetanu revolver iz ruke) A kad je trebalo da se
obuče a on to nije hteo, onda sam ga nagovarala i govorila mu da treba
da navuče pozilaćeni kaput i da bude kao princ obučen. A zatim sam
uzimala mali jelečić od zelene vune, stavljala ga ispred njega i govorila:
unutra s obema ručicama! Pa sam govorila: sad budi miran da je pozadi
zakopčani (navukla mu je za to vreme ludačku košulju) A onda sam
govorila: sad ustani i lepo se prošetaj po sobi da vidim kako ti stoji...
(vodi ga ma desno ka sofi) I onda sam rekla: sad treba da legneš.

KAPETAN Šta kažeš? Treba da legne kad se obukao! Prokleta

ženturačo! Šta si to uradila sa mnom? (Pokušava da se oslobodi) O ti
đavolski lukava ženo! Ko bi mislo da si tako pametna! (Legne na sofu)
Biti uhvaćen, vezan, prevaren, a ne mogu umreti!

41
DVANAESTA SLIKA
Pređašnji. Nejd (ulazi, ostaje u pozadini)
KAPETAN Izbaci ovu ženturaču! Hoće da me ubije svojim molitvenikom.
Baci je kroz prozor, ili kroz dimnjak, ili kuda hoćeš!
NEJD (posmatra dadilju) Bog neka bude milostiv, gospodine kapetane,
ali ne mogu. Zaista ne mogu. Šest muških da je, vrlo rado, ali ženu!
KAPETAN Ne možeš da savladaš jednu ženu, he?
NEJD Mogu da je savladam, ali eto vidite, čudno je to: ne mogu da
dignem ruku na ženu.
KAPETAN Zašto čudno? Zar ona nije digla ruku na mene?
NEJD Da, ali ja ne mogu, gospodine kapetane! To je isto kao da od
mene zahtevate da izudaram gospodina pastora. U krvi je to, kao
religija! Ne mogu!
LAURA (ulazi i daje mijg Nejdu da pađe)
NEJD (izlazi)
TRINAESTA SLIKA
Pređašnji. Laura.
KAPETAN Omfalo! Omfalo! Sad se igraš tojagom, dok Herkul prede
tvoju vunu.
LAURA (prilazi ka sofi) Adolfe! Pogledaj me! Veruješ da sam ti
neprijatelj?
KAPETAN Da, verujem. Verujem da ste mi svi neprijatelji! Moja mati,
koja nije htela da me rodi jer sam morao da budem rođen u bolovima,
bila je moj neprijatelj jer je mojim prvim životnim klicama uskratila
hranu i stvorila od mene upola bogalja. Moja sestra bila mi je
neprijatelj jer me je učila da joj moram biti potčinjen. Prva žena koju
sam zagrlio bila mi je neprijatelj jer mi je dala deset godina bolesti kao
nagradu za ljubav koju sam joj poklono. Kći mi je postala neprijatelj kad
je trebalo da bira između mene i tebe. A ti, moja žena, ti si bila moj
smrtni neprijatelj jer me nisi pustila iz ruku dok nisam klonuo mrtav.
LAURA Ne znam da i sam ikad mislila ili smišljala to što misliš da činim.
Može biti da je mnome ovladao mračni prohtev da te uklonim kao
smetnju; ako u mojim postupcima vidiš neki plan, može biti da je to i
bilo, ali ja toga nisam bila svesna. Nikad nisam razmišljala o
događajima; oni su klizili po tračnicama koje si sam položio i ja se
osećam nevinom pred bogom i svojom savešću, pa ako to i nisam.
Tvoje prisustvo uvek mi je tištalo srce kao kamen, sve dok srce nije
pokušalo da strese taj sputavajući teret. Tako se to dogodilo i, ako sam
ti nehoteći zadala ranu, molim da mi oprostiš.
KAPETAN Zvuči uverijivo! Ali šta mi vredi? I ko je kriv? Možda je kriv
duhovni brak. Ranije se čovek ženio ženom, danas stvara zajednicu s
41
damom koja ima svoje zvanje ili živi s nekom prijateljicom! I onda
prevariš kompanjona ii obeščastiš prijatelja! Gde je ljubav, zdrava,
putena ljubav? Umrla je! A potomstvo iz ove ljubavi na akcije, koje su
izdate akconarima bez solidarne odgovornosti? Ko je posednik kad
dođe do sloma? Ko je telesni otac duhovnog deteta?
LAURA Tvoja sumnja što se tiče detata potpuno je neosnovana.
KAPETAN To je baš strašno! Da je bar osnovana, imali bismo neki
oslonac, neko uporište. Sad su to samo senke koje gmižu po šipražju i
proviruju samo da bi se cerile, sad se hvatamo ukoštac s vazduhom i
pucamo u vetar. Kobna izvesnost podstakla bi nas na otpor i gonila
dušu i telo da delaju, ali ovako... misli se rasplinjuju u magli, mozak se
usijava dok ne izgori! Stavite mi jastuk pod glavu! Pokrite me, hladno
mi je! Hladno napodnošljivo!
LAURA (skida svoj šal i prostire ga preko njega)
DADILJA (odlazi po jastuk)
LAURA Daj mi ruku prijatelju!
KAPETAN Ruku! Koju si mi vezala na leđa... Omfalo! Omfalo! Ali osećam
tvoj mek šal na usnama; topao je i mekan kao tvoja ruka i miriše na
vanilu kao tvoja kosa kad si bila mlada! Laura, kad si bila mlada i kad
smo šetali brezovom šumom, punom jagorčevine i drozdalija, divno,
divno! Pomisli kako je život bio lep i kakav je onda postao! Ti nisi htela
da hude tako, ja nisam hteo, a ipak se tako dogodilo. Ko, dakle, ima
moć nad životom?
LAURA Bog jedini...
KAPETAN Ali bog rata! Ili još pre boginja! Skloni tu mačku što leži na
meni! Skloni je!
DADILJA (donosi jastuk i sklanja šal)
KAPETAN Da mi moj šinjel, pokri me njime!
DADILJA (skida šinjel s čiviluka i pokriva ga)
KAPETAN Ah, moja tvrda lavlja koža koju si mi htela oteti! Omfalo!
Omfalo! Lukava ženo, prijateljice mira, koja si izmislila razoružanje!
Probudi se, Herkule, pre nego što ti oduzmu tojagu! Hoćeš da nam na
prevaru uzmeš naše oružje i uveriš nas da je ono samo ukras. Ne, ti,
čelik je to bo, pre nego što postade ukras. Nekada je kovač kovao
muradire, a sad ih šije krojač! Omfalo! Omfalo! Sirovu snagu pobedila
je lukava namoć; pljujem na tebe satanska ženo i proklinjem rod tvoj
(uspravija se da pljune ali klone na sofu) Kakav si mi jastuk dala,
Margaret? Tako je tvrd i hladan, tako hladan. Hodi, sedni do mene na
stolicu. Tako. Daj da položim glavu u tvoje krilo. Tako. Tako je toplo!
Nagni se da osetim tvoje grudi... O, slatko je spavati na ženskim
grudima, na grudima majke ili ljubavnice; pa ipak najslađe je na
majčinim grudima.
LAURA Hoćeš li da vidiš svoje dete, Adolfe? Reci.
KAPETAN Moje dete? Muškarac nema dece, samo žene dobijaju decu,
zato je njihova budućnost, kad mi bez dece umremo. O bože, ti koji
tako voliš decu!
DADILJA Čujete li, moli se bogu!
41
KAPETAN Ne, tebi se molim, da me uljuljaš u san jer sam umoran, tako LAURA Je li to sve što imate da kažete kraj ove samrtničke postelje,
umoran! Laku noć, Margaret, i blagosovena bila među ženama! gospodine doktore?
(Uspravilja se, ali s krikom pada u dadiljino krilo.)
DOKTOR Sve! Više ne znam! Ko zna više, neka govori!

BERTA (ulazi s leva, hitro k majci) Mama! Mama!

LAURA Moje dete! Moje rođeno dete!

ČETRNAESTA SLIKA
PASTOR Amen!
Dadilja. Laura (odlazi levo i zove doktora, koji dolazi s pastorom). Zatim
Berta

LAURA Pomozite nam, doktore, ako nije kasno. Gledajte, ne diše više!

DOKTOR (ispituje bolesnikov puls) Udarila ga je kap!

PASTOR Je li mrtav?

DOKTOR Ne, može još da oživi, ali kako će to biti, ne znamo.

PASTOR Najpre smrt, a onđa suđenje...

KRAJ.
DOKTOR Nikakvo suđenje! I nikakva optužba! Vi koji verujete da bog
upravlja ljudskim sudbinama mogli biste da mu izložite ovaj slučaj.

DADILJA Ah, gospodine pastore, u poslednjem času pomolio se bogu!

PASTOR (Lauri) Je li istina?

LAURA Istina je!

DOKTOR Ako je tako, a ne znam uzroka ni tome ni ovoj bolesti, onda je

mojoj veštini kraj. Pokušajte sad vi svoje, gospodine pastore!

41