Fakultet za sport i turizam

DAROVITI UČENICI

Seminarski rad iz PEDAGOGIJE

Profesor: Student:

Novembar, 2020 god.

 SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................................................................3
2. Šta je nadarenost odnosno darovitost?.................................................................................4
3. Priroda i odlike darovitosti..................................................................................................6
4. Osnovne osobine darovitosti...............................................................................................7
5. Kako prepoznati darovito dijete predškoslog i školskog uzrasta?.....................................12
6. Podsticanje darovitosti.......................................................................................................12
7. Rad sa darovitim učenicima..............................................................................................13
8. ZAKLJUČAK....................................................................................................................15
9. LITERATURA..................................................................................................................16

2
 1. UVOD

Postoji mnogo mitova o izuzetno posebnim osobama, a ta se posebnost povezivala s

natprirodnim silama ili s ludošću. B. Pascal naglašavao je da genijalnost graniči s ludošću, a
ludost je toliko raširena među genijalnim ljudima da čovjek „zdrava razuma” postaje upravo
nenormalan među genijalcima. Dakle, različiti su stavovi o nadarenoj i kreativnoj deci, te ti
pojmovi još uvijek egzistiraju u stereotipima kao što su: biti nadaren znači biti čudan,
socijalno neadekvatan, loše adaptiran. Takve stavove nerijetko ne možemo izbjeći ni u
školama.

Nadareno dete je  dete koje ima iznadprosječne sposobnosti i specifične osobine
ličnosti.  Važnu ulogu u rastu, razvoju, kao i vaspitanje nadarene djece imaju roditelji,
odnosno porodica nadarenog djeteta. Različito od nekih shvatanja, nadarena djeca mogu biti
rođena u svim porodicama, bez obzira na nivo obrazovanja roditelja, socioekonomski status,
(ne)nadarenost roditelja i slično. Ističe se potreba da roditelji pruže poticajno, stimulativno,
obogaćeno okruženje svome djetetu kako bi razvilo svoje potencijale, ali i pozitivne osobine
ličnosti, sliku o sebi, samopoštovanje. Nadareno dijete ima specifične karakteristike i osobine
i zbog toga vaspitno delovanje roditelja može biti izuzetno teško i zahtevno.

Ozbiljan problem u vezi s nadarenima jest kako ih prepoznati, kako raditi sa njima u
porodici, odnosno, kakav roditelj radi sa (nadarenom) decom. Logično je da nadaren roditelj
može prepoznati i podsticati nadareno dete, kao i obratno, nenadaren roditelj ne može
prepoznati nadareno dijete. Osim toga, „šablonizirani roditelj“ ne uspijeva kreirati
„individualizirano-nadareni obrazovno-didaktički pristup“ koji bi zadovoljio i potencirao
razvoj otkrivenih i latentnih potencijala nadarenog deteta.

Opravdano je upitati se zašto mnoga nadarena djeca ne uspijevaju razviti svoje

potencijale. Odgovore je moguće potražiti u činjenici da ne postoji dovoljna briga ne samo u
porodici, nego i u školi koju možemo smatrati izvorom nedovoljne brige i nasilja nad decom,
gušenja slobode, sigurnosti i prava na posebnost. Emocionalna neosetljivost i izostanak
tolerancije, autoritarna praksa, te niz kazni, vidljivih ili nevidljivih, koje se u porodici i školi
primenjuju, važni su razlozi zašto se brojna djeca osećaju loše, pokazuju strah od roditelja i
učitelja. S pravom možemo reći da su mnoge porodice ili škole „opasne“ upravo s obzirom na

3
posledice koje nastaju usled emocionalne neosetljivosti za različite probleme i potrebe
(nadarene) dece.

2. Šta je nadarenost odnosno darovitost?

Nadarenost nije jednostavno definisati, jer ne postoji jedan (ispravan) odgovor šta je
nadarenost, već mnogobrojni i različiti odgovori koji uzimaju u razmatranje mnoge uslove i
kriterije (vreme njenog javljanja, karakteristike ponašanja ili predviđanje budućeg ponašanja,
vrstu ponašanja i slično).

Smatra se da postoji čak 160 definicija nadarenosti, što dovoljno govori o složenosti
ovog fenomena. Od definicije, odnosno razumevanja nadarenosti zavise svi ostali koraci koji
će se poduzeti, kao što su: prepoznavanje, identifikacija, vaspitno-obrazovni rad i slično. 

Neki autori smatraju da je nadarenost bilo koji oblik iznadprosečnog funkcionisanja,

dok drugi ističu da se pod time podrazumevaju: visoke (opšte i/ili specifične) sposobnosti
(posebno inteligencija), kreativnost i specifične osobine ličnosti (posebno motivacija). Winner
(1996.; prema: Cvetković-Lay, 2002.) termin nadarenost koristi za opisivanje dece sa sledeća
tri obeležja: 

1. prevremena razvijenost (brže napredovanje od prosečne dece),

2. insistiranje da sviraju po svom (viša kvaliteta postignuća, drugačiji putevi učenja,
samostalnost i samopouzdanje) i 
3. žar za svladavanjem (visoka motivisanost, opsesivan interes). Autorica ističe da je
nadareno dete rođeno s neuobičajenom sposobnošću da savlada određeno područje
(ili područja).

Nadarena deca veoma rano pokazuju znakove nadarenosti i ukoliko su roditelji

dovoljno informisani i aktivno se bave decom, onda će biti spremni da što ranije prepoznaju
ove znakove, pružaju adekvatnije podsticaje i obrate se za pomoć, savet i podršku
stručnjacima. Jedno od pitanja u anketi primenjenoj u istraživanju za roditelje je bilo: „U
kojoj dobi deteta ste postali svesni da imate drugačije dete?“ Njih 98% je odgovorilo da je do
treće godine deteta primetilo da se njihovo dete razlikuje od ostale dece.

4
1. Nadarena djeca

Prema tradicionalnom pristupu,

intelektualna nadarenost definiše se kao visoka
opšta inteligencija (g-faktor prema
Spearmanu), ili izražene specifične
sposobnosti, a kriterij za identifikaciju
nadarenih je izuzetno visok rezultat koji osoba
postiže na konvencionalnim testovima
inteligencije. Prema novijim pristupima,
nadarenost se ne definiše samo kao visoko
razvijene intelektualne sposobnosti. Postoji nekoliko koncepcija nadarenosti od kojih
izdvajamo dve:

1. Nadarenost je kombinacija intelektualnih sposobnosti, kreativnosti i predanosti

zadatku.

2. Nadarenost je visoko razvijena neka od nezavisnih sposobnosti: lingvistička,

logičko-matematička, specijalna, intrapersonalna, muzička, telesno-kinestetička i ekološka. 

Nadarena deca su ona deca koja imaju jedinstvene intelektualne potencijale

kombinovane sa visokom motivacijom i kreativnošću u obavljanju pojedinih
aktivnosti. Pogrešno je mišljenje da darovita deca dolaze iz porodica u kojima su roditelji
visoko obrazovani. Roditelji ne moraju biti obrazovani da bi darovito dete napredovalo, ali
porodica treba biti stabilna. Iz čvrsto strukturiranih porodica potiču nobelovci, fizičari,
matematičari, hemičari.... U takvim porodicama visoka su očekivanja, ali je u prvom planu
dete, a ne njegov uspeh. To su uvek tople porodice. Kreativci, pisci, slikari, veliki umetnici, iz
stresnih su porodica, bez jednog roditelja, ali i s alkoholizmom, psihičkim bolestima... Najgori
su bolesni roditelji koji uslovljavaju ljubav postignućem uspeha. Imaju li slučajno darovito
dete, takvim ga pristupom sputavaju. Znakovito je da je darovito dete često prvorođeno, jer je
sve usmereno na njegove talente i iz stabilne je, tople i emocionalno podržavajuće porodice.
lako se dete rađa s visokim intelektualnim potencijalom i ne bira porodicu, važno je da
sredina prepozna njegove mogućnosti i omogući mu razvoj. A nikad nije prerano početi se

5
baviti darovitim detetom. U zapadnim zemljama roditelje edukuju da prate razvoj deteta od
rođenja. Najučinkovitije za daljnji pravilan razvoj deteta je otkriti darovitost već u ranoj
predškolskoj dobi. Ali, nade ima uoči li se to i tokom osnovnog školovanja.

3. Priroda i odlike darovitosti

Učenici koji postižu izuzetne rezultate u učenju i drugim intelektualno-stvaralačkim

aktivnostima najčešće se nazivaju darovitim, obdarenim, nadprosečnim ili talentovanim
učenicima. Postoji nekoliko suštinskih svojstava obdarenih osoba, koja se odnose na:

1. Visoke opšte intelektualne sposobnosti,

2. Visoke rezultate u ostvarivanju obrazovnih i/ili profesionalnih zadataka,
3. Visok nivo kreativnosti i stvaralaštva.

Galager smatra da se darovitost ispoljava u sposobnosti pojedinca za visoka postignuća, ili da

pojedinac ima potencijalne sposobnosti za ostvarivanje visokih postignuća u nekoj od sledećih
oblasi:

1) Opštoj intelektualnoj oblasti

2) Specijalnim akademskim oblastima
3) Stvaralačkom ili produktivnom mišljenju
4) Sposobnosti za liderstvo
5) Vizuelnim ili drugim umetnostima i
6) U psihomotornim sposobnostima. (Đorđević 1995:23)

U odnosu na prosječne učenike, daroviti učenici su superiorniji u pogledu sledećih svojstava:

 Intelektualnih sposobnosti;
 Postignuća u školskom uspjehu ili pojedinim nastavnim oblastima;
 Kreativno-stvaralačkim aktivnostima;
 Originalnosti i fluentnosti mišljenja i logičkom rezonovanju;
 Sposobnostima logičkog mišljenja;
 Produbljenim interesovanjima za pojedine oblasti i hobije;
 U sposobnostima jezičkog i/ili drugih vidova izražavanja;
 Socijalne i emocionalne zrelosti;

6
  Sposobnosti za samostalno učenje i ostvarivanju aktivnosti u oblastima za koje su
daroviti.

4. Osnovne osobine darovitosti

4.1 Potencijalna i produktivna darovitost

Daroviti su oni pojedinci koji imaju visoko razvijene sposobnosti, dok su talenti oni
koji postižu visoka postignuća u nekim aktivnostima. Talentom se označava darovitost koja se
izražava u nekim specifičnim područjima, npr. matematici, muzici, umetnosti, sportu i sl.
Darovitost smo podelili na potencijalnu i produktivnu (ostvarenu).

4.2 Potencijalna darovitost

Da bi se neke sposobnosti pojednica razvile, on mora imati određeni potencijal koji to

omogućava, to je tzv. potencijalna darovitost. Osnovu potencijalne darovitosti čini niz
naslijeđenih predispozicija koje omogućavaju da se neke sposobnosti razviju više i bolje nego
kod većine drugih, tj. da se razviju "značajnije iznadprosječno". Hoće li se to dogoditi ili ne,
ovisi i o mnogim okolinskim činiocima.

4.3Produktivna (ostvarena) darovitost

Aktivnosti kroz koje se darovitost dece iskazala u određenim produktima u ranijem,

bržem, boljem i sl. u izrazito nadprosječnom postignuću jest produktivna darovitost. Ona se
uspije otkriti samo kod dela dece predškolskog i ranije školskog uzrasta, tj. ta se darovitost
uspije otkriti samo kod one djece koja su tu darovitost već počela izražavati. Istraživanja su
pokazala da mnoga djeca u toj dobi još ne iskazuju ponašanjem svoju darovitost, pa ostanu
neuočena.

7
 4.4Prostor vaspitnih uticaja

Prostor vaspitnih uticaja jeste prostor između potencijalne i produktivne darovitosti.

Od njega zavisi koji će i koliki dio potencijala biti iskazan kroz iznimna postignuća koja
određuju darovitost pojedinca. Zbog toga što u toj dobi djeca uglavnom imaju potencijalnu
darovitost koju još ne iskazuju kao produktivnu, gotovo svako dete treba tretirati kao
potencijalno darovito i osigurati mu vaspitanje i obrazovanje koje će maksimalno podsticati
razvoj njegovih potencijala.

4.5Osnovne sastavnice darovitosti

U prostoru međusobnog poklapanja iznad prosečno razvijene sposobnosti, osobine

ličnosti (pogotovo specifične motivacije za rad) i kreativnosti jest darovitost u specifičnim
područjima aktivnosti. Prema Renzulli deca ne moraju nužno pokazivati sve tri karakteristike
darovitog ponašanja, ali će biti smatrana darovitom ako imaju kapacitet kasnije u životu
razviti te osobine.

4.6Sposobnosti

Sposobnosti su intelektualni potencijal određen genetskim činiocima koji ne možemo

izravno utvrditi ni mjeriti i koji se praktički nikad ne realizuje do maksimuma. Delimo ih na
opšte intelektualne sposobnosti i specifične sposobnosti.

Opšte intelektualne sposobnosti se najviše iskazuju kroz iznimno kvalitetno

kognitivno funkcionisanje. Intelektualne sposobnosti u osnovi darovitosti imaju obično dva
izražena pogleda:

a) konvergentno mišljenje ili sposobnost rješavanja problema (decu koja imaju

izraženu sposobnost konvergentnog mišljenja često nazivamo bistrom, dok
darovitom smatramo onu decu koja ujedinjuju obe komponente),

b) divergentno mišljenje ili mogućnost stvaranja novih ideja i traženje

alternativnih rešenja (nalazi se u podlozi kreativnosti).

8
 Specifične sposobnosti se iskazuju kroz različita specifična područja delovanja. Vrlo
je bitno da se usmerenost na poticanje njihovih razvojnih potencijala vrši podjednako i u
vrtiću/školi kao i kod kuće. Npr. detetu koje crta potrebno je omogućiti materijal za crtanje i
kontakt s likovnom umetnošću; onom koje rano razvije svoj sluh i glasovne sposobnosti, treba
omogućiti muzičko izražavanje. Potencijalni prostor koji se može ispuniti aktivnim učenjem i
vežbom, kako bi se postigli izuzetni rezultati, znatno je veći kod darovitih nego kod ostalih
pojedinaca.

Kognivistički usmereni psiholozi naglašavaju kako darovita deca od malih nogu

pokazuju posebnost ne samo u načinu obrade informacija, već i u načinu prihvaćanja i
selekcije podražaja iz okoline. Vrlo rano usmeruju pažnju na specifično područje koje ih
intuitivno privlači. Kad je riječ o kognitivnim sposobnostima bez obzira na područje
darovitosti, daroviti pojedinci imaju neke zajedničke kognitivne osobine:

 sposobnost usmjeravanja pažnje na relevantne informacije i sposobnost zadržavanja

pažnje,

 visoko razvijena sposobnost uočavanja odnosa u području svoje nadarenosti, tzv.

sistemsko razmišljanje (sposobnost sintetičkog razmišljanja),

 visoko razvijena sposobnost za uočavanje i pronalaženje novih problema (sposobnost

analitičkog razmišljanja),

 naročita sposobnost mijenjanja okoline, originalan i aktivan pristup prema okolini,

 sposobnost učinkovite pohrane informacija koja osigurava bogatu i dobro

organiziovanu mrežu pojmova i specifičnih znanja,

 sposobnost brzog pretraživanja dugoročnog pamćenja i dostupnost relevantnih

informacija.

Kognitivne vještine su rezultat interakcije urođenih sposobnosti i okoline i

predstavljaju mogućnost korištenja intelektualnih kapaciteta u određenom trenutku. Krajnji
rezultat realizovane darovitosti ogleda se u izuzetnoj izvedbi u nekom području, tj.
ekspertnošću.

9
 4.7 Osobine ličnosti

Od osobina ličnosti koje pridonose iskazivanju darovitosti najveća se značajnost pridaje

motivaciji za rad koju pokazuju daroviti pojedinci. Motivacija je sve ono što dovodi do
aktivnosti, što određuje njen smer, intenzititet i trajanje. Kad je reč o realizovanoj darovitosti
motivacija je neophodna posredujuća varijabla koja određuje razinu i kvalitetu izvedbe. Nju
primećujemo u:

- specifičnim interesima darovitog pojedinca – iskazivanje oduševljenosti, "fasciniranost"

nekim problemom i njegovim rešavanjem, ništa im nije teško učiniti kako bi zadovoljili te
svoje specifične interese,

- izričitoj usmerenosti prema cilju u aktivnosti koja je predmet tog interesa – rade predano i
uporno, marljivo i koncentrisano, s jasno izraženom željom da ostvare cilj koji su postavili;
nastavljaju raditi i u nepovoljnim uslovima; kad ih se pokuša udaljiti od onoga što rade, ljute
se i pri tom su spremni na sukobe s onima koji ih ometaju u radu,

- iznimnoj radnoj energiji – satima mogu raditi na problemu koji ih zanima, bez znakova
umora i zasićenja, energično se opiru pokušajima da ih se preusmjeri na druge aktivnosti.

4.8. Kreativnost

Kreativnost je mentalni proces kojim osoba stvara nove ideje ili proizvode ili
kombinuje postojeće ideje i proizvode na način koji je za nju nov. To je ona sposobnost koju
u dece možemo naslutiti u njihovim originalnim i neuobičajenim pitanjima i odgovorima, u
neobičajenim i mudrim izjavama, njihovoj neiscrpnoj maštovitosti i inventivnosti, smislu za
improvizaciju i originalnim rešenjima problema, hrabrosti da iskažu te drukčije ideje... Deca s
izraženom kreativnošću i nekim posebnim talentom mogu biti posebno osetljiva na
nedovoljno podsticanje njihovih razvojnih potencijala.

10
 Kreativnost određujemo prvenstveno kao mogućnost delotvornog menjanja okoline
kako bi se zadovoljile potrebe ili kao mogućnost drugačijeg pristupa informacijama u
pojedinom području. Kao glavne dimenzije kreativnosti navode se (Csikzentmihalyi, 1996.,
prema Vlahović – Štetić, 2005.) :

- fluentnost u produkciji novih ideja,

- originalnost ideja,

- vrijednost ideja s obzirom na doprinos kulturi.

11
 5. Kako prepoznati darovito dijete predškoslog i školskog uzrasta?

U otkrivanju i identifikovanju darovitosti nejčešće se koriste različite vrste testova

inteligencije i specifičnih sposobnosti: testova ličnosti i kreativnosti; različiti oblici
sistematskog posmatranja i analize učeničkih postignuća i ostvarenja.

U otkrivanju upoznavanju, izdvajanju i klasifikovanju darovitih učenika najčešće se

koriste dva pristupa: psihometrijski (testovni) i praćenje ponašanja, razvoja i uspešnosti u
ostvarivanju obrazovnih i drugih zadataka.

Darovito dete nije uvek lako prepoznati. Iskustva u prepoznavanju darovite dece pokazuju da
postoje najmanje tri skupine takve dece na koju treba obratiti pažnju:

- decu s visokim postignućima u aktivnostima kojima se bave, ona koja sve rade na iznimno
velikoj razini (ta djeca brzo i lako uče, postavljaju "istraživačka" pitanja, imaju bogat rečnik,
puni su ideja i informacija),

- decu s problemima u ponašanju, kod kojih se tek procesom identifikacije darovitih otkrivaju
njihove visoke sposobnosti (ta djeca su vrlo osetljiva na zanemarivanje ili nedovoljno
podsticanje njihovih razvojnih potencijala),

- "neprimetnu" darovitu decu, tihu, stidljivu i povučenu najteže je uočiti, jer često uopšte ne
izazivaju pažnju na sebe (to su često stidljiva deca, koja se, da bi ostala neprimećena u
skupini, prilagođavaju djeci prosječnih sposobnosti i rade samo ono što se od njih traži; boje
se neprihvaćenosti i etiketiranja, pa se trude da njihove sposobnosti ostanu neprimjećene).

6. Podsticanje darovitosti

Šta čine ljudi koji pomažu rast i razvoj darovite dece? Oni:

 pokazuju detetu da su mu važna njegova uverenja, osećaji i postupci,

 pomažu detetu otkriti, izraziti i prihvatiti svoje osećaje,

 pokazuju da razumiju i prihvataju svoje osećaje,

12
  jasno pokazuju da cene dete kao "celinu", a ne same njegove sposobnosti i postignuća,

 izražavaju da cene njegove jedinstvene karakteristike,

 dopuštaju mu razvijati svoje posebne interese ili ga podstiču u tome,

 odvajaju vreme koje će posvetiti samo detetu,

 ohrabruju ga i podupiru pokušaje, a ne samo uspehe,

 ističu vrednost produktivne saradnje i sami su modeli da saradnja vodi uspehu.

Darovitoj deci treba osigurati ono što najbolje odgovara njihovom stadijumu razvoja,
specifičnim potrebama i interesima, potencijalima i sposobnostima. Neka od načela za izradu
programa za darovite su:

 podsticanje širenja temeljnih znanja i razvoja verbalnih sposobnosti,

 uvažavanje posebnih dečjih interesa, omogućiti im da ih zadovoljavaju i produbljuju,

 omogućiti im da uče ono što ih zanima,

 omogućiti im da uče na na način koji im najviše odgovara,

 osigurati korištenje što raznolikije materijala u radu,

 osigurati više vremena za rad,

 ohrabrivati kreativno i produktivno mišljenje.

7. Rad sa darovitim učenicima

Veoma je značajno što ranije i preciznije utvrditi prirodu i nivo darovitosti učenika kako
bi njima bio prilagođen vaspitno-obrazovni rad. Ukoliko se darovitim učenicima ne posveti
posebna pažnja u školi i porodici, može se dogoditi da se potencijalna darovitost ne razvija u
dovoljnoj meri, da daroviti učenici postignu znatno slabiji uspeh u odnosu na intelektualne

13
kapacitete; da dođe do pada motivacije, nivoa aspiracije i nezadovoljstva. Sve se to veoma
nepovoljno odražava na razvoj i ispoljavanje darovitosti, kao i na samopouzdanje darovitih
učenika.

Individualizacija vaspitanja i obrazovanja darovitih učenika neophodan je uslov za

optimalan razvoj njihove darovitosti ali i ličnosti u celini. U vaspitanju i obrazovanju
darovitih najčešće se primjenjuju sledeći oblici individualizacije:

 „Homogeno grupisanje učenika prema opštim sposobnostima; specijalna odjeljenja;

specijalne škole – prema specijalnim sposobnostima;

 Delimično homogeno grupisanje (grupisanje u okviru istog odeljenja; redovna

odeljenja sa dopunskim oblicima homogenog grupisanja, pored, posle ili uz redovan
rad);

 Redovna odeljenja sa obogaćenim programima za darovite;

 Školske akceleracije“ (Đorđević 1979:83).

Postoji nekoliko pristupa u radu sa darovitim učenicima, a to su:

 Rad na projektu - deci se postavlja određeni zadatak ili si ga oni sami zadaju,
samostalno ga i izvršavaju, pri čemu im učitelj pomaže spretno razrađenim
podzadacima i stvaranjem povoljnih uslova za praktičnu primenu odabrane aktivnosti.

 Rad u malim grupama - od velike je važnosti da darovito dete nauči sarađivati s

drugom decom na razne načine. U malim grupama moguće je sprovoditi raznolike
aktivnosti, npr.: uređenje zidnih panoa, djela vrtića/škole ili neposredne sredine i sl.;
organiziranje zanimljivih rasprava itd.

 Individualni rad - deci je dobro povremeno proširivati osnovni program koji ostvaruju
individualno ili u paru s drugom darovitim detetom. U te se svrhe pokazalo izvrsnim
omogućiti im rad na računaru i s posebnim radnim listićima za darovite. Decu treba
podstaknuti da samostalno kreiraju igre, izmisle kvizove ili da izrade neki materijal
pomoću kojeg će nešto naučiti drugu decu.

14
  Ostale aktivnosti - ove su aktivnosti vrlo važne jer darovitom detetu omogućavaju da
stekne nova izazovna iskustva. To posebno vredi za male grupe koje učestvuju na
takvim aktivnostima, a te su aktivnosti obično neobične i zahtevne. Decu treba
podstaknuti na razne vrste igraonica, razne klubove itd.

 Dodatna sredstva – materijali - darovitoj su deci potrebna dodatna sredstva i materijali

(knjige, radni listići za darovite, logičke i didaktičke igre i sl.), koji su zahtevniji od
uobičajnih sredstava i materijala u vaspitno– obrazovnom radu. (Vlahović – Štetić, V.
i sur. (2005).

8. ZAKLJUČAK

Nikad nije rano započeti razvijati sposobnosti deteta. U tom smislu zaključujemo da su
roditelji posebno bitni u razvoju nadarenog deteta, jer su primarni faktori u životu deteta i
dete, posebno u detinjstvu, s njima provodi najviše vremena. Istraživanja su pokazala da
roditelji vrlo rano mogu primetiti da je njihovo dete drugačije u odnosu na prosečnu decu.
Ovu snagu treba „iskoristiti” i pružiti roditeljima društvenu podršku organizovanjem
pedagoško-andragoške ustanove u kojoj bi mogli potražiti odgovarajući savet i dobiti
potrebnu podršku, pomoć, informacije, iskustvo. U sklopu ove ustanove bi se mogla
organizirati škola za roditelje unutar koje bi se organizovale i realizovale različite teme koje
su u vezi sa rastom, razvojem, vaspitanjem dece i neka specifična pitanja u vezi sa nadarenom
decom.

Mnogo toga mogu napraviti i sami roditelji. Najznačajnije od svega jeste osigurati
kvalitetu rane emocionalne veze (attachment), jer sretne i sigurne bebe su mnogo upornije u
pokušajima kada zadatkee postaju sve složenije. Osim toga, dobra emocionalna veza s nekom
bliskom osobom utiče na celokupni razvoj deteta, kako na intelektualno, tako i na socijalno,
emocionalno, telesno područje.

S obzirom na to da nadarena deca uče brže i lakše od prosečnog deteta, potreban im je

širi raspon aktivnosti od uobičajnog. Zbog toga je potrebno osigurati prave podsticaje, koji će
biti raznoliki, ali koji će i ohrabrivati učenje, osigurati adekvatne materijale za igru i učenje,
15
pružiti detetu mogućnost da uči po modelu, te osigurati što više iskustava, vežbi, jer je
kvalitetno rano iskustvo presudno za kasniji razvoj visokih sposobnosti.

Svako dete zaslužuje posebnu brigu svojih roditelja, ali i društva, pa tako i nadareno
dete, koje je dete s posebnim potrebama zbog svojih iznadprosečnih sposobnosti i specifičnih
vaspitno-obrazovnih (i svih drugih) potreba.

9. LITERATURA

1. „Zbirka primera inkluzivne prakse“ Biljana Janjić

2. Stojaković, P. (2000): Značajniji vidovi nastavnog rada sa darovitim i kreativnim
učenicima, u: Darovitost i kreativnost, Beograd
3. Kvaščev, R. (1983): Razvijanje kreativnog ponašanja ličnosti, Beograd
4. Đorđević, B. (1995): Daroviti učenici i (ne)uspeh, Beograd, Zajednica učiteljskih
fakulteta.
5. Ilić,M., Nikolić, R., Jovanović, B., (2008): Školska pedagogija, Beograd, Udžbenik za
studente učiteljskih fakulteta.

16