UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU

FAKULTET ZA EKONOMIJU I INŽENJERSKI MENADŽMENT

PREDMET:REGULISANJE I UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJNIM TOKOVIMA-

INTELIGENTNI TRANSPORTNI SISTEMI

SEMINARSKI RAD

TEMA:

SAOBRAĆAJNO INŽENJERSTOVO I ITS

Mentor: Student
doc.dr Nena Tomović

Novi Sad,mart 2020 godine

SADRŽAJ
1. UVOD....................................................................................................................................................1
2. SAOBRACAJNO INŽENJERSTVO I ITS.....................................................................................................2
2.1 Transportno vs Saobracajno inženjerstvo...........................................................................................2
2.2 SAOBRAĆAJNO INŽENJERSTVO..........................................................................................................3
2.3 ODRŽIVI RAZVOJ I SAOBRAĆAJ...........................................................................................................4
2.4 ZAŠTO ITS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU...................................................................................4
2.5 NAPREDNI SISTEMI UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJ EM SVETLOSNIM SIGNALIMA SU DEO ITS-a. DA ILI
NE?...........................................................................................................................................................5
2.6 ŠTA JE INICIJALNO POTREBNO ZNATI O UPRAVLJANJU SAOBRAĆAJEM SVETLOSNIM SIGNALIMA...6
3. BEŽIČNI KOMUNIKACIONI SISTEMI ZA POTREBE ITS - PREGLED AKTUELNIH TEHNOLOGIJA I
APLIKACIJA...................................................................................................................................................9
4. ISKUSTVA EVROPSKIH ZEMALJA I JAPANA U PRIMENI ITS-A U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU......10
5. 3E FAKTORI I SAOBRAĆAJNO INŽENJERSTVO..........................................................................................11
6. RAČUNARSKI PROGRAMI I UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM..................................................................12
7. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………………………………………………………………

8. LITERATURA............................................................................................................................................14
 1

1. UVOD

Sam ovaj rad zasnovan je u unapređenju same saobraćajne tehnologije kao takve. Dakle odnosi se
na upravljanje informacionim tehnologijama uz pomoć ljudskog faktora, odnosi se na upravljanje
sistemima na daljinu.

Sistem na daljinu bi podrazumevao upravljanje informacionim tehnologijama kao i učešće u

saobraćaju sistemom upravljanja, da bi se unapredile kako informatika kao nauka tako i
poboljšanje u samom procesu funkcioonisanja što boljeg saobraćaja.

Shodno predhodno navedenome osvrnućemo se i na sam saobraćaj, odnosno njegovo

funkcijonisanje u danasnjem svetu.

Ticano za tehnologiju koja svakim danom sve više i više napreduje, može se reći da ljudski faktor
u dogledno vreme će biti nefunkcionalan. Misli se na “beskorisnost”, uslovno rečeno, ljudi uopšte
u određenim segmentima upravljanja inteligentnim informacionim sistemima.

Postavlja se pitanje kako! U dogledno vrijeme sve pa i sam saobraćaj će biti sveden na
upravljanje kompjuterskim sistemima koji su u stalnom napretku. To bi značilo da nema
zagušenja u saobraćaju kao sada, verevatno celokupan sistem prekršaja počevi od lakših ka težim,
bi puno bolje funkcionisao.

Današnji saobraćaj konkretno kod nas je u kolopsu. Drugim rečima, prekršaj i krivična dela u
saobraćaju su evidentna , a rešenja ne postoje. Kada kažem “ne postoje”, misli se na neadekvatno
kažnjavanje i suzbijanje, odnosno unapređenje rada službenih lica na tim poslovima kao i
stvaranje adekvatnih uslova za njihov rad.

Cilj ovog rada bi trebao dati malo jasniju sliku kako na što učinkovitiji način unaprediti rad
inteligentnih transportnih sistema kao i njihovu primenu.
 2

2. SAOBRACAJNO INŽENJERSTVO I ITS

2.1 Transportno vs Saobracajno inženjerstvo

Prema definicijama Transportno inženjerstvo se bavi primenom tehnickih i naucnihprincipa u

planiranju, funkcionalnom projektovanju, upravljanju i organizaciji mogucnosti bilo kojeg vida
transporta sa ciljem da obezbede bezbedan, brz, efikasan, komforan, prihvatljiv, ekonomican
prevoz koji ne ugrožava životnu sredinu.
Saobracajno inženjerstvo se može definisati kao faza ili deo transportnog inženjerstva koje se
bavi efikasnim i bezbednim kretanjem ljudi i dobara na mreži ulica i puteva odnosno Saobracajno
inženjerstvo je deo Transportnog inženjerstva.
Saobracajno inženjerstvo obuhvata sledece naucne discipline:
• Teorija saobracajnog toka i kapacitet saobracajnica
• Regulisanje i upravljanje saobracajnim tokovima na mreži puteva i ulica
• Planiranje saobracaja, mreže ulica i puteva kao i pratece infrastrukture
• Bezbednost saobracaja
• Saobracajno projektovanje mreže i delova mreže
• Održavanje opreme i nadzor nad infrastrukturom
• Upravljanje saobracajnim zahtevima
• Parkiranje
• Vrednovanje
Pored navedenih oblasti veoma bliske su saobracajnom inženjerstvu i oblasti Javni masovni
prevoz putnika, Informacione tehnologije, Telematika, Ekologija, Transportna ekonomija.

[1] Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu – Regulisanje i upravljanje

saobraćajnim tokovima-inteligentni transportni sistemi

2.2 SAOBRAĆAJNO INŽENJERSTVO

Nekoliko kljucnih dilema odnosno pitanja se postavljaju sa aspekta saobracajnog inženjerstva i

to:
1. Kretanje ljudi ili vozila?
 3

Iz same definicije je jasno da se saobracajno inženjerstvo bavi kretanjima ljudi i dobara. Kretanje
vozila je samo nacin da se efikasno to i realizuje i u prakticnim analizama je jednostavnije raditi
sa vozilima nego sa kretanjima.
2.Kretanje ljudi i dobara
Obicno se smatra da je u gradovima najvažnije kretanje ljudi. Ali roba se prevoziteretnim
vozilima raznih performansi. O održavanju gradske infrastrukture, održavanju grada, puteva i sl.
mora se voditi racuna. Visoka tehnologija polako menja osnovna pravila rada i veliki broj ljudi
danas više nije striktno vezan za radni period kao ranije. Sve više je malih celina u kojima se
realizuje proizvodnja i koje su na potpuno drugi nacin organizovane. Znaci da je kretanje roba od
vitalnog znacaja za funkcionisanje gradskih prostora i mora biti ukljuceno u saobracajno
transportne planove.
U kretanju danas ljudi koriste najcešce razlicite vidove kretanja kao što su pešice, autobus, auto,
pešice, železnica (avion u medugradskom) pa u razmatranjima i iznalaženjima rešenja i to se
mora uzeti u obzir
3.Statistički podaci i saobraćajno inženjerstvo
Preko 60% stanovništva živi u urbanim sredinama u Srbiji. Preko 1.500.000registrovanih
automobila, oko 920 poginulih u saobracajnim nezgodama 2007. god.
Osnovna mreža puteva oko 45000 km, u Beogradu oko 1300 km, 250 km Niš, preko
800000 tona goriva utrošeno godišnje i dr. U modalnoj raspodeli u Srbiji preko 70 %
svih kretanja ljudi obavlja se drumskim transportom. U prevozu robe takode je dominantan
drumski transport. U Beogradu 54% svih kretanja obavlja se Javnim prevozom, a oko 21,5%
putnickim automobilima, preostala kretanja se obavljaju pešice.
[2]Westranica: https://www.scribd.com/doc/129450803/02-SAOBRACAJNO-INZENJERSTVO

2.3ODRŽIVI RAZVOJ I SAOBRAĆAJ

Razvojkojiomogucavarealizacijupostojecihzahteva, ali ne
ogranicavamogucnostzadovoljenjazahtevabuducihgeneracija.
Održivi saobracaj i transport je efikasan, bezbedan, korisnicki usmeren i integrisan sa
okruženjem. Transport i saobracaj nisu samo ciljevi ekonomske, životne sredine, društvene
održivosti, nego su i osnov u postizanju te održivosti.
 4

Drumski saobracaj i transport su integralni deo ukupnog transportnog sistema i moraju da ispune
opšte ciljeve održivosti saobracaja i transporta.
[2]Webstranica:https://www.scribd.com/doc/129450803/02-SAOBRACAJNO-INZENJERSTVO

2.4ZAŠTO ITS U SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU

Primena ITS-a počela je prvo u oblasti Upravljanja saobraćajem i to uvođenjem adaptabilnog
sistema rada svetlosnih signala (SCOOT-Split,Cycle and Offset Optimisation
Technique).Upravljanje saobraćajem obuhvata i regulisanje saobračaja ali suština je da je to
tzv.dinamičko regulisanje saobraćaja i u prostoru i u vremenu odnosno sistem odvijanja
saobraćaja koji se prilagođava neravnomernostiuma saobraćajnih zahteva.Jednostavno rečeno
UPRAVLJANJE je generalno skup trenutnih akcija ili akcija tokom vremena kojim se deluje na
sistem sa namerom da se realizuju ciljevi sistema odnosno upravljanja.
Upravljanje se sastoji iz:
• Određivanje upravljanja iz skupa dopustivih upravljačkih akcija,
• Sprovođenje upravljačkih akcija,
Stanje je skup podataka koji daju informaciju o predistoriji sistema potrebnu za određivanje
njegovog ponašanja u budućnosti.
Kontrola saobraćaja je deo Upravljanja saobraćajem i danas se značajno oslanja na primenu ITS
aplikacija posebno kada je u pitanju bezbednost saobraćaja.
ITS je prisutan i u drugim oblastima koji su deo saobraćajnog injženjerstva ali su dominantno
prisutne u upravljanju saobraćajem.
Opšpti ciljevi Upravljanja saobraćajem oslonjenog na ITS su:
• Efikasnije odvijanje saobraćaja,
• Efikasnije iskorišćenje postojeće mreže,
• Smanjenje broja nezgoda,
• Poboljšanje pristupačnosti za ljude i robu,
• Poboljšanje kvaliteta za životnu sredinu
Prvobitan oslonac Upravljanju saobraćajnim tokovima bili su svetlosni signali u različitim
režimima rada a razvojem Inteligentnih Transportnih Sistema (ITS) i promenljiva signalizacija
(VMS) u različitim prijavnim oblicima i navigacija.
 5

Prvi svetlosni signali koji su manuelno radili,prema dostupnim izvorima,pojavili su se

1868.godine u Londonu.Prvi svetlosni signali ili semafori pojavili su se u SAD početkom
dvadesetog veka sa ciljem da smanje broj nezgoda na raskrsnicama.
Prva raskrsnica na kojoj se upravljalo svetlosnim signalima postavljena je 1939.godine na
raskrsnici Pošta u Beogradu.
Danas samo u SAD ima preko 270000 signalisanih raskrsnica koje rade u različitim režimima
rada.
Svetlosni signali i pored svojih nesumnjivih prednosti u mnogim zemljama se na neodgovarajući
način održavaju i posebno se ne prilagođavaju promenama u saobraćaju.

[1] Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu – Regulisanje i upravljanje

saobraćajnim tokovima-inteligentni transportni sistemi

2.5 NAPREDNI SISTEMI UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJ EM SVETLOSNIM

SIGNALIMA SU DEO ITS-a. DA ILI NE?

Sistemi upravljanja saobraćajem svetlosnim signalima (Upravljanja saobraćajem) danas se veoma

oslanjaju na ITS (Inteligentni Transportni Sistemi) pa se veoma često kaže da su ovi sistemi
integrisani . Postavlja se pitanje da li je to stvarno tako ili je to samo , u ovome trenutku, težnja da
se ostvari integracija navedena dva sistema. Upravljanje je skup trenutnih akcija ili akcija tokom
vremena kojim se deluje na sistem sa namerom da se realizuju ciljevi sistema odnosno
upravljanja saobraćajem na mreži saobraćajnica. Upravljanje saobraćajem se sastoji iz dve
osnovne komponente:
1. Određivanje upravljanja iz skupa dopustivih upravljačkih akcija
2. Sprovođenje upravljačkih akcija
Postoji veći broj definicija ITS-a od kojih se daju dve široko rasprostranjene i to:
1. Inteligentni transportni sistemi podrazumevaju bilo koji sistem ili uslugu koji obezbeđuje
efikasnije i racionalnije kretanje ljudi i dobara.
2. Inteligentni transportni sistemi predstavljaju primenu novih tehnologija u cilju smanjenja
zagušenja, materijalnih ušteda, povećanja bezbednosti i smanjenja negativnih uticaja na
okruženje u svim vidovima transporta. Ovi sistemi su sastavljeni iz velikog broja fizičkih
 6

komponenti, kao što su različite vrste senzora, kamera i elemenata signalizacije, čiji je rad
podržan različitim upravljačkim i telekomunikacionim tehnologijama, saobraćajnim i
optimizacionim modelima sa osnovnom funkcijom obezbeđenja oprerativnog upravljanja i
kontrole funkcionisanja saobraćajnog sistema.
Upoređivanjem osnovne funkcije Upravljanja saobraćajem i definicija šta je ITS može se kazati
da što je viši nivo Upravljanja saobraćajem to je on bliži ciljevima ITS-a, odnosno može se
smatrati da je deo ITS-a. Iz navedene diskusije može se takođe zaključiti da je danas
osnovnizadatak u upravljanju saobraćajem određivanje kvalitetnih upravljačkih akcija za data
kvalitetno
utvrđena saobraćajna stanja i pod uslovom da su akcije ispravno definisane u sklopu dopustivih.
Jedan od zaključaka bi bio da je deo koji se odnosi na saobraćajne modele, optimizacije i
definisanje odgovarajućih upravljačkih algoritama, vrednovanje rešenja čisto upravljački,
saobraćajni; a da je deo koji to u fizičkom smislu omogućava (različite upravljačke i
telekomunikacione tehnologije), čisto ITS. Ako se ova tvrdnja prihvata kao jedna od mogućih
onda se može govoriti o određenom nivou integracije ova dva sistema.
[3] Tes 2010- 9.savetovanje o tehnikama regulisanja saobraćaja

2.6 ŠTA JE INICIJALNO POTREBNO ZNATI O UPRAVLJANJU

SAOBRAĆAJEM SVETLOSNIM SIGNALIMA

Da bi se detaljno poznavale prednosti upravljanja saobraćajem svetlosnim signalima potrebno je

poznavati:
• Procedure i metode iz domena upravljanja saobraćajem
• Kriterujume rada svetlosnih signala,strategije rada,zadatke koji se postavljaju pred
upravljanje saobraćajem
• Saobraćajne karakteristike raskrsnice odnosno mreže koja se analizira,
(protoci,okupiranost saobraćajnioh traka,vreme putovanja,vremenski gubici,zahtevi
vozila Javnog Masovnog Prevoza Putnika-JMPP,izvori i ciljevi kretanja vozila),
• Geometrijske karakteristike raskrsnice,mreže,dela mreže,režima saobraćaja i plana
rada svetlosnih signala sl.1.2
 7

• Uslove pri kojima se moraju menjati,modifikovati signalni planovi

• Koristi od prilagođavanja signalnih planova saobraćaju odnosno saobraćajnim
zahtevima
• Mogućnosti i ograničenja ITS-a
Procedure su osnovni elementi upravljanja saobraćajem.U zavisnosti od mreže ili dela mreže
primenjuju se i određene procedure.Razvoj i primena novih tehnologija daje još veći značaj
poznavanju i sprovođenju određenih procedura:
a) Geometrijske karakteristike raskrsnice značajno utiču na uslove odvijanja saobraćaja i
očekivani nivo usluga.Ograničenja su ponekad velika .Pri projektovanju nove
raskrsnice,treba voditi računa o nephodnosti odvajanja prostora za leva skretanja koja po
mogućstvu treba voditi u režimu zaštićene faze kao i potrebne površine za nakupljanje
pešaka.Potrebne dužine traka za skretanje,iako normativi ukazuju samo na granične
vrednosti,treba proračunima proveriti.Posebnu pažnju treba posvetiti eventualnim
lokacijama detektora.Sledi zaključak da su geometrija raskrsnice,signalni plan ili planovi
kojima se upravlja saobraćajem na raskrsnici i signalizacija(oprema) koja se koristi u
tesnoj korelaciji u smislu obezbeđivanja kvalitetnog nivoa usluga.
b) Saobračajne karakteristike podrazumevaju poznavanje merodavnih saobraćajnih
slika,strukture toka,prostorne neravnomernosti,faktor vršnog sata,dnevne,mesečne
neravnomernosti,okupiranost saobraćajnih traka,vreme putovanja sa i bez vremenskih
gubitaka,izvori i ciljevi kretanja vozila,zahtevi JMPP-a.Navedene karakteristike se jedino
mogu utvrditi na osnovu merenje na terenu nekom od verifikovanih metoda odnosno
primenom novih tehnologija(ITS-a odnosno senzora,detektora)
 8

c) Zadaci mogu,danas biti veoma različiti ali su osnovni vezani za smanjenje

zagušenja,povećanje bezbednosti,smanjenje vremena putovanja.Ako se pođe od činjenice
da su dva osnovna indikatora saobraćajnih sistema,nivo bezbednosti i vreme
putovanja,onda je jasno da formulacija zadatka zavisi od navedenih indikatora.Što su
zadaci složeniji,to je i neophodnost primene ITS-a izraženija-
d) Stručnjaci koji se bave upravljanjem saobraćajem sagledali su odavno kolika je potreba za
prilagođavanjem signalnih planova novonastaloj saobraćajnoj slici.Ta potreba,na žalost
nije uvek i realizovana.Uzroci su različiti ali jedna od osnovnih je stanje i mogućnosti
postojeće signalne opreme na raskrsnici,mreži.Uvođenjem ITS-a ovaj nedostatak se
polako eliminiše.
e) Koristi od prilagođavanja signalnih planova merodavnoj saobraćajnoj slici ili Upravljanje
u realnom vremenu mogu se iskazati kao:
- Smanjenje vremenskih gubitaka u redu
- Smanjenje potrošnje goriva,
- Smanjenje emisije izduvnih gasova,
- Povećanje nivoa usluge za nemotorizovane korisnike(pešake,bicikliste)

[1] FIMEK, Regulisanje i upravljanje saob.tokovima-inteligentni transportni sistemi,Fimek,Novi Sad

2019

3. BEŽIČNI KOMUNIKACIONI SISTEMI ZA POTREBE ITS -

PREGLED AKTUELNIH TEHNOLOGIJA I APLIKACIJA
Inteligentni transportni sistemi (ITS) otpočeli su intenzivno da se razvijaju i implementiraju još
od ranih 90-tih godina prošlog veka. Od tada do današnjih dana, komunikacioni sistemi kao jedna
od vitalnih karika u ITS lancu, doživeli su veoma intenzivan razvoj. Veliki broj različitih
tehnologija iz domena bežičnih komunikacija danas nalazi široku primenu za potrebe različitih
aplikacija koje se odnose na upravljanje, povećanje bezbednosti i efikasnost odvijanja saobraćaja.
Ovaj rad ima za cilj da ukaže na aktuelna tehnološka dostignuća, standarde i aplikacije bežičnih
komunikacija za potrebe realizacije savremenih inteligentnih transportnih sistema. U radu će biti
dat pregled aktuelnih evropskih projekata, vezanih za istraživanje mogućnosti integracije
 9

savremenih bežičnih komunikacionih i računarskih tehnologija u cilju realizacije buduće

kooperativne evropske ITS komunikacione infrastrukture. Kao najznačajniji projekti, mogu se
izdvojiti sledeći: FRAME, COOPERS, CVIS, Safespot, SeVeCOM, C2C-CC i dr.
Različiti bežični komunikacioni sistemi za prenos podatka, počev od digitalnih radiodifuznih
sistema (DAB, DVB) i satelitskih navigacionih sistema (GPS), preko celularnih sistema (GSM,
GPRS, UMTS, WiMax), bežičnih lokalnih računarskih mreža (WLAN), mobilnih ad-hoc mreža
(MANET), pa sve do nedavno standardizovanih namenskih komunikacionih sistema za kratka
rastojanja (DSRC) i dr., predstavljaju izuzetno atraktivne tehnološke solucije za potrebe
komunikacija između vozila i putne infrastrukture (V2I, vehicle-to-infrastructure), odnosno
komunikacija između vozila (V2V, vehicle-to-vehicle).

Današnja (multimedijalna) vozila opremljena savremenom računarskom opremom, različitim

komunikacionim tehnologijama i terminalima, raznovrsnim senzorskim tehnologijama i
korisničkim interfejsima, omogućavaju implementaciju širokog spektra novih aplikacija za
povećanje bezbednosti i unapređenje efikasnosti odvijanja saobraćaja, i obezbeđenje (novih)
servisa dodatnih vrednosti, kao pomoć i vozačima i pešacima. Aplikacije vezane za bezbednost
saobraćaja podržavaju servise kao što su upozorenja vozačima o promeni saobraćajne trake,
upravljanje brzinom kretanja vozila, upravljanje saobraćajem na otvorenim putevima, detekcija
incidenata i drugi slični servisi. Aplikacije vazane za povećanje efikasnosti odvijanja saobraćaja
obuhvataju servise kao što su upravljanje saobraćajem na gradskoj uličnoj mreži, u saobraćajnoj
traci, optimizaciju tokova saobraćaja, obezbeđenje prioriteta za pojedine kategorije vozila (hitne
službe, autobusi i dr). Aplikacije koje se odnose na servise dodatnih vrednosti uključuju
planiranje rute (unapred i tokom putovanja),pružanje različitih informacija putnicima, kao i
lokacijski bazirane servise. Do sada je kroz različite projekte razmatran i praktično razvijen
veoma veliki broj različitih aplikacija, koje se mogu generalno podvesti pod neku od prethodno
navedenih kategorija aplikacija. U radu će biti dat pregled različitih potencijalnih aplikacija i
izvršena specifikacija njihovih osnovnih karakteristika, prema obliku komunikacije, tipu poruke i
periodu ponavljanja, dozvoljenom kašnjenju i drugim zahtevima.
Arhitektura evropske kooperativne ITS komunikacione infrastrukture koja treba da omogući
realizaciju navedenih aplikacija, obuhvata 4 funkcionalno povezana entiteta: podsistem vozila,
podsistem putne opreme, centralni podsistem i podsistem personalnih uređaja. Ovi entiteti
 10

(podsistemi) međusobno su povezani putem komunikcione mreže (IPv6 Internet, ad-hoc mreže i
dr.).
Komunikacija između pojedinih podsistema može se ostvarivati direktno preko iste
komunikacione mreže ili indirektno korišćenjem nekoliko različitih komunikacionih mreža,
korišćenjem širokog spektra žičnih ili bežičnih komunikacionih medija. U radu će biti detaljno
opisane potencijalne tehnologije, standardi i protokoli u backbone i pristupnom delu mreže
evropske ITS komunikacione infrastrukture, koja treba da omogući brze i pouzdane
komunikacije, uz obezbeđenje zahtevanih nivoa sigurnosti i tajnosti komuniciranja.
[3] Tes 2010- 9.savetovanje o tehnikama regulisanja saobraćaja

4. ISKUSTVA EVROPSKIH ZEMALJA I JAPANA U PRIMENI ITS-A U

SAOBRAĆAJNOM INŽENJERSTVU

Sa blizu 43.000 poginulih u saobraćajnim nezgodama na putevima SAD-a, u Americi je proizašla

potreba da se preduzmu mere za smanjenje broja poginulih i težine saobraćajnih nezgoda.
Federalna administracija za autoputeve, Američko udruženje za državne autoputeve i Nacionalni
kooperativni istraživački program za autoputeve proučili su inteligentne transportne sisteme koji
su razvijeni u Francuskoj, Nemačkoj i Japanu za rešavanje različitih problema vezanih za
bezbednost saobraćaja. U Srbiji je u 2008. godini u 67.708 saobraćajnih nezgoda poginulo 897 i
povređeno 22.275 lica - da li i mi imamo ovu potrebu?!
U okviru ITS aplikacija vezanih za bezbednost saobraćaja, uočeni su sledeći sistemi: saobraćajni
znaci sa izmenjivim sadržajem koji se primenjuju za upravljanje saobraćajnim tokovima,
automatski sistem kontrole brzine koji sprečava nastajanje saobraćajnih nezgoda, sistem za video
nadzor i eCall sistem koji poboljšava vreme reagovanja u slučaju nezgode, kao i sistem podrške
vozaču u vidu sistema nadzora vožnje automobila, sistem za zadržavanje vozila na kolovozu i
potpomognuto kočenje.
Preporuka je da se u SAD-u primene sistemi automatske prinude, napredni sistem za video
nadzor i tehnologija za analizu incidenata, razviju funkcionalni saobraćajni znakovi i sistem
upravljanja promenljivim brzinama.
 11

Da li je možda implementacija ITS-a rešenje i za naše probleme vezane za bezbednost i

regulisanje saobraćaja? Svakako, ali uz druge instrumente regulisanja saobraćaja, zamenu
nelogične i neadekvatne saobraćajne signalizacije, ukidanje nerezonskih ograničenja, kao i novi
Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja.
[3] Tes 2010- 9.savetovanje o tehnikama regulisanja saobraćaja

5. 3E FAKTORI I SAOBRAĆAJNO INŽENJERSTVO

Saobracajnoinženjerstvo se bazirana 3E faktorima a to su:

• (education) obrazovanje
• (engineering) inženjerstvo
• (enforcement) prisila
Obrazovanjeodnosnopripremezaucešce u saobracaju se sticekrozrazneoblikeobuke (zavozace-
profesionalnoobrazovanje, amatere), upoznavanjesapropisimaodnosnoponašanjem u saobracaju
(u osnovnimškolama), profilisanosrednjoškolskoobrazovanje (tehnickesaobracajneškole) i sl.
Inženjerstvoodnosnoinženjerskaznanja se sticukrozuniverzitetskoobrazovanje, i
kasnijesticanjeodgovarajucihlicencigdesunacinisticanjapropisaniodgovarajucimZakonima.
Prisila se ostvaruje kroz kontrolu saobracaja odnosno ucesnika u saobracaju.
U novijim pristupima i literaturu pojavljuju se još dodatna dva faktora i to:
• E (evaulation) vrednovanje rešenja
• E (envorenement) okruženje
Danas se može kazati da je saobracajno inženjerstvo, imajuci u vidu i ova dva novijeg datuma
faktora, zasnovano na 5E faktorima.
[2]Webstranica:https://www.scribd.com/doc/129450803/02-SAOBRACAJNO-INZENJERSTVO

6. RAČUNARSKI PROGRAMI I UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM

Danas se većina analiza,proračuna rada signala,upravljanja saobraćaje,očekivanih efekata i
dr.radi uz pomoć odgovarajućih računarskih paketa.Računarski paketi su namenjeni analitičkim
procedurama,utvrđivanju efekata ,proračunima baznog signalnog plana,simulacijama idr.Postoji
znatan broj programa komercijalnog karaktera koji su na raspolaganju na tržištu.U zavisnosti od
 12

zemlje i institucije koja je autor programa,zavisi i koje su bazne(osnovne) relacije proračuna

kapaciteta,zasićenog toka,vremenskih gubitaka i dr.korišćene u programima.Većina
korisnika,projektanta kod nas danas vlada osnovnim poznavanjem odgovarajućih proigrama tako
da sami razvijaju svoje priručne programe za proračune po nekoj od prihvaćenih
metoda.Komercijalni programi su takođe,obzirom na cenu,pristupačni na tržištu.
Od prisutnih na tržištu u svetu komercijalnih računarskih programa,navedeni su samo oni koji se
mahom koriste u domaćoj inženjerskoj praksi:
• VISSIM (Slika 2) je program namenjen mikrosimulacijama saobraćajnog toka na
raskrsnicama,delu mreže ili mreže.

Slika 2 –VISSIM mikrosimulacioni model

• VIS VAP je pod program koji služi za formiranje algoritama rada detektorskih sistema
upravljanja saobraćajem.
• LISA + je računarski program namenjen izračunavanju signalnih palnova,grafičkom
predstavljanju signalnih planova sa i bez detektorskih najava,planova za
JMPP,koordinisanog načina rada signala.Oslanja se na RILSA uputstva .
• NETSIM je simulacioni program rada signalisane raskrsnice
• CONTRAM je program koji omogućava ispitivanje i simulaciju različitih signalnih
planova i raspodele saobraćaja po mreži.
• TRANSYT je program namenjen utvrđivanju optimalnih signalnih planova u linijskoj i
grupnoj koordinaciji,vrednovanju rešenja,simulaciji regulativno režimskih mera.Proračuni
 13

zasnovani na istorijskim podacima o saobraćaju.Postoje dve osnovne verzije:Transyt 7F-

američka verzija koja se pojavljuje u paketu sa HCS paketom,i Transyt-engleska verzija
koja je uvezena sa programom VISIM.
• HCS –je softverska obrada američkog priručnika HCM iz 2000 god.U suštini,sve što je
sadržano u HCM 2000 god. Je moguće uz veoma dobro poznavanje saobraćajnog
inženjerstva,proračunati,analizirati i interpretirati uz pomoć ovog računarskog programa.
• PASSER je računarski program za izračunavanje upravljačkih parametara u linijskoj
koordinaciji.
• MAXBAND je računarski program za izračunavanje,optimiziranje signalnih planova u
linijskoj koordinaciji radfa signala.
• SIDRA je računarski program poreklom iz Australije,baziran na australijskom priručniku
za proračun kapaciteta i izrade signalnih planova.Sadrži i deo koji se oslanja na HCM.
Lista navedenih programa nije isključivo samo iz oblasti Upravljanjem saobraćajem.Programi
pokrivaju najčešće šire oblasti saobraćajnog inženjerstva a upravljanje saobraćajem je samo jedan
segment.Korisnici,stručnjaci,u praksi će se susretati sa različitim,pored navedenih
programa,metodologijama,procedurama,novim programima isl.
[1] Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu – Regulisanje i upravljanje
saobraćajnim tokovima-inteligentni transportni sistemi

7. ZAKLJUČAK
U određenim segmentima, pa i u celosti, upotreba ITS –a u Saobraćajnom inženjerstvu ,dovodi
do izvesnog vida lantentnosti.
Pojednostavljeno rečeno upotrebom navedenog možemo uvideti sve veću nezainteresovanost za
sve ono što se nalazi oko nas. Odnosno, sve se ionako radi šablonski što dovodi do zaključka da
više neće biti ni šablona po kojima radimo nego imaćemo digitalizaciju u svakom smislu.
Suština ovih inteligentnih sistema jeste jako dobro osmišljena, samo pitanje je koliko nam to
donosi pozitivnih stvari. Jednostavne stvari se komplikuju, doći će u većini slučajeva do viška
radne snage tj.smanjenja radnih mesta.
Svakako, normalno je da napredkom nauke kao i ovih sistema usled toga ide se ka nekom
napredku i poboljšanju, a opet sa druge strane i do izvesnih negativnih konotacija.
 14

Prednost tih sistema jeste to što tačno znamo gdje se šta nalazi, dešava, prati, detektuje, utvrđuje
i slično kao i sve što se sve nalazi u bazi podataka pomenutih sistema.
Pa npr. sistem GPS je dosta napredan sistem, a isto tako i sistem koji ulazi u privatnost svakog od
nas. Dakle, što više upotrebe inteligentnih “pametnih” sistema može se slobodno reći da
postajemo ovisnici o svemu tome bez stavljanja ijedne suvisle riječi na papir što je trajni
dokument. Krahom jednog ovakvog sistema gubimo sve podatke kao da nikad nisu ni postojali.
Pa šta je sad bolje upotreba takvih sistema ili unapređenje i ulaganje u već postojeće koji mogu
da funkcionišu i bez toga?!

8. LITERATURA
[1] Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu – Regulisanje i upravljanje
saobraćajnim tokovima-inteligentni transportni sistemi

[2]Webstranica:https://www.scribd.com/doc/129450803/02-SAOBRACAJNO-INZENJERSTVO

[3] - 9.savetovanje o tehnikama regulisanja saobraćaja-Tes 2010