10.

ESTETSKO VASPITANJE

10.1. POJAM I ZADACI ESTETSKOG VASPITANJA

Pojam estetskog vaspitanja

Estetsko vaspitanje (prema Bakovljev, 1997) je:

- ukupnost intencionalnih uticaja na estetski
razvitak ličnosti.
Estetsko vaspitanje (prema Jovanović, 1998) je:
- proces planskog, sistematskog razvoja
sposobnosti uočavanja, doživljavanja ,
vrednovanja i stvaranja lepog u umetnosti, prirodi,
životu i radu.
Estetsko u sebi sadrži (prema Branković, Ilić,
2003) tri međusobno povezane komponente:

1. estetsko u objektivnoj stvranosti (prirodi,

društvu, svakodnevnom životu),
2. estetsko u subjektivnoj strani ličnosti (estetska
svest, ukus, ideja, ideal),
3. estetsko u umetnosti (književnost, muzika,
pozorište, film, arhitektura, slikarstvo, vajarstvo...)
 Estetsko vaspitanje je proces formiranja
estetskih svojstava ličnosti, tj. sposobnosti
shvatanja, procenjivanja, doživljavanja i stvaranja
lepog u životu i u umetnosti.

Cilj estetskog vaspitanja je integralni deo

opšteg cilja vaspitanja.

Estetsko vaspitanje je povezano sa svim

ostalim komponentama svestranog razvoja ličnosti.
Zadaci estetskog vaspitanja

Zadaci estetskog vaspitanja (prema Bakovljev,

1997) su:
1. Osposobljavanje za estetsko uočavanje i
primećivanje lepog,
2. Razvijanje smisla za estetsko doživljavanje,
3. Negovanje estetskog ukusa i sposobnosti
procenjivanja estetski vrednog,
4. Stvaranje potrebe za lepim,
5. Razvijanje stvaralaštva.
 Zadaci estetskog vaspitanja (prema Jovanović,
1998) su:
1. Razvijanje sposobnosti uočavanja lepog,
2. Formiranje sposobnosti doživljavanja lepog,
3. Negovanje sposobnosti vrednovanja lepog,
4. Razvijanje stvaralačkih estetskih sposobnosti.
 Osnovni smisao estetskog vaspitanja izražava
se u razvijanju estetskih sposobnosti.

Estetske sposobnosti su urođene sposobnosti.

Najvažnije su tri estetske sposobnosti:

1. Sposobnost za uočavanje i procenu
estetskih vrednosti,
2. Sposobnost za doživljavanje lepog,
3. Sposobnost za stvaranje lepog u životu i u
umetnosti.
10.2. Principi estetskog vaspitanja:

Estetsko vaspitanje se ostvaruje uz primenu

posebnih pedagoških principa.

Ti principi su (prema Jovanović, 1998):

1. Princip kvalitetnosti sadržaja i sredstava,
2. Princip uvažavanja interesovanja učenika,
3. Princip individualizacije, (razlike u
estetskom senzibilitetu, interesovanjima, ukusu,
estetskim sposobnostima)
4. Princip aktivnosti, (angažovanje svih čula).
10.3. Metode i sredstva estetskog vaspitanja

U estetskom vaspitanju primenjuju se

tri specifične metode :

1. metoda slobodnog izražavanja u razvijanju estetskih

sposobnosti

2. metoda posmatranja estetskih vrednosti

3. metoda estetske analize umetničkih dela i lepota iz

svakodnevnog života
 U osnovna sredstva estetskog vaspitanja
ubrajaju se:

1. umetnost – umetnička dela visokog kvaliteta iz

svih vrsta umetnosti

2. lepote u prirodi

3. lepo u čovekovoj svakidašnjici

Literatura korišćena za pripremu predavanja za celinu br. 10.:

1. Bakovljev, M. (1998): Osnovi pedagogije, Sombor,

Učiteljski fakultet
2. Branković, D., Ilić, M. (2003): Osnovi pedagogije, drugo,
dopunjeno izdanje, Banja Luka, Comesgrafika
3. Grandić, R. (2001): Osnovi pedagogije, priručnik, Novi Sad,
izdanje autora
4. Grandić, R. (2004): Uvod u pedagogiju, priručnik, Novi
Sad, izdanje autora
5. Krulj, Kačapor, Kulić (2001): Pedagogija, Beograd, Svet
knjige
6. Pedagoška enciklopedija (1989) redakcija Šimleša, P.,
Potkonjak, N., tom 1 i 2., Beograd, ZZUINS
7. Trnavac, N., Đorđević, J. (1992): Pedagogija, Beograd,
Naučna knjiga