Evropa posle ujedinjenja italije i nemacke:stare i nove sile

Velika Britanija je okupljala Englesku, Vels, Škotsku i Irsku, kojima su pridruživane brojne kolonije. Bila je
najrazvijenja evropska država zbog razvijene industrije, veličine flote a bila je i nadmoćan svetski
finansijski centar. Njeno višestruko prvenstvo nad drugim državama ugroženo je tek krajem 19tog veka
kada je počelo jačanje Nemačke, SAD-a i Japana. Kao monarhija razvijala je parlamentarizam i političke
slobode. Političku vlast imao je parlament koji se sastojao iz 2 doma: gornjeg i donjeg. A vladu je
obrazovala stranka sa vecinom poslaničkih mesta. Konzervativnoj i Liberalnoj stranci pridružila se
Laburisticka partija. Biračko pravo postalo je 1884 opšte za muškarce starije od 20 godina.
Zakonodavstvo je štitilo radnike, suzbijalo eksploataciju dece i osiguravalo penzijonu i zdravstvenu
zaštitu. Bilo je obavezno osnovno školovanje, obezbeđena je verska ravnopravnost u državnim službama
i odvajanje crkve od države. Unutrašnji problem je bilo Irsko pitanje koje je nastalo iz želje Iraca da
Irskom upravljaju samostalno. U vezi sa ovim bili su verski sukobi i agrarno pitanje. Većina Iraca bila je
rimokatoličke veroispovesti dok su irski protestanti uz Englesku pomoć vladali Irskim ostrvom.

Francuska

Francuska je bila opterećena porazom u ratu sa Pruskom koji je trajao od 1870-1871 i pobunom
siromašnih nazvanom Pariska komuna(18.mart-28.maj 1871) a ona se smatra prvom socialistickon
revolucijom u svetu. Izgubila je 150 hiljada vojnika i civila u pruskom ratu i pokrajine Alzas i Lorenu. Bila
je prinudjena da plati ratnu odštetu u kratkom roku. Ipak brzo se oporavila zahvaljujući privrednom
napretku i patriotizmu naroda koji su učestvovali u narodnom zajmu. Sa oporavkom učvršćivalo se
republikansko uređenje. Značajne su ustavne promene 1875 kada je uvedeno opšte pravo glasa za
muškarce starije od 21god, dvodomna skupština i biranje predsednika republike na 7 godina. Bila je
jedina među evropskim silama koja je napustila monarhisticki oblik vladavine. Politički život bio je
nestabilan, sa jedne strane aristokratija je bila monarhisticki opredeljenja dok je na drugoj strani krupna
burzoazija bila republikanski opredeljenja. Opšti izbori bili su česti kao i smene vlada, politički nemiri...
Vazne društvene i političke promene su opšte pravo glasa za muškarce, obavezno osnovno školovanje
odvojeno od crkve, ozakonjenje razvoda brakova, 10casovno radno vreme, pravo na odmor, zaštitu na
radu i zdravstvenu zaštitu.

Nemačka

Drugo nemačko carstvo(1871-1918) nastalo je spajanjem 25 manjih nemačkih država. Okupljenih oko
Pruske. Na čelu države bio je zajednički car iz dinastije Hoencolerna koji je istovremeno bio i kralj Pruske.
On je imao suvereno pravo da rukovodi spoljnom politikom, objavi rat i zapoveda vojskom. Zajednički
parlament(rajhstag)bio je dvodoman, a svaka od članica imala je svoj posebni parlament. Vlada je bila
odgovorna caru a ne parlamentu. Najznačajnije ličnosti bile su car Vilhelm 2 i Otofonbizmark predsednik
vlade (kancelar). Najveći uticaj u upravljanju državom imalo je Pruskom plemstvo. Pruska je obuhvatala
skoro 2/3 nemacke teritorije i najvažnije sirovinske i industrijske oblasti. Nemačka je povećala
proizvodnju čelika, gvožđa, uglja. Razvila je elektro i hemijsku industriju. Ekonomski napredak od 630%
do 1913 ugrožavao je britansku dominaciju. Došlo je do povećanja broja radnika, ukupan broj proletera
bio je 35 miliona odnosno polovina stanovništva. Zbog čestih štrajkova radno vreme je skraćeno,
uvedene su starosne penzije i osiguranje. Crkvi je oduzeto privilegovano mesto u školstvu i visoko
obrazovanje postalo je pristupacnije.

Austrougaska

Poraz Austrougaskog carstva u ratu sa Pruskom uticao je na državno preuredjenje nakon rata.
Nagodbom carevina je postala dvoclana federacija sastavljena od Austrije i Ugarske. Zajednički vladar je
bio iz dinastije Habzburga koji je u Austriji bio car a u Ugarskoj kralj. Tokom imperijalizma to je bio Franja
Josif. Zajednički su bili i spoljni poslovi, finansije i vojska ali je svaka članica imala svoju skupštinu, vladu,
predsednika i ministra unutrašnjih poslova. Političke reforme bile su spore. U oblasti privrede, finansija i
saobraćaja napredak nije bio ujednačen u svim krajevima. U Austriji je jačala industrija a u Ugarskoj
poljoprivreda. Nacionalno pitanje je bilo težak problem. Favorizovano je nemačko i mađarsko
stanovništvo. U Austriji je živelo 36% nemaca a u Ugarskoj 41% madjara. Obespravljeni su bili
sloveni(posebno južni). Radi rešavanja njihovog nacionalnog pitanja razmišljalo se o trujalizmu-uvodjenu
treće južno slovenske fedetalne jedinice, ali se usprotivila ugarska. Austrougarska je smatrana tamnicom
naroda zbog te nesptemnosti za nacionalne ustupke.