Прва строфа Представља рађање једне уметности, овде песме у подсвести уметника. Уметник још увек није сигуран како ће да је дефинише, само зна да је ту и да је део њега. Мотиви: слух, биће, дух Друга строфа Овде се пита, шта је то спречи да постане песма. Дошла је до свог врхунца у њеној глави, подсвести. Можда је у питању блокада, јер кад је писала, није је било више, а можда и нешто што песникиња оставља само за себе. Трећа строфа : Песникиња сматра да је песма лепша у њеној глави, то говори о њеном незадовољству и мислима да увек може да буде боља. Има потребу да стално ствара. Одакле сам гледала строфе: https://senkepovodi.blogspot.com/2011/12/blog- post_8878.html