UČENJE

Naslovi izvornih dela:

Teachings of Swami Satyananda Saraswati Vol. I, 11, 111, IV, V, VI Bihar School of
Yoga, Munger. Bihar, India

Prvo izdanje 1995

Priredila : Nikolić Nataša

Preveo :Denić Zoran

izdavač: "OM"

Slog : Brujić Svetlana

Štampa : Goragraf, Beograd

Tiraž : 500 primeraka

SADRŽAJ

Tantra

Joga

Život Satjanande

Svakodnevni život

Ašram

Guru

Sanjasa

Religija

Vedanta

Mantra i um

Meditacija

Samadi

Rečnik
TANTRA

U prošlom veku, naučnici i vodeći stručnjaci iz svih oblasti znanja, učili su nas da živimo
u svetu grube supstance. Po njima, cela zemlja je bila sačinjena od minera, grubih
elemenata, a čovek od mesa, krvi i kostiju. Po Darvinovoj školi, čovek se nalazio na vrhu
evolutivne lestvice. Na tim osnovama se sve baziralo: društvo, zakoni, filozofija, vlada, a
isto tako i obrazovanje. Oni nisu bili u stanju da odu izvan grube materije. Čak nisu mogli
ni da prihvate da postoji nešto izvan toga.
U stvari, postojali su mnogi mitovi i predanja vezani za suptilnije aspekte života, ali
tokom proslog veka naučnici su počeli da kritikuju sva ta verovanja i gledišta. Na Zapadu
su naučnici, u najboljem slučaju, prihvatili religiju do izvesne mere, ne iz verovanja, već
zato što su to morali radi sopstvenog opstanka. Plašili su se da će ih u suprotnom stići
sudbina naučnika iz prošlosti. Međutim, u poslednjih sto godina, nauka se promenila, a
fizika skoro da je postala metafizika. Sada nauka govori o istim stvarima o kojima je
tantra govorila pre mnogo hiljada godina.
Najranija tantrička tradicija koju su istoričari uspeli da otkriju na osnovu arheoloških
ostataka stara je šest do sedam hiljada godina. Ona je povezana sa Harapa i Mohendodaro
civihzacijama koje su postojale u oblasti severozapadne Indije, u današnjem Pakistanu.
To ne znači da je tantra stara samo pet hiljada godina. To znači da je ova kultura,
zasnovana na tantričkim konceptima, ritualima i filozofiji, postojala na vrlo visokom
stepenu razvoja, najmanje pre pet hiljada godina, ali veoma je moguće da su širom sveta
postojale i druge tantričke civilizacije, čak mnogo ranije, na samom početku ljudske
egzistencije. Naravno, nemam nameru da zalazim dublje u istorijske detalje vezane za
tantru, jer to nije tema našeg razgovora.
Tantrički filozofi koji su prethodili Budi, Hristu, Muhamedu pa čak i Mojsiju, Sokratu,
Aristotelu i Platonu, govorili su samo jednu stvar koju bi trebalo da zapamtite. Sve što je
vidljivo ili nevidljivo nije ništa drugo do izražaj šakti ili energije. To je bila njihova
poruka, zaključak do kojeg su došli još pre nekoliko hiljada godina.
Sta kažu današnji naučnici? Upravo identičnu stvar u terminima atoma, protona,
molekula, elektrona, fotona itd. Ako ih iskombinujete, nastaće koza; ako napravite
drugačiju kombinaciju, nastaće čovek. Spoljašnje ili grube forme predstavljaju samo
različite proporcije energije. Ovo nije šala, ali ja ne umem da kažem, naravno naučno,
koja proporcija tačno odgovara čoveku, a koja kozi. To je nebitno, ali ono što je važno je
da je sve, svaka supstanca u celokupnom postojanju, živom ili neživom, pokretnom ili
nepokretnom, vidljivom ili nevidljivom, sačinjena od energetskih sila. Ako pažljivo
pogledate, dolazite do zaključka da je u osnovi svega ista tvar.
Izvor svih ljudskih bića, životinja, insekata, biljaka, minerala je istovetan. Svaka
pojedinačna stvar proizašla je iz jednog zajedničkog jezgra. Trebalo bi da razumemo
značaj nukleusa jer živimo u nuklearnom dobu. Celokupna kreacija ima samo jedno
jezgro, a ne dva. Ceo univerzum je kao pra-materija, sličan jajetu. Gornji i donji pol su
dva različita pola energije. Jedan se naziva pozitivnim, a drugi negativnim polom.
U tantri ih zovemo Šiva i Šakti, a u fizici prostor i vreme. Vreme je jedan pol materije, a
prostor drugi. Vreme i prostor su dve različite dimenzije energije koje se moraju sjediniti.
Kada se vreme i prostor približavaju jedno drugom, oni putuju sa suprotnih krajeva ka
centru da bi se susreli u jezgru. Šta je to jezgro? U fizici se ono naziva centar materije,
tačka iz koje se manifestuje objekat. Sigurno ste učili o tri aspekta kreacije -vremenu,
prostoru i objektu; vremenu, prostoru i materiji.
To su tri kategorije ovog univerzuma. Sve što vidite -Sunce, Mesec, zvezde, solarne
galaksije, konstelacije, oblaci, mora, planine; sve je to sačinjeno od ova tri faktora -
vremena, prostora i materije. Kada se vreme i prostor susretnu u jezgru materije, nastaje
eksplozija. Ova eksplozija izbacuje milione i trilione čestica magline u fizički univerzum.
Te čestice kasnije postaju zvezde i vaša Zemlja je jedna od tih maglina.
Ovo se odigrava u spoljašnjem svetu milionima i milionima godina i nastaviće da se
dešava večno. Ista stvar se dešava i u nama kada vežbamo koncentraciju i meditaciju.
Meditacija nije tek psihološka veiža. Mnogi od vas su profesori; vi proučavate
psihologiju, a onda zamišljate da je meditacija psihološka vežba. To nije istina. U
meditaciji vi baratate energetskim silama. Kada se koncentrišete na plamen sveće, na
neku tačku, na svog gurua, na krst, Sivalingam, na centar u srcu ili izmedu obrva, ono što
se u stvari dešava je sjedinjavanje vremena i prostora.
Molim vas, razmislite o tome. Šta je vreme, šta je prostor? Nikada niste o tome
razmišljali jer niste imali vremena da mislite o vremenu. Vreme je koncept uma i vi živite
unutar njega. To nije samo vreme u grubom smislu, jedan sat, dva sata, tri sata itd. Vreme
je u relaciji sa objektom i objekat je u relaciji sa vremenom, a oba su u relaciji sa
prostorom. Vreme, prostor i objekat su međusobno povezani i to se naziva kreacija. I naši
naučnici su došli do istog zakljucka, odnosno do tajne celokupne kreacije: materija,
minerali, biljno carstvo, kiseonik, vodonik itd, vidljivo i nevidljivo, nisu ništa drugo nego
posledica jedinstva vremena i prostora ili pozitivnog i negativnog pola energije.
Ovo je veoma jednostavno razumeti. Kako sam se ja rodio? Moj otac i majka su se sreli.
Niko ne može to poreći. Postoji li ovde neko ko se rodio bez sjedinjavanja? Jedinstvo
muške i ženske komponente, pozitivne i negativne fizičke komponente stvorilo je mene,
stvorilo je vas, stvorilo je sve. Svaki pas, svaki magarac, svaki čovek, rodio se kroz
sjedinjavanje dva suprotna pola. Čovek i žena, muško i žensko, predstavljaju dva
suprotna pola prirode i energije. Oni nisu isti. Fizički oni izgledaju isto uz nekoliko
osnovnih različitosti, ali sa tačke gledišta energije, oni uopšte nisu isti.
Muški pol predstavlja pozitivnu, a ženski negativnu energiju. Tako oni predstavljaju
vreme i prostor i kada se sretnu u formi seksualnog jedinstva, u formi emocionalnog
jedinstva, oni ostvaruju vezu, vezu između vremena i prostora stvarajući na taj način
objekat. Ovo se dešava sa svim stvarima u ovom svetu i dovodi nas do zaključka da je
kreacija rezultat jedinstva pozitivnih i negativnih oblika energije.
Primenjujući ovaj princip, možete uočiti da i kada meditirate, vi stvarate neko jedinstvo.
Na kosmičkom nivou se dešava jedinstvo vremena i prostora. Na ljudskom nivou, desilo
se jedinstvo moje majke i mog oca. Sada, u meditaciji se dešava jedinstvo uma i prane,
mentalne sile i vitalne sile. Ove dve sile u našem telu su predstavljene kao ida i pingala
nadiji, sunce i mesec, Šiva i Šakti. U kosmičkim razmerama, Šiva i Šakti su odgovorni za
bezbrojne forme kreacije, pa tako i u ljudskom životu, muški princip je Šiva a ženski
Šakti. Kroz njihovo sjedinjavanje mi nastajemo.
Rečeno je da se ne samo ovo telo i um, već i ceo ovaj ogromni
univerzum može pretvoriti u energiju u bilo kom trenutku. Materija je jedna gruba
manifestacija energije. Ne bi trebalo da vidimo suštinsku razliku između materije i
energije. Nadam se da nema potrebe da objašnjavam najpoznatiju jednačinu Alberta
Ajnštajna -znate je - E=mc2.Ova jednačina je nedavno izvedena, ali ono o čemu ja
govorim u tantri odavno postoji. Tantrički filozofi su takođe verovali i govorili da je
materija jedno stanje energije i da je energija jedno stanje u evoluciji materije. Stoga, sa
naučne tačke gledišta, a isto tako i sa tantričke i jogičke tačke gledišta, moramo doći do
jedinstvenog zaključka, razumevanja i realizacije, a to je da mi nismo samo kombinacija
mesa, krvi i kostiju. Svaka misao, svaka akcija i svako osećanje je napunjeno energijom.
Ja govorim u mikrofoni i vi čujete moj glas iz zvučnika. Zvučnik je napunjen strujom.
Ako je on napunjen strujom, zašto i moj glas ne bi bio? Kako možete reći da je glas samo
posledica vibriranja određenih organa? To je veoma grubo objašnjenje. Treba da
razumete svaku akciju, svaki izražaj, svaku misao u terminima ove elektromagnetne sile.
Naučnici su došli dotle i shvatili da čak i ova atmosfera koju vidite između mene i vas,
nije samo vazduh. Postoji elektromagnetno polje koje povezuje vas, mene i sve ostalo u
celinu. To znači da svaki delić kreacije nije ništa drugo do kalup energije, Šakti. To
možemo nazvati energija, elektron, proton, foton ili kako god želimo. Nema nikakve
razlike. Ali definitivno moramo imati na umu da u prošlom veku nismo bili spremni da
poverujemo u ono što danas znamo o sebi, čemu nas je naučila moderna psihologija. Mi
nismo samo grube emocije; mi nismo samo blato i prljavština; mi nismo samo produkt
greha koji su počinili naši roditelji. Ako je moj otac prišao mojoj majci, on nije počinio
greh i ja nisam proizvod greha. Ja sam posledica ljubavi i osećanja jedinstva koji mora da
su se desili između mog oca i moje majke. Da li se slažete?
Ne mislim da sam nastao kao posledica njihovog sjedinjavanja u stanju depresije. Čini mi
se da je moj otac u to doba imao oko dvadeset pet godina, a majka dvadeset. Bili su u
cvetu svoje mladosti, uzavrelih emocija, misli i verovatno su mislili na zvezde, cveće i na
sve divne stvari. Verovatno su jedno drugom recitovali poeziju. Mora da sam nastao u
takvim okolnostima, a ne kao posledica kriminalnog, grešnog i depresivnog stava svojih
roditelja. Ako u sebi imamo takvu veru da smo nešto više od grube materije rođene iz
greha, onda možemo doneti odluku da transformišemo ovo fizičko telo u spiritualnu
supstancu; to može biti učinjeno. Kaže se da su Hrist i drugi sveci otišli direktno u raj.
Mnogi ljudi tvrde da to nije moguće jer raj ne postoji. Moiža su oni otišli na Mars ili već
ko zna gde. Ali ja verujem da je to moguće. Telo može jednostavno da nestane. Nekada
davno živela je poznata svetica po imenu Mirabai. Bila je princeza zapadnoindijske
države Rađputan pored Udaipura. Kada je imala šest godina, neki svami je došao u palatu
i poklonio joj statuicu Krišne. Nosila ju je uvek sa sobom i vremenom je počela da veruje
da je udata za nju. Svi su mislili da je poludela. U redu je da neko vreme mislite da ste
udati za idola, ali kada napunite dvadeset pet godina i još uvek mislite da ste udati za
statuu, nešto nije u redu. U skladu sa društvenim običajima prisilno su je udali za princa
Ćitore, u to vreme veoma moćne države. Čak i posle venčanja Mirabai je nastavila da
misli da je udata za Krišnu. Imala je običaj da kaže: "Moj muž je Krišna i niko drugi."
Odbila je da ima bilo kakav odnos sa kraljem. Govorila je: "Ne, ti nisi moj pravi muž. "
Tako je njen muž pomislio da ona ima vezu sa nekim drugim i da je to razlog zbog kojeg
ne želi da ima ništa sa njim. Jednog dana su mu saopštili da Mirabai priča sa nekim u
svojoj sobi iza zaključanih vrata, pa je njegova sumnja postala još veća. I sam je takođe
čuo šaputanje. Provalio je vrata, ali nije našao nikoga jer je ona pričala sama sa sobom.
Krišna kojeg je ona volela je bilo njeno sopstveno biće projektovano na statuicu Krišne.
Konačno, kada više nije mogla da ostane u palati, otišla je iz Ćitore u Vrindavan, gde je
postala velika svetica. U trenutku kada je umirala, nije izgubila telo, nije umrla kao što
svi mi umiremo; ušla je u hram blizu Mathure i pretvorila se u svetlost.
Ista stvar se dogodila Hristu, Ćejtanji Mahaprabuu i verovatno još mnogim drugim
svetim ljudima o kojima se pripovedaju najneverovatnije priče. U svakom slučaju, ako
vam je stav uzvišen i vaš um ne funkcioniše na nižem nivou, onda takve stvari nisu
nemoguće. Ako je vaš um čvrsto ukorenjen u dubljem, uzvišenijem i stvarnom biću, onda
materija i energija za vas nisu odvojene supstance. One su jedno isto.
Kada naučnik posmatra materiju, on u njoj vidi energiju. On vidi energiju u različitim
elementima iz kojih se materija sastoji. Na isti način se tantrička filozofija bavi pojavama
kreacije, postojanja: metamorfozom, transmigracijom itd. i konačno zaključuje da je sve
u ovom univerzumu samo formiranje, reformiranje, redukovanje, reorganizacija i
manifestacija jedne iste Šakti i da je sve rođeno iz jednog istog jezgra.
Mnoštvo, raznolikost, dualnost su karakteristike materije, ali nisu njena suština i to je ono
što pokušavam da vam saopštim. Nadam se da ćete o ovome dublje razmisliti jer kao
inteligentna ljudska bića, vi imate svoja sopstvena pitanja, a na ta pitanja konvencionalne
religije i filozofije nemaju odgovor, bez obzira odakle one dolazile. Postoje samo dve
osnovne tradicije koje vam mogu dati odgovore. Jedna je savremena nauka, a druga je
drevna tantrička filozofija.
Odnedavno su ove dve tradicije počele da se približavaju jedna drugoj, da povezuju
činjenice, slažući se međusobno i objašnjavajući jedna drugu. Tantra interpretira nauku, a
nauka tantru. Obe nose u sebi istu opasnost. Nauka se može zloupotrebiti, a tantričke
prakse, čak i ako se iskreno i marljivo izvode, takođe mogu biti pogrešno upotrebljene.
Konačno, šta ćete učiniti sa mentalnom snagom, sa energijom koju ćete postepeno
osloboditi kroz različite prakse? Da li ste ikada razmišljali o tome? U većini slučajeva
ona će biti pogrešno upotrebljena. Stoga, uporedo sa vežbom, šta god da radite, morate
pokušati da spiritualizujete svoj um i svoj život, kako ova energija ne bi bila pogrešno
usmerena.
Dakle, u tantri, suština svega je Šakti. Šakti predstavlja energiju, potencijal ili veliku
snagu. Kao što u uranijumu leži ogromna snaga, na isti način unutar uma ili iza uma,
krajnjom analizom dolazimo do velikog izvora energije.
U tantri je ova energija poznata kao Šakti, a simbolično je predstavljena kao Kali ili
Durga, koje se smatraju boginjama ili božanstvima. Šakti koja se nalazi iza uma i u samoj
osnovi uma je neverovatna sila, ali kako je manifestovati? Kako osloboditi ovu energiju
iz ropstva materije? Dobro vam je poznato da su naučnici oslobodili nuklearnu energiju
iz grube materije. Sada, kako na isti način osloboditi Šakti iz uma? To je najvažniji
proces u tantri.
Da biste oslobodili Šakti koja je u osnovi ili u jezgru uma, moraćete da ekspandirate svoj
um. Do ekspanzije uma se dolazi tehnikama. Njih nema samo nekoliko, već postoji
ogroman broj tehnika pomoću kojih možete ekspandirati um. Sta je ekspanzija uma? Kao
što rastežete gumu, na isti način možete proširiti um.
Um ima svoja ograničenja. Vi možete videti neki cvet samo ako je on tu, u protivnom to
nećete mocći da učinite. Vi možete čuti muziku samo ako ona negde svira. Možete videti
nekoga samo ako se on nalazi ispred vas. Ako nema cveta, ne možete ga videti, možete
samo misliti o njemu. Ako nigde ne svira muzika, vi je ne možete čuti, možete samo
misliti o njoj. Ako se niko ne nalazi ispred vas, onda nikoga ne možete ni videti. Možete
samo misliti o njemu. To je ograničenje uma.
Um običnog čoveka može da doživi samo one objekte koji se nalaze ispred njega. Kada
je objekat iskustva prisutan, samo tada um može imati iskustvo. Ali, moguće je videti
cvet čak iako on nije tu. Čovek može osetiti miris čak iako on nije prisutan u njegovoj
blizini. Čovek može čuti muziku čak iako je niko ne svira. Ako je um sposoban da to
doživi, onda je to ekspandiran um.
U poslednje vreme, ekspanzija svesti je postala jedna od najpopu- larnijih fraza u
Americi. Jedan od njihovih najpoznatijih lekara napisao je knjigu o LSD-u. Ja sam ga
upoznao i on mi je tom prilikom rekao da se uzimanjem LSD-a prolazi kroz određena
iskustva koja su posledica ekspandiranog stanja svesti. Ako svest nije ekspandirala, onda
ona ne može da vizualizuje sve te objekte. Dakle, da bi se Šakti oslobodila iz uma, um
mora da ekspandira, što znači da ćete morati da razvijete sposobnost da opažate,
vizualizujete, mirišete, čujete bez pomoći objekta, u odsustvu objekta.
U Indiji postoji izraz koji se obično koristi za unutrašnju percepciju. Zovu je daršan, što
znači "suočiti se licem u lice". Ako kod svoje kuće uveče ili u meditaciji nekim slučajem
ugledate mene i to veoma jasno, to se zove daršan. Daršan je unutrašnja vizualizacija.
Zbog toga hindusi veruju da je daršan najvedi dar.
Ako meditirate na neko božanstvo, na određeni simbol, na svog gurua, na neki zvuk ili
senzaciju, treba da budete u stanju da to materijalizujete toliko snažno i opipljivo kao da
je stvarno i to će se onda zaista i dogoditi. Tom prilikom nastaje odvajanje i dešava se
oslobadanje energije. To se zove materijalizacija i predstavljia veoma važan aspekt u
tantri. Aspirant, učenik tantre, ima jedan cilj pred sobom, a to je da vidi svoj izabrani
objekat direktno, licem u lice, toliko opipljivo kao da je stvaran, a opet da to ne smatra
halucinacijom ili imaginacijom. On smatra da je to oslobodenje njegovog sopstvenog
unutrašnjeg potencijala.
Ova sposobnost je nešto veoma važno, nešto veoma misteriozno u nama. Postoji u nama
nešto što može da izađe na površinu i poprimi određenu formu. Ono može da
funkcioniše, da se kreće, može da kreira stvari. To je sila koja nije subjektivna.
Halucinacija je subjektivna, imaginacija je subjektivna, misao je subjektivna. Kada samo
vidim svog gurua u sebi, to je jedna stvar, ali kada vidim svog gurua, svoje božanstvo
ispred sebe i u stanju sam da razgovaram sa njim kao u stvarnosti, to je sasvim druga
stvar.
Sve ovo može izgledati kao neka vrsta ludila jer donosi sa sobom, na kratko, neku
promenu u svesti. Za neko vreme ste nebalansirani, ali ako imate gurua koji vas je
pravilno uputio u praksu, razumećete da je forma koja se oslobodila ispred vas
manifestacija vas samih. Kada od uranijuma preko torijuma, helijuma cepanjem i
odvajanjem elemenata dođete do kraja, ono što preostaje je nukleus, suština objekta.
Svaki objekat, vi, ja, biljka, mineral, kamen, sve ima neki svoj nukleus. Ne postoji ništa u
univerzumu što nema svoj nukleus i taj nukleus treba da eksplodira. Um takođe ima
nukleus. Vi možete misliti da je um psihološka supstanca, ali on je nešto više od toga. Ja
govorim o umu, ne o mozgu i ovaj um koji ja imam, koji vi imate, je deo univerzalnog
uma. Dva svetla mogu izgledati različita, ali ona to nisu. Ona su odvojena sijalicama, to
je sve. U pogledu energije, oba funkcionisu na račun iste sile koja je proizvedena u
električnoj centrali. Na isti način svi umovi su sastavni delovi univerzalnog uma i
funkcionišu po modu iste univerzalne energije.
Univerzalni um je sličan jajetu, a supstanca od koje je on sačinjen je neka vrsta
protomaterije. U centru tog jajeta se nalazi bindu. Bindu znači "tačka, centar, jezgro". Na
krajevima jajeta smešteni su suprotni polovi energije poznati kao vreme i prostor.
Tu se vreme ne meri jedinicama vremena. To je ono što mi možemo da razumemo i to je
sve. Vreme je energija i prostor je energija i oni predstavljaju pozitivan i negativan pol
energije, plus i minus. Dokle god su ova dva pola odvojena, ništa se ne dešava. Ali za
vreme vase jogičke prakse ili za vreme bilo koje prakse sjedinjavanja, bilo koje prakse
koncentracije koja donosi usredsređenost, uključujući tu i uzimanje LSD-a (ja ga ne
preporučujem, samo dajem primer), ova dva pola energije koja su u suprotnosti, kreću se
ka nukleusu.
Sa svake strane jajeta, vreme i prostor se približavaju i konačno se susreću u jednoj
odredenoj tački. Kada se sjedine, dešava se eksplozija i ta eksplozija je poznata kao
buđenje i manifestacija kundalini.
Ova kundalini je izvor primalne snage, uspavane, večne sile koja je u čoveku inherentna
milionima i milionima godina. Po tantri i jogi, mi nismo rođeni po prvi put, niti ćemo
zauvek umreti. Materija večno evoluira, svest takođe, ne samo od jedne ćelije ili amebe,
ved od nemanifestovanog do manifestovanog stanja. To su jedine dve dimenzije u kojima
borave materija i svest. Prvo je sve bilo nemanifestovano, a onda se manifestovalo. Kada
se svest manifestovala, ona nije postala samo čovek ili konj, ameba ili biljka, već je prvo
postala polje energije.
Na taj način se prirodna evolucija odvija milionima godina. Univerzum je postojao pre
nego što se ova Zemlja rodila; svest je postojala pre nego što je ova Zemlja nastala. Od
samog početka, ova evolucija se odvija i upravo kroz tu evoluciju, spektar kundalini,
seme kundalini, jezgro te Šakti, takođe se seli iz jednog carstva u drugo, iz jedne vrste u
drugu, iz jedne inkarnacije u drugu, ali još uvek ne kao potpuno manifestovano. Tek kada
čovek razvije svesnost vremena i prostora, javiće se i mogućnost buđenja kundalini.
Širom sveta postoji hiljade i hiljade inteligentnih životinja -delfini, kitovi, konji, psi,
slonovi, ali sve one još uvek nisu razvile tu svesnost koja može da pojmi vreme i prostor.
Svesnost vremena i prostora je poseban kvalitet koji imaju jedino ljudska bića. Tako se u
tantri ekspanzija uma može postići spiritualnom praksom.
Mi u Indiji znamo da je Bog besforman, ali smo ipak stvorili formu zato što isto tako
znamo da je to važno kako bi se očtiala svesnost i oslobodio uspavani potencijal. Ako
pokušate da se koncentrišete na određenu misao ili ideju, možete nastaviti da mislite o
njoj neko vreme, ali kako vaša svesnost postaje sve dublja i dublja, definitivno ćete
izgubiti dodir sa tom mišlju ili idejom i potpuno ćete je zaboraviti. Ali ako ispred sebe
imate kip ili sliku, moći ćete da je zadržavate pred sobom, čak i u najdubljim nivoima
svoje svesti.
Slika i kip imaju svoj efekat na ljudski um. Slika ima,dve dimenzije, a statua tri. Efekat
koji izaziva dvodimenzionalni objekat mnogo je manji od uticaja i impresije koju ostavlja
trodimenzionalni objekat. Kip, koji ima tri dimenzije, uklapa se u okvire uma. Iz tog
razloga, iako znamo da je Bog besforman, da će biti besforman i da je oduvek bio
besforman, u isto vreme, da bismo oslobodili potencijalnu energiju, neophodno je da
imamo neku formu ispred sebe. Šta se tada dešava? Vi vidite sebe u toj gruboj formi i
možete sa njom da pričate, možda ne satima, nedeljama i mesecima, ali sigurno za neko
vreme. Daću vam primer za to. To je istinita priča koja se dogodila u mojoj državi. Pre
tridesetak godina tamo je živeo neki školski inspektor koji je bio jako posvećen čovek.
Hindusi veoma poštuju svamije, a inspektor je bio upravo takav. Koji god svami da je
došao kod njega, on bi mu dao odeću, prenoćište i hranu.
Jednog jutra kada je krenuo u inspekciju jedne srednje škole, video je tri svamija kako mu
prilaze. Odmah im se poklonio i pozvao ih u svoj dom. Zatim je otišao i kupio pirinač,
dal, povrće i pripremio im hranu, pri tome potpuno zaboravljajući na inspekciju, usled
svoje velike posvećenosti. Pošto je nahranio svamije, pozdravio ih je i tek onda nastavio
svoj inspektorski posao.
Oko pola četiri posle podne došao je u srednju školu gde je trebalo da potpiše registar.
Kada je prošao kroz kapiju škole, čuvar ga je zapanjeno upitao: "Gospodine, zašto ste se
vratili, da li ste nešto zaboravili?" A kada je inspektor ušao u školu, otkrio je da je
registar već bio potpisan. Kasnije je dugo razmišljao o tome i shvatio da iza čovekovog
fizičkog postojanja postoji neka viša sila.
Kada bi čovek samo uspeo da oslobodi tu silu, mogao bi da učini mnoge velike stvari u
svom životu. To je nauka tantre - ekspandirati um i osloboditi energiju. Ali kako to
uraditi? Radi toga nauka tantre sadrži vežbe joge. Joga je praktična strana tantre, ali to su
staze koje vas sporo vode ka razvitku, kao što su rađa joga, bakti joga, karma joga, gjana
joga, pranajama, kirtan itd. Za te staze potrebno je mnogo vremena. One se nazivaju
zaobilaznim putevima.
Međutim, u tantri postoje prečice i to su veoma strme staze. One su poznate kao veoma
moćne staze tantre. Ja znam tu praksu, ali je ne podučavam. Praksa se sastoji iz odlaska
na groblje na kojem se meditira usred noći. Dok ste tamo, uz sebe imate flašu i kada se
desi nalet straha, vi popijete malo i ponovo sednete. To se zove smašan sadana.
Tu vežbu sam radio kada sam imao jedva petnaest godina. Moj otac je pripadao jednom
pokretu koji se zvao Arja Samađa, što je slično vašim protestantima. Na Zapadu vi imate
rimokatolike i protestante, a mi u Indiji imamo hinduse i pripadnike Arja Samađa. Jedni
pripadaju starom kultu, a drugi kultu reforme. Moj otac nije verovao ni u kakve rituale.
Jedan od mojih prijatelja rekao mi je za tu sadanu na groblju, kako se radi i koje se
mantre pri tome koriste. Tako sam, a da prethodno to nisam rekao svom ocu odlazio na
groblje svake noći uvek smišljajući novi izgovor. Moj otac se pitao šta se dešava i gde
odlazim usred noći, jer se u Indiji doba od petnaest godina smatra veoma nevinim. On
nije mogao ni pomisliti da odlazim kod nekih devojčica, zato što su u Indiji
petnaestogodišnjaci još uvek samo deca. Kada je otkrio da odlazim na groblje, bio je
toliko ljut da mi je zapretio: "Ako budeš i dalje tamo odlazio, ubiću te! "
Tako sam odlučio da odem kod svog prijatelja. On je konsultovao svog učitelja i ovaj je
rekao da mogu uz pepeo i sagorele kosti da veižam kod kuće. Poneo sam sve to sa
sobom, ali nisam i uneo u kuću. Držao sam to na terasi u jednoj saksiji i noću sam odlazio
tamo i izvodio svoju praksu. Jedne noći otac me je iznenada probudio u dvanaest sati.
Upitao me je: "Kakva je to buka na terasi?" Rekao sam: "Ne znam. "
On je zatim uzeo pušku, misleći da su možda lopovi ili nešto slično i otišao na terasu da
vidi šta se dešava. Pošto ništa nije našao, vratio se da spava. Nakon toga je ponovo čuo
kao da neko skače po terasi, na krovu kuće. Ja sam pomislio da je to možda duh sagorelih
kostiju koji skače. Sledećeg jutra kada je otac otišao gore, našao je pepeo i poluspaljene
kosti koje sam ja koristio u tantričkom ritualu. Naredio mi je da ih uzmem i bacim negde.
Odgovorio sam mu: "Zašto to ti ne učiniš! " Ali on to nije smeo da učini. To je jedan od
metoda koji se zove sadana na groblju, u kojoj izazivate strah, ispoljavate strah,
suočavate se sa njim da biste ga na kraju pobedili. Tada vaša celokupna svest, vaš
celokupni um, poprima formu straha. Um je u potpunosti preplavljen strahom i taj strah
se projektuje napolje, a zatim i materijalizuje. Iz tog razloga, ljudi koji pate od fobija ne
treba da brinu zbog njih. Strah je izražaj energije. Ne plašite se straha! Kada se strah
pojavi suočite se sa njim, dopustite mu da se potpuno manifestuje! Pre nekoliko godina,
jedna od mojih učenica je htela da joj pokažem ovu sadanu. Rekao sam joj: "U redu,
donesi jednu kost sa groblja i drži je u svojoj sobi." Bila je zbog toga veoma srećna.
Otišla je i donela dve-tri kosti i stavila ih u svoju sobu. Dao sam joj lep srebrni tanjir,
parče crvene tkanine, nešto pirinča i mnogo drugih stvari. Rekao sam joj: "Čuvaj ovo, a
ja ću ti reći uveče šta treba da radiš sa tim." Kada je došlo veče, ona je bila toliko obuzeta
strahom da nije smela da uđe u sobu. Rekao sam joj: "U redu, daću ti drugu sobu." Ona je
rekla: "Ne, ne, doći ću ja u tvoju sobu." Rekao sam joj: "Sada se tvoj strah manifestuje i
treba da mu dopustiš da izađe. Ti si mlada, imaš 25-30 godina, ne boj se, nećeš umreti od
srčanog udara. Idi u svoju sobu. Osetićeš strah. Srce će ti lupati, puls će ti se ubrzati,
preznojićeš se. Videćeš, duh dolazi, avet se približava, sablast je tu. On može biti kostur,
može biti obučen u belo i imati bradu, nije važno. Moraš se suočiti sa njim." Ali ona nije
smela. Na kraju sam joj rekao: "Neću ti pokazati ovu sadanu. Tantrik mora da bude
veoma snažna osoba, vrlo istrajna osoba. On može imati strahove, ali mora odlučiti da se
suoči sa njima. On ne sme da pokušava da zaobiđe strah, ili da ga otkloni, ili da ga
potisne. On mora da odluči da isprovocira strah tako da on eksplodira i izađe napolje.
Pogledaj, eno ga kostur. Eno ga beli duh i on te gleda, on zuri u tebe, kada pogledaš
pored njega, vidiš da on nema senku. Poznato ti je da duhovi nemaju senku." Ovo je
jedna prečica u tantri. Druga prečica (kojom takode ne tražim od vas da idete) zove se
Sama sadana. U njoj mlada devojka od šesnaest godina leži pored vas gola, dodirujući
samo jedan deo vašeg tela. Vi osećate strast, strast i samo strast. Ne treba da radite ništa
drugo, zapamtite.
Vi samo treba da isprovocirate strast, strast i samo strast. Ponekad ovo postaje toliko
intenzivno da vam se čini da ćete poludeti.
Razumete li sada šta je brahmaćarija? Vi ništa ne radite sa tom devojkom; ona je
jednostavno tu; ona je vaš simbol, ali ona mora biti jogini ili će poludeti, a i vi takođe
morate biti jogi. Ona treba da bude aspirant i vi treba da budete aspirant. Ona mora biti
jaka, a i vi isto tako morate biti jaki. Ona treba da bude u stanju da probudi strasti, ali ne i
da im podlegne, a i vi treba da probudite svoju strast do krajnjih granica i to je sve. Ovo
je takođe prečica!
Naravno, karma sanjasinima je lakše da ovo vežbaju i mogu vam reći da to donosi veću
radost, veće blaženstvo i dublji mir u životu. To vam pruža apsolutno zadovoljstvo,
mnogo veće od onoga u kojem samo potrošite, iscrpite ili ugasite strast. Ne treba da
ukidate strast neka se oslobodi! To je tantra. U njoj strahovi, strasti, sve što zovete
negativnim treba da se ispolji. Vaša celokupna svest dobija oblik strasti, oblik straha koji
stoji ispred vas.
U hinduističkom panteonu bogova (vi znate da hindusi imaju čitav spisak bogova),
postoji božanstvo koje se zove Kali. Kali znači "crna". Ona je ubica vremena, uništitelj
vremena. Vreme je koncept, kategorija uma. Kali je ubica vremena. Ako niste videli
njenu sliku, potrudite se da je nabavite. Ona je najružnija od najružnijih, deblja od
najdebljih. Gola je i ima svuda po sebi zmije. Ona ne nosi brojanicu od tulsi drveta, već
od lobanja i jezik joj je isplažen i krvav. Njene oči su crvene kao da je popila flaše i flaše
vina. Ispod njenog desnog stopala leži Šiva. Ona je simbol buđenja svih tih sila.
Molim vas, shvatite da strah, strast, mržnja, ljubomora, uznemirenost, briga, opsesija nisu
negativne osobine. Sve one su u vama. Ne treba da ih potiskujete zbog morala, religije ili
osećaja krivice. Molim vas, ne ubijajte ih, ne povređujte ih. One su aspekti probuđenja
različitih sila. U trenutku stvarnog buđenja kundalini kada se ovaj veliki jedinstveni
istorijski događaj odvije u vašem životu, vi ste preplavljeni apsolutnim strahom. Vi ste
savladani konstantnom, istrajnom, neprekidnom strašću, danima i nedeljama. Vi samo
mislite o seksu, seksu , seksu i o tome kako ćete imat i odnose sa svakim muškarcem ili
svakom devojkom koju znate. Da li možete da zamislite da taj jedinstven događaj u
vašem životu treba da bude propraćen takvim iskustvom koje vi zovete grešnim,
nemoralnim i razvratnim? To je ono što se desilo mnogima u prošlosti i to se dogodilo i
meni ali ja sam znao za to od ranije. Znao sam da svi ti izražaji svesti, sve te sile koje
pripadaju mom umu nisu nešto što treba da pokušam da ubijem ili uništim.
Mogu vam reći da sam doživeo ljubomoru, pohotu, strasti, strahove, brige, zebnje,
opsesije, neuroze, psihoze u veoma kratkom periodu,a svi vi prolazite kroz ta iskustva
tokom celog svog života. Vi pokušavate da rešite ove probleme zato što vaše društvo ne
želi polulude ljude. Ako ste deset posto ludi onda morate da idete kod lekara; ako ste
pedeset posto ludi onda morate da idete u duševnu bolnicu.
Morate razumeti da svaki čovek koji se ne ponaša po društvenim pravilima, nije lud.
Njegova svest prolazi kroz krizu, a on to ne zna zato što se nikada do tada nije izložio
spiritualnim aspektima života. On nije razumeo šta je um. On nije razumeo šta je sila. U
stvari, mnoge naše religije ne idu paralelno sa teorijama evolucije; one ne veruju u
evoluciju. Eto u čemu leži greška.
Staza evolucije je staza tantre i ona je preživela vekove. Keltska civilizacija je
praktikovala tantru. U Južnoj Americi, stara plemena Inka i Acteka su praktikovala
tantru, stari Jevreji u Izraelu, Sumeri, Vavilonci, Heleni su takođe praktikovali tantru.
Čak i danas postoje plemena kao N'um u Južnoj Africi koja praktikuju tantru jer shvataju
da u svakom od nas postoji viša sila, mnogo veća od običnog uma, mnogo veća od
običog, normalnog intelekta i da ta sila može da kontroliše događaje u životu. To je
ukratko tantra.
Postoji mnogo značajnih knjiga koje su napisali Indijci Englezi, Francuzi i Nemci o
tantri. Postoji mnogo drevnih tekstova koje je preveo gdin Dion Vudrof -'Šakti i Šaktan,
'Zmijska snaga ', 'Zbirka pisama", "Tantra sadana" itd. Kako je on počeo da se bavi
tantrom?
Vudrofov pseudonim je bio Artur Avalon. Za vreme britanske vladavine u Indiji, on je
bio vrhovni sudija okružnog suda u Kalkuti. Jednog dana, dok je diktirao neku presudu, u
pola rečenice je promenio mišljenje. Pozvao je stenografa uveče da mu izdiktira drugu
presudu. Na pola te presude, zaustavio se i ponovo promenio svoje mišljenje. Istu stvar je
učinio nekoliko puta. Njegov stenograf nije bio Englez već Bengalac. Ljudi iz Bengala su
poznati kao nosioci tradicije tantre u Indiji. U Bengalu ima puno učitelja tantre.
Bengalac mu je rekao: "Gospodine, mogu li nešto da vam kažem? Promenili ste svoje
mišljenje do sada nekoliko puta. To nije greška vašeg intelektualnog rasudivanja. Čini mi
se da dve grupe ljudi, optuženi i podnosioci tužbe, izvode negde tantričke rituale. Kada se
tantrički ritual optuženog, koji traje tri, pet, sedam ili devet dana primiče kraju, to utiče
na vaš um na jedan način, a kada se tantrčki ritual koji izvodi druga grupa koja hoće da
dobije parnicu, završava, to onda utiče na vaš um na drugi način. Eto zašto, gospodine, vi
neprekidno menjate mišljenje. "
Artur Avalon je bio Englez i smatrao je da je sve to velika glupost, ali ipak nikako nije
mogao da donese presudu. I pored najbolje volje to mu nikako nije polazilo za rukom.
Naravno, on je u to doba bio veoma važan čovek u indijskom društvu i susretao je mnoge
bogate i obrazovane ljude, profesore, lekare, advokate, intelektualce kojima je postavljao
isto pitanje: "Da li je istina da određeni obredi kreiraju energetsko polje koje utiče na
um?" Ne zaboravite, on je živeo u Bengalu gde većina ljudi iz svih slojeva društva veruje
da je moguće osloboditi energiju i prenositi je, usmeriti je na drugu osobu hipnotišući je
na taj način.
Tako je on počeo puno da razmslja i čita o tome, da bi na kraju zašao u najdublje tajne
tantre. Otišao je u Nepal gde je sakupio rukopise iz kraljevske biblioteke. Obišao je
Kašmir i mnoge hramove i mesta na jugu Indije. Upoznao je mnoge učene ljude, pandite,
ačarije. sadue, tantričke lutalice da bi na kraju i sam postao tantrik.
Poslednjih godina njegovog života bilo je zaista teško prepoznati onog starog g-dina
Džiona Vudrofa, engleskog intelektualca. Živeo je kao hinduistički brahmin. Brahmini
oblače doti i nose svetu nit, vezuju kosu u perčin i ne nose nšta šiveno, već samo
nešivenu odeću. Oni vode veoma sistematičan, disciplinovan i puritanski život. On je
postao takav jedan pandit.
U Indiji ljudi veoma poštuju onoga ko se bavi otkrivanjem i proučavanjem nauke tantre.
A g-din Vudrof je predstavio filozofiju i nauku tantre intelektualcima širom sveta. Danas
se njegove knjige čitaju svuda, čini mi se da su prevedene čak i u Rusiji.

Pitanje: U kakvoj su vezi tantra i joga?

Odgovor: Zapravo, tantra je cilj joge. Joga je nastala iz tantre. Tantra i joga su
neodvojive. Tantra ide uporedo sa jogičkim vežbama. Sve što želimo u životu može se
postići i kroz tantru i kroz jogu.
Tantra budi psihičko telo, kundalini Šakti. To je sistem pomoću kojeg oslobađate ili
razdvajate dva aspekta, svest i materiju, purušu i prakriti ili Šivu i Šakti. Ponekad
materija vlada svešću, a ponekad svest vlada materijom. Kada svest vlada materijom,
postoji spiritualna vizija. Kada materija vlada svešću postoji kreacija.
Ove dve energije žive i rade zajedno u potpunoj slozi. Dokle god su materija i svest
sjedinjene, postojanje se nastavlja po određenom šablonu, ali praksom tantre možete
odvojiti materiju od svesti, prakriti od puruše ili Šakti od Šive. Tada se javlja buđenje.
Ono čega smo svesni unutar sebe je kombinacija ova dva. Svesni smo materije -
materijalnog tela i uma - ega, čula i objekata percepcije.
Svesni smo svih ovih delova istovremeno. Praktikovanjem tantre, svest se povlači od svih
tih delova i centrira u jednoj tački, osećaju “ja”. To je odvajanje prakriti (materije) od
puruše (duha), i to je tantra. Kako to izvesti? Postoji mnogo načina. Najvažniji deo tantre
je mantra, sledeći je krija. Uz pomoć mantre i krija joge možete probuditi uspavanu
potencijalnu snagu poznatu kao kundalini Šakti. To je najvažniji cilj, konačna stvarnost u
tantri i evoluciji čoveka.

P: Koje su različite vrste rantre?

O : Da bi se razvio viši um, stvorene su mnogobrojne vežbe, a te vežbe čine različite

staze tantre. Prva staza je poznata kao dakšina marga ili "desna staza tantre". Ona je
namenjena onima koji su na početku spiritualnog života, bilo da su porodični ljudi ili oni
koji su se odrekli porodičnog života. Ova staza govori o uzdržavanju i čistoći -čistoći
misli, hrane, života i devocije, slično hrišćanstvu i hinduizmu. Desna strana tantre je
veoma spora i može se uporediti sa putovanjem volovskim kolima.
Naravno, za mnoge ljude ova staza nije zadovoljavajuća, pa su je učinili moćnijom
dodavši joj jogičke vežbe - asane, pranajamu, mudre, bande; hata jogu. Ali i dalje im se
činilo da to još uvek nije dovoljno brzo. Jedina razlika je bila što je sada putovanje ličilo
na vožnju biciklom. Tako su stvorili nove puteve, uključujući i stazu kundalini joge.
U kundalini jogi su otkrili muladara čakru, kao i da se sa probuđenjem ove čakre, može
lako razviti viši um Tako je sledeća stvar koju su shvatili bila da se to može postići
pomoću seksualnog čina. Za vreme seksualnog čina, muškarac i žena stvaraju dve
suprotne energije i te energije mogu izazvati eksplozivno buđenje u muladara čakri.
A onda se pojavila sumnja: "Ali svi to rade, pa se ipak svima ne budi kundalini!" I tako
su počeli da razmišljaju o tome. Tada su se javile vežbe vađroli mudra i sahađoli mudra.
Koristeći vađroli mudru mogao se sprečiti gubitak Šakti. U većini slučajeva, na kraju
orgazma se dešava pad, ali ako bi se orgazam mogao zadržati i produžiti, muladara bi se
probudila i Šakti bi se mogla usmeriti na gore ka mozgu. Na taj način, cela pozicija je
bila promenjena i veliki broj ljudi je počeo da vežba ovaj novi oblik tantre. To je postalo
poznato kao vama marga, “leva staza tantre” .
U kundalini jogi se za mozak kaže da je centar više svesti, ali da ne funkcioniše potpuno.
Mozak ima različite oblasti i većina njih je potpuno neaktivna. Ove neaktivne zone imaju
specijalne sposobnosti koje se mogu razviti kroz tantričke vežbe. Od svih tantričkih
sistema, najbrža je leva staza, ali desna staza je za početnike. Ako nemate mentalnu
kontrolu morate slediti desnu stazu, ali ako ste napredniji sadaka ili jogi i imate kontrolu
nad svojim umom, možete vežbati levu stazu tantre.
U tantru je uk1jučena takođe i upotreba trava. Pre oko pet do deset hiljada godina
postojala je biljka, vrsta puzavice, po imenu soma. Bio je običaj da se od nje pravi
napitak ili sok koji se pio u noći punog meseca. Pomoću toga ljudi su bili u stanju da
transcendiraju vreme, prostor i objekat. Ali ubrzo su otkrili da soma nije odgovarala
svima, jer svi nisu bili u stanju da se suoče sa transcendentalnim iskustvima koje je ona
izazivala. Tako su pored toga počeli da traže i blaže metode.
Postoji jedan razgovor izmedu Šive i Parvati. Parvati, kao učenik, prilazi Šivi i pita ga za
put kojim može da razvije urođenu moć. Šiva joj odgovara da ne postoji samo jedan put
ved hiljade puteva. Za ljude koji nisu mnogo evoluirali koji imaju životinjske tendencije,
postoje određene tehnike. Za one koji imaju ljudske tendencije postoje druge tehnike, a
za one satvične, mirne prirode, postoje neke treće tehnike. Tako, u stvari, u nauci tantre
postoji onoliko tehnika koliko ima ljudskih temperamenata.

P: Zašto oko tantnčke prakse postoji tolika tajnovitost?

O : U tantričkoj tradiciji nema ničega što bi trebalo da ostane skriveno, ali mi preko deset
vekova živimo pod jarmom onih koji slede razne religije i političke filozofije. Te tradicije
smatraju da su neki elementi tantre grešni. Iz tog razloga se stav ljudi prema tantri
menjao, pa se ovakva pitanja i postavljaju. Ljudi su do te mere indoktrinirani da je
njihovo filozofsko poštovanje prema tantri uništeno i ugroženo.
U odnosu na darmu, bračna veza ili veza izmedu dve sile prirode se nikada ne može
smatrati grešnom. Ona se oduvek smatrala darmom, samskarom. To je takođe veoma
jasno postavljeno i u vedskim smritijirna. Ako proučavate živote rišija i munija iz
prošlosti shvatićete da se neki elementi, koje odredene tradicije smatraju grešnim, u
vedskoj tradiciji uopšte ne smatraju takvim.
Reč “tantra” je nastala kombinacijom dve sanskritske reči, "tanoti" i "trajati". Tanoti
predstavlja ekspanziju, a trajati oslobođenje. Kao što oslobađate energiju iz materije tako
oslobađate energiju iz uma. Šakti se oslobađa iz uma, ali ovde to oslobođenje nije u
religioznom smislu; to oslobođenje treba shvatiti u svetlu savremene nauke. Energija se
oslobađa iz materije na isti način na koji se puter izdvaja iz mleka. To je tantra.

P: Po čemu se tantra razlikuje od rađa joge?

O : U rađa jogi postoji povlačenje od života; u tantri je prisutno prihvatanje života. Ako
osoba pije alkohol, vodi aktivan seksualan život ili jede meso i dalje može da napreduje u
sistemu tantre. Ali u nekim ortodoksnim sistemima se smatra da su te stvari grešne i da
ćete, ako im se priklanjate, spiritualno nazadovati. U tantri, vaš način života koji je u
skladu sa vašom prirodom nije prepreka spiritualnom prosvetljenju. Da li pijete ili ne,
nije važno. Bilo da ste oženjeni ili živite u celibatu, sasvim je u redu. Tantra vas neće
prisiljavati da idete protiv svojih ubeđenja.
Osnovna pretpostavka tantra joge je da spiritualno probuđenje može imati bilo ko, pod
bilo kojim okolnostima, na bilo kom nivou egzistencije. čovek ne treba da se protivi ili
suprotstavlja svojoj prirodi; treba da bude spontan i da nauči da živi u skladu sa njom.
Ako se suprotstavi prirodi, stvoriće rascep u ličnosti kreirajući dva šablona mišljenja.

P: Ali sve religije izjavljuju da je za više iskustvo potrebno uzdržavanje od seksa. Kako
to da se tantra ne slaže sa njima?

O : U pogledu ovog pitanja postoje tri glavna stava. Jedan od njih je da je seks neophodan
za produženje vrste i mnoge religije to podržavaju. Drugi stav je da je seks tu radi
zadovoljstva, što naša savremena kultura propagira. Treći stav je da seks može da vam
pruži spiritualno iskustvo; ovaj stav propagiraju tantrički filozofi.
Ovaj treći stav je ispravan zato što su buđenje kundalini i seksualni čin međusobno
povezani, ali to ne znači da će svako ko vodi seksualni život probuditi kundalini. Svi oni
koji veruju i misle da se kroz seksualni čin može dogoditi buđenje kundalini, nikako ne
smeju zaboraviti na osnovne vežbe hata joge koje prethodno treba praktikovati.
Seksualni čin je, sam po sebi, životinjski čin. On vam pruža samo trenutno zadovoljstvo
koje traje nekoliko sekundi a zatim ustupa mesto depresiji i frustraciji, i to važi za
svakoga. Kada pre seksualnog odnosa izvodite osnovne vežbe hata joge i to: kumbaku,
vađroli mudru za muškarce, sahađoli kriju za žene, šambavi mudru, svesnost daha u
obliku Soham i još nekoliko drugih tehnika, to vam pruža postojano iskustvo koje
predstavlja buđenje kundalini.
U prošlosti, religije su postale puritanske kako bi preživele u primitivnom društvu jer bi u
suprotnom bile unštene. Upravo je to bio razlog zašto tantra nije mogla da opstane. Sve
ove tantričke slobodne prakse ljudi nisu prihvatali. Ako bih o ovome pričao javno pred
deset hiljada ljudi, oni to ne bi razumeli i upravo zbog toga je tantrička nauka i filozofija
postala misteriozni kult. Podučavana je tajno, iza zatvorenih vrata, jer kako možete
otvoreno reći ljudima da se kroz seksualni odnos može probuditi kundalini? Ljudima se
to ne bi dopalo, jer je stav većine religija da je seks grešni čin, iako ga svi upražnjavaju.
Samo šačica ljudi, možete ih na prste izbrojati, nije imala tu sreću da doživi seksualno
iskustvo, ali većina jeste. Ako ga zaista nisu doživeli, možda su ga sanjali, a čak i ako ga
nisu sanjali, sigurno su videli kako to životinje rade, pa i pored svega toga, čovek
obmanjuje sebe pričajući da je taj čin grešan. Zašto je taj grešni čin preživeo? Šta radi taj
Bog? Zašto ga On nije uništio? Njegova kreacija se produžava kroz taj grešni čin. Zašto
priroda ne uništi sebe? Zašto to dopušta? U svakom slučaju, to je nešto o čemu svako sam
treba da razmisli.
U tantri ovu temu obrađuju veoma detaljno. Mnogi tantrički tekstovi još uvek nisu
prevedeni na engleski ali nekoliko važnih je prevedeno. Postoji vrlo dobra knjiga po
imenu Vigjana Bairava Tantra koja je prevedena na eng1eski. Bez obzira što o tome
postoje knjige, kada ih pročitate, možete primetiti da se čak i njihovi autori stide da kažu
istinu, ali u osnovnoj tantričkoj filozofiji, sam seksualni čin je iscrpno objašnjen. Rečeno
je da kada usavršite vežbu, kada postanete adept hata joge, kada ste ovladali svojom
pranom, svojim umom i telom, tada takođe možete da kontrolišete svoju ejakulaciju.
Kada možete da kontrolišete svoju ejakulaciju, možete održati kontinuitet orgazmičkog
iskustva. Ako to iskustvo uspete da produžite na otprilike tri minuta, događa se eksplozija
koja se zove buđenje kundalini.
Uobičajeno iskustvo od nekoliko sekundi koje imamo, toliko je divno, toliko
primamljivo, da želimo da ga doživljavamo stalno iznova. Kada bi se ovo trenutno
iskustvo moglo produžiti, recimo na tri ili pet minuta sa istim intenzitetom, zamislite šta
bi se dogodilo. Moj Bože, izgubili biste se u transcendentalnom! Jednostavno biste ušli u
transcendentalnu meditaciju, transcendentalni samadi i nikada ne biste napustili svoju
sadanu! Ovo iskustvo od pet minuta se može se održati sa potpunom pažnjom u kumbaci;
ovo je koncepcija tantre u kojoj se um i prana sjedinjuju i to kroz seksualni odnos.

P: Postoji verovanje na Zapadu, među određenim sektama, da žena nema dušu. Šta vi
mislite o tome i koji je stav joge u pogledu toga ?

O : Ako u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka još uvek smatrate da žene nemaju dušu, vi
onda živite u nekom svom imaginarnom svetu. Niste svesni da su nauka, tehnologija i
filozofija toliko uznapredovale i da se približavaju istoj tački istine koju je tantra odavno
realizovala. U tantri, kreator je žena. Ona je poznata kao Devi, Šakti ili primordijalna
energija. Vi niste videli kreatora, ne mislim da ćete moći da ga vidite, ali kada vidite
njegovu kreaciju možete dosta toga shvatiti o kreatoru. U tantri, kreator i kreacija nisu
različiti. Isto je i u modernoj nauci; energija ne stvara materiju, energija se transformiše u
materiju i materija se ponovo preobraća u formu energije. Kada se materija reducira na
energiju i energija se ponovo povuče, onda postoji vrhovna svest. To se odnosi na sve, ne
samo na ljude i žene već i na životinje i biljno carstvo. Ljudi i žene, životinje i minerali,
okeani, sunce i mesec, planine, doline i kontinenti nisu stvoreni, oni su transformisani.
Oni su materija koja je nastala transformacijom jedne iste fantastične energije. Ista
energija koja je u meni, takođe je i u mojoj majci, u mojoj sestri, u svim ljudima i
ženama. Ovo je koncepcija tantre i to je isto tako koncepcija nauke. Dakle, u okvirima
mikrokosmosa, čovek i žena, muško i žensko, treba da budu u odnosu zato što oboje treba
da ispune zadatak kreacije, zadatak transformacije energije u materiju. U tom smislu,
apsolutna je glupost reći da žene nemaju dušu. Ako moja majka nije imala dušu, a ja je
imam, kako je onda mogla da me rodi? Bolje bi bilo da ovakva verovanja završe u kanti
za smeće i tu budu spaljena, tako da naša deca nikada ne saznaju za njih. Potomstvo
nikada ne treba da sazna za ovakve teorije koje bih ja nazvao politički motivisanim
filozofijama.

JOGA

Joga je veoma stara nauka. Osnovni cilj joge je da celom čovečanstvu donese više
prosvetljenje. Reč joga doslovno znači "jedinstvo" tj. postepeno ekspandiranje
individualne svesti sve dok ona ne postane beskonačna. Postignuće beskonačne svesti
isključivanjem empirijske i objektivne ličnosti je osnovni cilj joge. Međutim, nisu svi
spremni i sposobni da postignu ovaj cilj, tako da imamo i neke druge vidove joge kao što
su hata joga, karma joga, rađa joga, gjana joga. Ako je čovek postigao kontrolu nad
svojim umom i ako može da zaroni duboko u najskrivenije delove svoje ličnosti ostajući
neuznemiren vetrovima misli, onda za njega nema druge joge osim meditacije. Ali ako je
telo bolesno, potrebna vam je hata joga, a ako vam je um bolestan, potrebne su vam rađa,
bakti i karma joga. U svakom slučaju ovo su sve samo sredstva i ona ne predstavljaju viši
sistem joge. Joga počinje onog trenutka kada ste u mogućnosti da povučete svoju
spoljašnju svesnost i uskladite se sa jednim drugačijim stanjem svesti. Ponekad se kaže
da joga počinje sa koncentracijom uma, sa usredsređivanjem mentalnih tendencija,
međutim to nije istina. Jedinstvo započinje kada se pojam dualnosti potpuno izgubi za
onoga ko pokušava da doživi ovo stanje jednosti. Joga ne podrazumeva dualnost. Joga je
jedinstvo. Dualnost je vrsta halucinacije i da bi se ova greška ispravila, treba vežbati
jogu. U praksi joge se niža svesnost, koja operiše kroz telo, čula, um, inteligenciju i ego,
negira kroz proces meditacije koji se postepeno razvija osvetljavajući unutrašnji deo vaše
Iičnosti. Rečeno je da je svetlost unutra, ali u čoveku postoji beskrajna oblast svesti. Mi
to zovemo nadsvest, proširena ili povišena svest. Praksom meditacije se utiče na nižu
svest kako bi se ona uzeligla i jednom zauvek sjedinila sa nadsvešću. Ovo je konačni cilj
joge, ali pošto svi nisu u stanju da praktikuju jogu sa ovim ciljem, ona se iz tog razloga
obično pogrešno shvata. Istina je da mi vežbamo i podučavamo joga asane i pranajamu
kao i ostale vidove joge. Oni su bitni, ali u isto vreme u svakoj individui postoji viša svest
koju ona treba da realizuje. Ova realizacija je krajnja svrha joge.
Da bi se postigao ovaj cilj, čovekov um mora biti zdrav i snažan. Stoga, da bismo stekli
dobro mentalno zdravlje mi vežbamo ostale joge relaksacije, čulnog povlačenja i
koncentracije. Ove joge nisu nimalo teške i svako ih može vežbati.
Kada vežbamo jogu mi se bavimo svojom svešću. Tada slaba volja i koncept greha
potpuno nestaju jer čovek spoznaje da su to samo pojave u svesti i ništa više. Ovo je
centralna tema joge. Svest treba shvatiti pre kao svesnost nego kao filozofski i
metafizički koncept koji nam nude istočni i zapadni filozofi.
Ova svesnost koja postoji u čoveku nije manifestovana u životinjama. Pomoću ove
svesnosti vi znate da jeste i ja znam da ja jesam; vi znate da vi slušate i ja znam da ja
govorim. Ova svesnost je u potpunosti uspavana kod životinja, tako da one nisu svesne da
se kreću i da žive. Ponekad životinje čine dobra dela, ali one ne znaju šta čine. Samosvest
i sposobnost da se razvije stanje svedočenja su potpuno odsutne kod njih, ali su zato
manje ili više prisutne u svakom čoveku.
U našem slučaju ova samosvest je združena sa čulnim znanjem, intelektualnim znanjem,
mentalnim znanjem itd. Svesnost funkcioniše kroz niži medijum i zato u vedanti mi
kažemo da je ova svesnost združena sa čulima, umom, pranom i sl. Da li je moguće da se
ova svesnost oslobodi da funkcioniše nezavisno od ovih nižih, ograničenih i konačnih
instrumenata?
Da li moja svesnost može funkcionisati bez ikakvog posrednika? Da li mogu znati bez
uma? Da li mogu videti bez očiju? Da li mogu čuti bez ušiju? Da li je moguće u sebi
razviti sve vrste znanja, sve forme znanja, nezavisno od ovih materijalnih instrumenata?
To se postiže jogom što s vremena na vreme potvrđuju ljudi koji su u sebi razvili
vančulno, transcendentalno znanje. U svim istorijskim periodima postojali su ljudi koji su
bili sposobni da znaju stvari bez ikakvog posrednika.
Dakle, pre svega pokušajmo da razumemo nešto o ovoj svesnosti
koja se nalazi u nama pomoću koje znamo da jesmo, pomoću koje smo svesni svesti i
pomoću koje smo svesni delovanja joge na našu ličnost. Da li naš mozak odašilje ovu
svesnost koja se izražava putem čula ili je ona potpuno odvojena od moždanih talasa? Da
li je mozak izvor svesti svesnosti ili je mozak nezavistan od nje?
Istočni filozofi, posebno indijski, kažu da nije tako, da mozak nije osnova svesti i da
svesnost nije aktivnost mozga. Svest o tome da ja postojim, da vi postojite i da sve
postoji, ne proizilazi iz mozga. Mozak nije izvor svesti. Kada čovek umre, svest ne
napušta mozak. Ova svest ili svesnost u čoveku je jezgro, centar ili središte njegove
ličnosti.
Ako posmatrate pauka koji ispreda svoju mrežu, primetićete da je on uzrok cele mreže i
da se ta mreža ponovo vraća u njega. Mreža je manifestacija funkcionisanja, sposobnosti
i kvaliteta pauka. Na isti način u nama postoji svest koja je jezgro naše lienosti. Neki je
zovu atman, jastvo ili čisto biće. U vedanti je ona poznata kao Brahman koji je
postojanje, znanje i blaženstvo. Zapravo, ona je bezimena, ali neko ime joj se mora dati
da bi ljudi razumeli taj kocept.
U čoveku je ova svest počela da funkcionise ili da se izražava kroz veoma ograničena
sredstva tj. ruke, oči, uši, usta, kožu itd. Ovo su posrednici preko kojih svest funkcionise
u formi gledanja, slušanja, kušanja, dodirivanja, osećanja, mišljenja, delanja itd. Ovaj
potencijal je takođe prisutan u životinjama kao i u svakoj sferi, vidljivoj i nevidljivoj. Sve
što se dešava svim živim bićima, dešava se zahvaljujući svesnosti moći svesti, ali ona
toga nisu svesna.
Kao ljudska bića mi smo postali svesni svesti u grubom smislu, ali kada je postanemo
svesni u spiritualnom smislu, ona postaje za nas ono što zovemo Bog. Upravo tu počinje
koncept Boga, kada čovek počne da oseća da je ta svesnost Boga u njemu. Čovek se
oduvek pitao :"Šta je ova svesnost u meni?" Ljudi koje je u prošlosti zanimala unutrašnja
svesnost nisu bili oni koji su se plašili groma, oluja, velikih poplava, izlaska sunca ili
zalaska meseca i koji su stvarali svoj koncept Boga oko ovih fenomena.
Naprotiv, ti ljudi su počeli da se pitaju: "Šta je ova svesnost u meni? Kako ja znam da
jesam? Kako ja znam da nešto jeste? I šta je ova svesnost koja traje uprkos mom
umiranju svake noći'? Ja umirem svake noći, ali sam opet sledećeg jutra svestan, ponovo
sam isti čovek i sve se nastavlja." Tako su oni počeli da istražuju mogućnost postojanja
kontinuiteta i konačno su došli do zaključka da je ova svesnost pomoću koje ja znam da
jesam samo delimičan izražaj vrhovne svesti u svakom biću.
Počeli su da eksperimentišu kako bi pronašli krajnji domet svesti ali su otkrili da je ona
beskonačna tako da su prekinuli svoje istraživanje. Zatim su se upitali: "Odakle ona
izvire?" Sa tim pitanjem je započeo proces involucije ili vraćanja na izvor i taj proces je
zapravo praktično otpočeo procesom joge. Sta se dešava u jogi?
U jogi vi pokušavate da povučete svoju svest kako biste smanjili priliv informacija iz
spoljašnjeg sveta. Vi prestajete da gledate, slušate, osećate, delate, mislite i za određeno
vreme vi u potpunosti odvajate svoju svesnost od objekata. Kada se dvoje ljudi gleda,
svesnost je združena preko njihovih očiju i ako jedan od njih zatvori svoje oči, nastupa
razdvajanje.
Međutim, ovaj čin nije dovoljan da bi se prekinula svesnost, jer se onaj čovek koji je
zatvorio oči i dalje seća druge osobe. Dakle, njegova svesnost ostaje združena sa
prisustvom druge osobe putem uma, a ne pomoću očiju. Po jogi, iako ispred vas stoji
neka osoba koju ste pre toga videli mnogo puta, morate biti u stanju da povučete svoj um
tako da vaša svesnost ostane potpuno slobodna od bilo koje impresije te osobe.
Kada slušate nekog kako govori, vaša svesnost je združena sa tokom njegovih reči i
zvukom. Ako zapušite uši, vaša svest ili vaša svesnost koja funkcioniše preko medijuma
vaših čula će se prekinuti. Vi vše nećete čuti, ali ćete u svom umu imati iskustvo ili
impresiju svih onih reči koje ste čuli. Ako povučete svoju svesnost od uma, tada će sve
reči koje ste nekada čuli i svo znanje koje ste sakupili preko čula sluha biti potpuno
eliminisani iz svesnosti.
Na ovaj način proces pročišćavanja operiše. Molim vas obratite pažnju na reč
“pročišćavanje”, jer se ona uvek razume u etičkom i moralnom smislu, ali je ne treba tako
shvatati. Pročišćavanje svesti je proces u kojem vi oslobađate svoju svest od novih
impresija, nagomilanih impresija, a takođe i od mogućnosti da se nove impresije
nagomilavaju u budućnosti.
Kada zatvorite uši, vaš um postaje slobodan od spoljašnjeg zvuka. Kada zatvorite oči, vaš
um postaje slobodan od vizuelnih opažaja. Ako povučete svoj um, on postaje slobodan od
misli. Ali šta se dešava sa iskustvima iz prošlosti? Postoje hiljade iskustava iz prošlosti i
ona se u jogi zovu samskare. Ove impresije koje leže u suptilnom telu čoveka određuju
način funkcionisanja njegove svesnosti. Svesnost funkcioniše u formi strasti, pohlepe,
sećanja, bola, zadovoljstva, neznanja, razumevanja i nerazumevanja jer su sve to
impresije. Impresije treba eliminisati iz uma putem involucije.
U jogi prvo povlačimo čula, mi presecamo veze i tada se svesnost oslobađa od čula. Kada
vaša svest postane slobodna od združenosti s čulima to je u jogi poznato kao povlačenje
ili pratjahara. Pratjahara je prvi stupanj u jogi u kojem je vaša svesnost odvojena od
čulnih iskustava. Joga ne počinje sa asanama niti sa etikom i moralnošću. Joga počinje
kada prestanu svi čulni opažaji. Ovo stanje pratjahare je najniži stupanj sa kojim joga
počinje.
Drugi proces je kontrola uma. Um pamti zahvaljujući memoriji u formi vizija, misli,
impresija, briga, uznemirenja itd. Lako je povući svesnost od čula, mnogo je teže
kontrolisati um. Um je veoma moćan i upravo na osnovu uma vi radite na celoj šemi
spiritualne evolucije. Stoga, da biste saželi višestruke tendencije uma postoji predivan
metod poznat kao darana.
Darana znači usredsređivanje uma na jedan objekat nakon povlačenja čula. Objekat može
biti materijalan, polumaterijalan ili apstraktan, ali um mora imati objekat ili centar na koji
će se fiksirati i postepeno usredsrediti sve svoje sposobnosti. Na taj način polje uma se
sužava. Ova posebna umetnost joge je poznata kao proces negacije. To je proces
involucije. Kada je ličnost potpuno povučena, postignuta je darana.
Kada ste se potpuno povukli iz bilo kakvog združavanja i kada je vaša svest ili svesnost
svedena na tačku, ona počinje da funkcionše kao krst, kao trougao, cvet, krug, zvuk ili
kao tačka. Zatim to počinjete da razvijate, počinjete da ga proširujete. Dok ste pre toga
sažimali svoju svest sa kruga na tačku svesnosti sada ovu tačku razvijate u formu kruga.
Ah razlika je u tome što je prvi krug bio objektivan ili konačan krug, dok je ovaj drugi
beskonačan. Ovo je proces ekspanzije svesti u kojem su čulna iskustva potpuno odsutna.
Dakle, u praksi joge, meditacija ne znači samo zatvoriti oči i videti nešto. Mislim da je
ceo problem u tome što ljudi ne znaju kako da meditiraju. Mnogi ljudi misle da je
meditacija sedenje zatvorenih očiju. Staviše, reč meditacija čak nije ni ispravna reč. Mi
ne govorimo o meditaciji već o potpunoj svesnosti.
Prema tome, kada praktikujete meditaciju ili svesnost, morate početi sa onim vežbama
koje povlače vašu svesnost. Zatim usmerite svoj um na neki objekat tako da dođe do
jedne tačke na kojoj će i vaša svesnost postati jednousmerena. A onda pokušajte da
proširite ovu tačku do maksimuma. Tada će se desiti iskustvo meditacije. Tu se susreću
joga i vedanta.

P: Da li prava vežba joge uvek pocinje sa pratjaharom?

O : Pre svega je važno da telo, um, emocije, ideje, filozofija budu pripremljeni. To je ono
što radimo kroz druge vežbe joge. Naravno, to više iskustvo jedinstva, to
transcendentalno, brahmičko iskustvo je veoma slatko; u njemu nema problema, nema
uznemirenja. Ono je potpuno mirno, ali ukoliko niste dobro pripremljeni i niste istrenirali
sebe za to, ne možete kontrolisati iskustva koja će tada uslediti.
Zato joga zapravo uvek počinje sa karma jogom dinamičkim uklapanjem u situaciju,
događaje i okrutnosti života. Karma joga transformiše filozofiju života, vaš odnos prema
drugim ljudima i materiji tako da ste u saglasnosti sa životom i njegove uticaje
apsorbujete mirno, Teško je to sada razumeti. Ako želite da proučavate to, spomenuću
vam samo jednu knjigu koju nam je svet pružio. Sa tim se možete složiti ili ne, ali postoji
samo jedna knjiga koja vas uči da transformišete život u viši život; ime knjige je Bagavad
Gita. Skraćeno je poznata kao Gita - ona kaže: živi kao čovek, pati kao čovek, suoči se sa
svakodnevnim životom kao čovek; moraš imati veru u Boga, ali isto tako moraš imati
jasnu filozofiju života koja će ti omogućiti da napreduješ sve više bez odricanja od
života. Tu joga počinje.
Drugo poglavlje knjige o jogi je "balansiraj svoje emocije". Čoveka ne možeš voleti
potpuno, uveravam te. Ako imaš milione litara vode, a mali krčag, šta će se desiti, da li
znaš? Krčag će se napuniti i voda će nastaviti da se preliva. To je ono što se svima
dešava, to je ono što se svima nama događa. Svi imaju tako puno ljubavi; dajemo je
svojim ženama, svojoj deci, svojim očevima i majkama i prijateljima, ali još uvek imamo
višak ljubavi. Šta uraditi sa tim viškom ljubavi?
Priroda vam naplaćuje porez. Postajete isfrustrirani jer niko ne razume potpuno vašu
ljubav. Zašto morate pokušati da pronađete objekat ljubavi u koji možete uliti svu svoju
ljubav. Bog je pravo mesto, ali kako voleti Boga? Mi odlazimo u sanctum sanctorium i
kažemo: "Bože, ja te volim, volim, te, volim te." Sve je to gluma, to su samo emocije,
intelektualni osećaji. Ako zaista volite Boga, vi ste slobodni. Jedan trenutak iskrene
ljubavi je dovoljan. Nije potrebno da vičete dvadeset godina: "Volim te. Volim te." To
znači da ste vikali u mraku. Niko od nas nije video Boga. Videli smo svece, videli smo
gurue i učitelje. Dajte njima svu svoju devociju i imaćete mir uma. Pevajte kirtan u
ekstazi petnaest minuta, trideset minuta, četrdeset minuta, zaboravite na sebe izadite iz
uma, ne pokušavajte da se borite sa umom. Uz sinfoniju, uz muziku, uz zvuke, izađite iz
uma i ispunite se ekstazom. To se zove bakti joga.
Ostaju hata joga, rađa joga i gjana joga. Na kraju, dozvolite da vam kažem samo nekoliko
stvari. Nisam ovde došao da bih vam dao bilo kakvu filozofiju. Ne pripadam nijednom
kultu. Samo mi je jedna stvar na umu moram svima reći da sami imaju iskustvo. Jedan
gram iskustva je mnogo bolji nego tone i tone teorije. Vi ste srećni ako samo na trenutak
možete da zaboravite na sebe. Srećni ste ako možete da okrenete svoj pogled ka unutra.
Um koji može da vidi spoljašnji svet, trebalo bi da bude u stanju da vidi i unutrašnju
lepotu.
U svetu postoje predivne filozofije, dopadaju mi se; u svetu postoje velike religije,
klanjam im se; ali joga je sistem koji vam govori kako da imate iskustvo. To nije sistem
narkotika niti je to sistem psihodelika. To je kombinacija dinamizma, emocionalne
ravnoteže, racionalnosti i duboke unutrašnje svesnosti.

P: Česta je pojava da Ijudi misle da je joga neka vrsta religije, a ne, kao što vi obično
kažete, nauka!?

O : Joga nije religija, jer je u religiji najvažnija stvar Bog; ako nema Boga, nema ni
religije. Tradicionalna filozofija joge je ateistička. Religija govori o Bogu, raju, grehu,
kazni, spasenju, strašnom sudu; sve to manje ili više određuje religiju. Joga ne pominje
raj, ona govori o boljem mentalnom stanju; ona uopšte ne govori o Bogu, već o
mogućnosti da se postane gospodar samog sebe. Po jogičkoj filozofiji, čovek može da
izgradi svoju sudbinu u odnosu na svoje mentalne sposobnosti.
Joga vam pomaže da ovde živite bolje; to je njen cilj. Možemo diskutovati o mnogim
činjenicama koje dokazuju da sve što pripada religiji uopšte ne postoji u jogi. Jogički
spisi nisu zainteresovani za Boga, što ne znači da Ga poriču, već da jednostavno ne
diskutuju o Njemu.
Joga je poput nauke, hemije, botanike, biologije. Ako ja verujem u Boga, to je sasvim
druga stvar. Ako podučavate jogu, možete verovati u Boga, ali Bog nema nikakve veze sa
vašim podučavanjem. Profesor atomske fizike može verovati u Boga, ali to nema nikakve
veze sa atomskom fizikom. Profesor psihologije može verovati u Boga, ili može odlaziti
u crkvu ili hram, to je u redu, ali to nema nikakve veze sa njegovim predavanjima. Isto
tako, ne znači da pripadam nekoj religiji zato što je podučavam. Drugim rečima, teista
može predavati o Bibliji, ali on ne mora postati rimokatolik.
Prema tome, trebalo bi da vam bude jasno šta je religija, a šta nauka. Najvažnije je
razumeti da je religija zasnovana na verovanju, a joga na analizi. Ako tražite od osobe
koja veruje u neku religiju da vam dokaže svoju veru, ona će reći: "Nema potrebe, to sve
piše u Knjizi", ali ako od jogija tražite da vam dokaže da je nešto istina, reći će: "Proveri
Sam. Ako je pogrešno, odbaci." Eto, to je osnovna razlika.
P: Da li su ljudi koji redovno vežbaju jogu obično vegetarijanci?

O : Ne, da bi se vežbala joga uopšte nije potrebno postati vegetarijanac. To su dve

nezavisne stvari. U nekim slučajevima vegetarijanstvo je štetno, ali to nema nikakve veze
sa jogom. U određenim slučajevima vegetarijanstvo je dobro za telo, tako da po pitanju
toga čovek mora da upotrebi zdrav razum. Vežbe joge su namenjene prosečnim ljudima.
Sada već postoje milioni Amerikanaca, Japanaca i Evropljana koji vežbaju jogu, ponekad
im se savetuje da upražnjavaju nevegetarijansku ishranu, ako je to u skladu sa problemom
koji imaju.

P: Kako joga pomaže čoveku da upozna samoga sebe?

O : Ovo je jedan od najvažnijih i najdrevnijih aspekata joge. Kada čovek želi da sazna
nešto o sebi, onda pre svega treba da potraži pravu osobu koja će ga pravilno usmeriti. Ta
prava osoba je poznata kao guru. Guru treba da vidi na kojoj tački evolucije se čovek
nalazi i da u zavisnosti od toga odluči koje vežbe čovek treba da radi. Ove vežbe su
poznate kao viša joga -možemo reći ezoterična joga. Ona se praktikuje kada je učenik
upućen u meditaciju i energetske centre u telu; tada se njegov um uzdiže malo iznad
uobičajenog života i on postepeno počinje da doživljava unutrašnji život. Učenik počinje
da shvata svoj sopstveni um, emocije i ego ulazeći sve dublje i dublje u sebe. Tako ovom
posebnom jogom guru podučava svog učenika.

P: Možete li nam reći da li će svako redovnim praktikovanjem bakti joge i devocije biti
u stanju da probudi kundalini?

O : Staza devocije je staza bakti joge, ali bakti ne treba shvatiti u religioznom smislu.
Religija i bakti nisu isto i kada upražnjavate religiju, ne znači da vežbate i bakti.
Bakti je intenzivna svest o objektu svoje ljubavi. Ovakva ljubav i privrženost nisu
intelektualne, nisu samo ritualne i ne predstavljaju samo izražaj određenog kulta. One su
deo vašeg bića. Nije potrebno da naučite kako da volite, kako da vežbate privrženost. To
je već u vama. Suštinske elemente privrženosti ste doneli sa sobom iz životinjskih
inkarnacija. Privrženost je ostatak instinkta. Zato, ova privrženost koja se već nalazi u
vama može biti oplemenjena. Praktikovanje bakti sagoreva um. To je tako moćna staza!
Jednom kada ovladate njome, buđenje je za vas samo šala, ali ako bakti shvatate kao
molitvu, rituale, čitanje svetih spisa ili samo kao priču o Bogu, onda ste promašili suštinu.
Oni ljudi koji su praktikovali bakti jogu sa krajnjom iskrenošću, vodili su naizgled život
potpune ludosti: nisu marili ni za šta materijalno, ni za šta značajno ili bitno iz ovog
svetovnog života. Za njih je ljubav, devocija, bakti u tom krajnjem obliku, bio jedini cilj.
Nije im bilo važno da li će biti pogubljeni ili ubijeni, kritikovani, mučeni ili čak potpuno
odbačeni od društva. Bakti potpuno oslobađa um od materijalnih vezanosti, od prianjanja
za materiju. Teško to sebi možete i predstaviti. Kada intenzivno volite nekoga u ovom
svetu, možda svoje dete, mladića ili svoju devojku, šta vam se dešava? Prelazite preko
mnogih stvari i mnogih ideja, čak i ako volite one koji su smrtni, vaše dete ili prijatelja, u
stanju ste da mnogo toga prevaziđete i transcendirate. Ako biste iole znali kako da volite
večno jastvo, transcendiranje bi za vas bilo šala.
Ramakrišna, ludi indijski svetac iz prošlog veka, govorio je: "Ako možete preokrenuti
vezanost za svoje roditelje, ako možete transformisati vezanost za svog mladića ili
devojku, ako možete preokrenuti i transformisati vezanost za svoju imovinu, bogatstvo i
sve stvari usmeravajući je na jedno jastvo, jedno biće, pronaći ćete Njega ovde i sada.
"To je ono što je on rekao: "Ovde i sada! "
Međutim, naša bakti je mlaka. Sa mlakom devocijom ništa se ne dešava. Niti smo
zadovoljni, niti se iskustvo dešava. Uvek postoji neko “ali” - šta će se desiti sa mojim
kolima ako se dogodi ta vrhovna devocija? Šta će se dogoditi sa mojim televizorom? Ko
će platiti moje račune? Vidite, to “ali” je uvek tu i upravo zbog tog “ali” postoji kočnica.
Za pravog baktu, buđenje kundalini je obična šala. Vi možete probuditi kundalini pomoću
pranajame, karma joge, bakti joge, kirtana, rađa joge, krija joge, desne staze tantre i leve
staze tantre. Postoje mnogi putevi, ali koji vama najviše odgovara?
Ako ste čovek sa vezanostima, kako možete praktikovati bakti jogu? U bakti jogi ćete
morati povući sve svoje vezanosti i usmeriti ih na neko biće - sve, ne samo pedeset,
šezdeset ili devedeset posto svojih vezanosti. Čak ni devedeset devet posto nije dovoljno!
Sto posto vezanosti koje imate morate povući i usmeriti prema jednom biću. To se zove
bakti!

P: Zašto je baš Indija postojbina joge i dom toliko velikog broja svetaca?

O : U celom svetu su ljudi nekada praktikovali jogu i poštovali gurue i svece. Međutim,
pre nekoliko hiljada godina, mnoge civilizacije su ušle u međusobne političke konflikte i
sve su bile razorene ratovima. Doživele su potpuno uništenje, a pored toga su se dogodile
i neke geografske katastrofe. Tada se desila i propast Atlantide.
Ti ratnički narodi koji su bili potpuno zaokupljeni političkim poslovima nisu uspeli da
održe spiritualnu tradiciju, jer da bi se održala spiritualna tradicija, neophodno je zaštititi
i sačuvati gurue. Gurue mora podržavati narod, ali ti narodi nisu to mogli i tako je
njihovoj jogičkoj kulturi došao kraj.
Po tradiciji svamije ne treba uplitati u politiku, administraciju, birokratiju, suprotstavljene
ideologije kao što su kapitalizam, komunizam, socijalizam itd. Njih ne zanima ništa od
ovoga sveta. Njih zanima samo vidja, znanje; možda hata joga, nada joga, dhjana joga,
laja joga, bakti joga, kundalini joga i slično.
Zato u Indiji društvo očekuje od svamija da se drže podalje od svetovnosti, a zauzvrat
ono ispunjava njihove materijalne potrebe. Iz tog razloga je Indija uspela da sačuva
spiritualnu tradiciju neprekidno, jer spiritualnost nije nikad korišćena u političke svrhe.
Religije nisu kolonijalistički eksploatisane. Svamiji nikada nisu bili prethodnica
kolonijalističke vojske. Niko ih nikada nije mogao upotrebiti za svoje sopstvene ciljeve.
Konačno, za nas religija nije kraj, religija je samo sredstvo. Za nas, joga je sredstvo, ona
nije cilj. Cilj je viša samosvest. Da bi se postigla viša svest, morate biti otvoreni prema
svim putevima: budizmu, hrišćanstvu, islamu, judaizmu, zaratustrizmu, pa čak i ateizmu.
Svako ko može da nam pruži znanje pomoću kojeg možemo da kontrolišemo um,
pomoću kojeg možemo da doživimo više iskustvo, pomoću kojeg možemo da spoznamo
dublje nivoe našeg bića je dobrodošao. Na ovaj način je Indija uspela da održi tradiciju
joge i tradiciju gurua hiljadama godina, dok su sve ostale drevne spiritualne kulture
zamrle.
ŽIVOT SATJANANDE

Kada sam imao šest godina desilo mi se jedno neuobičajeno iskustvo. Naravno, tada
nisam mogao da analiziram to iskustvo i ono se pojavilo još nekoliko puta. Mogao sam
da vidim svoje telo, ali ga nisam osećao, skoro na isti način na koji sada posmatram vaša
tela, ali ih ne osećam. Trenutno vidim svoje telo i osećam ga, zato što telo ili materija i
svest reaguju međusobno. One su usko povezane, tako da kada vidimo svoje telo
istovremeno možemo i da ga osetimo. Ali ponekad, kada su materija i svest odvojene,
dešava se da možete opaziti svoje telo, ali da ga ne možete i osetiti.
To iskustvo mi se prvi put javilo 1929. godine. Na sreću, u to doba nije bilo mnogo lekara
u Indiji ali nekolicinu su pitali za savet. Međutim, oni nisu bili u stanju da otkriju šta se sa
mnom događa. Bio sam prilično inteligentan i nisam delovao šizofreno ili kao neko ko je
doižveo nervni slom. Posle toga su me odveli kod seoskih iscelitelja. U Indiji postoje
razni psihički iscelitelji. Neki od njih se bave isterivanjem duhova. Oni su moj simptom
povezali sa nekim duhom i izjavili da on vlada i igra se mojim telom, mojim životom i
sudbinom. Zatim su zaključili da ga iz mene treba isterati. Izvodili su mnoge rituale, ali
mislim da im nije uspelo, jer se isto iskustvo i dalje ponavljalo.
Dolazim iz mesta Almore u državi Utar Pradeš. Ono se nalazi veoma blizu Himalaja, na
zapadnoj granici Nepala i jugoistočnoj granici Kašmira. Tamo je veoma lepo i čisto,
nema dima, nema zagađenosti, zvukova, buke, a u blizini je planina Kailaš, odmah kod
granice sa Tibetom. Planina Kailaš je sveto mesto za hinduse. Ona se smatra Šivinim
prebivalištem i skoro sve mitološke priče i legende vezane su za nju. Mada nam ne
pripada politički, ona je uvek duhovno prisutna u našim umovima. U podnožju Kailaša se
nalazi Manasarovar, veliko jezero, čisto i kristalno bistro.
Pošto ona predstavlja veoma važno mesto hodočašća, mnogi mudraci sveti ljudi i svamiji
prolazili su kroz moj grad na svom putu ka višim predelima. Otac me je odveo kod
jednog od tih svamija i upitao za čudna iskustva koja su mi se događala. Svami je rekao:
"Vaš sin prolazi kroz spiritualno iskustvo koje ne razume, a koje ni vi takođe ne
razumete. Njegova svest prolazi kroz transformaciju. U skladu sa zakonima evolucije,
kada prelazite iz jednog stanja u drugo, dešavaju vam se različita iskustva vezana za telo,
objekte izvan vas, vaše sopstvene misli i stvari koje vas okružuju. Sunce i Mesec, priroda
i objekti oko vas, ljudi, ono što vam se u životu dešavalo i što vam se sada dešava,
izgledaju vam tada potpuno drugačije. Kako ih doživljavate, isključivo zavisi od toga
koliko ste duboko zašli u oblast iskustva."
Takvo je bilo svamijevo objašnjenje kojim je započeo moj spiritualni put. Počeo sam da
shvatam šta je zaista spiritualni život.
Mi smo hindusi, a hindusi su oduvek bili najreligiozniji ljudi na svetu. Međutim religija
je jedna stvar, a spiritualnost druga. Ponekad one idu zajedno, ali u većini slučajeva nisu
povezane. Religija počinje i završava se sa obredima, ritualima, verovanjima, kanonima i
svetim spisima. Spiritualnost, žudnja za spiritualnim životom, počinje tamo gde religija
prestaje.
Osoba sa spiritualnim težnjama ne sledi spiritualnu stazu radi postignuća svetovnih
ciljeva ili iz straha od nekog višeg entiteta. Ne. Ona pokušava da razume svoju pravu
prirodu i događaje odgovorne
za njeno postojanje. Kada počne da shvata da telo nije krajnja forma
Materije, šta je sledeće? Kada uvid da ni um nije ono konačno, šta je sledeće? Ovakvo
razmišljanje je slično analitičkom istraživanju materije nekog naučnika.

Nekada su naučnici verovali da je materija osnova svega postojećeg, ali su počeli da

shvataju da je ona samo jedno od stanja manifestacije, ali ne i ono krajnje. Tako su počeli
da istražuju i otkrivaju šta je u pozadini materije. Razlažući je, došli su do saznanja da
postoji mnoštvo elemenata koji je sačinjavaju, otkrivajući na taj način nuklearnu, kao i
mnoge druge vrste energije. Slično tome, spiritualni život predstavlja proces shvatanja
vašeg celokupnog bića - od materijalnog do duhovnog, od grubog do kauzalnog, od
vidljivog do nevidljivog, od manifestovanog do nemanifestovanog, kao i svih elemenata
od kojih ste sačinjeni.
Religija nije deo tog procesa. Religijom pokušavate da umilostivite nevidljivi entitet iz
straha, iz osećaja krivice, neznanja, nesigurnosti, inferiornosti, zbog vaših sopstvenih
ograničenja. Vi se plašite da ipak postoji Bog. Vi morate da mu se klanjate. Vi morate da
se molite. Kao što imate obavezu da plaćate porez, tako imate obavezu i da se molite.
Ako se ne molite, stići će vas strašna kazna. Vi morate da verujete u Boga, u protivnom
bićete osuđeni. To je ultimatum religije. Tako je spiritualni život jedna stvar, a religija
nešto sasvim drugo.
Roden sam kao hindus i vaspitavan sam u religioznom duhu. Morao sam da budem
religiozan. Nisam imao izbora, drugih mogućnosti, jer samim rođenjem u porodici, u
društvu, u nekoj kulturi, naši umovi su svesno ili nesvesno isprani indoktrinirani
određenim verovanjima. Mi ne možemo da odemo izvan toga. Nije nam dopušteno da
izrazimo našu sopstvenu ličnost, da budemo to što jesmo. Zatrovani smo iskvarenošću
naših roditelja i sredine u kojoj živimo i to nikako ne možemo da izbegnemo.
Iako sam živeo među religioznim ljudima, još u detinjstvu sam počeo da razmišljam
izvan okvira hramova i crkava. Osećao sam da izvan toga mora postojati još nešto, pa
sam počeo da istražujem šta sam i ko sam zapravo i šta mi se to dešava. Da li jedino telo
postoji i da li je um njegov produžetak? Da li je um odvojen od tela ili je svest različita
od tela? Sva ova pitanja su me do te mere opsedala od moje desete do sedamnaeste
godine, da sam postao zakleti ateista.
U to doba sam proučavao mnoge knjige koje su napisali razni sveci i mudraci. Čitao sam
Kurian, Bibliju, Gitu, Upanišade, Zend Avestu, Imitaciju Hrista itd. Nisam mogao da
prihvatim nijednu od njih zato što sam uviđao da postoje milioni ljudi širom sveta koji su
veoma dobri, vrli, ali ipak ne znaju ko su oni sami i ne razumeju sebe. Tako sam došao
do zaključka da čak i idiot može biti dobar i pun vrlina, ali moralnost i religija su jedna
stvar, a otkrivanje istinskih komponenata naše prirode nešto sasvim drugo.
Od čega je sačinjena materija? Daću vam jedan primer. Šta god da je materija, ona nije
homogena. Nije sačinjena od jednog elementa. Ona je sklop više elemenata. Slično tome,
ovo "ja" nije homogeno, ono je takođe kombinacija čula, tela, mentalnih sila, prane i
duha. Svi ovi elementi zajedno čine mene. To je bila moja analiza, ali analize same po
sebi ne mogu biti od koristi.
Vi morate doživeti telo, čula, um, pranu, budi, ego i duh, sve na različitim nivoima. Tako
sam ja radio mnoge vežbe, ali ništa nisam stvarno iskusio. Možda ste i vi isto pokušavali,
ali iskustvo je jedna stvar, a znanje druga. Postoji jasna razlika između znanja i iskustva.
Iskustvo je istinsko znanje.
Kada sam imao sedamnaest godina, jedna tantrička jogini je došla da živi u našoj
porodici. Ona je bila ekspert za tantru i inicirala me je u stvarnu tantričku praksu. Imao
sam osamnaest godina, a ona trideset pet. Bio sam obrazovan, a ona nepismena. Ali, ona
je poznavala umetnost tantre. Živeći kod nas šest meseci, uputila me je u celokupnu
praksu tantre. Prenela mi je svo svoje znanje.
U to doba, ponovo su počela da mi se dešavaju ista iskustva koja sam imao u šestoj
godini. Ona su mi se javljala sve do moje dvanaeste godine, ali posle toga su potpuno
prestala. Na sve načine sam pokušavao da ih vratim. Želeo sam da ih stalno imam, ali ona
nisu dolazila i pored toga što sam praktikovao mnoge stvari. Sa njom sam ponovo imao ta
iskustva, ali po mom mišljenju ona nisu bila konačna. Kad god sam bio sa njom iskustva
bi se ponavljala, ali to je bilo sve.
Tako sam na kraju, na savet jednog svamija, napustio svoju porodicu i krenuo u potragu
za svojim guruom. Tada još uvek nisam znao šta je guru. Bilo mi je dovoljno da tragam
za njim. Nisam analizirao šta guru zaista znači. Prvo sam otišao u Udaipur, u zapadnu
Indiju. Sasvim blizu tog mesta živeo je cenjeni svetac koji je u to doba imao oko
osamdeset godina. Živeo sam sa njim šest do osam meseci. Bio je ekspert u sistemu
tantre, ali je poznavao samo teoriju.
Od njega sam naučio mnogo o klasičnim tantričkim tekstovima koje jogini nije
poznavala, ali naposletku je taj cenjeni svetac shvatio da znam više od njega. On je
potpuno vladao naukom, ali što se tiče prakse, nije znao ništa. Kada sam mu pričao o
raznim vežbama, bio je iznenađen i jednog dana me je upitao gde sam to naučio.
Odgovorio sam da me je tome naučila jedna jogini i nastavio da mu pričam o svim
praksama.
Jednog dana mi je rekao: "Slušaj dečko, ovo mesto nije za tebe. Možeš ići. Ja ne mogu da
te naučim onome što te zanima. Ja sam mislio da si ti mladić koji obećava i da bi sa
tolikim znanjem mogao biti moj naslednik." Odgovorio sam mu: "Neću da budem ničiji
naslednik. Nisam hteo da budem naslednik svog oca, kako mogu postati tvoj naslednik?
Ako je ikoga trebalo da nasledim, onda je trebalo da to bude moj otac, čija imovina i
bogatstvo ionako pripadaju meni."
Tako sam napustio to mesto, ali se od tog trenutka pa nadalje više ne sećam svog
putovanja. Ono je pohranjeno u mojoj nesvesti. Ne znam koliko je dana trajalo, kojim
sam vozom putovao, gde sam dobio novac, ko me je hranio tokom puta, šta sam jeo i pio;
jedino čega se sećam je dolazak vozom u malo mesto pored Rišikeša.
Bio sam u kupeu i preko puta mene je sedeo neki svami sa gustom, ućebanom kosom.
Pušio je cigaretu. Miris cigarete me je privukao, pa sam ga upitao: "Mogu li dobiti jednu
cigaretu?" Odgovorio mi je veoma grubo: "Šta! Tako mlad čovek, a želi da puši!
Umrećeš od tuberkuloze. "Rekao sam: " Ali vi isto pušite. " Odgovorio je: "Da, ali ja sam
već proživeo život, a ti si ga tek započeo. "
Zatim me je upitao kuda idem. Odgovorio sam: "Ja sam u potrazi za guruom. "Nasmejao
mi se i rekao: "U potrazi za guruom! Pa, gde su ti gurui? Da li negde postoji prodavnica
gurua? "U svakom slučaju, poveo me je u grad Rišikeš i ostavio me u jednom od
hramova. Pre nego što je otišao, rekao je svešteniku hrama: "Pripazite na ovog mladića,
on traži gurua." To je bilo sve; nikada ga više nisam video. Nikada nisam doznao ko je on
i odakle je.
Sledećeg jutra upravnik te institucije došao je da me vidi. Tokom razgovora ustanovili
smo da smo rodeni u istom mestu. Rekao mi je: "Slušaj, daću ti dobar posao u ovoj
instituciji. Možeš živeti ovde i dobijaćeš hranu i novac. " Odgovorio sam mu: "Nisam
došao ovde zbog toga. Ja tražim gurua i mislim da je Rišikeš mesto gde ću ga naći. "
Tako me je uputio do jednog svamija koji je živeo u blizini, koga sam sledećeg jutra
posetio. On je bio učitelj sanskrita i glavni u svom manastiru. Započeo sam razgovor sa
njim. Bilo mu je drago što me je upoznao i rekao mi je da će mi dopustiti da živim u
njegovom ašramu, ali mi neće dati sanjasa dikšu, zato što to nije njegova tradicija. Rekao
sam mu: "Ja ne želim da ostanem ovde. Hoću da živim sa guruom. Ja ne želim da živim u
instituciji. Da sam morao da živim u nekoj instituciji, najradije bih ostao kod svoje kuće."
I tako me je on poslao kod mog gurua, Svami Šivanande. U njegov ašram sam došao
19.marta 1943. godine. Tog jutra sam sreo Svami Šivanandu i kada sam ga ugledao, sve
moje sumnje, sva pitanja, sve je nestalo. Postao sam miran, spokojan i tih. Od tog tre
nutka je započeo moj život sa njim ispunjen devocijom, predanošću i posvećenošću. Ne
filozofski, ne intelektualno, već istinski. Jedno vreme dok sam živeo sa svojim guruom,
radio sam teško dan i noć. Za mene dan nije trajao dvadeset četiri časa; četrdeset osam
sati je činilo jedan moj dan. Ponekad sam spavao samo jedanput ili dvaput u toku nedelje.
Često sam ostajao budan celu noć, uz minimum hrane. Ne možete zamisliti, a ne biste ni
verovali da bi neko mogao da preživi na takav način, često bolujući od dijareje,
dizenterije, dispepsije, groznice i bolova u stomaku, hepatitisa, paratifusa, gripa, o moj
Bože! Bolest sam doživljavao kao blagoslov, a ne kao kaznu. Bolest izgleda bolna,
neprijatna. Ona donosi misao o smrti u naš um. Uostalom šta je loše u tome ako ste
bolesni šest meseci ili godinu dana? Niko ne želi da bude bolestan toliki period, ali ja sam
spoznao da je bolest neka vrsta blagoslova. Ona smiruje um i oslobađa ga od strasti. Za
vreme života u ašramu, obavljao sam sve vrste poslova fizičke, mentalne i spiritualne. Ne
zato što sam hteo da nešto uradim ili naučim. Ideja o ponovnom doživljavanju onog
iskustva je potpuno napustila moj um. Toga se čak nisam ni sećao. Nisam uopšte znao
zbog čega radim. Ako radite u nekom ašramu, nekoj instituciji ili bilo kojoj organizaciji,
uvek nešto očekujete naravno, ta očekivanja ne moraju biti potpuno sebična. Vi radite da
biste smirili um ili da biste oslobodili višak energije, ali sam ja tamo radio bez ikakvog
motiva; bio sam kao grumen soli koji se potpuno rastopio u vodi. Radio sam kao fizički
radnik, vozio kola, kucao na mašini bio prevodilac i izdavač. Radio sam sve. Godine
1947, imao sam mentalnu krizu. Od 1943. do prve polovine 1947. bio sam veoma tih i
miran. Do tada sam bio pobednik, ali 1947. počeo sam da gubim bitku. Um je počeo da
me vara, da me obmanjuje. Govorio je: "Ša radiš ovde? Za koga ti radiš? Za svog gurua
pa on te eksploatiše! On će imati veliki ašram, a ti nećeš na kraju imati ništa. Koristi te
kao besplatnu radnu snagu. Ti si budala. Ti si učitelj sanskrita. Ti znaš Vede, Upanišade,
klasične nauke. Umeš da govoriš, da pišeš, da izdaješ knjige, pa čak i da kucaš. Umeš da
gradiš kuće, poznaješ građevinarstvo, arhitekturu. Zbog čega si ti ovde? Idi odavde,
odlazi, odlazi! "
Počeo sam da se predajem. Rekao sam sebi: "Sada je pravo vreme da odem." Tako sam
napisao pismo prijatelju u Delhiju. Stigao je odgovor da sam naimenovan za pomoćnika
urednika vodećih novina u Delhiju, a ubrzo je došlo i zvanično pismo sa pozivom.
Odgovorio sam prijatelju u pismu: "Ali ja nemam šta da obučem. Ne mogu doći u odeći
koju ovde nosim." Zatim mi je on poslao četiri stotine rupija sa kojima sam otišao u
Rišikeš. Sašio tamo novo odelo i spakovao ga u kofer.
Osmog septembra 1947. godine bio je šezdeseti rodendan mog gurua, dijamantska
godišnjica, na kojoj je trebalo da prisustvujem. Mnogi učenici i poklonici su došli iz
celog sveta da proslave ovaj praznik. Bio sam tamo osmog, devetog i desetog septembra.
Odlučio sam da napustim ašram dvanaestog. Nikome nisam rekao za svoj plan. Niko nije
znao. Tiho sam pripremio svoj kofer.
Dvanaestog septembra ujutru odneo sam svoj kofer do kuhinje i otišao da vidim poslednji
put Svamiđija. Hteo sam samo da ga pozdravim. Pogledao me je i rekao: "Da?" Bio je
čovek koji je govorio veoma tiho. Govorio je malo. Nije bio od onih koji pričaju kao
papagaji. Upitao me je: "Sta je to?" pokazujući na moj kofer. Rekao sam: "Odlazim." On
je upitao: "Gde?" Ja sam odgovorio: "Vraćam se u Delhi. "
"Zašto?" upitao je. "Hoću da budem karma sanjasin, odgovorio sam. "Ali ti već jesi
karma sanjasin", rekao je. "Ne, rekoh, "Hoću da praktikujem istinu iz Gite. Hoću da
budem kao Arđuna i da se borim na polju života, a ipak da ostanem iznad čula, uma i
strasti." On me je samo pogledao i autoritativnim tonom rekao: "Ne ideš ti nigde."
Rekao sam mu: "Ali, dobio sam poziv u pismu, sašio sam odelo i moj kofer je spreman."
A on je odgovorio: " Ti uzimaš sanjasu. To je tvoja sudbina. Ako baš hoćeš da ideš, idi,
ali voz neće krenuti. Ako uđeš u autobus, on neće krenuti, a ako sedneš na konjska kola,
konj se neće pomeriti. Ti si predodređen da budeš sanjasin, to je tvoja sudbina.
Onda je pozvao svamija sa brijačem i dao mu znak da mi odseče perčin. "Gotovo je",
rekao je, "poslednja veza sa životom je odsečena. Sada odbaci svoj sveti konac. Od danas
ne pripadaš nijednom društvu, nijednom klanu ili religiji."
Zatim mi je rekao da odem do Ganga i tri puta se zagnjurim jednom zbog fizičkih
vezanosti, drugi put zbog mentalnih i treći zbog vezanosti koje su prisutne, ali ih nisam
svestan. Učinio sam kao što mi je rekao, a onda mi je dao ime po kojem me sada znate.
Zatim mi je rekao: 'Od danas više nemaš oca, majku, rođake, obaveze niti dužnost prema
društvu. Ponovo si rođen! '
"Jednom si roden iz utrobe svoje majke. To je rođenje fizičke bebe. To su ova naša tela.
Zatim se rađaš iz utrobe znanja - gjane, u kojoj je guru instrument, posrednik, a danas si
rođen kao sanjasin. Kada je sanjasin rođen, on je rođen od gurua. To je njegovo
spiritualno rođenje i od tada on više nema ništa sa svojim prethodnim rođenjima. "
Upravo tako mi je rekao. Bilo je to 12. septembra 1947. godine. Na dan kada sam trebao
da napustim Rišikeš, napustio sam svoje telo.

P: Molim vas recite nam kakva ste iskustva imali pri susretu sa drugim realizovanim
ljudima.

O : Kao dete, imao sam sreću da se sretnem sa mnogim svamijima i svecima koji su
prolazili kroz moje mesto na putu za Kailaš. Savet jednog od njih motivisao me je da
konačno počnem da tragam za guruom. Dok sam bio sa Svami Šivanandom, sreo sam
mnoge mahatme i svece.
Neko vreme sam čak živeo sa Ramanom Maharšijem u Tiruvanamalaiju, Svami
Ramdasom iz Kalamgata i Šri Aurobindom u Pondičeriju. U tom periodu sam sreo sveca
po imenu Svami Nitjananda. On je bio čovek za koga bi se tradicionalnim jezikom moglo
reći da je kundalini jogi. Živeo je blizu Bombaja u mestu po imenu Badresvari. Svami
Nitjananda nije bio u normalnom stanju svesti. Bilo je mnogo ljudi koji su želeli da ga
vide, ali on nije nikog primećivao. Često je pričao sa sobom i nije bio svestan nikoga
drugog.
Kada sam ga sreo bio je veoma star i na sebi je imao samo jedno parče pamučne tkanine.
Kako sam mu se približio, osetio sam kao da dodirujem električni kabl. On čak nije ni bio
svestan mog prisustva sve dok nisam doživeo šok. A onda je rekao: "Nisu u stanju da
nose teret, a ipak ga žele." Vidite, mi hoćemo spiritualnu moć, a nismo u stanju da je
izdržimo. Kada sam mu se usprotivio, rekao je: "Sve je beskorisno! 'Neki ljudi su
poklonili ašramu puno ćebadi, a on je na to rekao: "Zašto me zasipate svim tim
beskorisnim stvarima? Sve je to za mene smeće." Zatim je dodao: "Ovi idioti su sposobni
samo da podučavaju, propovedaju i drže predavanja." Ja sam bio jedan od tih idiota, a on
je bio kundalini jogi.

P: Možete li nam reći još nešto o svom životu u ašramu u Rišikešu sa svojim guruom ?

O : Dok sam živeo sa svojim guruom, bio sam odgovoran za mnoge poslove u ašramu.
Ponekad se dešavalo da nosim ogroman svežanj ključeva, težak skoro jedan kilogram.
Više puta sam u toku dana morao ići sa jednog kraja ašrama na drugi tako da sam postao
veoma mršav. Imao sam samo 30 kilograma i mogli ste lako izbrojati sva moja rebra.
Godine 1947. moj guru me je inicirao u sanjasu, i ne samo to, objavio je da je Svami
Satjananda iniciran u red paramhamse, što je i više od sanjase. Tako su mnogi njegovi
učenici i poklonici iz cele zemlje dolazili da me vide i nalazili da je paramhamsa veoma
neimpresivan, neugledan. "On nema mišića, nema stomaka, nema sala obrazi su mu
upali. “Svi su vočekivali da vide debelog čoveka sa dugačkom bujnom bradom I
ućebanom kosom, kako sedi zatvorenih očiju kao kip. Dvanaest godina sam živeo u
ašramu kao sluga. Sa guruom možete razviti bilo koji odnos koji najviše odgovara vašoj
spiritualnoj evoluciji. Možete ga smatrati svojom majkom, sinom, prijateljem,
poštovanim Bogom ili svojim dragim, voljenim ljubavnikom. Na taj način možete razviti
svoj odnos sa njim. Ja sam gurua smatrao za gospodara, a sebe za slugu; to je za mene
bilo najlakše.
Kada smatrate sebe slugom, nemate šta da izgubite, jer sluga nema izbora. Šta god mu
guru kaže da uradi, on će to uraditi. Nikada nisam
mislio da moj guru greši. Na sreću, on je bio veoma dobar čovek, ali čak i da nije, čak i
da je bio zločinac, sledio bih ga. Nije mi bilo važno ko je on bio; nisam mario za to.
Dvanaest godina sam živeo kao sluga. Brinuo sam se o kravama, o volovskim kolima, o
bašti. Radio sam u kuhinji, sakupljao drva za ogrev ne razmišljajući zašto radim, zbog
čega i za koga.
Naravno, ovaj način rada se razlikovao od načina na koji sam radio kod svojih roditelja.
Porodica iz koje sam došao je bila dobrostojeća, skoro da bi se moglo reći bogata. Naše
imanje obuhvatalo je šume, reke i sela. Ličilo je na malu državu. Imali smo oko dvadeset,
trideset konja, nekoliko hiljada ovaca, koza i mnogo krava. Svakog dana sam od ranog
detinjstva nadgledao to imanje. U stara vremena, moji preci su bili ratnici, tako da smo
imali magacin oružja i mačeva, o kojem sam takođe morao da vodim računa. Bio je to
veliki i moćan porodični sistem u kojem sam imao stotine ljudi iza sebe i od kojih sam
mogao da zatražim pomoć. Bilo je dovoljno da bilo koga samo pozovem i kažem mu:
"Hej, idi i izbroj ovce", i to bi odmah bilo učinjeno. Ovde, u ašramu, živeo sam kao sluga
i osećao da kada se na taj način živi sa svojim guruom, predanost je automatski potpuna.
Mnogo puta me je guru pozivao u svoj kutir i nudio me kafom. On sam je nikada nije pio,
ali je imao neskafu i s vremena na vreme, kada to drugi učenici ne vide, pozivao bi me i
davao mi šolju kafe. Bila mi je tako slatka! Kad god su njegovi dotiji postali iznošeni,
čuvao ih je za mene, mada su mi bili jako veliki. Bio je veoma visok čovek i njegovi
dotiji su me pokrivali od ramena do stopala.
Posle dvanaest godina teškog rada, fizičkog, mentalnog i intelektualnog, umorio sam se
od nadgledanja ogromne institucije i nisam više želeo da živim u ašramu. Godine 1956.
dnevna primanja ašrama su bila minimum 30.000 rupija, što je u to vreme bilo otprilike
4.000 dolara. Ljudi su znali da dođu i jednostavno bace novac pred stopala mog gurua.
On je bio toliko milosrdan i toliko saosećajan da je čak i noću, ako bi neko poželeo mleko
ili bilo šta drugo, tražio od mene da odem i to nabavim.
Jednom je neki gospodin iz Delhija došao u ašram posle satsanga oko deset sati uveče. U
Rišikešu je ponekad veoma hladno, a taj čovek nije imao nikakvo ćebe. Svamiđi me je
pozvao i tražio od mene da mu nađem ćebe. U to doba noći nije se moglo naći nijedno
ćebe, tako da je Svamiđi rekao: "Idi u Rišikeš i kupi jedno ćebe. " Rišikeš je bio udaljen
tri i po milje od mesta gde smo mi živeli i do njega nije bilo prevoza. Morao sam da
odem u grad peške, da probudim prodavca i oko jedan sat noću donesem ćebe. Bez obzira
da li smo imali hrane ili ne, svako ko bi došao morao je biti nahranjen. Svami Šivananda
je bio velikodušan čovek i ljudi su mu uzvraćali na velikodušan način. Bio je darežljiv,
tako da su i njegovi učenici bili darežljivi.
Posle dvanaest godina služenja guruu, bio sam zaista umoran od teškog rada i odlučio
sam: "Sada odlazim. Neću imati nikakav ašram, neću imati nikakve učenike i neću više
raditi. Samo ću lutati. Ne želim čak ni sobu, jer bih morao da je čistim." Radio sam do te
mere da mi je jednostavno bilo dosta kame i želja. Samo sam želeo da budem slobodan,
bez razmišljanja o bilo čemu, da spavam na ulici i prosim za hranu po radnjama i od
prolaznika. Tako sam i živeo narednih osam godina.
Od 1956. do 1963. živeo sam kao prosjak. Spavao sam svuda, sa bilo kim, na bilo kom
mestu. Na svakom mestu sam se osećao kao kod kuće. Međutim, shvatio sam jednu stvar,
a to je da čak iako ne želite da radite, iako nemate sopstvenih želja, sopstvenih namera,
postoji univerzalni zakon koji kontroliše sudbine ljudi. Sada, kada imam toliko ašrama u
Australiji, Evropi, Americi, Južnoj Americi i Indiji, neko može pomisliti da ih ja želim.
Ne! Ja sam u relaciji sa njima samo zato što sam shvatio da i moj izbor i moj neizbor
nemaju nikakvog značaja.
Koliko puta sam pokušao da se povučem od institucionalnih obaveza, koliko puta sam
pokušao da izbegnem tu tešku i neželjenu ulogu gurua! Ja ne želim da budem guru; želim
da budem sam i da me Svami Akandananda nije pozvao da dođem na satsang u
Australiju, nikada se toga ne bih setio. On to zna i zato me uvek kada dođe u moju sobu
pita: "Da li ti je potrebna neka promena? Hoćeš li u Sidnej ili na Farmsberi vodopade ili
bi možda želeo da održiši satsang'!" Ja mu onda kažem: " Okej, ići ću. "
Istina je da čak iako ostaneš bez želja, čak iako se odrekneš svoje karme, svoje porodice,
svojih želja, čak iako iskreno ništa ne želiš, tada želja univerzalnog bića operiše kroz
tebe. Ti postaješ instrument, medijum, a univerzalno biće ili um, ta univerzalna tvar,
postaje akter. Tako, ja sam medijum, nisam akter i zbog toga sam živeo u ašramu svog
gurua do onog trenutka kada su mi se smučile sve želje, šeme, planovi, ambicije, strasti,
postignuća, sticanja, ponos, sve to. Toliko sam radio za njega da mi se sve to smučilo i
upravo to je razlog zašto svima danas kaiem radite teško i postanite istinski karma jogiji.
Oni koji žive u ašramu kao sanjasini ili kao njegovi stanovnici, moraju zapamtiti da je
neophodno da rade teško, uz minimum hrane i neprekidno suočavanje sa bolestima. Niko
ne treba da izbegava rad jer će u tom slučaju imati puno problema. Zbog čega postoji
toliko puno problema u zapadnim zemljama? Zbog toga što ljudi tamo nemaju šta da
rade. Ako vam se ide u toalet, samo otvorite vrata. Kupatilo je odmah tu. Ako želite da
pričate sa nekim, samo okrenete njegov broj telefona i razgovarate sa njim. Ako želite da
skuvate ručak, samo uk1jučite mikrotalasnu rernu. Za jedan minut sve je gotovo. Tako
ovaj um postaje besposlen i nekontrolisan.
U stara vremena, da biste nešto kupili, trebalo je da hodate tri milje. Da biste otišli u
toalet, morali ste da odete do žbunja. Da biste nabavili vodu, morali ste da pešačite pola
kilometra. Tada ste morali fizički da radite samo da biste preživeli. Čak i danas, oni ljudi
koji rade fizički, koji se iscrpljuju, koji iznuruju svoje telo, imaju mnogo bolji mentalni i
spiritualni život. Oni imaju manje seksualnih problema.
Kada sam prvi put došao na Zapad, nisam mogao da odgovorim na neka pitanja koja su
mi postavljali. Neko me je pitao o lezbejstvu, a ja sam odgovorio: "Ne znam šta je to."
Neko drugi me je pitao o homoseksualnosti. Naravno, danas kažu da te stvari nastaju
usled hormonalne neravnoteže, ali ja kažem da je vaš um neobuzdan i da je vaš perverzni
seksualni život izraz njegove nezaposlenosti.
Vi niste iskoristlli energiju svog fizičkog tela i zato je odnos vaših fizioloških hemikalija
poremećen. Ovi problemi nisu samo psihološki, oni su pre svega fiziološki. Zahvalan sam
što sam imao priliku da živim sa svojim guruom u Rišikešu i posvetim mu svaku kap
svog znoja, svaki atom svoje energije, svaku svoju misao, sve svoje emocije, strasti i
ambicije, radeći za njega dan i noć kao magarac, kao ludak.
Zato sada znam, bilo da moji ašrami napreduju ili ne, za mene to nema nikakvog značaja.
Sve je kao film koji gledam i koji će se jednoga dana završiti. Konačno, sve je to taština.
Jednog dana svi moraju da napuste arenu života, ne ostavljajući ništa za sobom.

P: Kakva je vaša misija u poređenju sa misijom Svami Šivanande?

O : Mislim da bi pre svega trebalo da vam predstavim Svami Šivanandu. Svami

Šivananda se rodio u Indiji 1887. godine. Pošto je stekao diplomu doktora medicine,
postao je svami. Radio je uzvišenu sadanu. Dostigao je potpuno prosvetljenje. Bio je
jedan od najprosvetljenijih ljudi koje sam ikada video. Došao sam kod njega 1943.
godine. Pre toga sam sreo praktično sve gurue, ali kada sam 1943. sreo njega, pronašao
sam svetlost.
Živeo sam sa njim sve do 1956. godine i o tom periodu ne mogu reći gotovo ništa - bilo
je fantastično. Ponosan sam što sam se rodio u njegovo vreme i što sam živeo sa njim.
Mnogo puta sam čitao o Hristu. Nisam mogao da verujem da je takav čovek uopšte
postojao. Saosećanje, ljubav, razumevanje za druge, to je teško pronaći u svetu jer to nisu
intelektualne stvari, već nešto što se rađa iz samog čovekovog bića. U Svami Šivanandi
sam video čoveka koji je bio u stanju da celo čovečanstvo doživi kao deo sebe. Nije bio
vezan ni za koga, a ipak je svakoga voleo. Bio je širokog srca, a život koji je vodio
veoma disciplinovano predstavljao je konstantnu žrtvu.
Ko god bi zatražio od njega bilo šta - on bi to dao. Bio je veoma moćan. Hiljade njih su
dolazili da ih izleči od raznih bolesti a on od toga nikada nije pravio dramu. Nikada ne bi
rekao: "U redu dete, biće ti dobro, izlazi napolje", nikada. Svakoga bi pažljivo saslušao i
rekao: "Moliću se za tvoje zdravlje i sa Božijom milošću, siguran sam da će ti biti dobro."
Izlečio je milione, ali to nikada nije isticao.
Na kraju svog života, pre samog napuštanja tela, napisao je dve rečenice. Dok je umirao,
učenici su ga upitali: "Koja je vaša poruka čovečanstvu?" Nije odgovorio, već je samo
uzeo olovku i napisao: "Bog je uvek sa vama, sve ostalo nije važno." To je bila njegova
poslednja poruka čovečanstvu.
Za ovo kratko vreme vam ne mogu reći sve o njemu, jer ja ne volim da pričam puno o
svom guruu. Naravno ja ga volim, ali to je moja lična stvar. Vi treba da imate svog gurua
i da gajite isto osećanje prema njemu.
Godine 1956, 19. marta ujutro, Svami Šivananda me je pozvao u svoj kutir i rekao mi da
ova institucija više ne može da me zadrži; da moram poći u surovi svet i snaći se u njemu
kako znam i umem. Dao mi je nešto novca i naučio me je krija jogu za pet minuta; tako
sam ga 19. marta 1956. napustio. Znate, on je postavio stvari veoma jasno. Rekao mi je:
"Rodio si se 1923, 1943. si došao kod mene, 1963. ćeš početi da radiš svoj posao, a 1983.
će se tvoja institucija zatvoriti i od tada ćeš moći da radiš za ceo kosmos." Prema tome, ja
postupam po njegovim instrukcijama.
Ali, moja filozofija se razlikuje od njegove i zato ja ne mogu da podučavam druge
njegovoj filozofiji. Ja ih učim onome što je meni blisko; njegovu filozofiju je jako teško
sprovesti u delo - "voli sve". Kako voleti? "Predaj sebe Bogu." Kako to uraditi'? "Nemoj
imati ego." Kako nemati ego? "Žrtvuj sve za druge. "Ne znam kako da to učinim.
Intelektualno, sve razumem, ali ne mogu da praktikujem ljubav, ne mogu da upražnjavam
saosećanje. Pokušavao sam i pokušavao, ali mi nije uspelo. A onda sam izgubio veru u
to. Ja mogu da praktikujem jogu, megu da potpuno povučem svoja čula, da zaustavim
svoj um i disanje, ali ne mogu da vežbam ljubav, ne mogu da vežbam saosećanje, nisam
nesebičan. Podučavaću druge samo ono što i sam činim.
Samo osoba koja je realizovala sebe u potpunosti može biti saosećajna. Kada rastopite
svoj mali ego u kosmičkom egu, tada ćete realizovati Sebe, ali ne pre toga. Čak iako
možete da zaustavite svoj um, to još uvek nije realizacija. Čak iako možete da zaustavite
svoj dah, to nije samorealizacija. Čak iako možete da transcendirate vreme, prostor i
objekte, to još uvek nije realizacija. Samorealizovani čovek može divno da živi u ovom
prelepom svetu raznolikosti.
Podučavajte jogu, lečite druge, pomažite drugima; kada realizujete
Sebe, sve ostalo će se desiti samo od sebe. Samorealizacija nije posledica vašeg truda.
Milost Boga i milost gurua stoje iza nje. Ako je želite ona se može desiti sada i ovde. Ali
ako Bog to ne želi, nijedna asana, nijedna pranajama ili joga vam neće doneti
samorealizaciju. Gde je Jastvo? Ono nije u prošlosti. Ono je sada i ovde, bliže od vašeg
sopstvenog daha, blžie od vašeg sopstvenog uma.

P: Da li je tačno da ste proveli tri godine u potpunoj izolaciji?

O : Da. Povukao sam se na tri godine. Nisam nikoga viđao i stabilizovao sam se u
najvišem stanju svesti.
P: Šta to znači?

O :U tom stanju svesti koje nazivamo kosmička svest, čovek mora da se stabilizuje. Kada
to postigne, on ostaje u najdubljem stanju meditacije satima, bez svesti o sopstvenom
postojanju, vremenu, prostoru i objektima. Jednostavno, on je potpuno svestan totaliteta
postojanja. U tom stanju sam bio mesecima i godinama.
U isto vreme sam kontemplirao i istraživao um kao izvor strasti, mržnje, ljubomore i
depresije. Zašto čovek oseća depresiju u svom umu? Šta je bol? Sta je anksioznost?
Svedočio sam ovakvim i sličnim stvarima od kojih čovek pati. Hteo sam da otkrijem
tačan uzrok i prirodu tih stvari. Iz tog razloga sam se povukao na nekoliko godina.

P: Živeli ste u potpunoj izolaciji u podzemnoj ćeliji. Bili ste potpuno izdvojeni. Kako ste
na taj način mogli da otkrijete uzroke onoga što muči čovečanstvo već hiljadama
godina ?

O : Dubokom kontemplacijom. Možete vizualizovati, prepoznati, biti

svesni mentalnih procesa izdizanjem svog uma na malo viši nivo od uobicajenog.

SVAKODNEVNI ŽIVOT

Bol i zadovoljstvo su aspekti ljudskog uma. Kada je um pod uticajem tamasa i rađasa,
dva niža kvaliteta ljudske evolucije, nalazi se u stanju psihoze i neuroze. Kada usled
evolucije i konstantne sadane, transcendirate oblast tamasa i rađasa i razvijete satvične
tendencije uma, bol i zadovoljstvo gube svoja značenja.
U ovom životu svako doživljava patnju. Naš stav se formira na osnovu događaja kroz
koje prolazimo u životu. Može mi se dogoditi da izgubim posao, a vama da izgubite
svoju lepu ženu. Čak i kada izgubim svog najbližeg i najdražeg, zašto se ne bih i dalje
osećao slobodnim? Zato što je um od pamtiveka naučen da se ponaša po određenim
šablonima i samim tim su njegove reakcije na različite situacije u životu uvek u okviru te
uslovljenosti.
Ovo stanje uslovljenosti se može promeniti spiritualnom praksom, boravkom u
spiritualnoj sredini, kao i procesom samoispitivanja, gjana jogom. Čak i ako niste u stanju
da potpuno promenite svoj stav, kao što su veliki sveci to učinili, definitivno možete uneti
neke izmene koje će biti u interesu vaše lične sreće.
Jednom su sv. Franja i njegov saputnik, isto tako monah, pošli u grad Asizi. Tada su još
uvek bili obične lutalice, obratite pažnju, ne sveci za šta ih mi danas smatramo, već samo
obični prosjaci. Jedne noći su se zaustavili pored nekog manastira. Padao je sneg.
Pokucali su na vrata u nadi da će ih primiti neki od božijih izaslanika. Međutim, vratar
koji se pojavio, pogledao je dva bedna prosjaka, propisno ih izvređao i zalupio im vrata
ispred nosa. Tako su oni ostali bez skloništa te noći. Bilo je jako hladno; drhtali su i bili
su gladni.
Ponovo je sv. Franja zakucao na vrata. Isti čovek im je otvorio i izašao napolje. Obojicu
je izbacio na sneg, na drum gde je sve bilo zaleđeno, a zatim se vratio unutra, zalupio
vrata i zamandalio ih. Oni su bili obični prosjaci slabih tela. Putovali su kilometrima i
kilometrima uz velike poteškoće, bosi i obučeni samo u prnje. Franjin saputnik je bio
veoma ljut, ali je Franja ostao miran.
U vrataru koji ih je izbacio, odjednom se pojavila gržia savesti. Počeo je da saoseća sa
dvojicom prosjaka prema kojima se tako grubo poneo. Ostali su napolju na snegu gde je
bilo ledeno hladno. Progovorila je njegova ljudska priroda. Njegova životinjska priroda
se povukla. U njemu se probudilo malo saosećanja. Odlučio je da proveri da li su još
uvek tamo, jer ako su umrli, pomislio je, mogao bi imati posla čak i sa policijom.
Izašao je napolje i pronašao ih kako drhte pokraj puta. Uveo ih je unutra i odveo do vatre.
Ponudio im je nešto toplo da popiju što su oni ćutke prihvatili. A zatim ih je upitao: "Da
li mi zamerate što sam vas izbacio?" Franjin saputnik je bio spreman da oštro odgovori,
kao što bi većina od nas učinila.
Medutim, sv. Franja je odgovorio: "Ne, ne. Za mene je ceo život igra, izraz božanskog
plana i sve što se dešava u životu je deo tog kosmičkog plana. Ako me izbaciš ili ako me
uvedeš unutra, poslužiš me nečim toplim i udobno me smestiš, nema razlike. Sve to se
tiče samo uma i tela."
Te stvari nemaju nikakve veze sa dugom, atmanom, jastvom, vrhovnom svešću. Onaj ko
živi u telu reaguje na fizičke nadražaje. Onaj ko živi u umu reaguje na mentalne
nadražaje. Ali onaj ko živi u duši, atmanu, jastvu, reaguje jedino na dušu. Kako on može
reagovati na fizičko i mentalno telo?
Sveci i mudraci kakav je bio sv. Franja su retki, ali ono što su oni postigli i mi treba da
postignemo ako želimo da se rešimo bola. Ne možemo pobeći od bola. Bol i zadovoljstvo
nas prate kao senke i ukoliko ne transcendiramo telo i um, ne možemo ih izbeći. Iz tog
razloga, jogu treba praktikovati iskreno i inteligentno. Bol i zadovoljstvo je nemoguće
transcendirati intelektualno. Ali jogom to sigurno možemo postići. Veliki sveci i mudraci
su ostavili tragove u istoriji po kojima ih mi možemo slediti. Oni su svetla; oni su naši
vodiči. Njihovu stazu treba da sledimo.

P: Ponekad se osećam veoma nesigurno u svetu koji me okružuje. Potrebna mi je

potvrda da zaista postoji nešto zbog čega je vredno živeti. Možda je to zato što mi
nedostaje vera, ali ponekad se osećam zaista izgubljenim.

O : Ovi simptomi su uobičajeni. Samo nekolicina je slobodna od njih. Svi su nepoverljivi

prema životu, posebno ovde na Zapadu. Ljudi su veoma nesigurni zato što je njihova
društvena i porodična tradicija površna i slaba, a njihovo vaspitanje nepotpuno. Stekli ste
školsko vaspitanje - peti, šesti sedmi, osmi osnovne, prvi, drugi razred srednje škole,
poznajete istoriju, geografiju, matematiku itd, ali vas nisu učili kako da živite, zato što
vaši roditelji ništa o tome ne znaju niti imaju vremena da vas tome uče.
Daju vam najbolje stvari - igračke, zabave, poslastice, čokolade, ali vam ne daju lekciju
iz života. Uče vas kako treba da se ponašate ako ste devojčica i kako ako ste dečak. Kada
napunite četrnaest, šesnaest, osamnaest godina, koje promene će se odigrati u vašem
umu? Do svoje trinaeste ili četrnaeste niste ništa znali, ali sada ste odrasli i odjednom se
nalazite u velikom, divljem svetu! Ne znate kako da se ponašate. Ako volite nekoga, on
vas može izneveriti jednog dana, ali ako ne volite nikoga, s kim ste onda i šta ste vi?
Vidite, sve ove nesigurnosti i neizvesnosti kao i mnoge druge koje sada neću pominjati,
proširile su se na Zapadu kao epidemija. Svi imaju isto osećanje o kojem vi govorite. Vi
niste ni prvi ni poslednji. Sada, u ovoj konkretnoj situaciji, postoji nekoliko elemenata
koje biste morali da uključite u svoj život. Prvo, neophodan vam je stabilan um i zato bez
obzira da li nameravate da živite porodičnim životom ili ne, da imate dete ili ne, da
uzmete sanjasu ili ne, morate biti stabilni. Pronađite posao, mesto gde ćete živeti i
posvetite svoje slobodno vreme spiritualnom znanju i praksi.
Počnite od vežbanja joge, meditacije i relaksacije, zatim pređite na višu jogu i postepeno
napredujte. Ako uporedo sa tim želite da živite i uživate u uobičajenom porodičnom
životu, učinite i to. Oba načina života moraju se odvijati uporedo. Ako živite svetovan
život, živite istovremeno i spiritualan život. Sve nesigurnosti, neizvesnosti i strahovi
postepeno će nestati, mada će se s vremena na vreme pojavljivati zato što su to kvaliteti
vašeg uma, a ne sredine u kojoj se nalazite. Čak i ako je sredina koja vas okružuje
idealna, vi i dalje možete biti nesigurni.

P: Koje je pravo značenje odgovornosti?

O : Pa, pravo značenje odgovornosti je raditi ono što vaš um smatra da treba da radite. Ne
postoji konačna definicija odgovornosti. Vi stvorite neki problem, a onda se osećate
odgovornim. Sami stvarate problem, sami stvarate celu dramu, sami pravite grešku; a
zatim pokušavate da kreirate ideju odgovornosti; prema tome, odgovornost je samo ideja.
Neki ljudi to prihvataju, a neki ne.
Moj otac me je napravio i sada kaže da zbog toga imam odgovornost prema njemu. Ja to
ne mogu da prihvatim. Zašto me je uopšte pravio? Ja nisam to od njega tražio. Rođen sam
iz njegove strasti. Da je bio brahmaćari, ja se nikada ne bih rodio. Stoga, odgovornost je
veoma nelogičan društveni koncept. Deca misle da su roditelji odgovorni, roditelji misle
da su deca odgovorna. Muž kaže da je žena odgovorna, žena kaže da je muž odgovoran.
Vlada kaže da su odgovorni građani, građani kažu da je odgovorna vlada. To je veoma
dobar način za eksploatisanje drugih. Kada želite da eksploatišete svoju ženu, vi joj
kažete: "Ti si odgovorna za našu decu. "
Izgubićete tako čitav život jureći senku. Nikada nećete doći do konačnog zaključka u
pogledu odgovornosti. Gde počinje vaša odgovornost, a gde se završava? U tom smislu,
život treba pravilno isplanirati. Vaš životni program uključuje ovu ideju odgovornosti,
bez obzira da li je ona mit ili način eksploatisanja drugih.
I posle dvadeset pet godina braka vi osećate odgovornost. To je isuviše. Dvadeset pet
godina je zaista previše. Morate reći sebi: "Dovoljno je dvadeset godina snositi
odgovornost - možda još pet, ali onda je stvarno dosta. Ako ste se oženili u dvadesetoj, u
svojoj četrdeset petoj godini morate se odreći odgovornosti jer ako je se ne odreknete,
razbolećete se. Dobićete povišen krvni pritisak, probleme sa srcem, migrene, nervni slom
ili nešto slično.
Nakon dvadeset ili dvadeset pet godina morate se opustiti. To se zove planiranje života.
Vi ste u stanju da beskonačno zadržavate tu ideju odgovornosti, sve dok vas ona ne otera
u grob. Iz tog razloga postoje toliki mentalni problemi, toliki konflikti u porodici i
društvu. Stariji ljudi se isuviše upliću. Posle svoje četrdeset pete godine više ne bi trebalo
da se uplićete u porodične probleme, ali znam da je za vas to nemoguće jer odgovornost
ima hipnotičku moć. Ona vas čini važnim, držeći vaš um u neprekidnom stresu, a vi
volite da pothranjujete svoj ego i zato uvek kažete: "To je moja odgovornost."
Sve do braka, deci ne treba pričati o odgovornostima, da bi ostali u normalnim
psihološkim okvirima uma. Vi ih još od dvanaeste godine indoktrinirate ispirajući im
mozak odgovornostima i tako im stvarate psihičke probleme. Detinjstvo je tu radi igre i
slobode. Život u braku je za uživanja i razočarenja.
Posle pedesete morate praktikovati jogu. Idite u ašram i živite u njemu neko vreme.
Razvijte svoje spiritualno znanje, živite jednostavan život, a ako budete živeli i posle
sedamdesete, trebalo bi da uzmete sanjasu.
Jednom sam sa bakom pričao o tome. Planirao sam da odem od kuće. Otac se sa tim
složio, majka takođe, jedino je baka rekla: "Ali ti nisi ispunio sve svoje obaveze.' Ja sam
rekao: Kakve obaveze? Treba li da se oženim?" Ona je rekla: "Brak je takođe obaveza, a
ja sam na to odgovorio: "Ne slažem se sa tobom. Moj otac je ispunio tu obavezu, a ti sada
hoćeš da je preneseš i na mene."

P: Kako možemo da prevaziđemo Ijubomoru?

O : Ljudi se ponekad opravdano ljute, ponekad su opravdano agresivni, ali ne rayumem

šta imaju od ljubomore. Ljubomora vam ništa ne donosi.
Ponekad morate biti ljuti jer ako se ne naljutite, možete dobiti batine od nekog. Shvatio
sam ulogu ljutnje, shvatio sam ulogu nasilja, ali još uvek ne shvatam ulogu ljubomore jer
je ona potpuno bespotrebna i samo donosi nemir vašem umu. To što vaš komšija ima
bolji posao izaziva ljubomoru ili to što je moj guru njemu dao malo čaja koji mu je
preostao u šolji - njemu, a ne meni! Ovo su veoma smešne stvari da bi bile vredne pažnje.
Pa ipak, ljubomora je svuda prisutna i uzrok je mnogim nezadovoljstvima.
U Patanđalijevim Joga Sutrama postoji veoma značajna sutra: "Kada sretneš srećnog
čoveka, sprijatelji se sa njim; kada sretneš tužnog ili nesrećnog čoveka, saosećaj sa njim,
a kada naiđeš na lošeg čoveka ili osobu koja ti se ne sviđa, ignoriši je." Stoga, treba
razviti četiri stava u odnosu na četiri tipa ljudi. Prijateljski odnos prema srednjoj osobi,
jer često se dešava da ste ljubomorni na svog prijatelja kada je srećan ili da se radujete
njegovoj nesreći misleći: "Neka pati, zaslužio je to." A zapravo bi trebalo da saosećate sa
njim i da se radujete dobrim i plemenitim delima drugih. Ljubomora je posledica
uskogrudosti.

P: Kako se možemo osloboditi nižih želja?

O : Niže želje nisu u suprotnosti sa višim željama; one su njihov početni oblik. U skladu
sa zakonima prirode, prvo se javljaju niže želje, a kako napredujete, počinjete da
otkrivate više želje.
Sta je niža želja? To je veoma teško pitanje jer definicija niže želje zavisi od vaše religije
i vašeg društva. Ako imam želju da pijem, da li je to niža ili viša želja? Ako želim da
imam seksualne odnose, da li je to niža ili viša želja? To je niža želja, zato što ju je
tradicija tako definisala. U stvari, ne postoji apsolulna konačna definicija niže želje, kao
što ne postoji ni apsolutna definicija više želje, jer su društvo, zakon i religija ti koji
postavljaju važeće standarde ponašanja za određeno vreme. Ono što vi smatrate višom, u
Rusiji smatraju nižom željom zbog koje vas čak mogu poslati u duševnu bolnicu. Slično
tome i hindusi, muslimani i komunisti imaju svoje posebne standarde. Zato bi svaki
čovek morao da bude u skladu sa kvalitetom svoje sopstvene prirode.
Kvalitet prirode se naziva darma. Darma nije religija. U zavisnosti od vaše evolucije,
javlja se i želja koja je za vas prirodna. Dete želi igračke; kada odraste želi ženu i decu. U
skladu sa vašom evolucijom i priroda vaše želje se menja, ali zbog toga ne možete reći da
je želja deteta loša ili bespotrebna. Prema tome, pre nego što odlučite šta je niža, a šta
viša želja, morate prvo sagledati svoju darmu.
Kakav je kvalitet vaše prirode? Da li ste strastven čovek? Da li ste preterano senzitivni ili
ste miroljubivi? Da li ste pohlepan čovek ili ste zadovoljna osoba? U odnosu na vašu
evoluciju, vi imate određene želje. U skladu sa darmom treba da ih ispunite, a ne da ih se
gnušate. Morate poštovati sebe. To je veoma važno zato što mnogi ljudi čitajući
spiritualne knjige počinju da mrze sebe. Dešava mi se da se naljutim; to je moja priroda.
Međutim, u knjigama piše da nije dobro ljutiti se. Svi kažu da to nije dobro, ali ja znam
da jeste. Ako već treba da prevaziđem ljutnju pokušaću da to uradim evolucijom svoje
svesti.
Za vreme meditacije, praktikovanja mantre i u drugim prilikama,
mnoge misli, niže misli kako ih vi zovete, dolaze u vaš um - dopustite im da dođu. Ne
zaustavljajte ih, jer ih ne možete zaustaviti, one će se vratiti u ovom ili onom obliku.
Kada se misao pojavi u vašem umu morate je prihvatiti. Ako je ne prihvatite, biće
potisnuta i ponovo će se pojaviti. Ona će nastaviti da se pojavljuje neko vreme i konačno
će nestati, jer će biti potisnuta. A zatim će početi da se javlja u formi ličnih nedostataka
ili u vidu bolesti, zbog toga što su niže i više želje jedna vrsta sile, slične elektricitetu.
Ja uvek govorim ljudima da je sve što dolazi iz uma sila. Emocija je energija, strast je
energija, niža želja je energija, viša želja je energija - to je slično struji čiji je jedan oblik
manifestacije svetlost. Ona se može pojaviti i u vidu toplote, u vidu ultraljubičastih ili
nekih drugih talasa. Stoga, nikada nemojte potiskivati svoje niže želje, ali isto tako pazite
kako ih ispoljavate jer se društvo ne mora uvek slagati sa njima. Ono ima svoja sopstvena
pravila, odredbe, shvatanja i tabue i zato morate biti spremni na kompromise, prihvatajući
ujedno svoje svetovne želje.
Video sam i iskusio dve vrste osećanja koja nastaju u odnosu na ove dve vrste želja. Kada
se u umu jave više želje - veoma smo srećni, a kada se jave niže želje - osećamo se
bedno. To su dva načina na koja reaguje naša ličnost. Sa moje tačke gledišta, nikako ne bi
trebalo da mrzimo svoje želje. Vremenom, one će se transformisati u uzvišene, zato što je
niža želja sila koja se može konstruktivno i sistematski kanalisati.
Ljudima je veoma teško da čine kompromise. Znam da ćete se čak i posle ove priče sa
pojavom nižih misli i dalje osećati mizerno, jer ste sličnu priču o vašim mislima čuli već
milion puta. Statistika pokazuje da je većina ljudi koja je dospela u duševne bolnice
religiozna, zato što religija podstiče potiskivanje, pa je kod ljudi sa religioznim okvirom
uma, po modernim psiholozima, veći intenzitet potiskivanja. Religiozni ljudi imaju
šizofrenu filozofiju - ovo je niže, a ono više. Tako stvaraju tenziju između ova dva; oni
žele da imaju uzvišene misli, a niže misli im se i dalje pojavljuju i zbog toga razdor u
njihovoj ličnosti postaje sve veći. Na Zapadu nailazite na ovakve slučajeve svakodnevno.
Mentalna oboljenja su veoma učestala zato što su zapadnjaci beskompromisni kada su u
pitanju njihova ubeđenja. Stoga, ako želite da imate normalan okvir uma, molim vas, ne
idite tom linijom stroge podele.
Vi pravite istu grešku sa svojom decom: "Radi ovo, ne radi ono, ovo je lose, ovo je
strašno! "Postavili ste svom detetu nemogući ideal koji ono ne može da dostigne. To je
razlog zbog čega vaša deca postaju takozvani šizofreničari.
P: Kako da prihvatimo niže želje i naučimo da živimo sa njima ?Kako da izbegnemo
osećaj krivice kada nam se one javljaju i kako da naučimo da ih koristimo u cilju
njihovog transcendiranja?

O : To je veoma jednostavno pitanje, ali odgovor nije nimalo lak. Vi ne možete

eliminisati želje, to nije dobro. Ne treba da eliminišete želje jer je to opasno, ali isto tako
ne treba ni da ih imate, jer one prouzrokuju patnju. Pa šta onda da uradite? Da li da
iskočite iz tiganja u vatru? Mogu vam dati jedan predlog.
Na ovo pitanje postoji detaljan odgovor u Bagavad Giti kao i u Joga Vašišti. Oni koji
kažu da se želja treba odreći, ne znaju istinu o spiritualnom životu. Ponekad ljudi prolaze
kroz intelektualnu vežbu odricanja od želja misleći na ovaj način: " Ovo ne želirn. Ovo
ne bi trebalo da imam. " Međutim, to je samo intelektualan proces.
Ako pokušate da povisite svoju unutrašnju svesnost, otkrićete posle nekog vremena da
vas beskorisne želje automatski napuštaju. Kao što zmija odbacuje svoju košuljicu kada
dođe vreme, na isti način jogi napušta nepotrebne želje bez borbe sa njima. Vi ne znate
koje želje su vam potrebne, a koje nisu. Mnoge religije podučavaju da se želja treba
odreći, većina religioznih učitelja i filozofa govori isto, a sve to u ljudima samo izaziva
proces potiskivanja. Stoga, ako hoćete da se oslobodite želja najbolje je da sledite
afirmativni metod.
Znate, moja filozofija je potpuno drugačija. Vi treba da imate želje, jer će vam želje
doneti patnju. Vi treba da patite, zato što će patnja otvoriti vaše unutrašnje oči; čovek koji
nema želja ne pati i samim tim ne može spiritualno napredovati. Svi sveci su patili. Hrist
je bio razapet, Sokrat -znate njegovu sudbinu, Mahatma Gandi je bio ubijen. Ima toliko
primera koje vam mogu dati.
Nikada se nemojte plašiti patnje. Fizička patnja je neophodna za fizičko pročišćenje,
karmu, ali niko ne voli da pati. Niko to ne želi. Da li se ikada molite Bogu: "Bože, podari
mi patnju! "Da li to ikada kažete? Vi želite dobrog muža, dobru ženu, lepu decu, udoban
dom, sve najlepše - nikako bolest, svađe, razvode, krađe, nikako nesreću, a po mogućstvu
ni smrt. Ne, to nije dobar način!
Kako se sveci mole? "Bože, daj mi još više patnje da ne zaboravim na Tebe ni jedan
jedini minut! Bože, učini da patim sve više i više, fizički, emocionalno i mentalno, kako
bi moja duša mogla da analizira, kako bi mogla da ispituje i tako postane još više svesna
sebe." Samo oni ljudi i narodi koji su patili dostigli su duhovne visine.
Patnja vas čini snažnim, zar ne? Ali patnja je proizvod želje. Ako nemate želja nećete
patiti. Zato, po mom mišljenju, osoba koja je postavila pitanje treba da zna da ja verujem
da čovek mora imati želja; ali isto tako da može učiniti još jednu stvar, a to je posvetiti
svoju želju višoj stvarnosti. Posvetite svoju želju guruu ili Bogu: "Želim više novca kako
bih ga mogao dati svom guruu; "Želim više novca kako bih mogao da nahranim gladne
1jude; "Želim veću političku moć, kako bih mogao još više da pomažem ljudima; "Žielim
da imam više snage kako bih još bolje služio svojoj ženi, deci i porodici. "
Recite mi koliko vrsta želja imate? Obično ljudi imaju tri vrste želja: že1ja za
bogatstvom, kao što su novac, imanje, kola, kuća, farma itd; želju za seksualnim
zadovoljstvom, bilo da je ima muškarac ili žena; želju za potomstvom - za decom,
plemenom, rasom, nacijom, kako bi bilo što vige hrišćana, kako bi svuda bili Italijani,
Grci ili Indijci. "Neka moje pleme raste"; "Neka moja nacija postane velika"; "Neka moja
porodica napreduje." To je sve. To su ove tri vrste že1ja.
Postoji i retka, četvrta vrsta želje, specifična vrsta želja za moći, imenom i slavom, kakvu
je imao Aleksandar Veliki ili že1ja: "Da postanem generalni sekretar Ujedinjenih nacija,
predsednik ili ministar Indije, Grčke, Italije iliFrancuske. "
Sada, ako bi jogom eliminisali sve ove četiri vrste želja, sve bi bilo uništeno. Zamislite
kada bi porodica, grad, država, ceo svet živeo samo u sreći bez patnje. Naravno to je
nemoguće, ali ako bi se nekim slučajem to i dogodilo, nastalo bi još više problema. Stoga
je priroda ili vaš Bog stvorio patnju, a da bi patili, vi morate imati želje. Vi morate želeti
porodicu, decu, divnu kuću. Morate želeti da imate gurua, da vežbate jogu i morate želeti
da imate dosta vremena za čitanje Upanšada Gite, filozofije itd. Pri tome ćete biti suočeni
sa mnogo patnje koja će vas dovesti bliže vašem pravom biću. Ako ne verujete u ono što
govorim, molim vas proučite živote svetaca.

P: Veoma me uznemirava ekološka kriza u svetu, zagađenost hrane i okoline, prirode

koja je uništena i koja umire. Ima li nade za svet ili će se on pretvoriti u veliki otpad, s
obzirom da prevelika naseljenost vodi ka nedostatku čak i čiste vode za piće, a ubrzo
zatim ka smrti i uništenju?

O : Ovo je veoma važno pitanje. Još pre sto pedeset, dvesta godina u evropskim
zemljama nije se uopšte vodilo računa o tome, a posledica toga je uništenje čitavih delova
prirode. Ovo ne važi samo za spoljašnju prirodu već i za unutrašnju. Nisam fanatik po
pitanju ekologije. Pre svega, ja sam Indijac, iz zemlje u kojoj sedamdeset posto
populacije jedva opstaje, a skoro devedeset posto zemlje je u vrućini i prašini - vrućini i
prašini, a ne vrućini i prljavštini.
Mi verujemo u Gang. Mi verujemo u Himalaje. Mi verujemo u ašrame. Mi verujemo u
meditaciju. Mi verujemo u sistematično služenje božanskom kroz različite forme. Zato
mi u suštini ne razumemo ekologiju, jer je ona već deo naše kulture. Treba razumeti da je
priroda važna isto koliko i mi sami.
Savremeni čovek uopšte, a posebno čovek sa Zapada, postao je toliko arogantan da je u
svojoj aroganciji počeo da umišlja da je on centar celog sveta. Kad god mu se prohte, on
ubija tigrove, ptice, leoparde, krokodile ili bilo koga. Kad god poželi, on donosi zakone,
uništava šume i podiže nove građevine i fabrike misleći da sve na svetu postoji samo radi
njega. Zar to nije arogantno?
Vi mlislite da drveće postoji zbog nas? Vi mislite da ovi paunovi ptice, ova stvorenja, ovi
gušteri, zmije i cveće postoje zbog nas? Mi se ponašamo kao osvajači. Mi pričamo kao
osvajači. Mi ne govorimo kao ravnopravni članovi cele prirode. Cela priroda je jedna
porodica, ceo svet je jedna zemlja. Neki žive u šumama - oni se zovu tigrovi, leopardi
kenguri itd, a mi živirno u pećinama, mi homosapiensi. Nekako se desilo da smo postali
osvajači i da na sve moguće načine pokušavamo da uništimo suštinsku lepotu prirode.
U poslednje vreme se mnogo pazi na ishranu. Znate li da sam poneo svoju sopstvenu
hranu iz Indije? Ne morate mi verovati, ali hemikalije se ovde nalaze u svemu. I vaše
misli su pune hemikalija. Vaša odeća je neudobna. Oh, neka vas to ne vređa. Ovde je sve
tako neprijatno, a vi ste na to čak i ponosni. Eto zašto naučnici naučnici širom sveta
govore o povratku prirodi.
Postoji prirodan način života. Za početak, provodite više vremena u prirodi, to će vam
pružiti više energije i svežine u samom mozgu, plućima, srcu i krvi. Jedite hranu bez
hemikalija. Pokušajte da gajite prirodnu hranu, kao mi u Indiji. Isto tako, pokušajte da
meditirate svaki dan najmanje pola sata, zato što su unutrašnja i spoljašnja ekologija
podjednako važne.
Današnji čovek, a posebno zapadnjak čini još jednu grešku - on misli da je samo on u
stanju da misli. On oseća da samo on može da oseća. On smatra da jedino on zna: "A,
ptice, one ne umeju da misle." Da li znate da su naučni eksperimenti dokazali da drveće
takođe može da vidi stvari isto kao vi i ja? Drvo je takođe inteligentno, kao i čovek, ako
ne i više. Naravno drvo nije tako izopačeno kao mi. Postoji dovo1jno naučnih
dokumenata koji dokazuju ovu činjenicu. Isto važi i za životinjsko carstvo, kao i za sve
ostalo. Čak i kamen poseduje inteligenciju.
Parče stene takođe poseduje inteligenciju, ali šta je ta inteligencija? Vaša filozofija na
Zapadu nije objasnila šta je inteligencija. Čak je i grčka filozofija stigla samo do intelekta
i logike. Naravno vi to zovete filozofijom, ali prava filozofija bi morala biti mudrost, a ne
intelektualno ili umno znanje. Da li govorite o filozofiji ili o teozofiji? Znanje o
božanskom je teozofija, a mudrost koja se rađa iz samospoznaje je filozofija, ali dokle je
stigao taj veliki filozof po imenu Imanuel Kant? Do čistog umovanja, to je sve. On je
pričao isključivo o čistom rezonovanju.
To je upravo osnovna greška savremene nauke. Naučnici su smatrali da je materija
neživa. Do vremena velikog naučnika lsaka Njutna, vladalo je mišljenje da je materija
samo materija i ništa drugo. Naravno naučnici danas ne razmišljaju na takav način.
Materija nije konačna forma univerzuma, ona je forma energije. Naučnici danas povezuju
materiju i energiju. Znate čuvenu formulu E=mc2? Čak i danas naučnici govore jedino o
materiji i energiji, ali šta je sa inteligencijom? Šta je sa duhom? Šta je sa atmom? Sta je
sa dušom drveta? Šta je sa dušom materije? Šta je sa dušom ptice, bivola, krave,
magaraca, konja ili ponija?
Zar mislite da samo čovek ima dušu? To je smešno. Da samo on ima dušu?! Vi mislite da
jedino ovaj idiot ima dušu? Ovaj čovek koji ubija svog brata, da ima dušu? Ovaj čovek
koji ostavlja svoju divnu ženu zbog druge žene, da ima dušu? Čovek koji pravi atomske
bombe i izaziva ratove zvezda, da ima dušu? On koji odlazi u Ameriku, ubija milione
Indijanaca i istrebljuje ih, da ima dušu? A ovo drveće koje vam daje divno mango voće,
narandže, limune i masline, da nema dušu? Ova divna reka koja vas snabdeva vodom, od
koje živite i bez koje biste umrli, da nema dušu? Ovi konji koji su vam omogućili da
osvajate sve do Pandžaba u Indiji, da nemaju dušu? Ove krave koje vam daju mleko,
puter i sir, da nemaju dušu i da samo vi, obožavana i poštovanja vredna dvonožna
stvorenja, ljudi, imate monopol nad dušom?
Dakle, suština ekologije je da ćete morati prihvatiti inteligenciju, atmu, dušu, duh u
svemu i u svakom u ovom univerzumu. Ne uništavajte prirodu. Da li znate koja je
definicija prirode? Da li ste ikada razmišljali koja je definicija prirode? Sve što raste
samo od sebe, što se razvija samo od sebe, što je stvoreno samo od sebe to je prirodno.
To što ste stvorili vi, ja i oni nije prirodno, to je veštačko.
Pred čovečanstvom danas stoje dva velika problema. Ne zaboravite ih -prvi je kontrola
nuklearne energije, a drugi, uspostavljanje ekološkog jedinstva. Ove dve stvari su veoma
važne, sve ostalo je manje važno. One će rešiti većinu problema čovečanstva, ali samo
ljudi koji razmišljaju na jogički način uspeće da ih sprovedu u delo.
P: Da li postoji vežba za odvikavanje od pušenja?

O : Pušenje je povezano sa nervnom depresijom nastalom napetosti. Kada ste napeti

postoji tendencija ka depresiji u nervnom stemu i tada vam se javlja želja da pušite.
U parasimpatičkom i simpatičkom nervnom sistemu protiče određena količina energije,
kao što pod određenim naponom kroz provodnik teče električna struja. Nervni sistem
prenosi energetske impulse koji se mogu izmeriti savremenim instrumentima. Kada
vežbate bastriku ili kapalbati pranajamu, na primer, na grafikonu se registruju ubrzani
električni impulsi i simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema.
To znači da pri ovim tehnikama disanja simpatički i parasimpatički nervni sistemi
snabdevaju vaše telo dodatnom električnom energijom. Međutim, kada je um
preopterećen brigom, preteranim razmišljanjem, ambicijom, građenjem kula u vazduhu
itd, tada nervni sistem u jednom trenutku odbija da snabdevaju vaše telo neophodnom
električnom energijom.
Na primer, ovaj električni kabl dovoljan je da snabde strujom napona 220V mikrofon i
sijalice kako bi oni ispravno funkcionisali. Međutim, ako priključite neku veliku mašinu,
otkrićete da od trenutka kada ste je uključili, svetla u sijalicama postaju slabija ili da je
osigurač iskočio. Slično se dešava pri nervnoj depresiji, kada nervni sistem nije u stanju
da telo i mozak snabde dovoljnom količinom energije. U tom trenutku javlja se potreba
za nikotinom, kako bi vam se povećala nervna energija i poboljšalo stanje.
Po mom mišljenju oni koji žele da puše treba da puše, a oni koji to ne žele ne treba to da
čine. Međutim, ako kažete sebi: "Ne volim što pušim, ali to ipak činim", takav stav nije
ispravan. Vi priznajete da to škodi zdravlju, a i dalje pušite. To nije dobro! Ako već
pušite, ugledajte se na Čerčila. Jednom su neki ljudi rekli Čerčilu: "Pušenje je loše", na
šta je on odgovorio: "Kakva glupost." I koliko ja znam, doiživeo je duboku starost
Morate biti snažan čovek sa slabom navikom, a ne žrtva slabe navike. Ako ste snažan
čovek, slaba navika vas neće uznemiravati. Ali, ako ste slab čovek sa slabim navikama,
imadete svakakve probleme: zatvor, nervni slom, kaša1j i prehladu, rak pluća ili nešto
slično.
U svakom slučaju, ako ste veoma iskreni u svojoj želji da se otarasite navike pušenja,
najbolje je da ujutru praktikujete pranajamu i uveče vježbu relaksacije kao što je joga
nidra.

P : Da li to što jedemo meso šteti spiritualnom razvoju?

O : Mislim da uopšte nije štetno jesti meso, mada ga ja lično ne jedem, kao ni piti ili
imati seksualne odnose, zato što su to prirodne tendencije svakog bića. Ali ako ste u
stanju da ih za neko vreme napustite, to će ubrzati vaš spiritualni razvoj. Jedenje mesa
nije prepreka do spiritualnog uspeha, ali potpuno vegetarijanstvo će sigurno olakšati put
do njega. To je slično kolima koja će ići veoma brzo ako nisu opterećena prtljagom.
P: Da li osećate da se isuviše važnosti pridaje muško-ženskom odnosu u našem društvu
? Da li to usporava spiritualni napredak?
O : Pa, mislim da je brak društvena institucija. Nije potrebno ulaziti u brak radi
spiritualnog cilja, ali je potrebno da muškarac i žena rade zajedno na svom spiritualnom
napretku.

P:Možda se između muškarca i žene više naglašava seksulna od spiritulne

komunikacije ?

O : Po mom mišljenju seksualna komunikacija i spiritualna komunikacija nisu dve

različite stvari. Imam pedeset pet godina i o tom problemu razmišljam poslednje četrdeset
dve godine. Došao sam do realizacije da seksualni život nije u suprotnosti sa spiritualnim.
Ako ga muškarac i žena vode mudro i disciplinovano, on može biti sredstvo do viših
nivoa. Moguće je transcendirati seks prolazeći kroz njega. Ja nemam nikakav osećaj
krivice u pogledu seksualnog života. Nemam nikakva bolesna gledišta u vezi njega. Sa
druge strane, bilo da je neko oženjen ili nije, ja to poštujem.

P: Da li biste onima koji žele da stupe na spiritualnu stazu mogli da objasnite šta treba
da čine?

O : Svakodnevno praktikujte mantru ili hata jogu, rađa jogu, služenje, satsang, dhjana
jogu ili meditaciju. Nema neke posebne joge sa kojom čovek treba da počne. Počnite od
tačke na kojoj se vi nalazite. Ako želite da idete u Sidnej, pa dobro, krenite odavde. Ali,
ako se neko nalazi u nekom drugom gradu, ne mora prvo da dođe ovde. Svako ima svoju
polaznu tačku. Posle nekog vremena, svi će doći na isto odredište. Konačni cilj je jedan;
pravila su drugačija; polazne tačke su drugačije. Svako treba da praktikuje ponešto,
minimum deset minuta dnevno.

P: Koja je svrha ljudskog postojanja?

O : Ja ne znam zašto je čovek stvoren. Čuo sam stotine odgovora, ali nijedan nisam
prihvatio. Ni jedan mi ne zvuči istinito, ali definitivno znam da čovek ima misiju i da je
on instrument spiritualne svesti. Ovo fizičko telo je samo spoljašnja forma, maska, dok je
um skup različitih mehanizama, provodnika i spojeva koje ono skriva. Postoji u nama
nešto posebno, što nema ni imena ni prebivališta, a zovemo ga atma. To treba doživeti, i
jednom kada ga doživite, tada ste na dobrom putu. Taj doživljaj traje samo trenutak, ali u
tom trenutku telo je samo ljuštura, a um samo skup spojeva u mašini. Nakon toga, završili
ste sa svim ostalim iskustvima. U tom trenutku nema iskustva imena, tela, vremena i
prostora. Za jedan trenutak vi ste mrtvi, ali posledice toga su trajne i postojane.
Ako vam se ovakvo iskustvo pojavi i za trenutak, upotpunili ste svrhu ljudskog
postojanja. Bez obzira koliko vežbali jogu, ne možete ga na silu izazvati. Ono se dešava
sasvim slucajno i u tom trenutku se čini da je sve tako idealno i harmonično. Čak i onaj
ko ne zna ništa o jogi, može doživeti ovakvo iskustvo. Ja vam dajem reči utehe koje se
baziraju na istini; zapamtite samo jedno - neiskustvcno iskustvo.
Čovek je vekovima eksperimentisao sa religijama ne bi li doživeo upravo ovo iskustvo o
kojem govorim. Zapravo, nijedna religija u tome nije uspela. Nemam nameru da vređam
ili napadam bilo koju religiju, ali mora se ukazati na činjenicu da nam one do sada nisu
mogle reći istinu. Sve religije sveta su bile zanete organizovanjem društva, politike,
kanona, pravila i propisa; kako se obući, jesti, spavati, sedeti, pričati, pevati, ženiti se i
umirati. To je potrebno društvu. Religija je neophodna za društvenu i političku strukturu,
ali za one koji žele iskustvo, religija je apsolutno nepotrebna. Mnogo je bolje ne oslanjati
se na nju. Iskustvo, to je sve što spiritualni život jeste.

AŠRAM

Zgrada ne čini ašram. Ni učenje joge takođe ne čini ašram. Ašram nije oporavilište, nije
manastir, nije crkva, a svakako nije ni svetilište. To je mesto gde ljudi rade i žive zajedno
u duhu krajnje nesebičnosti. Uz nesebičan rad, u ašramu postoji minimalna moguća
disciplina. Posetio sam većinu istočnih i zapadnih evropskih zemalja u kojima postoji
mnogo dobrih institucija joge ili škola joge, ali ja imam svoju sopstvenu viziju o
ašramima.
Kada sam imao devetnaest godina pristupio sam jednom ašramu u Indiji i to je oformilo
moje celokupno mišljenje i ličnost. Ono što sam uspeo da stvorim i dam ljudima nije
posledica mojih sposobnosti, već toga što me je ašram osposobio da to izvedem. Moj
guru je poznat širom sveta kao Svami Šivananda i on je bio izvan svake sekte, religije i
klase. Mi, učenici, radili smo dan i noć. Upravo je to ideja o ašramu koju sve vreme
imam u svom umu. Čak i ako nema sanjasina obrijanih glava ili obučenih u geru, ašram
može da postoji.
Duh nesebičnosti je ono što čini ašram. Jednousmerena devocija, posvećenost i žrtva su
ono što stvara ašram. Ako neko pri stvaranju ašrama ima sebičan motiv, to sigurno neće
biti ašram. Ime i slava nimalo nisu važni; sve je to sujeta, sujeta nad sujetama, jer jedino
vaša potpuna posvećenost i devocija stvaraju božansku atmosferu u ašramu. "Neka ljudi
svih rasa i religija dođu u moj ašram." To se zove univerzalnost duha i to je ono što sam
zahtevao svih ovih godina.
Ne mislim da je to lako ostvariti, ali u životu stvari ni ne treba da budu lake. Oni koji
hoće lak i brz uspeh na kraju ne uspevaju. U svakom slučaju, na bilo kojem stupnju, u
bilo kojoj oblasti života, ne zaboravite da je izazov ključ svakog velikog uspeha. Nije
neophodno da ulazim u detalje kroz koje se sve izazove mora proći. Takođe vam ovde
neću pričati kroz koje sam izazove ja morao da prođem. Postoji samo jedna tajna u
suočavanju sa izazovima života - čovek mora biti iskren i bezazlen. Neiskreni ljudi se
suočavaju uspešno sa izazovima života samo za neko vreme, ali jedino nevini ljudi slični
deci mogu sa potpunim i trajnim uspehom da se suoče sa svakim izazovom. Samo nevini
ljudi mogu biti požrtvovani.
Koja je definicija žrtve? Imate samo dve vekne hleba, neko dođe i zatraži vam ih. Ako ih
date, to se zove žrtva. Ako imate deset vekni hleba, neko vam zatraži dve i vi ih date - to
nije žrtva, to se zove milosrđe. Ja ne želim milosrđe od svojih učenika, ja hoću žrtvu.
Jednu stvar treba zapamtiti: učenik nema šta da dobije i guru ništa ne čuva kod sebe. Ovo
je istina koja ne važi samo za gurua i učenika već za svakoga.
Šta ste doneli sa sobom kada ste se rodili? Šta ćete odneti sa sobom kada umrete? Vi niste
oni egipatski faraoni koji će sa sobom u smrt poneti zlato. Jednostavno će vas staviti u
sanduk. Zašto onda insistiramo na ličnom bogaćenju? Zašto se naš osećaj sigurnosti
bazira na nečemu što nije trajno? Ono što je važno je kako neko misli, a ne šta poseduje.
Ašram je mesto blaženstva i istine. Ovo je takođe, za sve nas, veoma važno da
razumemo. Zadovoljstva koja su trenutna i prolazna nisu istinita. Sreća koju dobijate od
sveta je relativna, zavisi od vaših prijatelja, novca i drugih stvari, ali postoji trajno stanje
iskustva koje se zove ananda.Ananda nije zadovoljstvo ili uobičajena sreća, to je trajno
stanje iskustva koje je nepromenljivo.
Znanje o sebi je konačan put do tog iskustva. To nikako nije iskustvo tela. To nije
iskustvo uma. U tom stanju nemate iskustvo ničega što je materijalno. Ono je u formi
zvuka ili u formi transcendentalnog osećanja, ili je u formi praznine, ili u formi
univerzalnog iskustva.
Zapravo ne znam kako bih vam to objasnio, ali u trenutku tog iskustva ja više nisam
ovde. Ovo je moje ograničenje. Telo je moje ograničenje, telo je vaše ograničenje i vi ste
izgradili još mnoga ograničenja. To su psihološka ograničenja, emocionalna ograničenja i
ta psihološka i emocionalna ograničenja se doživljavaju kao "ja". Kada mislite "ja", vi
mislite na telo, ime, mesto, ali izvan ovoga postoji druga egzistencija. Ta egzistencija je
poznata pod različitim imenima: transcendentalno iskustvo, raj, nebo, nektar, besmrtnost,
Bog. Ona je iskustvo. Ona je ono ka čemu svi mi težimo i stoga našu iskrenu težnju treba
usmeriti ka tom cilju. Zašto upražnjavate sadanu? Radi ovog iskustva anande, i to
istinsko, konačno i apsolutno stanje iskustva je cilj svakog čoveka.
Kultura ašrama je veoma stara tradicija. Ašrami su poznati u Indiji, staroj Grčkoj i
esenskim komunama u Palestini. U civilizaciji Atlantide takođe se pominje ašramski
život.
Ašram je mesto na koje dolaze ljudi iz raznih oblasti života i žive tu neko vreme bez
ikakvog uplitanja i vezivanja. Ne postoje prepreke po pitanju kasti, boje kože i pola. U
stara vremena su kraljevi i obični seljaci živeli zajedno u ašramima. Ašramski život je
tako organizovan da svako automatski učestvuje u svim aktivnostima jer postoji saradnja,
koordinacija i harmonija.
Ašramska hrana je drugačija od one koju uzimamo kod kuće. To pomaže ljudima da
pročiste svoja fizička tela. Preko celog dana aspiranti su izloženi fizičkom radu, što je
veoma važno za spiritualni napredak. Intelektualni rad je prepreka u spiritualnom životu,
ali fizički rad opušta tenzije, smanjuje strasti i uzbuđenja i u isto vreme balansira
metaboličke procese. Ponekad u ašramu toliko fizički radimo da se pročišćavanje tela
dešava spontano, čak i bez vežbi hata joge.
Danas se obično ašram pogrešno tumači kao vrsta klinike, terapijskog centra ili
obrazovne institucije, ali on nije ništa od svega toga. Zapravo, reč "ašram je izvedena iz
sanskritskog korena "šram", što znači težak rad. Tako je ašram mesto gde treba teško
raditi. Zato je Buda imao običaj da svoje učenike zove šramanima. Šraman znači radnik.
Vi treba da radite teško na spoljašnjem, fizičkom planu kako biste transformisali vlak
energije svog uma. Ako ne sprovedete tu energiju kroz neku vrstu konstruktivnog ventila,
ona vrlo lako može postati veoma destruktivna. Kao ilustracija ovoga, postoji jedna
kratka priča koja se obično koristi u Indiji. Jednom je neki mađioničar žudeo za posebnim
moćima kako bi njima upotpunio svoj rad. Došao je kod svog gurua i saopštio mu svoju
želju. Guru je neko vreme mislio o tome, a onda je mađioničaru dao specijalnu mantru
pomoću koje se priziva duh iz nižih svetova. Čim se mađioničar vratio svojoj kući,
izgovorio je mantru i pred njim se pojavio demon.
"Sada gospodine", reče demon, "pošto si ti moj gospodar, molim te reci mi šta da radim. "
"U redu, sagradi mi ašram" ,naredio je mađioničar.
Pošto je demon posedovao natprirodne moći, ašram se istog trenutka pojavio pred
mađioničarem.
"Gotovo", reče demon, "šta je sledeće?"
"Sagradi put sve do gornje kapije " ,odgovori mađioničar.
" Gotovo ",reče demon, "šta sad da radim? "
"Napravi baštu sa ogradom oko nje", naredi mađioničar i u trenutku je i to bilo urađeno.
Na taj način, demon je nastavio da ispunjava želje sve dok mađioničaru nije ponestalo
ideja. Tako, kada je demon zatražio sledeći zadatak, mađioničar vise nije mogao da smisli
šta da mu zada. U tom trenutku, demon je podivljao.
"Ukoliko mi ne daš odmah nešto da radim", vikao je, "ubiću te." Jadni mađioničar je bio
prestravljen, pa je otrčao kod svog gurua da zatraži pomoć.
"Ne brini", rekao je guru, "pokazaću ti kako da vladaš njime. Ono što treba da uradiš je
da podigneš gladak, drveni stub visok otprilike šest metara. A onda naredi demonu da se
popne na vrh stuba, sipa ulje niz njega i siđe dole. Čim se spusti niz stub, reci mu da se
ponovo popne uz njega. Tako je mađioničar otišao kući i preneo demonu instrukcije svog
gurua, koji je odmah prešao na posao. Svaki put kada bi se popeo na vrh stuba sipao bi
sve više ulja, dok ceo stub nije postao toliko klizav da je uspevao da se popne na vrh
samo uz krajnji napor. Na taj način mađioničar je držao demona potpuno zaokupljenim
koristeći ga samo kada mu je bio potreban, a svo ostalo vreme mu ovaj više nije pravio
probleme.
Ova parabola se odnosi na našeg sopstvenog demona - um, a fizički rad koji obavljamo u
ašramu služi da ga smirimo i kontrolišemo. U protivnom, um postaje opasnost i pretnja za
vas, slično demonu iz priče koji je pretio mađioničaru sve dok on nije pronašao rešenje.
Zato je u ašramu prva uloga karma joge da kontroliše negativne aspekte uma. U
suprotnom, naša energija se raspršuje u svim pravcima u opsesivne i destruktivne čulne
strasti, fantazije, rastrzano i nepostojano mšljenje.
Druga uloga karma joge je da se bavi unutrašnjim životom. U bašti kopate zemlju, sejete,
dodajete đubrivo, čupate korov i čuvate noću ono što ste preko dana uradili. To je
jednostavno odraz onoga što radite iznutra. Unutar uma se nalazi divlja, zapuštena bašta
prepuna svakojakog grmlja i korova. Ona ne dopušta cveću, vodu i ostalim prelepim
biljkama da rastu jer sadrži svakakvo trnovito žbunje koje se mora ukloniti.
Šta se dešava kada posejete dobro seme, dobre samskare i karme u ovoj bašti? Životinje
iz šume dolaze noću i uništavaju sve što ste uradili preko dana. Šta predstavljaju ove
životinje koje dolaze noću? Prva je želja, druga uznemirenost, a treća privlačnost prema
čulnom životu. Zato je u Upanišadama rečeno: "Ne spavajte noću." Vaš unutrašnji život,
vaša unutrašnja bašta mora biti pažljivo negovana i nad njom morate bdeti na isti onaj
način na koji mi vodimo računa o bašti ovde u ašramu.
Ašram je simbol, spoljašnji izražaj onoga što treba da se dešava u umovima i srcima svih
nas. Ašramski život je tako osmišljen da vas svakog trenutka podseća na prosvetljenje. U
ašramu ne meditirate po ceo dan, već radite. Vi doživljavate božansko dok vodite krave
na pašu, radite kao stolar, sečete i kuvate povrće u kuhinji, nadgledate bankovne račune,
novac i čekove, dok čistite, brinete o ljudima koji su bolesni, od jutra do večeri. Rano
ujutru vi vidite ašram u kojem kao u košnici sve vrvi od aktivnosti, a sa dolaskom večeri,
on je i dalje aktivan.
Stanovnici ašrama vode veoma jednostavan život, a gosti i posetioci koji dolaze u ašram
takođe su obavezni da tako žive. Taj jednostavni život je neka vrsta uzdržavanja. Stoga,
što se mojih ašrama tiče, imam samo jedan cilj da održim što življu atmosferu koja će
ubrzati spiritualni razvoj.
Jednom kada shvatite važnost karma joge, kvalitet vašeg rada se poboljšava i tada bilo
koja karma postaje karma joga. Jedino unutrašnji stav aspiranta transformiše običnu
karmu u karma jogu. Bez obzira da li u karma jogi koristite telo, um, govor ili čula, vaš
cilj uvek mora biti jasan. Sve što radite mora biti učinjeno sa stavom bestrasnosti i u cilju
samopročišćenja. Pročišćenje ćite (uma) je glavni cilj.
Stav koji treba da imate dok radite je neuplitanje Ili nevezanost. Pošto je ovaj koncept
teško objasniti, daću vam jedan primer. Recimo da se i vi i ja bavimo nekim biznisom.
Možemo napredovati ili propasti. Dok vi samo radite, ja osim toga i nešto očekujem od
posla. Ako ste uspešni i puno zarađujete, vi ćete staviti svoj novac u banku. Ako slučajno
propadnete, vi ćete jednostavno prekinuti sa biznisom. Međutim, za mene, uspeh je od
životne važnosti. Ako zaradim puno novca, ja ću biti veoma srećan. Ali, ako mi posao
propadne, vrlo lako mogu dobiti srčani udar ili povišeni krvni pritisak.
Dakle, svaki čovek ima stav prema karmi, akciji koju obavlja. Postoje dva osnovna stava:
jedan je zasnovan na vezivanju, a drugi na nevezivanju. Glavno učenjc Bagavad Gite
sadržano je u jednom važnom stihu: "Ti imaš pravo samo da radiš, ali ne i da očekuješ
plodove rada." Međutim, nalazimo da svi očekuju nešto od dužnosti koje obavljaju.
Otkrio sam da stanovnici mnogih ašrama, manastira i institucija nisu pravilno procenili
vrednost karma joge. Oni misle da rade samo da bi se održalo funkcionisanje institucije, a
to nije jasna predstava o karma jogi. Institucija može od toga imati koristi, ali to sigurno
nije jedini cilj. Pravi smisao karma joge je da ona bude sredstvo samopročišćenja.
Kada ne radite, um je nezaokupljen i luta od jedne beskorisne misli do druge. Ponaša se
kao majmun u kavezu skačući gore - dole, tamo - amo, ali ne čini ništa korisno ili vredno.
Ovo gubljenje energije stvara nepotrebne impresije u umu i razvija naviku fantaziranja
Tako se akumulira mnogo samskara i kada pokušate da meditirate ili kada se kundalini
probudi iz dubokog sna, sve ove impresije eksplodiraju zagađujući vaš mentalni prostor.
Stoga, cilj karma joge je sprečiti da um postane zaludni vagabund. Ako je um pravilno
zaokupljen karma jogom, vremenom postaje čist i jasan.
Još jedna od velikih grešaka koju prave stanovnici ašrama je to što bivaju zavedeni
položajem, moći i statusom. Toliko se identifikuju sa položajem sekretara, direktora,
rukovodioca, blagajnika ili knjigovođe da zaboravljaju zašto su uopšte došli u ašram. U
ašram sigurno nisu došli da akumuliraju još više karme! Ašram bi trebalo da bude mesto
gde se možete rasteretiti karme. Zbog toga, neophodno je imati pravilan stav prema
karmi.
Naravno, kada sam se prvi put susreo sa ašramskim životom, nisam znao šta karma joga
znači. Čitao sam o tome, ali nisam imao nikakvo iskustvo. Međutim, uključivši se
potpuno u ašramski rad, za samo nekoliko godina sam otkrio da je rad koji sam obavljao
tokom dana umnogome poboljšao kvalitet onih petnaest minuta moje meditacije.
Zapravo, pre nego što sam došao u ašram imao sam problema sa meditacijom. Na
određenom nivou moje prakse uvek bih se suočavao sa ogromnim zastorom kroz koji
nisam mogao da prođem i nastavim dalje. Izgledalo je kao da su moja iskustva uvek
završavala u ćorsokaku. Nisam znao šta da radim i tražio sam savet od mnogih ljudi.
Kada sam sreo Svami Šivanandu, to je bilo prvo pitanje koje sam mu postavio. Rekao mi
je da ostanem u ašramu, da vredno radim i na taj način se pročistim. Odmah sam počeo
da radim. Čistio sam sve posuđe za kuvanje, nosio vodu iz Ganga na vrh brda, donosio
ugalj i drva za vatru, kucao na mašini, radio na građevini, pešačio pet milja do pijace,
kupovao povrće i nosio ga natrag na glavi. U to doba sam svakodnevno radio do devet
sati uveče. A onda bih odlazio do Ganga i započinjao meditaciju posle kupanja. Vežbao
sam mantru, a moj unutrašnji prostor je uvek bio osvetljen. Nije bilo nikakvih misli ili
impresija; nije bilo ni prošlosti ni budućnosti. Nisam čak ni postojao; postojala je samo
mantra. Sve je bilo kao neki san. Pre nego što bih toga postao svestan, bilo je već tri ili
četiri ujutru. Nisam uopšte spavao. Tako sam živeo nekoliko meseci, bez svesti o tome da
ne spavam.
Kada sada mislim o tom periodu, sve mi to izgleda neverovatno. Znam da nisam bio lud,
ali kako sam mogao svaku noć da provodim u padmasani ne spavajući kada sam po ceo
dan teško radio!? Živeli smo na minimalnoj količini hrane. U ašramu je bilo samo
onoliko hrane koliko je bilo dovoljno da se utoli glad i ništa više. Nije bilo nikakvih
minerala, vitamina i proteina, ali moja fizička energija je bila toliko veličanstvena da sam
mogao, ako je to bilo potrebno, da trčim i sto kilometara.
Ašramski život je kao san, veoma prijatan san koji prolazi na vrlo neprijatan način. Ili
bolje rečeno na neudoban i nelagodan način. Ako ašram ne insistira na karma jogi, neće
moći da pomogne nikome. Karma joga je osnov spiritualnog života. Bakti joga je
nadgradnja, a rađa joga je spoljašnja i unutrašnja dekoracija. Samo ukoliko imate čvrste
temelje, možete sagraditi lepu kuću. Nije dovoljno samo uraditi fasadu i unutrašnju
dekoraciju. Zato su ašrami oduvek bili mesta gde su i gurui i učenici morali da rade
veoma teško.
Ovde u Australiji smo kupili zemlju udaljenu od Sidneja oko sto kilometara i oko
tridesetak kilometara od prve pošte i prodavnice. Nekoliko godina nismo imali ni struju
ni telefon, a čak ni sada nemamo toplu vodu ili odgovarajuća kupatila. Sagradili smo
nekoliko jednostavnih koliba za sanjasine, ali uslovi za život nikada nisu bili laki. Često
se dešava da nestane vode. Zimi je toliko hladno da čak i ako pijete toplu kafu svaki sat,
to vam nede pomoći. Mnogi sanjasini napuštaju ašram govoreći: "Ako moram ovoliko da
patim zato što sam postao sanjasin, onda ovaj način života nije dobar. Ne želim više
ovako da živim. "
Ašram ne postoji zato da bi vam pružio komfor doma. Život u ašramu treba da bude
drugačiji od života koji ste vodili u gradu. Vaša lična imovina treba da je minimalna i vi
morate biti u stanju da se prilagodite duhu zajedničkog života. Ljubomora i nadmetanje
ne treba da vas opsedaju, mada treba da postoji zdrav i pozitivan oblik takmičenja koji je
prihvatljiv: "On radi dvanaest sati dnevno, ja ću raditi šesnaest. Ovaj svami minimalno
priča, ja ću još manje. Ona jede samo dva puta dnevno, ja ću početi da jedem jedanput."
Ovo je zdrav oblik takmičenja koji svamija motiviše, ali postoji i onaj drugi, negativan
oblik takmičenja: "0,on jede hleb i puter, i ja ću, ali ću staviti još i sir. Ona ima četiri
dotija, ja ću imati šest." Ovo su samo neke anegdote iz ašramskog života. Siguran sam da
su svi svamiji doživeli nešto slično.
P: Šta je ego ?Kako ašramski život deluje na ego?

O : U filozofskoj terminologiji ego se koristi u dva različita konteksta. Kao prvo on znači
"osnovu individualnosti", osećanje "ja", osećanje vašeg postojanja. Ovaj filozofski ego je
prisutan i za vreme dubokog sna. Dok sanjate, ovaj ego koristi subjektivni materijal za
iskustvo. U budnom stanju, on koristi objektivni materijal za iskustvo. Tako su ova
uobičajena iskustva u budnom stanju, snovima i u dubokom snu u relaciji sa egom. Može
se reći da je ego odgovoran za sva empirijska iskustva. Ako je ego odsutan, neće biti
nikakvih empirijskih iskustava.
Ovaj ego je u filozofiji poznat kao pojam "ja", a takođe je poznat i kao "malo jastvo". U
stvari sva vaša iskustva, u svim stanjima uma, zavise od ega. Kada se kroz praksu joge
ego odstrani, tada više nema empirijskog iskustva. Prosvetljeni ljudi ne funkcionišu
pomoću ega.
U filozofiji se pominju dva elementa: prvi je "ego", a drugi je "Jastvo". Jastvo predstavlja
atmu, "viši duh" i "viši um". Veoma mi je teško da dam bilo koje ime tom Jastvu. Sokrat
je mnogo puta koristio ovaj termin. Kada je rekao: "Spoznaj sebe", time je mislio na
kosmičko ili više Jastvo. U drugim filozofskim tekstovima su korišćeni drugačiji termini.
Zbog toga ću radi lakšeg razumevanja, koristiti pojmove "niže empirijsko jastvo" i
"transcendentalno jastvo" . Da biste me još bolje razumeli, koristiću i termine - niži ego i
superego.
Niži ego je odgovoran za sva empirijska i svetovna iskustva. Viši ego ili superego je
odgovoran za prosvetljenje ili više znanje.
Toliko o egu sa filozofskog stanovišta, ali postoji i drugo značenje reči ego koje se
upotrebljava manje ili više u moralnom smislu. Kada kažete: "O,ovaj čovek ima veliki
ego ",tu ego znači "ponos", znači da je taj čovek opterećen sobom. Ovaj ego je moralna
osobina čoveka. Morate ga transcendirati radi spiritualnog života, a i zbog toga što je on
odgovoran za konflikte unutar vas samih, kao i unutar vaše porodice. Kada imate jako
veliki ego, onda teško možete da razumete bilo koga. Kada imate jako veliki ego, mislite
da su svi budale i da ste samo vi mudar čovek. Stoga, ne samo u spiritualnosti, već i u
svakodnevnom životu, ego predstavlja veoma veliku prepreku.
Ne samo za individualni život, već i za društveni i nacionalni takođe, ego predstavlja
veliku opasnost. Mnogi narodi čiji je ego bio veoma veliki su na kraju propali. Mnogi
politicari sa velikim egoima su nestali. Ego vam može koristiti samo na kratko. Kada
postanete egoistični, vi ste opasni za ljude, ugrožavate svoju decu ili ženu, svog strica,
oca ili bilo koga drugog i svi vas se neko vreme plaše, ali ujedno vrebaju priliku da vas
spuste na zemlju. Neko vreme su pritajeni, jer čekaju pravu priliku da vas svrgnu i
potčine.
Tako stoje stvari u porodici i društvu, međutim, nas zanima spiritualni život, jer kada je
ego veliki, veoma je teško prodreti kroz um. Um egoistične osobe je izolovan jakim
zidom neznanja i njoj je veoma teško da meditira; stoga da biste prevazišli um, morate
pronaći ispravan metod.
Čovek treba da razvije poniznost, ljubaznost, razumevanje, milosrđe i saosećajnost. Treba
da razvijete prijateljski stav prema osobi koja je srećna, da saosećate sa osobom koja pati,
da budete veoma sretni kada neko čini nešto dobro i da imate razumevanja za onoga ko
ne ide ispravnim putem. Ovo su osobine, kvaliteti koje morate razviti da biste eliminisali
svoj ego.
U ašramskom životu, guru je osoba prema kojoj vežbate poniznost, posvećenost i
predanost. Prva i najvažnija osobina učenika je poniznost i neegoističnost. Bilo da je
učenik potpuni posvećenik ili porodični čovek, u oba slučaja neegoističnost prema guruu
je neophodna. U početku vežbate neegoističost prema guruu i kada je upražnjavate neko
vreme, ona postaje vaša priroda i tada je možete izražavati i prema svima ostalima.
U Indiji postoji tradicija stara hiljadama godina koja se i danas u potpunosti praktikuje.
Kada učenik dođe kod svog gurua, on donosi tri poklona: cvet, kokos i novac. Ove stvari
imaju simbolično značenje. Cvet je najnežnija stvar na svetu. Ne postoji ništa nežnije,
ništa lepše na ovom svetu od cveta. Svi vole cveće, niko ga ne mrzi. Kada ponudite cvet
svom guruu, vi mu nudite svoje srce, jer srce je nešto što je samo vaše, ono je nešto
najnežnije. Ono je odgovorno za život. Ako srce stane, vi umirete. Srce prima ljubav i
mržnju. Srce prihvata šokove i radosti. Ovaj cvet predstavlja srce učenika i kada učenik
nudi cvet guruu, on mu nudi svoje srce, svoje emocije, svoja osećanja. On time nudi sve
što srce predstavlja.
Druga stvar koju učenik nudi je kokos. Spolja kokos ima veoma čvrstu koru, ali unutra se
nalazi veoma mekano jezgro od bele mase nalik puteru. Kokos predstavlja ego. Kada
nudite kokos guruu, time mu nudite svoju glavu. Glava ne znači mozak. Kada se kaže
"glava", misli se na ego. "O, on ima tvrdu glavu" - to znači da je njegov ego veoma težak,
iako je unutar njega veoma meka supstanca. Tako učenik predaje kokos svom guruu, a
guru ga uzima i razbija. To je ritual o kojem govorim. Ovo simbolično znači da kada
odete kod gurua, morate razbiti svoj ego.
Treća stvar je novac, a pošto ljudi danas teško dolaze do zlata i srebra, obično daju
novčanice. Novac se na sanskritu zove mudra. Ovde mudra znači sklonost ka vezanosti.
Većina ljudi je vezana za novac. Oni rade za novac, čak ga i kradu, ubijaju svoje najdraže
i napuštaju svoje žene i decu zbog njega. Radi novca postaju nemilosrdni.
Novac je veoma važan faktor kada je u pitanju opstanak ega. Vezanost za novac je kao
borba za opstanak, važan vitamin za ego i zato se poklanja guruu. On simbolizuje
predavanje njihovih vezanosti.
U Indiji je ova tradicija i danas živa. Ako od bilo kojeg svog učenika zatražim novac, on
me neće odbiti. Naravno, ja to nikada ne činim, jer guru takođe ima određene dužnosti,
određene odgovornosti, a takođe i određeni moral. Bilo bi dovoljno samo da napišem
kratko pismo: "Pošaljite mi pet hiljada rupija." Novac bi odmah stigao, zato što se odnos
između gurua i učenika zasniva na višim faktorima. To nije odnos između oca i sina,
muža i žene ili brata i sestre. On je sličan odnosu Boga i posvećenika.
Kada bi vam Bog došao jedne noći i rekao: "Daj mi sve svoje bankovne čekove, da li
biste to uradili ili ne? Naravno da biste to uradili ako verujete da je On Bog. Ili, ako bi mi
Bog došao usred noći i rekao: "Idi i skoči u okean sa litice", ja bih to uradio zato što
verujem u Njega. Prema tome, u početku neegoističnost treba izražavati prema guruu.
Naravno, morate biti sigurni da i on takođe poštuje neke moralne standarde. Tek kada
učenik postane neegoističan, guru može do maksimuma iskoristiti njegove potencijale.
Međutim, ukoliko se učenik predao, guru ga ne sme zloupotrebljavati. Guru mora biti,
kako mi to zovemo "izvan materije", što znači da ne treba da očekuje nikakvu materijalnu
korist od učenika.
Bogu nije potrebno ništa materijalno od vas. Naravno, vi Njemu dajete sve. Poklanjate
mu svoje srce, svoj um, svoj novac, svoju decu, ali On to ne želi. Bog želi samo jednu
stvar od vas - ona se zove bakti. Da li razumete šta znači bakti? Vaša čista emocija, čista
devocija, ali ne molitve rituali, pa čak ni pesme u Njegovu slavu. Morate ga voleti kao
svoje dete, kao svoju devojku, kao svoju imovinu za koju ste toliko vezani sa takvim
intenzitetom, jer jedino takvu emociju On traži.
Tako je i sa guruom. On ne želi vaš ego, on ne želi vaše cveće, niti vaš novac - ali vi treba
da mu sve to predate, jer je to za vas neophodno. Zašto? Da biste se oslobodili ega. Ljudi
koji žele da vode spiritualan život moraće da reše ovu zagonetku ega. Prvo je morate
rešiti u svakodnevnom životu, a zatim na višim spiritualnim nivoima. U nirvani ne postoji
ego. U samadiju ne postoji ego. Kada nema ega, događa se vizija. Samo kada nema ega,
događa se božanska ili viša ili vrhovna vizija, nikako pre toga.

P: Došao sam ovde kao svetovan čovek sa malo ašramskog iskustva. Da li biste mi,
molim vas, rekli šta je ašram i šta mi on može pružiti?

O : Ašramski život kao i sama tradicija ašrama je veoma stara. To je mesto gde svoju
ličnost možete izložiti krajnjoj jednostavnosti. Ima mnogo mesta na Zapadu, u Australiji,
pa čak i u Indiji, koja se nazivaju ašramima, ali ona to nisu. Ovo mesto jeste ašram i
pruža vam jednostavan život u kojem se možete izraziti na najbolji mogući način.
Mesto gde ulažete spiritualan napor zove se ašram. To je mesto gde živite sa mnogo ljudi,
delite sve sa njima, upoznajete se međusobno i uviđate da niste jedini koji patite u ovom
velikom svetu. Sve nas, manje ili vše, muče isti problemi. Mi smo saputnici, iako se
nismo nikada upoznali.
Atmosfera ašrama je ispunjena spiritualnim vibracijama koje su stvorene zahvaljujući
sistemu, disciplini, pozitivnim mislima i spiritualnosti ljudi koji povremeno posećuju
ašram. Zato mi u ašramu pokušavamo da živimo tako da doprinosimo stvaranju mirnih
vibracija. U njemu treba redovno održavati časove joge, meditaciju, kirtan i slobodnu
atmosferu. Tada ašramski život unapređuje vašu spiritualnu sudbinu i spiritualnu ličnost.
U Indiji imamo mnogo ašrama na mirnim i tihim mestima kakav jeRišikeš, gde ljudi
dolaze iz svih krajeva zemlje i provode neko vreme sa svojim guruom ili
istomišljenicima. Tu se u potpunosti oslobađaju načina života koji su do tada vodili.
Ishrana je drugačija, drugačiji je način života. Ne možete i ne treba da očekujete isti onaj
komfor i luksuz koji ste imali kod kuće. Drugačiji stil života koji postoji u ašramu je radi
vašeg dobra.
Jednom su, pre otprilike dve godine, neki ljudi došli da me posete. Hteli su da naprave
ašram u Australiji. Rekao sam im: "Dobra ideja; uzmite dvadesetak jutara zemlje." Oni su
na to rekli "Ali mi bismo tamo želeli malo više komfora." Ovde nisu našli na toplu vodu
ili odvojene sobe sa televizorima. Ja sam im rekao: "Ako pravite ašram kao motel, bolje
ga nazovite Satjananda Motel. Ne zovite to ašramom, jer u ašramu i najbogatiji i
najsiromašniji moraju da odbace razlike koje su sami stvorili. Možete imati motel sa
kupatilom, kadom, ogledalom, televizorom i frižiderom punim pića i u tom slučaju će
mnogi doći i ostati, ali niko neće napredovati. "
Ako ste prvi put u ašramu, posvetite što više vremena spiritualnoj praksi, a ako vam
ostane slobodnog vremena, idite u baštu da radite sa svamijima koji gaje povrće, voće i
cveće. Trudite se da radite nešto nesebično. To će vašem umu doneti mir, a svima nama
lepo, sveže povrće.
Kada se vratite kući, pokušajte da u vaš svakodnevni život unesete što više od ovog
ašramskog načina života. Čak i ako niste u stanju da stvorite prototip ašrama, uvrstite
nekoliko važnih elemenata koje smatrate da možete upotrebiti kod svoje kuće. Ako bi u
svaki dom moglo da se unese nešto od ašramskog života i ako biste mogli da prenesete u
svoju kuću jednostavnost i vedrinu atmosfere iz ašrama, mislim da bi i vaš dom mogao
postati miniašram u kojem biste vi bili guru.

P: Zašto je potrebna karma joga ?

O : Kada sam počeo da živim u Šivanandašamu sa svojim guruom, mislio sam da ću,
kada napustim ašram, biti veoma miran i kontemplativan. Međutim, 1964. godine kada
sam otvorio ašram u Mungiru, došlo je mnogo ljudi da živi sa mnom, ali niko nije ostao
više od tri ili četiri meseca. To je bilo zato što u ašramu nije bilo posla za njih. Oni su
samo učili i vežbali asane, pranajamu, mantru, meditaciju itd. Ali to nije bilo dovoljno za
stvaranje stabilnosti u njima, jer njihovi umovi nisu bili pročišćeni.
Posle nekoliko godina, počeli smo da uvodimo rad u ašram radilo se u bašti, štampariji,
kuhinji, biblioteci, na mašini za kucanje i od tada je broj stanovnika ašrama rastao svake
nedelje. Sada ljudi ostaju u ašramu i po nekoliko godin; i bez prekida. Ponekad ostaju i
po pet, deset ili dvanaest godina uz sve teškoće ašramskog života. Često nedeljom kažem
svamijima da zatvore sva odeljenja. Ponekad im ne dozvoljavam da rade tri dana za
redom i oni postanu veoma nemirni. Mnogi od njih čak dođu u moju sobu i traže od mene
da im dam nekakav posao. Tako svamiji i gosti uviđaju da je priroda stvorila u čoveku
poriv i želju da radi. To je pozitivna uloga želje u životu. Kada čovek ne bi imao želja, ne
bi bio primoran da radi, a kada ne bi radio, njegov um ne bi napredovao. Za čoveka koji
nije otišao izvan tamo gune i rađo gune, rad je neophodan. Čak i ako ima ogromno
bogatstvo i svega u izobilju, on i dalje mora da radi. Samo ako ste dostigli stanje satve,
najvišu tačku ravnoteže i harmonije, možete živeti bez rada, bez karme. Za pročišćenje
uma karma je neophodna i ako budete praktikovali karma jogu, mnogo brže ćete dostići
pročišćenost.

P: Ako čovek iscrpi svoju kamu i tako postane oslobođen, da li mora da ukine sve
aktivnosti kako bi izbegao dalje stvaranje kame?

O : Oslobođenje ne znači odricanje od akcije i karme. Oslobođen čovek nastavlja da dela

na fizičkom, mentalnom, intelektualnom, emocionalnom i čulnom planu. On može da
obrađuje zemlju ili obavlja bilo koji drugi posao zato što sama aktivnost nije ta koja
vezuje čoveka, već ego. Ako je ego uk1jučen u vaše aktivnosti, vi pravite karmu i
preuzimate odgovornost za nju.
Oslobođen čovek je odvojio ego od svojih akcija, od svoje karme. On radi kao sluga ili
šegrt u nekoj radnji. Iako šegrt pri radu uključuje svoj um, telo i intelekt, on nema
nikakvu odgovornost za ono što se dešava u radnji. Sa druge strane, vlasnik radnje ne
može da razidentifikuje svoj ego od radnje i na taj način je odgovoran za dobre i loše
karme koje se u njoj odigravaju. Zarada pripada njemu isto kao i gubitak, zato što su
uključeni njegova odgovornost i njegov ego. Tamo gde je uključen ego - tu je karma; gde
nema uplitanja ega - nema ni karme.
Kada praktikujete karma jogu u kojoj zapošljavate svoje telo i um i u kojoj ne stvarate
nikakvu tenziju niti se borite sa konfliktima u sebi, vi jednom rečju rastete uporedo sa
svojim strastima, željama, instinktima, ali se u isto vreme i pročišćavate iznutra. Rezultat
unutrašnjeg pročišćenja je mentalna ravnoteža.
Ovde ne smete zaboraviti da postoje dve vrste mentalne ravnoteže. Jedna vrsta mentalne
ravnoteže je psihološki proces u kojem pokušavate da uspostavite ravnotežu uma na
osnovu ideje da je neophodno imati dobro zdravlje, dobre međuljudske odnose, dobar
dom i dobro društvo, iako je iznutra sve u potpunoj neravnoteži. Iznutra je sve u haosu,
iako spolja pokušavate da održite trenutnu mentalnu ravnotežu, zato što znate da je to
dobro za vas. Ja ne govorim o takvoj vrsti ravnoteže. Kada se dogodi pročišćenje uma
kroz konstantan, istrajan i dugotrajan proces eliminisanja karme, to pročišćenje rezultira
stvarnom mentalnom ravnotežom.
Kada imate problema sa stomakom, to je veoma neprijatno. Imate puno gasova i loše
spavate. Zatim, to utiče na vašu jetru i na druge organe vašeg tela. Ako vas tada neko
posavetuje da vežbate šankaprakšalanu, to će potpuno pročistiti vaš stomak. Kao što
stomak čistite šankaprakšalanom, isto tako morate očistiti isvoj um.
Ne možete očistiti svoj um ako se ne podvrgnete procesu pročišćenja. Kakvo je to
pročišćenje? Vi dosta patite mentalno, zar ne? To je pročišćenje. Imate loše snove noću -
to je pročišćenje. Često se naljutite i to je pročišćenje. Slično tome, priroda je stvorila
mnoge načine pročišćenja. Nama se većina od njih ne dopada zato što mislimo da nisu
etički i moralni. Smatramo da je varvarski naljutiti se, da je to divljaštvo. Strasti, želje,
ljutnja, frustracija, razočarenje, pohlepa, ljubomora, strahovi, sve su to ventili koje je
priroda stvorila za sva ljudska bića kao svojevrstan oblik šankaprakšalane. To su prirodni
putevi pročišćenja.
Kako možete procistiti um? U bakti jogi za to ne postoje pravila. U njoj je Bog dobar,
njegova slava je veličanstvena, njegova kreacija lepa; sledbenici su dobri, crkva je dobra,
a isto tako cveće i sveštenici. U njoj je sve tako divno. I u rađa jogi je sve divno i čisto:
istinitost, nenasilje, celibat, zadovoljnost, odsustvo pohlepe, ponosa, fizička i mentalna
čistoća. Vidite kako su divno zamišljeni ovi sistemi, ali se u njima ne suočavate sa
životom. Ne suočavate se sa samim sobom, jer je sve tako idealno.
Međutim, u karma jogi se suočavate sa svim i svačim. "Ovaj svami se ponaša kao neki
šef. O čemu on to priča? On jede tako puno, a kada ja odem po hranu, on kaže da povrća
više nema. Radim isto koliko i on, a kada pojedem dvadeset čapatija, on me gleda
popreko. Radim na građevini, a on napušta rad i odlazi da priča sa onom devojkom. On
uopšte ne radi, a ja sve vreme radim dok se oni zabavljaju. " Sa ovakvim stvarima se
možete suočiti samo u karma jogi kada ste uključeni u svakodnevna dešavanja, kada je
vaše telo angažovano, kada su vaše emocije angažovane i kada morate da budete u
odnosu sa Perom, Mikom i Lazom.
Tada možete jasno razlikovati satvičnu, rađasičnu i tamasičnu prirodu čoveka. Pratite
svoje reakcije. Tuđe ponašanje posmatrajte nepristrasno, bez prosuđivanja i samo uočite
na kom nivou funkcioniše vaš um. Ponekad ste obuzeti kajanjem i osećajem krivice.
Ponekad ste arogantni, a ponekad se ponašate idiotski kao životinja. Ponekad ste besni
kao ris, a ponekad se ponašate kao džentlmen. Ponekad izgledate kao svetac. Proces
trostruke prirode svakog čoveka se može spoznati samo putem karma joge. Ako ne
sagledate sebe u spoljašnjem životu, kako se možete pročistiti?
Postepeno kroz praksu karma joge, um stiče apsolutan mir i spolja i iznutra. Vi ste mirni,
kako u sebi, tako i u odnosu sa svima oko vas. Ako tada sednete u meditaciju, otvorenih
ili zatvorenih očiju, posle vežbe krija joge ili bez njenog praktikovanja, um počinje da
iščezava bez imalo truda i znanja šta vam se dešava.
Kao što san dolazi čoveku koji je umoran posle celodnevnog rada, na isti način, čoveku
koji je praktikovao karma jogu uz ulaganje ispravnog napora, bez osećanja ega, sa
potpunom nevezanošću i posvećenošću, čoveku koji je svoje telo, um, emocije, strasti,
agresiju, svoju demonsku i životinjsku prirodu potpuno potčinio radu, samadi dolazi
spontano. Ovakav spontani samadi zove se sahađa samadi i može ga svako doživeti u
ovom životu ako razume ulogu karma joge.

GURU

Guru može biti prosvetljen, a može biti i čovek u neznanju, ali za učenika on treba da
predstavlja sliku božanskog i ja mislim da je to ispravno, mada smatram da je neophodno
učiniti neke ispravke.
Moj guru je bio Svami Šivananda. Oduvek sam ga smatrao božanskim bićem i to još
uvek činim, ali ne propovedam drugima da je on Bog. To je glavna ispravka koju želim
da učinim. Greška leži u tome što smatrajući svog gurua za Boga, od drugih tražimo da
čine isto. Moj odnos sa guruom je potpuno ličan. Bilo da ga smatram za božansko biće ili
monstruma, to je moja lična stvar. Vaš guru je za vas božanski, ne poričem tu istinu, ali
ako želite da ja poštujem vašeg gurua kao božansko biće, sa tim se ne slažem. Tu nastaje
zabuna.
Božansko je urođeno svakom biću. Neki su ga probudili, a neki nisu. Dok sam putovao u
potrazi za guruom susretao sam mnoge duše, ali sam tragao za guruom u kome bih ja
mogao da vidim božansko. Naravno, znao sam da je svaki guru božanski, ali ja to nisam
mogao videti.
Prva sveta osoba koju sam sreo bila je Anandamaji Ma, veoma poštovana žena. Video
sam je kada sam imao deset godina, ali u to doba nisam mogao videti božansko u njoj. Ne
kažem da ona nije bila božanska. Bila je i jeste, ali ja to nisam mogao videti. Posle nje
sretao sam mnoge velike ljude - Ramanu Maharšija, Šri Aurobinda, Svami Ramdasa,
Meher Babu, ali nisam video Boga ni u jednom od njih. Oni su bili božanski, ali ja to
nisam mogao videti zbog svog prethodnog obrazovanja u hrišćanskom manastiru.
Pročitao sam Bibliju i celu biblioteku knjiga hrišćanskih svetaca, tako da sam u glavi
imao sve te ideje.
Takođe sam živeo šest meseci sa jednim starim tantričkim guruom.
On je bio veoma jednostavan čovek i majstor svog znanja. Taj čovek
me je mnogo zavoleo. Tada sam imao devetnaest godina, a on šezdeset sedam. Želeo je
da me nauči svemu što je znao, ali ja sam mislio: "Ne vidim u njemu Boga. Za mene je
on veoma učen čovek, dobar čovek, ali ništa više od toga ne vidim u njemu." I zato sam
ga napustio.
Međutim, od onoga dana kada sam sreo Svami Šivanandu, počela su da mi se dešavaju
iskustva povišene svesti. U njemu sam otkrio personificirano božanstvo i dokle god sam
živeo sa njim, video sam nešto više od njegove fizičke forme. Kad god su me ljudi pitali
"Da li smatraš da je tvoj guru Bog?" ja bih odgovarao: "To je moja lična stvar, kao što je
čovekov odnos prema ženi njegova lična stvar. Zato me, molim vas, ne pitajte o tome."
To je osnovna stvar koju čovek treba da zna u odnosu sa svojim guruom.
Morate videti božansko u svom guruu. Ako niste u stanju da to uradite, onda on nije vaš
guru. Ako se u kanti nalazi benzin i prinesete mu vatru, šta će se dogoditi? To svi znaju.
Isto je i sa odnosom između gurua i učenika. U trenutku kada guru dodirne svog učenika,
nastaje eksplozija. Ako eksplozije nema, nešto nije u redu. Možda vam je neko rekao da
je to benzin, ali je to u stvari obična voda. Ako kanti prinesete vatru, ništa se neće
dogoditi zato što u njoj nema benzina. Odnos nije potpun zato što vatra ne može da upali
vodu.
Na isti način, kada vidite božansko u svom guruu, dešava se otkrovenje. Ono nije
intelektualno; ono je spiritualno. Vi počinjete da čujete zvuke, da imate vizije, da činite
neke neuobičajene pokrete. Taj čovek je vaš guru i on treba da bude slika božanskog za
vas.
Šta je to božansko? To je više postojanje, totalitet kreacije, ekspresija Boga. Bog je
božanski. Tako, guru je inkarnacija božanskog. Božansko je bez imena i forme. Ne
postoji dimenzija u kojoj bi ono egzistiralo, ono je totalitet svega. Ali običan čovek ne
može da shvati njegovu besformnost, pa se zato uzvišeno i transcendentalno božansko
inkarnira iz milosti i spušta u grubu formu kako bi ga čovek mogao razumeti. Ove
inkarnacije su nama poznate kao avatari ili mudraci, a za učenike su oni guru ili Bog.

P: Šta podrazumeva predanost guruu?

O : Predanost guruu ili Bogu ne znači da je vaš život paralisan. To samo znači da između
vas i gurua nema razlike. Vase telo i um, vaš svakodnevni život nastavljaju svojim
tokom, ali ono što je pored toga važno je da počnete da mislite da se guru ne razlikuje od
vas. Treba da postoji osećanje totalnog jedinstva.
Postoje tri vrste učenika: svetovni ili porodični učenici, sanjasini ili red posvećenika i uži
krug učenika koji je uvek malobrojan. Za svaki od ova tri tipa učenika, predanost se
dešava na različitom nivou. Porodični učenici treba da ispolje devociju. Sanjasini moraju
da predaju svoje želje i svetovne ambicije, a intimni učenici iz užeg kruga moraju da
predaju sve.
Guru osposobljava svoje učenike za različite svrhe. Svetovne učenike podučava zato da
bi im pružio mir uma i ispravno razumevanje života. Stoga je za njih dovoljno da mu
predaju svoju devociju. Oni ne moraju da predaju svom guruu posao, porodicu i decu, ali
mu moraju pokloniti svoju devociju kako bi guru mogao da im pomogne. To je prvi tip
učenika.
Zatim, postoje sanjasini. Oni ostaju u okviru institucije gurua ili žive u drugim ograncima
guruovog ašrama. Tokom najmanje dvanaest godina guru kontroliše svaku njihovu
aktivnost. Pošto guru treba da transformiše celokupnog čoveka, potrebno je promeniti ne
sa mišljenje, već i način spavanja, jedenja, hodanja i pričanja. On kontroliše čak i koliko
puta učenik odlazi u toalet. Na taj način sanjasin je dvanaest godina pod potpunom
kontrolom gurua, tako da je njegova celokupna ličnost transformisana kada izađe iz
ašrama. Tada je on sposoban da veoma dobro prenosi učenje svog gurua. Ovo je drugi tip
učenika.
Treća kategorija učenika je veoma retka. To je unutrašnji krug učenika i guru ih odabira
za sebe. Prvo ih testira i samo oni koji dokažu da su toga vredni bivaju primljeni. Svaki
aspekt njihovog života je od tada pod kontrolom - razmišljanje, ishrana, spavanje,
emocije i strasti. Na isti način na koji vi kontrolišete svetlo prekidačem, tako guru
kontroliše njihov ceo svet. Ovaj uži krug učenika je uvek malobrojan; takve učenike
možete na prste izbrojati. Oni postaju glavni provodnici guruove energije. Sanjasini su
prenosioci guruovog znanja i učenja, a uži krug učenika je taj koji prenosi energiju. Eto
zbog čega ih je toliko malo. Sanjasina će uvek biti više, a svetovnih učenika može biti i
na stotine hiljada.
Tako, treći tip učenika prenosi energiju, drugi prenosi učenje, a prvi to učenje praktikuje.
Vrsta predanosti zavisi od tipa učenika. Prvi tip nudi svoju devociju, drugi svoj život, a
treći nudi sve. Izbor je učenikov, tako da ako učenik želi da ponudi sve, niko mu se neće
suprotstaviti.

P: Možete li nam reći još nešto o predanosti guruu ?

O : Na sanskritu, reč za predanost je samarpan, što znači "davanje sebe na poklon". Kada
odete kod gurua, vi mu nudite sebe, ali šta se pod tim zapravo podrazumeva? Uostalom,
guru nije kralj kome ćete ponuditi sebe kao vode! Predavanje guruu znači potpuno
jedinstvo i zajedništvo sa njim. Kada ste svesni gurua i sećate ga se iz trenutka u trenutak,
vi mu se predajete. Svaki put kada vam se pojavi misao o guruu, vi joj predajete svoj
celokupan um. To je značenje reči samarpan.
Kada se predajete guruu, vi napuštate svoje ograničeno biće da biste ga dobili nazad u
njegovoj celokupnosti. Predavanje nije napuštanje slobode, već zadobijanje kraljevske
slobode. To ne znači samo pokloniti se guruu i reći mu: "Guruđi, evo me, zaštiti me,
uzmi me k sebi." Kako on može da vas uzme k sebi i kako vi možete postati deo njega?
To je težak psihički proces, ali ako želite brz napredak na spiritualnom putu, predanost je
apsolutno neophodna. Jednom kada guru ima apsolutnu kontrolu nad vašim umom i
psihom, on će vas učiniti spiritualno moćnim.
Predanost je prirodni nagon u čoveku. Kada je predanost potpuna, vaše misli su jedno sa
mislima gurua. Tada svaka reč koju on izgovori postaje istina u vašem životu. Ovo znam
iz svog ličnog iskustva. Ako je ličnost učenika neposlušna i zatvorena, mada to ponekad
samo po sebi može biti i dobro, guruove reči neće postati istinite za njega - to je psihički
zakon. Kada je učenik potpuno predan, a njegov um povezan sa umom gurua, on nije
vođen samo u svakodnevnom životu, već i tokom meditacije.
U određenim stadijumima meditacije javlja se tama, duboka provalija koju učenik nije u
stanju da prede, ali glas gurua ga odvodi izvan toga. Ako ne čuje gurua na svesnom
planu, onda ga sigurno ne može čuti ni na nesvesnom planu. Kada su guruove komande
primljene na nesvesnom planu, čak iako je učeniku rečeno da izvede najteže stvari, on će
biti u stanju da to učini ako je nesvesni deo uma poslušan prema guruu.
Cilj predanosti je postati koristan instrument gurua na svim nivoima. Ako je učenikova
predanost potpuna, kada mu guru kaže: " Ovo će se desiti kroz tebe", to se i dešava. Guru
može učiniti čuda kroz učenika koji se potpuno predao.
P: Koliko je guru važan u spiritualnom životu pojedinca? Da li je moguće postići isti
rezultat i bez gurua ?

O: Ovo je veoma staro pitanje. Hiljadama godina, tokom cele istorije, ljudi pokušavaju da
razumeju mogu li postići samorealizaciju bez spoljašnje pomoći. Kad god se ovo pitanje
uvuče u umove ljudi, to je isključivo zahvaljujući prisustvu jakog ega. Onima čiji ego nije
jak, veoma je jednostavno da prihvate gurua.
Ako na ovaj problem pogledate sa praktične strane i uporedite ga sa ostalim stvarima u
životu, sigurno ćete doći do zaključka da je guru veoma bitan u životu čoveka koji želi da
sledi stazu prosvetljenja. Za svaku nauku potreban vam je učitelj, pa zašto onda ne i za
spiritualnu nauku? Zašto se uopšte pitanje "da li mi je guru potrebar ?" javlja u vašem
umu? Da li vam se takvo pitanje javljalo u umu kada ste bili u školi i koleđu, kada ste
učili matematiku, fiziku, geografiju,hemiju ili filozofiju? Ne! Zato što ste se tada bavili
čisto intelektualnom materijom; vaša ličnost nije bila uključena.
Mnogo je lakše predati se intelektualno, jer kada se predamo intelektualno, osećamo da
nšta ne možemo da izgubimo. Znamo da u intelektualnoj predanosti nema nikakvog
razloga za strah, jer se ovakvo predavanje uvek može opozvati, možemo se uvek povući
kad god nam ne odgovara. To je upravo ono što se dešava u našim bračnim odnosima.
Naše bračne veze pucaju zato što se baziraju na intelektualnoj osnovi i čovek se može
povući iz njih kad god situacija postane teška.
Naša Vera u Boga je takođe intelektualna. Pri tom mislim na verovanje, na ono
razumevanje i znanje koje smo naučili od naših sveštenika. Da se koncept vaše vere u
Boga prirodno javio u vama, da je spontano nastao u vama samima, umesto što ste ga
naučili iz knjig a, od sveštenika i roditelja, ili čak od okoline, on tada ne bi bio
intelektualan.
Kada dođete do tačke u kojoj želite da odlučite da li je guru neophodan za spiritualni
život ili ne, molim vas budite uvereni da morate slediti neki put ako želite prosvetljenje.
Ako želite da imate viša iskustva, morate slediti neku stazu. Vi ne možete tek tako
uskočiti u oblast unutrašnjeg iskustva. To se ne dešava iznenada. Vi morate koračati
određenom stazom. Pre nego što stupite na nju, morate početi svoj put od neke tačke i tu
je guru veoma bitan faktor.
Sada razmotrimo stvarnost onakvu kakva zaista jeste. Guru je unutar vas. Guru nije
spoljašnji faktor, nije spoljašnje biće. On je unutrašnji učitelj, onaj koji otklanja neznanje,
ali i pored toga što je pravi guru, satguru, unutar nas, veoma blizu nas, mi ga ne čujemo.
Čak iako ga čujemo, ne razumemo ga, zbog toga što jezik unutrašnjeg gurua nije jezik
koji mi govorimo.
Dakle, da biste probudili unutrašnjeg gurua koji će vam pokazati stazu prosvetljenja,
neophodan je spoljašnji guru, koji će vas postepeno naučiti da razumete jezik tišine,
beskonačnosti, večnosti. Spo1jašnji guru je onaj sa kojim ćete proći ceo cirkus. On je kao
detonator. Kao što aktivirate bombu, na isti način spoljašnji guru aktivira buđenje
unutrašnjeg gurua.
Pitanje gurua je veoma važno pitanje za onoga ko traga za unutrašnjim životom, za onoga
ko pokušava da doživi nešto izvan tela i uma, a ipak ne zna tačno šta se dešava. Mnogo
puta sam sretao 1jude koji samostalno praktikuju meditaciju jer smatraju da je meditacija
sredstvo za pražnjenje uma. Svi je shvataju na taj način. Čitaju mnoge knjige raznih
učenih ljudi koji nikada zaista nisu praktikovali meditaciju.
Te knjige nas inspiršu i kada praktikujemo meditaciju, počinjemo da vidimo svetlost, da
doživljavamo suptilne sile. Počinjemo da ulazimo sve dublje unutar sebe, a onda nas
iznenada preplavi strah i mi prestajemo sa meditacijom. Da u tom trenutku imamo gurua,
on bi nam objasnio da su to uobičajena iskustva koja se javljaju u meditaciji i da su ona
deo naše ličnosti. Ove sile su energetska po1ja koja počinjemo da doživljavamo. Zato,
treba da sledimo uputstva gurua tako što ćemo živeti, misliti i delati u skladu sa njima.
Stoga, guru je neophodan za inicijaciju, za učenje, a isto tako i kasnije kada se desi
buđenje kundalini. Odnos između gurua i učenika je veoma važan i svako bi morao da ga
razume. Ovaj odnos donosi ispunjenje svih spiritualnih težnji u životu. Vi znate da svaki
odnos u koji uđete donosi neku vrstu ispunjenosti, bilo da je to roditeljski, bratski, bračni
ili ma koji drugi odnos. Kada prođete kroz sve te odnose, vi ste doživeli neku ispunjenost,
stekli ste određena iskustva. Na isti način, postoji uzvišeniji odnos između gurua i
učenika koji donosi veću ispunjenost, više iskustvo. Ah naravno, ako niste iskreni, ako
ste površni u spiritualnom životu, tada vam guru nije potreban, jer guru je neophodan
samo ako ste postali tragalac, istinski tragalac.

P: Da li je potrebno ili čak neophodno da prihvatimo gurua radi spiritualnog puta, ili
se iste stvari mogu postići oslanjajući se na Boga ili na sopstveno biće?

O : Mi se možemo oslanjati na Boga po pitanju spiritualnog vođstva, blagoslova, bolje

budućnosti, dobrog zdravlja, svega i svačega, ali zapamtite to je intelektualna predanost.
Kada kažemo: "Predajem se Bogu", to je intelektualni koncept. Mnogi od nas koji govore
i misle o Bogu, ostaju samo na intelektualnom nivou nikada ne dolazeći do vrhovnog
iskustva. Za nas, Bog nije stvarnost. U ovom trenutku naše evolucijc Bog je filozofija, a
filozofija je uvek intelektualna; ona nikada nije intimna.
Ja mogu živo i slikovito da vam prikažem borbu izmedu tigra i lovca. Lovac odlazi u
džunglu sa puškom i suočava se sa tigrom. Tigar riče, skače na njega velikom žestinom.
Lovac je uplašen, ali mora da se bori za svoj život. Ja vam sada opisujem tu borbu
između tigra i čoveka, ali možete li vi imati stvarno iskustvo ovog događaja? Ne, možete
ga doživeti samo ako ste vi taj lovac i ako se nađete u istoj situaciji.
Na isti način, sve priče o Bogu su filozofske, intelektualne. Bog je veoma daleko od
našeg intimnog iskustva i stoga mi ne možemo dobiti pravilno vođstvo od Njega. Time
ne poričem Božiju veličinu, ved kažem da smo mi gluvi i slepi za nju. Za slepog čoveka
sunce postoji filozofski, ali ne i stvarno.
Dakle, guru je neko sa kim naš odnos nije samo intelektualan; on je stvaran. On nam
može pružiti ispravno znanje u skladu sa našim ograničenjima. Ponekad je jezik Boga
izvan našeg mentalnog razumevanja. Međutim, gurua mi možemo razumeti i u isto
vreme, guru može razumeti nas. On zna naša ograničenja, naše teškoće i nemogućnosti,
jer je i on nekada bio na ovoj tački evolucije na kojoj se mi danas nalazimo.
Da biste prihvatili mantru, morate prihvatiti gurua. Da biste dobili lekcije iz spiritualnog
života, morate naći gurua za sebe. Tek kada odete izvan ovog odnosa, možete imati
intimno iskustvo, a kada imate takvo iskustvo, možete čuti božanski glas. Božanski glas
nije ljudski glas. To nije engleski, budite sigurni. To nije sanskrit, nije italijanski, niti
grčki. Glas Boga uopšte nije u formi zvuka.
Ako Bog govori na engleskom, možete ga čuti i razumeti. Ako govori na grčkom, možete
zapamtiti ono što On govori i zamoliti nekog grčkog svamija da vam to prevede. Svaki
zvuk, svaka instrukcija koja nam je data ima svoju frekvenciju. Čak i mentalni zvuk ima
svoju frekvenciju. Kada šapućem i to ima neku frekvenciju, ali božanski glas nema
nikakvu zvučnu frekvenciju. Ako glas nema zvučnu frekvenciju i kaže vam da je vaša
mantra Om Namah Šivaja, kako ćete to čuti? Vaše uši, vaš um i vaše oči moraju biti
uključeni na tu bezvučnu frekvenciju, ali oni to nisu.
Zato, mada su božanski blagoslovi dostupni, stvarni, intimni, apsolutni i večni, moramo
sačekati dok ne budemo zaista bili u stanju da se uključimo na taj glas tišine.
Transcendentalni glas je poznat kao zvuk tišine. Kada um nestane, kada ego nestane,
dualnost prestaje kada priroda za vas više ne postoji, tada se čuje glas Boga. To je
zapisano u mnogim knjigama i rečeno u mnogim propovedima svetaca, sadua i
realizovanih ljudi.
Zato je apsolutno neispravno reći da se sa ovom dimenzijom iskustva, sa ovom
dualnošću, sa ovim egom, ovim ograničenim umon možete uključiti na beskonačno. Vi
možete reći: "Da, moguće je. Bog je sveznajući, on će mi pomoći da ga čujem." Ali, ja
kažem: "Ne, on to neće učiniti." Postoji darma, kosmički zakon i Bog stoji iza tog
zakona. Sve što On čini je u skladu sa tim zakonom. Da to nije tako svako na svetu bi
mogao da čuje taj božanski šapat.
Čak su i ljudi sa najviše vrlina to propustili. Ljudi koji su bili apsolutne inkarnacije
dobrote propustili su to, ali običan čovek, koji je u stanju da transcendira granice
dualnosti, mnoštvo i različitost, lako može čuti božanski glas. Ramakrišna Paramhamsa je
bio neobrazovan. Svi Hristovi učenici su bili neobrazovani. Mnogi sveci iz svih krajeva
sveta su bili neobrazovani, ali su bili u stanju da transcendiraju um, da odu izvan njega.
Bili su u stanju da zaustave svoj um, da isključe svoj ego, da probiju njegovu barijeru,
dok nisu dostigli tačku u kojoj su različitost i mnoštvo potpuno zbrisani, kao i oni sami.
Njih tada nije bilo. U tom posebnom trenutku potpune smrti čuli su glas božanskog.
Ako ste dostigli tu tačku, definitivno vam nije potreban guru, jer vi ste guru. Ali ako
nemate to iskustvo, molim vas, nemojte biti obmanuti velom intelektualne odbrane i
govoriti da vam guru nije potreban. Potreban vam je guru za vašu spiritualnu stazu.
Potreban vam je guru za stazu vašeg akademskog znanja. Potreban vam je guru u svakoj
oblasti znanja.

P: Kako da razlikujemo pravog od lažnog gurua ?

O : To je veoma teško pitanje, jer ja nikada nisam sreo ili poznavao lažnog gurua. Od
svakog čoveka koga sam sreo u životu naučio sam ponešto. Kao pčela, išao sam od cveta
do cveta i sakupljao polen. I vi biste trebali da budete kao pčele. Kao što vi govorite o
lažnom guruu, guru takođe može naići na lažnog učenika. Ponekad su i učenici lažni.
Pre svega morate duboko razmišljati o sebi, zatim se družiti sa mudrim ljudima s
vremena na vreme, a onda bi trebalo da pročitate nekoliko knjiga kako bi poboljšali
kvalitet svoje inspiracije. Zatim morate odlučiti da imate gurua. Do tog vremena, domen
vaše svesti bi trebalo da se proširi, i tek tada, ako ste i dalje u potrazi za guruom, možete
biti sigurni da nećete dobiti gurua koji će zloupotrebiti vašu spiritualnu energiju.
U indijskoj tradiciji guru se ne bira na osnovu njegove sposobnosti govorništva ili na
osnovu propagande. Guru ne treba da ima nikakav interes to je veoma važno. Zato prvo
treba sebe da opremite vrlinama učenika, a onda ćete dobiti pravog gurua, ali i dalje vam
ne mogu odgovoriti na vaše pitanje. Pokušavao sam da razmiš1jam o tome, tu i tamo
saznam po nešto, ali nisam došao ni do kakvog zaključka jer mislim da u tom odnosu
obema stranama nešto nedostaje. Guru koji loše govori o učeniku i učenik koji loše
govori o guruu su kao muž i žena koji jedno u drugom vide samo seksualni objekat. Da li
ste iskreni u pogledu svog spiritualnog cilja? Ako ste iskreni čak i lažni guru može biti
vaš pravi vodič. Bez obzira na kvalitet gurua on može prevariti svakoga osim iskrenog
učenika.
Ja verujem da je svako tragalac i da svako treba slobodno da pronađe svoj put i svog
gurua. Ne verujem da postoje dobri i 1oši muževi ili dobre i loše žene. Kada dve
individue nisu u stanju da nađu kompromis, kako možete biti sigurni koja od njih je loša,
a koja dobra?
Mnogo se priča o tome kako su neki gurui varalice, kako ljudima razaraju umove i
uništavaju živote. Ako ne umete da se snađete sa svojim guruom, to je vaš problem.
Nema dobrih gurua, nema loših gurua, nema svetaca i nema šarlatana. Čak i oni ljudi koji
se predstavljaju kao gurui u nameri da steknu neku dobit, vremenom postaju odgovorni.
Mnogo puta sam se uverio da se ovako dešava.
Ono što svi spiritualno orijentisani ljudi treba striktno i čvrsto da izbegavaju je stvaranje
konfuzije u umovima 1judi: "Ovaj guru je veliki, onaj je ništavan." Razlike i nivoi su
uvek prisutni u raznim sistemima učenja, kao i u slučaju raznih gurua. Naravno, u
životima gurua se mogu desiti i određene greške, što ne znači da ih zato treba
nipodaštavati ili veličati svog gurua na račun drugog, bilo direktno ili indirektno. Treba
da sagledamo samo jednu stvar: pozitivan doprinos određene osobe u životu tragaoca.
Čak i ukoliko ta osoba vodi samo sto ili dvesta ljudi, to je dovoljno.
Postoji svetlost sveće i postoji svetlost reflektora. Ne treba da ih poredite. Sveća nije
beskorisna, a reflektor ne može da osvetli sve. Sveća vam može biti od koristi na mestima
gde uopšte nema svetla. Gurui kao ja su male sveće na mračnoj stazi ljudske evolucije
koje pokušavaju da obasjaju neka mesta u svojoj okolini. Pored ove sveće, postoji još
mnogo sveća. Stoga, radi našeg sopstvenog dobra, nije ispravno gasiti svetla drugih. To
je nešto čega uvek treba da se sećamo u ovom posebnom trenutku našeg veka.
Upravo to govorim u poslednje vreme svakom svamiju i svakom pojedinom učeniku:
"Nemoj nikoga da osuđuješ. Ako o njemu ne možeš da govoriš dobro, onda bolje ćuti."
Govorim ovo u interesu čovečanstva. U suprotnom, biće mnogo sitnih riba, mnogo sekti,
mnogo konflikata i svi će se gurati, udarati i vikati. Ne, mi moramo da imamo nenasilan
metod koji će udružiti sve pozitivne doprinose za čitavo čovečanstvo. Jedna osoba neka
podučava mantru, druga neka podučava meditaciju, treća pranajamu, četvrta krija jogu,
peta tantru. Jednoga dana ćemo svi zajedno sa našim različitim praksama biti deo jedne
jedinstvene crkve.

P: Šta se dešava kada neko izgubi veru u svog gurua, kada se pojavi sumnja u
njegovom umu koja ga nagoni da kaže: "Ovo više nije moj guru ?

O : Sasvim u redu - možete izgubiti veru u svog gurua. Možete ga ogovarati. Možete ga
kritikovati, ali zadržite ga za svog gurua. To je najvažnija stvar jer ako se raziđete sa
jednim guruom razići ćete se i sa drugim.
Ideja "nemam veru u svog gurua je ideja vašeg nižeg uma. Tu sugestiju vam daje vaš
sitničavi um. Vi ne želite da imate poverenje u svog gurua, ali verujete svom umu! Zato,
morate znati kako da ispravno postupite. Šta je ispravno? Prvo: "Moj guru je razvratnik,
veoma loš čovek. Ne volim ga, mrzim ga, ali na Guru Purnimi ja mu se predajem";
jednog dana ćete otkriti da je baš ovo što vam upravo govorim bilo ispravno i tačno.
Daću vam jedan sličan primer. U Indiji muž i žena žive zajedno sve do svoje smrti.
Svakodnevno se svađaju. Svakodnevno viču jedno na drugo. Šezdeset godina su u svađi.
Ponekad on zbog toga ne jede, a ponekad ona. Nekada ona ne skuva ručak. Nekada ne
priča sa njim čak i po nekoliko dana. Ponekad se vrati kod svojih roditelja, ali i dalje žive
zajedno kao muž i žena. To je njihova definicija ljubavi.
Sada, drugačiji primer. Muž i žena žive: ona se naljuti, on se naljuti i odmah se razvedu.
Tada je on razveden i ona razvedena. Oboje su ostali bez društvenog statusa. Vidite,
uloge muža i žene su statusi u društvu. A zatim posle dve ili tri godine, on se zaljubi u
drugu ženu i ona u drugog muškarca; onda to zovete -moj sadašnji muž i moj bivši muž.
Ja to zovem ubistvo emocija. Ubili ste svoje emocije. Vi ste ubica i bićete uvek iznova
ubica.
Zato u spiritualnom životu nema govora o razvodu sa tim čovekom. Kao učenik imate
pravo da ga klevetate, da ga kritikujete, ako želite objavite to u novinama ili izdajte
knjige o njemu. Napišite sve što imate protiv njega i razdelite ljudima, jer vam to niko
neće kupiti. Pričajte loše o njemu 24 časa dnevno; to je samo druga strana bakti ili
devocije. O osobi koju volite mislite sve vreme. O osobi koju užasno mrzite mislite 24
časa dnevno.
Šta je važno? Ono što je važno je potpuna svesnost gurua. Nije važno da li je guru dobar.
Razmišljati o lošem guruu i razmišljati o dobrom guruu je važno, ali zapamtite još jednu
veoma bitnu stvar.
Ako je vaš guru veoma dobar, vaša svesnost neće biti veoma duboka. Sada, kakvu vrstu
svesnosti želite? Da li hoćete površnu svesnost ili duboku svesnost? Sećam se svog
neprijatelja više nego prijatelja. Veći utisak na mene je ostavio moj neprijatelj nego
prijatelj. Stoga, guru je guru za ceo život i učenik ostaje učenik celog svog života. Ništa
ne može promeniti ovaj odnos. Ova neraskidiva veza pratiće vas iz života u žtivot!
Da li mislite da sam došao ovde tek tako, slučajno? Ne, to je pred određeno. Ja sam deo
vase karme i vi ste deo moje karme. Mi smo živeli zajedno u mnogim životima. U
mnogim, mnogim životima smo imali odnose i usled tog zakona karme smo se sada sreli,
a ne pukim slučajem. Mogu vam dati hiljade primera iz odnosa sa ljudima u ovom životu.
Postoji nevidljivi zakon, zakon uzroka i posledice i on je pod jednako primenljiv na
svaku pojedinačnu supstancu, na svaki pojedi načni objekat u ovom univerzumu. Prema
tome, usled zakona uzroka i posledice sreli smo se na ovom mestu. Ne vidim to kao
slučajnost, zato smatrajte da smo mnogo života živeli zajedno i da smo se mnogo puta
voleli. Dakle, u ovom životu čak iako me kritikujete i klevećete, nije me briga, jer mi je
moj guru rekao da je onaj koji vas kritikuje i vređa ili ne poštuje, vaš najbolji prijatelj.

SANJASA

Šta je sanjasa ? Sanjasa doslovno znači “potpuna posvećenost”. Sada, trebalo bi da

razumemo šta znači reč posvećenost. Ako jednostavno kažete: “Ja sam posvećen” to nije
dovoljno. Ako kažete: "Hoću sve da ti dam", ni to nije dovoljno. Šta to posvećujete i
kako?
Kao individua, kao ljudsko biće, vi imate emocije, inteligenciju, memoriju, govor, snagu,
dobro zdravlje, bogatstvo, prijatelje, društvo. To je vaše blago, to je vaš novac. Da li ih
pravilno koristite ili ih samo traćite? Tada vam jednoga dana padne na pamet: "Hej, šta ja
to radim? Daj da upotrebim ovo što imam za neki određeni cilj. "
To postaje vaša sankalpa. I tako, od tog dana vaše misli, vaša energija, vaš um, vaša
prana, vaš dan i vaša noć, vaše jedenje i spavanje, vaši prijatelji, sve je usmereno ka
istom cilju. Upravo to je doslovno značenje sanjase. Iz tog razloga se sanjasini ne
venčavaju. Ako imate ženu, morate brinuti o njoj. Morate joj posvetiti pažnju. To znači
da joj morate dati svoj um, novac, svoju ljubav, svoju podršku i još mnoge druge stvari
koje posedujete. Eto zašto u sanjasi postoji celibat.
Sanjasin je jedan od niajstarijih redova. Ona nema nikakve veze sa monaštvom. Monaški
i sveštenički redovi su nešto drugo. Nemojte zameniti sanjasu za monašku tradiciju. U
starogrčkoj civilizaciji postojala je tradicija monaha. Reč “monah” izvedena je iz reči
mono, što znači sam, jedan. Biti sanjasin ne znači postati monah. Kada sam ranije odlazio
u Evropu, često su me na raznim skupovima i konferencijama predstavljali kao Svami
Satjanandu, hinduističkog monaha. A ja bi dgovarao: "Ne želim taj monaški biznis. Ja
nisam monah, ja sam sanjasin."
Sanjasin je onaj koji se potpuno posvetio samosvesti, atma gjani, samospoznaji. Otkriti
sebe, otkriti ko ste i šta ste je svrha sanjase. Upravo sada vi mislite: "Ovo je Svami
Satjananda i to je dovoljno."
Ne, ja nisam Svami Satjananda. Ja nisam samo ovo ime, ova forma, ovaj um, ova prana,
ova čula. Ja sam jastvo. Šta je to jastvo? Da li je ono svetlost? Da li je ono snaga? Da li je
mudrost? Praznina? Sta je ono? Da li ono uopšte postoji?
Da bi se otkrila svoja prava priroda, da bi se otišlo izvan tela, uma i čula, da bi se
razumeo odnos atme i totaliteta postojanja, potrebno je potpuno usmeriti sve svoje
mentalne, psihičke, emocionalne i fizičke snage ka tom cilju. Tada uzimate sanjasu i od
tog trenutka morate za sebe odrediti neka pravila. Nakon toga više ne možete ostati
nepreduzimljivi i nedisciplinovani.
Ne mislim da sanjasa predstavlja sredstvo za potiskivanje, ali oni koji imaju prevše želja i
strasti, koji su nasilni i preterano impulsivni, ne treba da uzimaju sanjasu. Možda se
sanjasin ponekad ne pridržava striktno svojih pravila, ali je u svom umu, telu, čulima i
emocijama, on uvek svestan samo jednog cilja. Takvi ljudi uzimaju sanjasu i slede stazu,
postavljajući sebi određene norme i pravila.
Sanjasa podrazumeva apsolutni i potpuni odnos sa guruom. Ako nemate gurua, niste
sanjasin. Predavanje sebe, posvećivanje sebe, napuštanje sebe radi nekoga predstavlja
unutrašnji duh sanjase. Ako želite da se posvetite i postanete sanjasin, mora postojati
neko kome ćete se posvetiti. Guru je osoba kojoj se posvećujete. Ovo je jedan aspekt
sanjase.
Posvećivanje je posledica potpune devocije. Ako nemate devociju, mislim da se ne
možete posvetiti. Posvećenost zahteva potpunu i apsolutnu devociju. U istoriji
čovečanstva bilo je mnogo mučenika. Mnogi ljudi su žrtvovali svoj život u ime nečega.
Zašto? Zato što su posedovali devociju i potpunu posvećenost jer bez tih kvaliteta ne bi
mogli da podnesu takvu žrtvu.
Na isti način, ako volite nekoga to je zato što ste mu posvećeni. Vi služite zajednici,
zemlji, nekoj osobi. Zašto? Zato što ste predani. Sanjasa proizilazi iz potpune devocije
prema nekome. Ako vam nedostaje ovakva potpuna predanost, tada ste monah, a ne
sanjasin. Vi se odričete, povlačite u samoću, a to čine samo sebični ljudi, oni koji nisu
nikome posvećeni. Ovo je prvi aspekt sanjase. Drugi aspekt sanjase je savršeno
zaveštanje. Pre nego što ste uzeli sanjasu, vaše telo, um, čula, težnje, emocije, ambicije i
sposobnosti, bili su usmereni na sopstvena zadovoljstva, jer ste sve to smatrali svojim.
Ali kada jednom uzmete sanjasu, sve je to rezervisano, sve je usmereno ka jednoj velikoj
stvari. Više ne prisvajate ni jednu od svojih sposobnosti ili navika i ne upotrebljavate ih
za sopstvena zadovoljstva, jer to više ne smatrate ispravnim.
Dakle, sanjasin je onaj koji je od svih svojih fizičkih, mentalnih, intelektualnih,
emocionalnih, društvenih i ekonomskih sposobnosti načinio savršen dar, zalog. Sve ove
sposobnosti usmerio je ka jednom cilju, ka ispunjenju guruovog naređenja. Šta god da
vam guru kaže, vi izvršavate. Ako vam kaže da se povučete u pećinu i tamo meditirate
dvanaest sati dnevno, učinite to.
Sve vaše energije moraju biti usmerene i fokusirane na ispunjenje guruove naredbe. Ako
guru želi da radite u bašti, u polju, u kuhinji, u kancelariji ili u učionici, uradite to.
Upotrebite svu svoju energiju, usmerite je na ispunjenje te posebne naredbe svog gurua.
Na taj način se oslobađate ega. To je duh sanjase.
Sa ove tačke gledišta, sanjasa je veoma težak put. Ja nemam nameru da vas obeshrabrim;
mogu svakome da dam sanjasu. Kada bi sanjasa značila samo ofarbati odeću, bilo bi to
jednostavno učiniti. Bilo bi jednostavno kada bi ona značila samo promenu imena i
tradicije, a još jednostavnije kada bi podrazumevala samo promenu religije. Najlakša
stvar na svetu je promeniti svoju religiju; samo promenite sertifikat i to je sve.
Kada bi sanjasa značila odlazak u samoću ili život u pećini, uradili biste to bez mnogo
teškoća. Kada bi značila uzimanje hrane samo jedanput dnevno prepodne, čak biste i to
mogli uraditi. Da sanjasa znači živeti na osnovnim potrebama i to bi bilo jednostavno
postići. Ali veoma je teško predati se, potpuno potčiniti sebe drugom biću, vašem guruu
možda i prihvatiti sve što on kaže jer to zahteva poniznost, a potčinjavanje ega je veoma
teško. Ako zamišljate da je sanjasa monaška tradicija, tada važe druga pravila, ali ako je
doživljavate kroz odnos guru - učenik, sanjasa je veoma teška. U svakom slučaju, mislim
da oni koji nameravaju da uzmu sanjasu izražavaju na taj način svoju nezavisnost u
životu, jer dobijaju mogućnost da se kreću kao slobodne ličnosti, kao članovi besklasnog
društva. Ako sanjasin predstavlja osobu bez ikakvih ograničenja, onda mislim da su
mnogi ljudi kvalifikovani da uzmu sanjasu.
Jedna od osnovnih karakteristika sanjase je vairagja ili nevezanost. Vairagja je proces
razidentifikacije sa prijatnim i neprijatnim iskustvima koja doživljavate u svakodnevnom
životu ili iskustvima iz vaše prošlosti. Činjenica je da svako ko je rođen mora doživeti
ova konfliktna iskustva. Ne možete imati samo iskustvo uspeha, sreće, zadovoljstva,
ljubavi, ispunjenosti. To nije moguće zato što je ovaj život kreacija dualnosti.
U životu svuda postoji dualnost. Ako ste srećni, bićete i nesrećni; ako ste rođeni,
umrećete; ako doživite uspeh doživećete i pad; ali vi želite samo jednu stranu, zar ne?
Niko ne želi da bude nesrećan, da bude bolestan, da propadne, da umre, da gubi, da ima
neprijatelje. Ali kada vas tako nešto iznenada snađe, vi doživljavate psihološki krah jer ne
želite da prihvatite određeno iskustvo koje vam se dešava i zato ono remeti vaš celokupan
psihološki okvir uma. Iz tog razloga treba praktikovati vairagju.
Vairagja nije odricanje od ljudi, od odnosa, materije i objekata. Ne! Vi znate da čak i ako
se odreknete materije i objekata i dalje možete biti identifikovani sa srećom i nesrećom.
Stoga, umesto odricanja morate vežbati vairagju, ali šta je zapravo vairagja? Ona je
proces razidentifikacije sa vašim sopstvenim egom, sa onim što se dešava u životu, i to uz
krajnje obazriv stav. Ako možete vežbati vairagju za vreme meditacije i van meditacije
pravilnim razmišljanjem, pravilnim analiziranjem, pokušavajući da razumete zakone
prirode, pokušavajući da razumete stvarnost, tada ćete biti u stanju da se razidentifikujete.

P: Ja još uvek ne razumem šta je vairagja ili nevezanost. Kako nevezana osoba reaguje
u životu ?

O : Kao što sam već rekao, nevezanost nema nikakve veze sa odricanjem. Nevezanost
nije nezainteresovanost ili indiferentnost. Nauka nevezivanja je detaljno objašnjena u
Bagavad Giti i Joga Vašišti.
U Giti postoji čuveni dijalog izmedu gurua i učenika. Učenik ne želi da se uključuje u
bilo kakav rad i kaže guruu: "Želim da se odreknem svega. " Ali mu guru odgovara: "Ne,
ne treba da se odričeš." A onda učenik pita: "Kako bez odricanja mogu postići
realizaciju?" Guru odgovara: "Realizacija se može postići i bez odricanja." Zatim, učenik
pita: "Ako se ne odreknem, biću vezan za sve stvari u životu. Da li će to štetiti mom
spiritualnom napretku?" Guru kaže: "Ne. Možeš živeti potpuni život. Možeš imati odnose
sa svim živim bićima, svim objektima, učestvovati u svim dešavanjima u životu i sve
doživljavati potpuno, ali bez vezivanja. "
To je stav sa kojim sanjasin živi u svetu, a da svet ne utiče na njega. Međutim, usled
neznanja većina ljudi se vezuje u odnosima, događajima i iskustvima. Zbog toga oni
doživljavaju radost i tugu, sreću i nesreću, zadovoljstvo i frustraciju. Sve te stvari koje
svakodnevno doživljavate u svojoj porodici, društvu i u vama samima, rezultat su vašeg
stava prema događajima u životu.
Stoga, postoje dve važne tačke koje treba zapamtiti. Jedna je karma - akcija, a druga je
plod karme - rezultat akcije. Kada vas zanima karma, a ne njen rezultat, to se zove
nevezanost, ali ako se ne bavite toliko karmom koliko njenom posledicom, onda se to
zove vezanost.
Vezanost ne zavisi od karme, molim vas da to razumete. Ona ne zavisi ni od vašeg
odnosa sa osobama, događajima ili iskustvom. Vezanost se isključivo odnosi na plodove,
posledicu karme i to je veoma važno da razumeju ne samo porodični ljudi, već i svi
ostali. U toku života, svakodnevno ste u odnosima sa ljudima i tako doživljavate ljubav i
mržnju, sreću i nesreću. Kada iskustvo postane neprijatno ili nezadovoljavajuće, vi više
ne znate šta da činite. Vi mislite da treba da napustite svoju ženu ili muža kada zaključite
da su oni uzrok vašeg nezadovoljstva.
Ali kada se razvedete, to ne rešava vaš problem zato što ste se odrekli, a ne odvezali.
Odricanje od objekta ili od neke osobe je jedna stvar, a nevezanost za plodove nekih
odnosa ili veza sasvim druga stvar. To je centralna tema Bagavad Gite. Krišna kaže: "Vi
možete funkcionisati u ovom svetu pomoću tela, uma, čula, intelekta, emocija itd, ali ne
smete zaboraviti da delate nevezano i u cilju pročišćenja. Tada će sve što radite u životu
biti joga."
Sada, dolazimo i do druge važne stvari - kako upražnjavati nevezivanje. Samo ako
razumete istinsku svrhu svog postojanja možete upražnjavati nevezanost, nikako
drugačije. Kada shvatite da niste rođeni samo da biste živeli i umrli, uživali u stvarima, a
zatim ih zaboravljali, već zbog nekog višeg cilja, tada ćete početi da otkrivate svoju
istinsku prirodu, jer ovo sadašnje stanje nije vaša prava priroda. Ovo stanje koje sada
doživljavate je fizičko, mentalno i emocionalno; nije spiritualno. Zato, kada shvatite da
ste rođeni da biste sazrevali spiritualno, da biste spoznali svoju istinsku prirodu, doživeli
stvari izvan vremena, prostora i materije, tada vaš život porodičnog čoveka dobija sasvim
drugačije značenje.
Pošto ste se rodili, vi rastete, obrazujete se, ženite se, stičete porodicu, posao. Dokle god
sve ide glatko, vi ostajete pod velom totalnog neznanja, ali odjednom doživite udarac,
šok, stres. Tada napuštate svoju ženu ili ona napušta vas. Vaš posao propada, vaši
prijatelji vas napuštaju i vi se razboljevate. Tada vam dolazi realizacija. Osvrćete se oko
sebe i počinjete da sagledavate šta je zapravo život.
Tada počinjete da razvijate razlučivanje i nevezanost. Ponekad postajete neurotični
razmišljajući samo o jednoj stvari čitav dan, dva ili tri dana, ili čak mesec, dva ili tri. Na
kraju vam je dosta svega i iscrpljeni kažete sebi: "Dokle ću da razmišljam?" Šta u tom
trenutku pokušavate da učinite? Pokušavate da se odvojite od te opsesivne misli. To je
nevezanost. Nevezanos nema nikakve veze sa brakom, investicijama, trgovinom, poslom,
imovinom, romansom, seksom ili pićem. Da li ćete činiti te stvari ili ne, to isključivo
zavisi od vas. Ako ih želite, imajte ih! Ako ih ne želite, odbacite ih; ali ako mislite da je
odbacivanje objekata ili vama bliske osobe nevezanost, a da je uživanje u njima vezanost,
apsolutno niste u pravu. Tu čovek uvek greši.
U Giti, Krišna je usred bojnog polja davao Arđuni instrukcije o nevezanosti dok su im
iznad glava letela koplja i stotine ljudi ginulo u jeku bitke. Bojno polje simbolično
predstavlja našu ličnu životnu borbu. To znači da bi trebalo upražnjavati nevezanost čak i
kada je sve protiv vas, kada sve ide naopako, kada vas izneveri ljubav, kada je vaša vera
uzdrmana, kada vas prijatelji napuste i kada su vaši filozofija i duboko ukorenjena
ubeđenja poljuljana tako da ne uspevaju više da vam pomognu.
Šta se tada dešava? Mi to nazivamo nervnim slomom. Pri nervnom slomu vaše telo drhti i
dok stojite. Vaš um neprestano misli o nečemu ne smiruje se ni za jedan trenutak.
Dlanovi vam se znoje. Ako pokušate da pridržite bilo šta, ruke vam drhte. Ako dobijete
najmanju prehladu, sumnjate da je zapaljenje mozga. Ako vam se na telu pojavi i
najmanja kvržica, vi odmah mislite da je tumor ili rak Ako kašljete, osećate da je to
tuberkuloza. Ako vam se pojavi oštećenje na koži, možda će od toga nastati psorijaza.
Tada vaš um uvek negativno reaguje.
U isto vreme, vi gubite poverenje u svoje bližnje, u svoje proverene prijatelje, pa čak i u
samog sebe. Možda imate milione i milione dolara u banci, ali ste i dalje u strahu. To je
potištenost. Prva mentalna bolest od koje čovek boluje, zove se potištenost, malodušnost,
isfrustriranost, nervni slom. Šta da radim? Da li da uradim ovo ili možda ono?
Neprekidno je prisutan konflikt. Tada je vreme da učinite prvi korak ka jogi.
Kada se naljutite, kada postanete nasilni, kada ste jako nesrećni, šta radite tada? Da li se
predajete ili se borite? Vi se borite jer pokušavate da povratite izgubljenu ravnotežu, jer
pokušavate da izađete iz takve situacije. To se zove nevezanost; to se zove joga.
Morate razumeti nevezanost i bestrasnost. One su veoma važne životne filozofije. Mogu
vam dati jednostavan primer. Pre mnogo godina u ašramu u Mungiru imao sam jednog
kuvara. Bio je veoma dobar kuvar, veoma odgovoran. Radio je i noću i danju. Kada bi se
neko u ašramu razboleo, radio bi prekovremeno i davao sve od sebe kako bi mu
pomogao. Kada bi se svamiji razboleli, služio bi ih svim srcem, umom i telom i nikada
nije postajao nervozan.
Jednog dana je dobio pismo od svoje žene da mu se sin razboleo. Od tada je postao
nervozan. Mesec dana kasnije, otišao je u svoje selo. Napisao sam mu pismo: "Molim te,
vrati se. Počinje seminar. Iz Bombaja dolazi pedeset ljudi, a ovde nema ko da kuva."
Uzvratio mi je pismom: "Doći ću kada mom sinu bude bolje."
Ovo je primer vezanosti i nevezanosti. Kuvar je služio svamijima i stanovnicima ašrama.
Obavljao je svoj kuvarski posao od tri ujutru do deset uveče, osamnaest sati dnevno s
ljubavlju, radošću, devocijom i poštovanjem prema meni i ostalima, ali bez ikakve
vezanosti. Jednom godišnje odlazio bi u svoje selo; svoju ženu i decu viđao je jednom
godišnje, ali kada je dobio vest da mu je sin bolestan, šta se desilo? To ga je veoma
pogodilo. Dakle, vezanost može postojati, može se doživljavati, može se stvoriti čak i
prema osobama sa kojima ne živite, dok se nevezanost može praktikovati i sa onima sa
kojima provodite svaki dan, ceo svoj život.

P: Možete li nam opisati život sanjasina i šta je sanjasin ?

O : Sanjasa se uzima da bi se postiglo više iskustvo života. Kada smo sigurni da su naše
spiritualne težnje iskrene, tada stupamo na stazu sanjase. Postoje dve vrste sanjase: jedna
za porodične ljude i druga za one koji ne žele da vode porodičan život.
Porodični sanjasini vode sanjasinski život iako imaju porodicu. To se zove karma sanjasa.
Oni se ne odriču akcija, ne odriču se porodice, ne odriču se veza. Oni se odriču vezanosti,
odriču se identifikacije, odriču se nepotrebnih neuroza, ne poistovećujući se sa plodovima
svojih dela.
Karma sanjasini žive kao i vi, ali je njihov život vođen uzvišenom filozofijom. Oni sebi
postavljaju pitanja: "Zašto radim? Koji je smisao života? Koji je smisao karme? Koji je
smisao emocije i strasti? Kako da se ophodim prema onome što mi život donosi?"
Svaka akcija izaziva posledicu; ljubav ima posledicu; mržnja ima posledicu; uspeh i pad
imaju posledicu ili efekat. Kada ste srećni ili nesrećni, to izaziva neki efekat. Kako ćete
se ponašati u toj situaciji? Karma sanjasin zna kako. On pokušava da živi porodičan život
i da izrazi ili iscrpi ili odradi svoju karmu ne stvarajući dalju karmu. Nevezanošću,
nepoistovećivanjem, on zaustavlja dalji proces karme. To podrazumeva karma sanjasa
koju imaju porodični ljudi i svaki porodičan čovek, oženjen ili neoženjen, mlad ili star,
može uzeti karma sanjasu.
Zatim, postoji sanjasa. Ona je namenjena onim ljudima koji
žele da žive porodično. Oni ne žele da imaju sopstvenu imovinu, oni ne žele položaje u
društvu. Oni žele da posvete sve energije tela, sve energije uma postignuću tog višeg
iskustva. Zbog toga oni počinju da žive sa guruom. Najmanje dvanaest godina oni služe
svom guruu, disciplinuju se, žive jednostavno, na satvičnoj i skromnoj ishrani. Tako oni
pokušavaju da praktikuju ono što bih ja nazvao "čistoća uma". Takođe nose posebnu geru
odeću i služeći gurua upotpunjavaju ciklus svoje karme. Pošto su živeli sa guruom
određeno vreme, najmanje dvanaest godina, postaju slobodni.
Sanjasinski život je podeljen na četiri dela. Prvi deo je život sa guruom, služenje guruu:
disciplinujte sebe i imajte iskustva. Zatim počnite da lutate, putujte kao prosjak - izbrišite
svoj ego, naučite da budete ponizni. Ljudi će vas vređati, neće vas poštovati. Oni će
videti samo čoveka obrijane glave, osobu u ritama. Vikaće: "Beži odavde! Ne dolazi više!
" Neki će reći "On je jeretik", neki: "On je iz CIE",a neki: "On je iz KGB-a". Na taj način
ćete biti žrtva svačijih sumnji.
To je dobar trening jer svi žele da budu poštovani; svi žele da im se ukaže neka čast; svi
žele da budu dobrodošli. Iz tog razloga se lepo oblače, imaju lepe frizure - moraju da
izgledaju lepo bez obzira koliko su prljavi iznutra - sve mora biti na svom mestu, a oni
tip-top džentlmeni. Međutim, sanjasin ne živi na taj način. On mora da istrenira sebe tako
da se reši poštovanja i časti, pošto će samo tako ugojeni ego omršaviti.
Ego je najveći neprijatelj; najveći učenikov neprijatelj, najveći neprijatelj svakog
posvećenika. Mi pravimo mnoge greške zbog ovog ega, to znate i sami. Na nas stvari
utiču zato što imamo ego. Mi doživljavamo nervni slom zato što imamo ego.
Posle perioda u kojem je lutao kao prosjak, sanjasin mora da se zaustavi na jednom mestu
i mirno praktikuje sadanu. On treba neprekidno da meditira. Treba da jede samo jednom
dnevno. Ne treba da propoveda, ne treba da priča kao papagaj sve vreme. Mora da uči
mora da ima iskustvo u meditaciji. A onda će mu se nešto dogoditi. Imaće dublje
iskustvo. Posle toga on je slobodan, može da čini šta god želi. Ovo su četiri stadijuma u
životu sanjasina.

P: Kako možemo znati kada smo spremni da uzmemo potpunu sanjasu? Iako imam
želja, osećam da me ta staza zove i to u meni izaziva konflikt.

O : Kad god želite da uzmete sanjasu, spremni ste. Sanjasa nije za savršene ljude, ona je
za one koji hoće da svoj život učine spiritualno dinamičnim. Vi mislite da se posle
sanjase nećete suočavati sa strastima? Ako tako mislite, vi ste najveća budala. Mislite da
posle sanjase nećete osećati ljubomoru, ljutnju, pohlepu? Vi mislite da ćete tada postati
potpuno prazni? O,vi ste utopista.
Sanjasa znači prihvatiti izazov života i boriti se sa njim. Običan čovek se prepušta.
Sanjasin se ne prepušta. I on ima probleme. Želje, strasti, sve ono što imaju i ostali ljudi,
ali on grabi dalje. Ako grabi kao buldožer, prokrčiće sebi put.
Sećate li se priče o Budi? Jeste li čitali o Hristovom životu? Hrist je bio Sin Božiji kojeg
je iskušavao Satana. Sina Božijeg je iskušavao Satana, a vi nećete da budete iskušani?
Morate biti spremni na to da će vas Satana provocirati svako jutro. Da li vam je poznat
Hristov život? On je bio iskušan, ali on je bio Sin Božiji, tako da nije podlegao
iskušenjima, ali mi nismo Sinovi Božiji, zar ne? Mi smo sinovi očeva koji su i sami bili
obični ljudi. Mi smo sinovi očeva koji su i sami bili veoma ograničeni. Šta možete
očekivati od takvih ljudi, običnih ljudi? Budu su takođe iskušavale satanske sile po imenu
Mar, ali on je bio veoma snažan.
Kad god želite sanjasu, spremni ste za nju, ali mnogi svamiji vam neće dati sanjasu zato
što nisu spremni da sa vama dele vase budalaštine. Ja svoje učenike smatram svojom
decom kao što sebe smatram njihovom majkom, a ne ocem. Otac detetu uvek daje šamar,
a majka poljubac, zato što je majka simbol večnog praštanja. Stoga, kakvi god da su moji
sanjasini, meni su najdraži i sve one koji su nosili ovu geru odeću makar i za jedan dan,
smatram blagoslovenima.
Koliko zavidim ovoj deci koja ovde dolaze obučena u geru odeću! Već u trećoj ili
četvrtoj godini upućena su u ovu transcendentalnu filozofiju. Mi odrasli, kada smo bili
deca, znali smo samo za "Taši, taši, tanana ...' i "Điha, điha, sve četiri noge ..." Uticaji
kojima smo bili izloženi bili su veoma obični, ali uticaji pod kojima su ova deca ovde su
filozofski, akademski, naučni.
Recimo da ste slučajno uzeli sanjasu, greškom, a onda se oženili divnom devojkom, šta tu
ima loše? Da li je brak greh? Ako je greh, onda ste svi vi grešnici. A ako nije, dobro;
onda ste svi vi dobri ljudi i ako se i ja oženim, takođe ću biti dobar. Sanjasin će imati
kvalitetno dete, jer je njegova svesnost povišena, a njegova filozofija uzvišena. On se
trudio godinama kao sanjasin, kao svami. Naravno, ja sam prešao šezdesetu. Da mi je u
trideset petoj palo na pamet da imam dete, sigurno bih ga imao. Međutim to se uopšte
nije javljalo u mom umu. Naravno, sada je već kasno.

P: Ko je spreman da uzme karma sanjasu?

O : Po mom mišljenju, svako je spreman za karma sanjasu. Ne postoje nikakve

predispozicije, kvalifikacije, jer ste svi vi tragaoci. Vi tražite viši standard življenja i
iskustva. Vi pokušavate da dublje prodrete u svoje biće. Vi želite da realizujete
unutrašnji, spiritualni život. Zato pitanje 'Ko je spreman da uzme karma sanjasu?" ne
treba postavljati.
Karma sanjasini obedavaju svom guruu samo jednu jednostavnu stvar, a to je: uvek ću
učiniti sledeći korak, pa čak i ako posrnem, neću odustati.
Karma sanjasin je sličan mravu iz priče za koju ste verovatno čuli. Noseći mrvicu hleba
mrav je pokušao da se popne uza zid. Dvadeset puta je padao, ali dvadeset prvi put je
uspeo da se popne. Simbolično to predstavlja emocionalne uspone i padove. Ponekad ste
zbunjeni, ponekad depresivni. Mnogo puta izgubite veru u sebe, ali je uvek morate
povratiti. Ne smete nikada gubiti hrabrost. Život ne sme da vas porazi. Problemi vas ne
smeju uništiti. Gubitak imovine, smrt najbližih i najdražih, neverstvo najboljeg prijatelja -
ni zbog čega ne smete da izgubite glavu.
Svako ima beskonačno mnogo šansi da se popravi i ne postoji samo jedan život. Ne
postoji samo jedna šansa, već beskonačno mnogo šansi. Grožđe daje plodove u jednoj
generaciji. U sledećoj generaciji ga stručnjaci kultivišu -grožđe donosi više plodova. U
sledećoj generaciji se može stvoriti nova kultura, možete dobiti još bolje grožđe i veću
količinu grožđa za najkraći mogući period. Kao što ovo važi za grožđe, voće i žitarice,
isto važi i za ljude. Vi znate da su stručnjaci iz oblasti agrokulture poboljšali kvalitet
žitarica, povrća, voća, živine i stoke. Zašto i ljudi ne mogu napredovati? I oni se mogu
poboljšati ako ne u ovom rođenju onda u sledećem, ako ne u sledećem, onda u nekom
drugom.
Nelogično je misliti da je ovo poslednja šansa. Meni je neshvatljivo da prihvatim ideju da
je ovo poslednja šansa jer je u univerzumu sve neuništivo. Materija je neuništiva, komete
su neuništive, planete, zvezde i asteroidi su neuništivi. Sve u ovom univerzumu samo
menja formu i ime, ali ne i suštinu. Ja ne govorim o filozofiji, ja govorim o fizici.
Zapamtite, ja ne govorirn o filozofiji ili religiji, ovo je nauka, fizika. Celokupna masa
univerzuma ostaje ista. Sunce može umreti, Mesec može biti uništen, vaše solarne
galaksije mogu u potpunosti nestati, ali masa univerzuma se neće promeniti čak ni za
milioniti i trilioniti deo miligrama, kako god to izrazili, zato što univerzum nije veliki.
Forma je veoma velika. Imena ima mogo, formi ima mnogo, ali suština univerzuma je
manja od tačke. Ona je toliko mikroskopski mala da je ne možete videti očima, ne možete
je videti umom, ne možete je videti mislima, ne možete je videti razumom. Možete je
videti samo kada je um odsutan.
Kada se čula povuku, kada se um i intelekt povuku, kada se ego povuče, za trenutak sve
nestaje. Ja umirem, vi umirete. Cela stvar, vreme i prostor umiru. U tom trenutku možete
videti univerzum. Gde? Spolja ili iznutra? Niko ne može reći, jer tada nema spolja i nema
unutra.
Kada sam ja ovde, onda postoji spolja i postoji unutra. Kada mene nema, gde je onda
spolja, a gde unutra? Uzmite krčag pun vode i stavite ga u bazen sa vodom. Tada postoje
dve vode, voda u bazenu i voda u krčagu, ali kada uništimo krčag, više nema dve vode,
postoji samo jedna voda. Stoga, ovo "spolja - unutra" postoji samo u odnosu na ego, "ja",
đivatmana, individualno jastvo.
Ovo je jedina obaveza karma sanjasina prema svom guruu. On ne mora da se zavetuje da
će guruu plaćati deset procenata od svog prihoda. On nema religioznih obaveza. Nema
političkih obaveza. Jedina obaveza je "Da, napraviću sledeći korak."

P : Molim vas recite nam koliko je vazna disciplina za prihvatanje sanjase ?

O : Šta znači sanjasa! Kao što sam već rekao, to ne znači biti monah, ne znači otići u
samoću ili lutati svetom. Sanjasa je potpuno drugačiji koncept od onoga koji se obično
prihvata. Daću vam jedan primer.
Pretpostavimo da na svom računu u banci imate dva miliona dolara; novac pripada vama,
možete ga potrošiti kako god hoćete. Jednoga dana, pojavi vam se ideja da novac treba
iskoristiti za unapređenje muzike, na primer, i tako vi onda osnujete udruženje i uložite u
njega sav novac. Sada se taj novac može upotrebiti isključivo za unapređenje muzike, ali
prethodno je bio vama na raspolaganju i mogli ste ga potrošiti na bilo koji način. To je
koncept sanjase. Kada sanjasin shvati da njegovo telo, um, intelekt, talenat postoje samo
radi jednog cilja, tada je sve rečeno. U njemu se rađa osećaj: " Ovo telo nije moje i sve
drugo što imam nije moje"; na taj način on postaje pravi sanjasin.
Kada je reč o disciplini, postoje dva oblika discipline: društvena i spiritualna. Ako
sanjasin živi kao monah i sledi samo spoljašnju disciplinu bez unutrašnje discipline, tada
on nije sanjasin. Disciplina treba da bude unutrašnja i ta unutrašnja disciplina mora biti
glavna. Ljudi ponekad to ne razumeju. Oni smatraju da sanjasa predstavlja puritanski
život i stalno pričaju o jelu, piću i spavanju samo na poseban način.
Sanjasin je potpuno posvećen svom guruu i ako nastavi da sledi taj put, uspeće bez
napora da redovno ustaje u četiri sata ujutru. To je spoljašnja disciplina koju može da
sprovodi ako želi; ali ako ne želi ne mora da je sledi. Video sam mnoge ljude koji su
mentalno veoma disciplinovani, ali koji su u svom spoljašnjem životu veoma konfuzni.
Kada ste u stanju da disciplinujete sile svog uma i emocija, takva disciplina vas čini
pravim sanjasinom.
Od samog početka odredio sam sebi samo jednu vrstu discipline, a to je da budem svestan
- pokušavao sam da održim neprekidno svesnost svog gurua i svog uma. To je bila moja
disciplina. Nisam brinuo o disciplini u pogledu hrane, nisam čak uspostavio nikakvu
disciplinu u pogledu svog ponašanja jer sam to sve smatrao spoljašnjom disciplinom. U
početku sam čak imao problema sa ustajanjem rano ujutro - više od dve godine, u ašramu
u Rišikešu, nisam mogao da se probudim pre devet sati. Sav trud bio je uzaludan; sav
napor i sa moje i sa guruove strane nije pomogao. A onda sam pomislio: "To je samo
spoljašnja disciplina."
Još jedna stvar koju sam shvatio je da disciplina mora nastupiti kroz kristalizaciju. Ako
forsirate disciplinu, imaćete puno mentalnih problema. Šta je kristalizacija? Odredite sebi
minimum discipline i taj minimum koji ispunjavate mora biti veoma, veoma jednostavan.
Zapravo, kada sledite tu disciplinu, ona ne bi trebalo da vam predstavlja nikakav
problem. O drugim oblicima discipline ne bi trebalo čak ni da razmišljate, jer ako budete
mislili o tome da treba da ustanete u četiri sata ili da se nećete ljutiti, da se nećete svađati,
da nećete krasti, završićete u duševnoj bolnici zbog prevelike napetosti.
Odredite sebi samo jedno pravilo. Na primer: "Kada završim sa ručkom, sedeću u
vadrasani tri minuta." To je minimalna disciplina. Iako to uopšte nije teško, posle
određenog vremena otkrićete da čak ni to ne možete da izvedete, jer se um uvek protivi
disciplini.
Ako činite nešto što um ne voli, to je disciplina. Čak i ta tri minuta jednostavne discipline
koju ste sebi nametnuli, posle izvesnog vremena doživljavaćete kao teškoću. Međutim,
jednom kada se stabilizujete u ovom minimumu discipline, dešava se kristalizacija.
Znate li šta je kristalizacija? Nauka kaže da se kristalizacija dešava oko jedne tačke. Tako
se npr. formiraju kristali šećera. Prvo morate napraviti bazni kristal, veoma mali kristal u
centru, a oko njega će se dalje spontano grupisati drugi kristali, jer je to prirodni put
njihovog nastanka. Takva je priroda hemijskih supstanci. To je takođe i priroda ljudskog
uma, ali mi mnogo puta pokušavamo sebi da nametnemo disciplinu bez prethodno
stvorenog jezgra. Zato sanjasin ne treba da brine o disciplini, već treba samo da odredi
minimum discipline koja će mu poslužiti kao jezgro i da ne misli ni na šta drugo. Za
nekoliko godina otkrićete da se svaka disciplina automatski odvija. Stoga, odredite sebi
minimalnu disciplinu.

P : Da li ja kao žena mogu imati koristi od sanjasinskog života?

O : U našem društvu, ako iko može imati maksimalne koristi od sanjase, onda su to žene.
One mogu zaista dobiti maksimalnu korist od sanjase. Pošto uzmu sanjasu, one imaju
status! Ako nisu udate, nemaju nikakav status, a za mnoge žene je brak katastrofa. Mi
ulazimo u brak jer ne znamo šta je on zapravo, jer da smo znali, ne bismo ulazili u njega.
Naši roditelji ćute na temu braka. Oni ne kažu da su spoznali šta je on. Čak i posle
venčanja, koji status ima žena? Ona je supruga, ali to ne mora biti za ceo život. Posle
nekoliko godina može se razvesti. Žena nema status. Sada, kada uzmete sanjasu, vi
možete da ispoljite svoju suštinsku prirodu. Žene su u celini po svojoj prirodi veoma
psihičke, veoma predane i intezivno svesne dubljih nivoa spiritualnog života. U
današnjem svetu, ne govorim posebno o Zapadu, već širom sveta, ako postoji nekakva
spiritualnost, bilo kakva vrlina, poštovanje prema dostojanstvu i plemenitosti, to je
zahvaljujući ženama. One održavaju spiritualnost i bore se za nju. Prema tome, prirodna
sposobnost koju žene imaju pravilno će se izraziti ako uzimaju sanjasu. Teška, stroga i
oštra pravila i propise u životu sanjasina žene lako ispunjavaju. One imaju toliko
predanosti, vere i odanosti da mogu lako opstati uz gurua i to su u ašramskom životu i
životu sanjasina, žene učinile više dobra od muškaraca. Njihovi umovi su mirniji i
usredsređeniji. Čak i u procesu buđenja kundalini, žene imaju više sposobnosti od
muškaraca. Definitivno, one imaju više sposobnosti i kod njih se buđenje kundalini
dešava pre nego kod muškaraca.
Po mom mišljenju, one žene koje su spremne da na svojim plećima nose teret porodice i
dece, neka to i čine, ali one koje nisu za to spremne, treba da vode sanjasinski život.
Pošto postanu sanjasini i prođu trening za određeni period i tako zadobiju unutrašnju
snagu, sigurnost i znanje, mogu da nastave da služe čovečanstvu. Ako žele da otvore joga
ašrame, mogu to da učine; ako hoće da vode dobrotvorne bolnice, sirotišta, škole i služe
na slične načine, mogu i to da rade. Ili ako žele da se povuku u pećine, u totalnu
izolovanost i meditiraju nedeljama, mesecima ili čak godinama, mogu i to da učine.
Kao sanjasin vi ste neograničeni. Možete se baviti kojom god hoćete profesijom. Možete
biti baštovan, građevinar, kuvar, umetnik, učitelj, a možete biti i bez posla. Možete čak
biti i meditant, jogi. Možete izraziti svoj talenat u bilo kojoj formi, na bilo koji način,
dostojanstveno, slobodno i uzvišeno. Staza sanjase je najbolja mogućnost za one žene
koje neće da uđu u porodičan život.

P: Ako uzmem sanjasu, kako ću prevazići odvajanje od porodice za koju sam veoma
vezan ?

O : Vezanost nije loša. Ne smete ubiti svoje vezanosti, morate proširiti svoj krug. Zašto
biti vezan samo za svoju porodicu? Vi morate imati vezanosti, morate pokušati da se
vežete za bilo koga. Svi oni pripadaju vama. Sanjasin ne treba da mrzi svoju porodicu,
svoju ženu i decu, već treba da uključi u svoj domen ljubavi vezivanje za svakoga na
koga naiđe. Zašto želite da volite samo određeni broj ljudi? Bili biste veoma srećni kada
biste voleli svakoga koga znate i upoznajete.
Dakle, sanjasin mora da uključi svakoga u polje svoje ljubavi i vezanosti. Ako volite
nekoga ko je bolestan, saosećajte sa njim kao što saosećate sa svojom ženom i decom. Za
sanjasina takođe nije neophodno da misli kako on ima vezanosti. Ponovo vam kažem da
je vezanost vrlo važna. Pokušajte da je kultivišete, pokušajte da poboljšate kvalitet
vezanosti i postepeno ćete otkriti da vezanost preuzima formu ljubavi, saosećanja i
razumevanja.

P: Hteo bih da uzmem sanjasu, da se usredsredim na postizanje svog cilja - samadija.

Ja hoću najbrži način, ne samo ono što je za mene najbolje, već objektivno najbolji
način u životu. Da li se vi slažete da uzmem sanjasu?

O : Znate, kada hoćete da vidite svoje lice, vi morate da uzmete

ogledalo. Prvo morate očistiti ogledalo pa tek onda možete pogledati u njega i videti
svoje lice. Ovo su dva procesa koja su uk1jučena u spiritualnom životu. To važi za
svakoga, ne samo za vas, jer ogledalo nije čisto. Mi moramo sakupiti naše ličnosti; one su
rasparčane, što možete videti po svojim snovima i svom misaonom procesu.
Odigrava se neki misaoni proces; prekida se. Zatim nastupa neki drugi proces; i on se
negde prekida. Nema kontinuiteta. Stoga, dobra je ideja uzeti sanjasu. Vi živite takav
život postepeno napredujući, jer onog dana kada ste uzeli sanjasu, vi zapravo niste postali
sanjasin već ste preduzeli korak ka njoj i od tog trenutka postepeno objedinjujete svoju
ličnost. To je put do unutrašnje i spiritualne svesnosti.
Ne postoji tako nešto kao najbrži put po mom mišljenju, već postoji put sa manje teškoća
i većom brzinom. Ili idete kroz grad ili idete okolnim putem gde imate manje prepreka,
manje semafora sa crvenim i zelenim svetlima. Sa sanjasom se u brzava spiritualni
proces. Iskustvo koje pokušavate da postignete je uvek tu u vama, ali postoji velika
prepreka između vas i iskustva. Ona se mora srušiti. Ta stvar je upravo iza tog zida. Vi ne
morate da je razvijate kao što gajite dete ili baštu. Ona već postoji u svojoj savršenoj
formi i ovo iskustvo je večno i svako ga ima. Ono je stanje doživljavanja. Svačiji zadatak
je da to sam doživi za sebe. Sve prepreke koje se nalaze između vas i ovog iskustva treba
otkloniti. U tu svrhu sanjasa je pogodna, ona pomaže. Um se oslobađa od suvišnih
opeterećenja i vi možete biti spontani.

RELIGIJA

Reč religija kao i reč joga znači jedinstvo, a konačni cilj joge je stapanje individualne
svesti sa univerzalnom svešću. U Aziji, posebno u Indiji, religija je praktikovana kako bi
se postigao najviši kvalitet spiritualnog iskustva, ali sveci i mudraci su otkrili da metode
koje su religije pružale nisu odlazile dalje od pukih rituala, pravila i ceremonija. Prakse u
obliku obožavanja, služenja, pevanja, molitve i upražnjavanja ceremonija, postale su vise
mehaničko ponavljanje nego stvarna iskustva.
Štaviše, ako vam religija koju praktikujete ne može pružiti stvarno unutrašnje iskustvo,
iskustvo koje bi trebalo biti izvan čula, uma i intelekta, onda ona sama ne opravdava
svrhu svog postojanja.
Ako je religija za vas samo zabava ili verovanje u određene dogme, onda je mnogo bolje
da jednostavno živite uobičajeni život. Svrha svake religije jeste i treba da bude
unapređenje i izazivanje iskustva nadsvesti.
Kada su sveci i mudraci Azije otkrili da religiozne ceremonije ne mogu da transformišu
kvalitet individue i njene svesti, razvili su praktičan sistem filozofije koji je postao poznat
kao tantra. Svoj način i žvota su nazvali tantrom, zbog toga što je kroz određene prakse,
bez obzira da li su one bile u skladu sa religijom ili ne, čovek mogao da proširi domen
svog iskustva i da nakon toga oslobodi energiju unutar sebe.
Objektivno iskustvo koje stičemo putem naših čula, uma, intelekta i emocija, pripada
nasleđenoj prirodi i sposobnostima uma. Um može da opazi objekat pomodu očiju, da
čuje zvuk pomoću ušiju i da doživi svet putem ostalih čulnih kanala, ali ne može da
doživi formu, zvuk ili miris van ograničenja ovih čula. Ako bi se to dogodilo, znali biste
da je to posledica ekspanzije i prolaska uma kroz njegove uobičajene barijere. Zbog toga
se joga integrisala sa religijama, kako bi na taj način obogatila kvalitet iskustava
sledbenika.
Znamo da čovek može odlaziti u crkvu decenijama, a da ipak ne
napreduje ni mentalno ni spiritualno. To nije samo nečije mišljenje, to je istina. Naravno,
kada se uključite u određene religiozne rituale, vi stičete mnoga verovanja, ideale i
možda čak slepa sujeverja i fanatične stavove. Ono što ste pročitali u knjizi za vas postaje
konačno i vi ne možete otići izvan tih određenih spisa.
Ja ne sumnjam u vrednost spisa, ali iskustvo je mnogo značajnije od samih spisa. U Indiji
spisi se veoma poštuju; izjave gurua, svetaca i mudraca su prihvaćene, ali u isto vreme,
iskustvo nastalo u stanju ekspandiranog uma, smatra se konačnim i najvisim. Oni ljudi
koji su imali unutrašnje iskustvo stvarnosti i koji su doživeli više stanje svesti, duboko su
poštovani. Tako se celokupan tantrički sistem razvijao postepeno za različite tipove ljudi.
To je bilo neophodno zbog toga što se svi ljudi ne nalaze na istom stepenu evolucije. Iako
milioni ljudi mogu slediti istu religiju, svi se oni razlikuju u zavisnosti od kategorije
njihove svesti. Prema tome, ukoliko neka religija nije pravilno integrisana sa određenim
sistemom prakse, ne može izaći u susret spiritualnim potrebama svakog čoveka.
U svetovnom sistemu obrazovanja postoje različiti stepeni obrazovanja - obdanište,
osnovna škola, srednja i viša škola, univerzitet, postdiplomske studije itd., kako bi se
ispunili intelektualni zahtevi različitih individua. Istu raznolikost mogućnosti očigledno je
potrebno ponuditi i u spiritualnom i religioznom životu. Iz tog razloga, tantrički sistem je
formulisao mnoge metode za različite tipove ljudi: za one sa staloženim umom, za one
koji imaju dinamičan, ambiciozan um, za one sa pasivnom prirodom, zatim za one sa
aktivnom agresivnom prirodom, za lenje ljude itd. Ove vežbe su postale poznate kao
joga. Međutim, kada su mudraci oformili vežbe joge, suočili su se sa praktičnim
problemima. Neki od njin su hteli da na pravilan način uključe dhjana jogu u religiozne
vežbe. Međutim, otkrili su da ukoliko neku osobu nauče koncentraciji, ukoliko je vode ka
dubljim iskutvima, kod te osobe se može javiti eksplozija podsvesnog uma koja postaje
prepreka na putu njene individualne evolucije. Zbog toga su odlučili da osobu, pre nego
što je uvedu u meditaciju, nauče nečemu što će joj omogućiti da otkloni nečistoće iz
podsvesnog uma. Tako su razvili različite vežbe joge i podelili ih četiri kategorije: karma
jogu, rađa jogu, bakti jogu i gjana jogu, i njihove različite podgrupe: laja jogu, mantra
jogu, hata jogu, nada jogu, svara jogu, sida jogu, kundalini jogu, krija jogu itd.
Ove joge su stvorene na takav način da mogu da izazovu unutrašnje spiritualno iskustvo.
Na primer, obično kada neka osoba izvodi svoje ceremonije, molitve ili čita svete spise,
ona to ne čini usredsređenog uma. Ona nije u stanju da upotrebi snagu svog uma i zato ne
može da prodre u dublji smisao spisa, pošto ih čita samo intelektualno. U Giti postoji
jedan stih koji pokazuje kako se može pogrešno razumeti religiozna tvrdnja ako čovek
nema unutrašnje iskustvo: "Za vreme onoga što je noć za sva živa bića, jogi ostaje budan,
a kada su sva živa bića budna, to je noć za jogija."
Shvativši ovu tvrdnju u njenom najpovršnijem smislu, čini se da jogi treba da spava celog
dana, a da noću ostane budan, ali to nije njen pravi smisao. Dublje značenje ovoga nam
postaje jasno tek kada se suočimo sa bogatim iskustvom koje se odigrava u dubokoj
meditaciji. Tada shvatamo da "dan" predstavlja "objektivnu svesnost", uobičajenu
svesnost čulnih objekata, mentalne percepcije i poimanja, dok "nod" predstavlja
"unutrašnju tamu".
Cilj nije samo umnožavati i poboljšavati religiozne prakse. Vremenom postajete svesni
da je potrebno poboljšati kvalitet celokupnog života. Svaka aktivnost, svaka misao, svako
osećanje, strast i želja kroz koje prolazite od jutra do noći, od noći do jutra, čak i za
vreme sna, moraju se transformisati, tako da sve što izražavamo postaje deo našeg
potpunog i jedinstvenog obožavanja.
Pre integrisanja sa jogom religija je bila nepotpuna, a u mnogim zemljama je još i danas
tako. Ali jogiji kažu: "Ne, religija ne sme biti samo jedan aspekt života; ona mora da
obuhvata sve. Svaki izražaj čovekovog uma, čula, intelekta, ega i podsvesti, mora postati
deo njegovog obožavanja." Iz tog razloga, Gita je ponudila filozofiju karma joge, pomoću
koje eliminišemo samskare iz uma i izbegavamo gomilanje još većeg mentalnog
zagađenja pri našim svakodnevnim odnosima.
Kako um opterećen uznemiravajućim impresijama može praktikovati religiju? Ako vam
je um depresivan, da li ste u stanju da obožavate? Kada vam je um uznemiren, da li onda
pokušavate da razumete Gitu ili Bibliju? Ako pokušate da se molite rastrzanog uma, šta
će se desiti? Ništa, jer je vaš izražaj osakaćen, delimičan i bez snage. Kao što snažni
sunčevi zraci ne mogu da upale čak ni parče hartije ukoliko nisu sakupljeni lupom, ni vaš
um neće imati snagu ukoliko nije fokusiran. Prema tome, ako um ne funkcioniše pravilno
usled pogrešnih, nenaučnih uznemiravajućih interakcija sa životm, vaša religiozna praksa
neće doneti nikakve rezultate, a da biste poboljšali kvalitet svojih interakcija sa životom,
moraćete u njega da uključite jogu - i to karma jogu.
Neravnoteža u fiziološkim procesima će uvek deformisati kvalitet religioznog iskustva.
Dva pola energije u telu - um i prana, ida i pingala se moraju uravnotežiti, a to se postiže
hata jogom, asanama i pranajamom. Kao rezultat ove ravnoteže, vaše obožavanje će
postati smireno i jednousmereno. Joga je veoma jasna po tom pitanju i u to ne treba
sumnjati.
Kada ida funkcioniše, um je aktivan; kada pingala funkcioniše, prana je aktivna. Kada
pingala nadi funkcioniše, tj. kada dah ulazi više kroz desnu nozdrvu, bez obzira koliko se
trudili da čitate svoje svete spise, vaš um će biti odsutan, jer kada je aktivan pingala nadi,
vaši telesni ritmovi i uopšte vaše telesno stanje nije harmonično. Stoga, kada praktikujete
svoju religiju, morate biti sigurni da su ida i pingala balansirane, da su um i prana u
ravnoteži. U tom periodu, čak iako ne ulažete ni najmanji napor, vaš um postaje miran i
harmoničan.
Konačno, kult Šakti, glavne struje u tantri, sadrži divan sistem puđe. Jedna je Devi Puđa,
a druga Šiva Puđa. One su tako uređene da uk1jučuju i pranajamu. To se zove prana šudi,
pročišćavanje prane. Postoji deo obožavanja u kojem praktikujete joga nidru sedeći i
dodirujući vidljive delove tela.
Takođe se vežba mantra nijasa i druge nijase koje predstavljaju originalne vežbe joga
nidre. U tim puđama se takođe koriste i mudre. Ima ih šezdeset četiri. U jogi takođe
postoje mudre, kao što su joni mudra, ćin mudra, šambavi mudra, agočari mudra itd, koje
se koriste da bi se ostvarilo potpuno sjedinjavanje sila u telu, umu i duhu.
Integrišući sa sa jogom, ove religije su dobile duboka i bogata iskustva koja su donela
svetlost čoveku. Šta predstavljaju ta iskustva? To su iskustva koja su nas uverila da
postoji nešto izvan tela, uma i svesti, što se naziva višim duhom -Išvarom, Atmom. Ovo
je pomoglo hiljadama ljudi u Indiji koji su samo iz knjiga znali za Boga, za više sile ili za
život posle smrti, da kroz ta iskustva probiju ograničenja i okvire uma. Kada um ode
izvan svog uobičajenog stanja, kada su čula potpuno povučena kao što se kornjača
povlači u svoj oklop, kada je objektivna percepcija potpuno povučena i kada je, konačno,
ego eliminisan, tada ta iskustva povezana sa beskonačnim dolaze u naše polje viđenja.
Kako to zovemo? Daršan.To je krajnji cilj svih istočnih religija -percepcija odvojene
stvarnosti, stvarnosti iza ovih pojava. Milioni i milioni ljudi hiljadama godina streme ka
daršanu. Ljudi uzimaju sanjasu; posećuju sveta mesta; odlaze kod gurua i uzimaju mantra
inicijaciju; svako jutro odlaze u svoje porodične hramove, sedaju u ugao i meditiraju na
ovo ili ono božanstvo. Zbog čega? Imaju samo jednu viziju u svom umu. Naravno, neki
mogu imati i druge ciljeve; nekima je potrebna pomoć zbog uznemirenosti, drugi teže
ispunjenju želja, da imaju više novca, više dece itd. Međutim, pored toga, većina ljudi
ima jednu želju duboko u sebi, a to je da ima realizaciju ili viziju stvarnosti koja je izvan
svega.
P: Da li su joga i hrišćanstvo u konfliktu na bilo koji način ?

O : Ako negde postoji konflikt, onda je to izmedu hrišćanstva i savremene nauke. Oni se
nikada neće složiti. Osnovni koncepti savremene nauke i osnovni koncepti hrišćanstva se
potpuno razlikuju. Uzmite na primer kosmologiju koja govori o evoluciji kreacije i
života. Hrišćanstvo kaže da je kreacija nastala za dest dana, a šta kaže nauka? Po njoj je
kreacija stvarana milijardama godina. Tako, ako želite da pronađete neki konflikt, onda
treba da ga potražite između hrišćanstva i nauke.
Ako postoji neki konflikt između joge i hrišćanstva, on se ne odnosi na osnovne principe,
dogme ili doktrine već na naše razumevanje toga. Mi smo različiti i zato različito
razmišljamo. Naše filozofije, koncepti, vizije, prosuđivanje i vrednosti su različite, ali u
suštini nema razlike.
Hrist nije bio hrišćanin. On nije bio rimokatolik. Nije bio protestant. Nije pripadao
anglikanskoj crkvi, niti je osnovao Vatikan. On se rodio kao Jevrejin i umro kao Jevrejin.
Njegovi učenici su verovali u njega i zato se nazivaju hrišćanima, Hristovim
sledbenicima. Pretpostavimo da moji učenici veruju u mene. Oni bi se nazvali
sledbenicima Satjanande i kasnije bi osnovali satjanandanstvo.
Tako se to dešava. Hrist nije propovedao religiju. Buda nije propovedao religiju.
Muhamed nije propovedao religiju. Ja ne propovedam religiju, ali moji učenici će od mog
učenja napraviti religiju. Ne sada, ali možda za petsto godina; organizovaće sastanke i
pisati kanone. Sve će to raditi u moje ime, a onda će na kraju reći: "Svami Satjananda će
ponovo doći. " Danas ljudi govore da će se Hrist ponovo pojaviti. Nadam se da neće, jer
ako se i pojavi, prvo će napasti vaše sisteme koje ste usta novili. Reći će vam da je to što
radite pogrešno, baš kao što je to uradio u Izraelu pre dve hiljade godina zbog čega je bio
razapet. Ovoga puta nede biti razapet; biće pogubljen. Neko će ga definitivno ubiti, zato
što veliki sveci poput Hrista znaju istinu. Oni govore istinu, a mi ne želimo da je čujemo.
Mi samo volimo da pričamo kako će on doći, ali zapamtite, ako želimo da svo naše
licemerje preživi, onda je bolje da Hrist ponovo ne dolazi. To je opasno, kao kada
policajac dođe među kriminalce. Hrist je bio personifikacija božanstva. U njemu nije bilo
ničeg osim božanstvenosti. Može se reći da je on predstavljao potpuno prosvetljenje,
budući da nikakva mračna sila nije prebivala u njemu. On je bio jogi, svetac, bakta,
karma jogi, krija jogi i gjana jogi najvišeg reda, zato što je predstavljao božansko, a ne
ovo niže, empirijsko biće. Za vreme njegovog života, sva njegova učenja su predstavljala
istinu i to do te mere da ga vojnici koji su došli da ga uhapse, nisu prepoznali. Kada bi
policajci došli po mene lako bi me prepoznali, ali Hrist je uvek bio anoniman, apsorbiran
u dubokoj meditaciji. Postoji nekoliko priča koje govore o njegovim čudima i to je sve.
On nije bio javan čovek koji se kretao po hotelima, pio pića i plaćao račune. Živeo je
povučeno sa svojim učenicima. To je jedna od osnovnih karakteristika prirode jogija. Oni
uvek ostaju u tišini, izdvojenosti, daleko od razuzdane gomile, a Hrist je živeo upravo na
taj način. Za to je vojnicima bilo veoma teško da otkriju ko je Hrist. Juda je morao to da
im kaže; morao je da pokaže prstom na Hrista. Taj veliki čovek nije propovedao religiju
koju vi danas sledite. Jedino što je podučavao je kako čuti unutrašnji glas, kako videti
unutrašnju lepotu, kako čuti unutrašnju muziku i videti Boga ili osetiti prisustvo Onoga
koji je naše najskrivenije biće, naše najviše unutrašnje iskustvo. To je ono što je Hrist
podučavao. Zato, Hristovo učenje i joga idu zajedno. Možda između hrišćanstva i joge
možete pronaći neki konflikt, ali definitivno ne postoji konflikt, nema razlike između
onoga što je Hrist učio i onoga što joga pokušava da uči.

P: Kako možemo pronaći Boga u sebi?

O : Bog je unutra, Bog je spolja i Bog je u vašoj srži. Da biste pronašli Boga, potrebno je
da svakodnevno budete neko vreme u tišini, sa samim sobom. Zatim je potrebno
transformisati filozofiju života, promeniti svrhu svoje inkarnacije, razumeti odnos prema
drugima i razmisliti o odnosu između ovog spoljašnjeg tela i unutrašnjeg bića.
Rečeno je da se pomoću istinske bakti može realizovati Bog, da ga možete videti unutar
sebe, ali ponekad je teško primeniti bakti, zato što smo mi emocionalno siromašni. Sva
svoja osećanja, svu svoju devociju, celu svoju ljubav smo proćerdali. Imate objekte u
svetu koji su tako privlačni. Vi jadikujete i plačete za tim stvarima koje su tako kratkog
veka. Pronađite koga volite u svom svakodnevnom životu. Molim vas otkrijte koliko
ljubavi možete dati Bogu. Da li volite Boga onoliko koliko volite svog sina? Da li volite
Boga onoliko koliko volite svoju devojku? Da li osećate Boga ili ga se sećate onoliko
koliko se sećate vašeg računa u banci? Mogu vam dati hiljade primera iz vašeg života gde
ste propustili da sačuvate i malo ljubavi za Njega.
Naša ljubav prema Bogu je intelektualna, a naša ljubav prema stvarima iz sveta je
aktuelna. Zašto ne promenite ovaj odnos? To je tako teško! Tako teško! Tada bi vaša
ljubav za svetom postala intelektualna. Da li možete da volite intelektualno svoju ženu ili
muža? Da li možete da volite intelektualno svoju decu? Da li možete intelektualno da
volite svoj bankovni račun i svoju imovinu? U tom slučaju biste za tren oka imali
iskustvo, a ovako, bez obzira koliko ja pričam o religiji, ništa se neće dogoditi.
Jednom je učenik pitao svog gurua: "Kako mogu videti Boga u sebi?" Guru je odgovorio:
"Zašto ne počneš da plačeš za njim?" Sledećeg dana je učenik otišao u svetilište i počeo
da plače: "Bože želim te, želim te." Zatim je nastavio da čeka i posmatra. Guru je rekao:
"Dobro si to odglumio. A onda ga je poveo na put. Prelazili su reku čamcem. Kada se
čamac našao na pola reke guru je gurnuo učenika u vodu, a ovaj je počeo da zapomaže,
mlatara rukama i viče: "Upomoć!" Guru mu je tada pružio ruku i rekao: "Hajde, izlazi.
Da li si ikada tako čeznuo za Bogom? "
Učenik je tada shvatio, ali da li vi to možete shvatiti? Vi to možete uraditi za nekog koga
volite, ali kako voleti bezobličnog Boga? Da li je on beo, crn, smeđ ili žut, niko ne zna.
Guru nam kaže da on ima sve atribute. Knjige nam kažu različito, a mi svaki put isto
reagujemo : “O, da, to je to”, ali i dalje iskustva nema. Zato je bolje da svako sam pokuša
da probudi Jastvo jer je to osnovna svrha naše inkarnacije na ovoj planeti. Jesti, spavati,
tražiti sigurnost, imati čulna zadovoljstva, to je sve namenjeno životinjama. Čovek se
izdvaja zbog jedne vrline: u trenutku kada postane svestan, on treba da pomisli: "Kako
mogu videti Boga u sebi?" A onda treba da se posveti postizanju tog iskustva.
P: Da li mislite da je Bog osoba ili stvarni izvor iz kojeg sve nastaje? Da li Bog postoji u
nekom obliku ili je On predmet iskustva, ili je nešto sasvim drugo, nešto van našeg
iskustva, van našeg uma?

O : Bog je izvan uma, izvan iskustva, ali On je i iskustvo. Ne govorim to iz knjiga. Za

mene je ono postojanje, celokupna kreacija vidljiva i nevidljiva, nastala iz božanskog
principa. Organsko, neorgansko, živo ili mrtvo osetljivo ili neosetljivo - ne postoji tačka u
univerzumu, koliko ja znam, koja je odvojena od ovog božanskog principa. Čovek je
veoma srećan zato što on može da misli o Bogu, dok su drugi objekti u svetu prožeti tim
božanskim principom, ali toga nisu svesni. Čovek je postao toga svestan i on se upustio u
ovu avanturu od samog početka ljudske civilizacije.
Sada smo došli do zaključka da postoji božansko iskustvo koje je daleko izvan čulnog
iskustva i potpuno drugačije od mentalnog iskustva bola i zadovoljstva, od emocionalnih
iskustava ljubavi mržnje, ili od iskustva sna, zato što božansko iskustvo ne zavisi na bilo
koji način od uma. To iskustvo je nezavisno. Ono nam se otkriva kad: transcendiramo um
i telo.
Ovo božansko iskustvo koje ja imam je lično. Ja imam to iskustvo, vi ga nemate, drugi ga
nemaju. Kada ja imam to božansko iskustvo, ja tada više nisam onaj koji doživljava - u
tome je stvar. Kada se so istopi u vodi, ona postaje voda. Na isti način, onaj ko
doživljava neempirijsko, božansko iskustvo, prestaje da postoji. Onaj koji zna Brahmana,
onaj koji zna Boga, postaje sam Bog, jer gubi svoju individualnost i sva svoja
ograničenja. Tako izgleda božansko iskustvo sa lične tačke gledišta.
Za mene je samo to Bog, zato što je to jedino i konačno što ja mogu da pojmim. Što se
mene tice - govorim samo u svoje ime - nije moguće razumeti Boga u bilo kojoj ljudskoj
formi, mada znam da je on u svakome. On je imanentan, On je transcendentalan. On je
prisutan u svemu. On je i izvan, takođe. U isto vreme, mislim da je dobro imati
poštovanje, devociju, poslušnost i predanost prema bilo kojem ljudskom biću u formi
gurua, spasitelja, oslobodioca ili spiri-tualnog vodiza. Međutim, ako me već pitate koja je
stvarna forma Boga u trenutku realizacije - mada neki kažu svetlo, a neki znanje, ja
mislim da je najbolja reč iskustvo. Iskustvo čega? Iskustvo totaliteta, iskustvo jednosti -
jednog jedinog.
Veoma je teško objasniti to iskustvo. Da li razumete? Ako ste jeli šećer, a ja ga nikad
nisam probao, vi nećete uspeti da mi objasnite šta je šećer, čak iako napišete veliki rad o
tome. Na isti način, ako sam ja doživeo Boga, a vi niste, ja vam to nikada ne mogu
objasniti i vi to nikada nećete razumeti.

P: Da li je evolucija života na Zemlji u skladu sa životom u ostalim delovima

univerzuma?

O : Ja nisam autoritet za ovaj univerzum. Bilo bi pretenciozno kada bih tvrdio da znam
šta je on i koji su njegovi zakoni. Mi o univerzumu za sada znamo samo toliko da je
ogroman i da postoji nešto iza ovog Sunca i još nešto iza njega i još nešto iza toga.
Naučnici nam govore da postoje bezbrojni svetovi, stotine i hiljade sunaca i solarnih
sistema i da je ovaj univerzum materija koja se širi.
U mnogim drevnim spisima pominju se beskonačni svetovi, beskrajne kreacije, njihove
međusobne udaljenosti mnoštvo sunaca, meseca, sunčevih sistema i galaksija. Ovo je
samo ljudski koncept univerzuma koji je nastao na osnovu njegovog grubog i
ograničenog uma. To se mora uvek imati u vidu. U fizici smo takođe učili o svemu tome.
Relativnost kreacije, relativnost univerzuma, sve se to mora shvatiti u svojoj apsolutnoj
formi.
Relativni univerzum i apsolutni univerzum nisu isto. Relativni univerzum je iskustvo
vašeg relativnog uma i čula. Kada bi majmuni slonovi i magarci imali svoju religiju i
filozofiju, koja bi bila njihova koncepcija univerzuma? Kada bi ovim životinjama bila
podarena filozofska sposobnost uma koju mi imamo, u sredini u kojoj one žive, kakva bi
bila njihova filozofija univerzuma?
I oni bi takođe pričali o zakonima univerzalne prirode. Mnogo magaraca bi se sakupilo na
jednom mestu. Organizovali bi satsang. Jedan magarac, guru cele grupe bi seo, a drugi bi
ga upitao: "Guruđi, molim te reci nam nešto o prirodi univerzuma." Magarac guru bi mu
rekao: "Priroda univerzuma je da raste što više trave.
Vidite, šta mi uopšte možemo reći o zakonima univerzuma? Naš um je relativan, sazdan
od vremena, prostora i materije koji predstavljaju krajnju granicu, konačno ograničenje
ovog uma. Istina je da um ne može da ode izvan njih, da misli i operiše izvan toga.
Pokušajte da mislite o bilo čemu, čak i o Bogu, raju i samadiju. Vi mislite u okvirima
vremena, prostora i materije, a nikako izvan njih, iako je Bog izvan, iako su raj i samadi
takođe izvan.
Mi poznajemo samo one zakone prirode koji se odnose na ovo telo i svet oko nas.
Međutim, Ajnštajn, veliki naučnik, govorio je o relativnom i apsolutnom. To je
predstavljalo deo njegove naučne filozofije. Upanišade, napisane pre mnogo hiljada
godina, govore o tri oblika postojanja -relativnom, apsolutnom i iluzornom.
Jedan oblik iskustva imate pomoću svojih čula, pomoću svog uma dolazeći u kontakt sa
objektima. Ovo predstavlja relativno iskustvo koje zavisi od kvaliteta vašeg uma i čula,
kao i od prirode materije sa kojom vaš um i čula dolaze u dodir. To se naziva relativnim
iskustvom. Kada sanjate, iskustva koja imate nisu u vezi sa vašim čulima i okolinom.
Ona su proizvod arhetipova uskladištenih u vašem nesvesnom umu. Ona su iluzorna.
Kada uzimate droge kao što su marihuana, hašiš, LSD i druge, iskustva koja vam se tada
javljaju nisu relativna, a svakako nisu ni apsolutna. Ona su iluzorna.
Treći oblik je apsolutno iskustvo i ja ne znam kako da vam ga objasnim. U relativnom
iskustvu nema homogenosti. Sve predstavlja sklop, kombinaciju mnogih stvari. Ali u
apsolutnom iskustvu postoji potpuna homogenost. Ono nije sačinjeno od komponenata.
Sada, zakon prirode je relativan. Dokle god funkcionišemo kroz um i čula, sva naša
iskustva su relativna. Stoga, naše znanje o prirodi je takođe relativno. Ova priroda je
dvojaka. Jedna je niža, empirijska priroda, a druga kosmička. Mi trenutno ne govorimo o
kosmičkoj prirodi. Mi sada govorimo o nižoj, empirijskoj prirodi. Ova empirijska priroda
je sastavljena iz osam elemenata - zemlje, vode, vatre, vazduha, etera, uma, inteligencije i
ega. Ovih osam elemenata sačinjavaju nižu empirijsku prirodu. Molim vas nemojte
zameniti ovu prirodu za šutme, reke, doline, brda, kotline, potoke, pašnjake, bašte, nebo,
oblake, sunce i mesec. To nije priroda o kojoj ovde govorimo; to su samo produkti
prirode.
U Indiji je priroda poznata kao prakriti. Prakriti je filozofski termin za prirodu. Prakriti je
dvojaka kao što sam rekao - empirijska i kosmička. O kosmičkoj prakriti radije ne bih
govorio, a za empirijsku sam već rekao da se sastoji iz osam elemenata. Ta priroda je
trajno prisutna u svakoj supstanci. Ljudska bića nisu izuzetak i u tom smislu ona nisu
superiorna. Zemlja, minerali, biljke, životinje, ljudi, sva vidljiva i nevidljiva bića, svaka
pojedinačna stvar sačinjena je od ove osmostruke prakriti.
U celoj kreaciji ova osmostruka prakriti se neprestano kreće; ona nikada nije statična.
Međutim, kada je ceo kosmos dezintegrisan, kada više nema života, nema supstance,
nema materije, kada ne postoje objekti, kada se vreme, prostor i materija sažmu u jedno
jezgro i nema kreacije, kao što je to bilo na početku stvaranja, tada je prakriti statična. U
njoj nema pokreta. Samo kada se u prakriti javi pokret, tada postoji kreacija, postojanje,
rast, smrt, rođenje i ponovno rođenje.
Svaka pojedinačna stvar prerasta iz jedne forme u drugu i kako prakriti ulazi u svoju
sledeću fazu, hiljade i hiljade ljudskih bića počinju da doživljavaju buđenje kundalini.
Ova prakriti o kojoj govorim jc nešto fundamentalno i osnovno, nešto od čega smo svi mi
sačinjeni.
Morate zapamtiti da postoje dve večne stvarnosti, iako se monistička škola filozofije i
religije ne slaže sa tim. Ona veruje u nedualnost. Advaita vedanta kaže da postoji samo
jedna stvarnost: svest, nema prirode. Priroda je stvorena iz stvarnosti. To je monistička
filozofija - jedan Bog, sve ostalo ne postoji. Ali to nije potpuno logično ni naučno.
Po samkja filozofiji kao i po jogi i tantri, postoje dve večne stvarnosti koje žive uporedo,
koje su u međusobnom odnosu i koje se zajcdno kreću i međusobno prožimaju. One su
poznate kao puruša i prakriti. Puruša znači svest - bez imena, bez forme, bez sedišta,
adrese, identiteta, bez ičega! Svest je ovde, tamo, svuda. Ona je u vama, u meni, u
svakome. Ona je daleko, a ipak blizu - svest, duša, duh, atma.
Drugi aspekt stvarnosti je prakriti. Prakriti je primordijalna priroda i iz ove prakriti
proizilaze dve stvari. Jedna se naziva materija, a druga energija. To je ono što su vas učili
u fizici. I materija i energija su proizašle iz prirode. Priroda je njihov stvoritelj. Da li je
prakriti prvo stvorila materiju pa onda energiju, ili obrnuto, u ovom trenutku nije bitno.
Materija i energija su jedan aspekt stvarnosti, a svest je drugi.
U tantri, kroz različite staze joge, mi se krećemo od materijalne, grube, čulne svesti do
polja energije, kundalini šakti. Kada stignemo do energije i realizujemo je, tada treba da
načinimo još jedan skok; moramo otići i izvan toga, jer buđenje kundalini i realizovanje
ove energije nije konačno iskustvo. To čak nije ni konačna sudbina. Konačna sudbina
svakoga od nas je realizovanje svesti koja je izvan prakriti. Iz tog razloga nas zakon ovog
sveta, zakon ove empirijske prirode uvek vodi od prakriti ka svesti ili puruši.

VEDANTA

Danas su po prvi put naučnici i intelektualci shvatili i počeli da obraćaju pažnju na

upozorenja velikih mislilaca iz prošlosti koji su govorili da posebno zapadni svet, kao i
savremeni, tehnološki svet u celini, nemaju odgovarajuću kulturu, društveni sistem,
filozofiju, pa čak ni religiju.
Čovek je po prirodi tragalac i zato ga ne možete dugo obmanjivati. On je avanturista.
Uvek je pokušavao da traga za svrhom života na ovom planu. Možda za nekoliko godina
zaboravimo na to. Provodimo svoje vreme u jelu, piću i sklapanju brakova. Svako to čini,
ali tada dolazi trenutak kada počinje buđenje iz dubine naše svesti i kada počinjemo da
preispitujemo svoje postojanje. Zašto ja postojim? Odakle dolazim? Gde ću otići?
Najjednostavniji, ali ne i najprecizniji odgovor je: "Od Boga dolazimo i Bogu se
vraćamo. " Precizan odgovor je veoma komplikovan. To je tehnički odgovor. U isto
vreme, ako želimo da realizujemo našu pravu prirodu, naše pravo biće, moramo uložiti
izuzetan napor. Ljudi svuda tragaju i pitaju se šta je stvarnost. Sa filozofijom i naukom
joge, došli su do većeg razumevanja sebe.
Kada ljudi počnu da meditiraju i gledaju unutar sebe, kada postanu sposobni da
transcendiraju spoljašnji um, spoljašnja iskustva ili čak samu suštinu svog postojanja po
imenu ego, tada shvataju da ovo telo, ovo ime, ova nacionalnost koje se držim, ova
empirijska definicija, nisu konačno objašnjenje, nisu konačna definicija. Ja sam nešto
više od onoga što sam mislio da jesam. Sve vreme sam mislio da sam čovek, da sam
ljudsko biće, da se razlikujem od životinje, ali to nije istina. Mislio sam da sam beo, crn,
žut, melez, ovo ili ono, ali su to samo definicije ove spoljašnje pojave.
Uzmimo na primer kola. Ona mogu biti japanska, američka, francuska ili australijska. Da
li je time određen i putnik u njima? Da li je i putnik Japanac, Amerikanac, Francuz ili
Australijanac? Pa, ponekad putnik može biti Australijanac koji koristi japanska kola.
Slično tome, kako možete reći da je ovo telo vaša konačna definicija, šta god ono
predstavljalo ime, slavu, nacionalnost, religiju, kulturu, civilizaciju i slično?
Ako odete izvan ovog tela, nailazite na um sa svim njegovim vritijima. Da li je um vaša
definicija? Da li su sreća, nesreća, ljubav, mržnja, agonija, radost, prošlost, sadašnjost i
budućnost, vaša definicija? Iskustva koja sam imao i koja imam u ovom životu - da li ona
pripadaju meni? Kada se naslon od sedišta u kolima polomi, da li se isto desilo i vozaču?
Ne. Ova različita, konfliktna iskustva koja lome moje telo, moju ličnost i moj um, tokom
celog života, ne pripadaju meni. Ja nisam to.
Ako na ovaj način nastavite sa analizom pokušavajući da razumete sebe. otkrićete da što
dublje ulazite u dhjanu, što dublje ponirete u sebe, unutar dimenzija potpune jednakosti i
samadija, sve što ste mislili, sve što ste doživljavali o sebi, ne postoji. U tom stanju ste
potpuno drugačija osoba. Iskustvo tog "ja" i iskustvo ovog sadašnjeg "ja" se sasvim
razlikuju.
Iskustvo ovog sadašnjeg "ja" je prekriveno pojmovima dualnosti i mnoštva. Tu nema
jedinstva. Dokle god imate iskustvo ovog sadašnjeg "ja", ne možete doživeti jedinstvo.
Jedino što možete doživeti je dualnost, a samim tim i konflikt. Mnoštvo i različitost vam
nikada ne mogu doneti jedinstvo. Ukoliko ne doživite jedinstvo, ne možete doživeti
ljubav. Ljubav je reč koja je često pogrešno upotrebljavana i zloupotrebljavana.
Ljubav je najviše, najuzvišenije iskustvo u životu. Ali vi je nikada niste doživeli, zar ne?
Sveci su govorili: "Ljubav je Bog." Pri tome nisu mislili na niži oblik ljubavi koji je nama
poznat, već na ono iskustvo koje je rezultat jedinstva, iskustvo rođeno iz spoznaje jastva,
kada ste se u potpunosti odvojili od nižeg ega.
Ovo iskustvo aham-a, kosmičkog "ja", pojavljuje se kada sve dublje i dublje ponirete u
svoje sopstveno biće, ne u svoje telo, um ili ličnost, već u sopstveno biće. Ovo jastvo nije
ograničeno na ovo telo, kao što energija nije ograničena na jednu posebnu tačku. Energija
je univerzalna. Duh, atma, kosmičko jastvo su univerzalni. Greškom, usled pogrešnog
razumevanja, vi identifkujete jastvo sa ovim telom i tako smatrate da ste vi ovo telo; ali
duh, atma, kosmičko jastvo nije ograničeno na telo.Ono nije u telu. Ono je izvan tela.
Pogrešno je reći da je u telu. Telo je u jastvu jer je telo ograničeno, a kosmičko jastvo,
atma, nije ograničeno.
Iskustvo kosmičkog jastva je najuzvišenije iskustvo u ljudskom životu. Ono je krajnje i
zato ga zovemo atma gjana. Možda ste čitali o njemu u mnogim knjigama iz oblasti
filozofije. Atma znači kosmičko jastvo, beskonačno, pravo i potpuno jastvo; ne malo
jastvo, egoistično, fizičko ili mentalno. Gjana znači svesnost, znanje, iskustvo. Kada
doživite ovo kosmičko jastvo, to se naziva atma gjanom. To je krajnji cilj joge.
Sokrat je rekao: "Spoznaj sebe. Hindusi su u Upanišadama rekli: "Spoznaj sebe". Pre dve
i po hiljade godina, Buda je rekao: "Morate spoznati sebe. " Mnogi ljudi iz Indije pitali su
Budu kako da se izdignu iznad bola i patnje. Buda je davao samo jedan odgovor: "Morate
dostići nirvanu." Morate znati kako da isključite um na neko vreme i uđete u svoje
unutrašnje biće - ali kako isključiti spoljašnji um, kako zaustaviti tok spoljašnjih
iskustava deset minuta, kako postati svestan svog unutrašnjeg Bića na neko vreme?
Vi, kao i mnogi drugi ljudi, pokušavate da pronađete način. Čovečanstvo danas, ljudi
ovoga veka, širom sveta, pokušavaju da pronađu način. Zašto su ljudi uzimali LSD? Vi
možete to da razumete, trebalo bi da razumete. Pokušali su da dožive iskustvo koje nije
objektivno, nije empirijsko i nije relativno. Uzimali su ne samo LSD, već i mnoga druga
sredstva kako bi otišli izvan uobičajenog iskustva, transcendirajući njegov domen,
odlazeći iz ove svesti u nešto više.
Svake godine, milioni ljudi dolaze u Indiju. Zbog čega? Ne dolaze iz obaveze. Ne dolaze
radi noćnih klubova. Ne dolaze ni zbog čega drugog, osim zbog jedne jedine stvari: znaju
da im u Indiji gurui mogu pokazati put i tehniku pomoću koje mogu doživeti iskustva
izvan empirijskog bića, izvan spoljašnjeg bića, izvan objekata. Hiljade ljudi iz Evrope,
Azije, milioni ljudi iz celog sveta dolaze svake godine u Indiju, ali ne zato da bi našli
zaposlenje. Kada im je potreban posao, odlaze u Ameriku i Švajcarsku. Kada žele put ka
spoznaji Sebe, Jastva na koje je Sokrat ukazao, dolaze u Indiju. Na osnovu ovoga možete
razumeti u kom pravcu vase čovečanstvo zapravo želi da ide. Uprkos tehnologiji, uprkos
modernoj kulturi i civilizaciji, uprkos silnom materijalizmu, milioni ljudi danas tragaju za
sobom.
Bilo da ste mladi ili stari oženjeni ili ne, muškarac ili žena, svako od vas poseduje
mogućnosti svako je sposoban da doživi to duboko i postojano, više i apsolutno iskustvo,
naravno samo ako pokuša. To iskustvo koje želite, deo je univerzalnog, kosmičkog
iskustva. Ono je deo bezvremenog i vanprostornog iskustva.

P: Ako je čovekova suštinska priroda bezgranična, kako smo uopšte postali ograničena
bić?

O : To je pitanje na koje nisam u stanju da odgovorim, jer kako bezgranično može postati
ograničeno? Ograničeno može da doživi bezgranično rastapanjem svoje ograničene
prirode, ali vi pitate kako bezgranično postaje ograničeno? Na to ne mogu da vam
odgovorim.
S vremena na vreme pojavljuju se mnogi proroci, avatari ili inkanacije za koje se kaže da
su ograničene manifestacije bezgraničnog. Je mogu da se složim sa tim niti da razumem
kako se to događa; čak ni ne verujem da se tako nešto uopšte može dogoditi. Verujem da
čovek može da napreduje, ja mogu napredovati, vi možete napredovati. Možemo razviti
intuiciju, naši umovi mogu donositi veoma precizne odluke. Ja mogu postati poznat kao
prorok ili svetac. Vremenom, ako sam napredovao i uzdigao svoj duh, mogu se proglasiti
avatarom. Lično osećam da ne postoji proces u kojem bezgranično postaje ograničeno.
P : Potpuno realizovani mudraci tvrde da se krajnje oslobođenje postiže samo kroz
samoispitivanje, pri kojem čovek napušta sve misli ili maju kao nestvarne i otkriva
čisto, neuprljano biće kao jedinog svedoka. Ko je sposoban za ovu praksu?

O : U gjana jogi, u filozofiji vedante rečeno je da prvo treba da čujete istinu od svog
gurua, zatim da kontemplirate na nju, a onda da je realizujete. To je suština vedante čija
je praksa gjana joga.
Znate da postoje četiri glavne joge: karma joga, bakti joga, rađa joga i gjana joga. Gjana
joga je joga racionalizacije, kontemplacije, introspekcije. Rađa joga je joga koncentracije,
meditacije i samadija. Bakti joga je joga sublimisanja i kanalisanja emocionalne ličnosti
prema njenoj išta devati, Bogu ili guruu. Karma joga je joga u kojoj kanališete svoje
energije i sposobnosti svog uma nevezanim radom. Od ove četiri joge, vaše pitanje
pripada gjana jogi. Ako se isključivo putem razmišljanja, kontemplacije ili
samoispitivanja može postići vrhovno iskustvo, čemu onda praktikovanje svih ovih
drugih joga? Samo sedite i pitajte se "Ko sam ja?" Recite sebi: "Ja nisam ovo telo, ja
nisam ovaj um, ja nisam ova čula. "Nastavite sa ovim, ali u jednom trenutku će se
pojaviti pitanja: "Da li ja to stvarno mogu da uradim? Da li ja imam taj intenzitet
svesnosti? Hoću li moći da mislim o jastvu bez prepreka, prekida ili uznemirenja? Mogu
li zaista da održim neprekidan tok svesnosti? Mogu li?"
Ako možete da održite neprekidan tok svesnosti, onda vi pripadate stazi gjana joge. Ne
brinite o bakti jogi, karma jogi, rađa jogi, krija jogi. Jednostavno sedite i kontemplirajte
na ono što ste čuli od gurua, održavajući neprekidan tok svesnosti. Ne dopustite nijednoj
drugoj misli da se umeša; neka vas spoljašnja svesnost ne uznemirava. Postoji jedna
divna priča u vezi pitanja "Ko sam ja?" Jednom je guru pozvao svoja dva učenika.
Obojici je dao instrukciju: "Vi ste vrhovno biće, vrhovno iskustvo. " Učenici su
odgovorili: "Dobro, razumeli smo." "U redu", rekao je guru, "možete onda ići. "I tako su
oba učenika otišla, svako svojim putem. Jedan učenik je bio zbog toga veoma srećan.
Rekao je sebi: "O, ja sam vrhovno iskustvo. To znači da sam ja Bog, da sam Brahman." I
kako je išao putem, zadovoljno je gladio svoje brkove. Onda je ožedneo i otišao na jezero
da pije vode. Dok je pio vodu video je svoj lik u jezeru."Kakvi jaki obrazi", rekao je. "Što
Brahman ima lepe obraze! To vrhovno iskustvo zaista ima široka ramena i velike
mišiće."To je bilo sve što je on razumeo od svog gurua.
Kada je guru govorio o vrhovnom iskustvu, učenik je mislio da se to odnosi na fizičko
telo, jer nije mogao da misli ni o čemu van tela. Kada se vratio kući, upitali su ga: "Šta si
dobio od svog gurua?" On je odgovorio: "Ne brinite, dobio sam vrhovno iskustvo. Svi vi
takođe treba da ga steknete." I tako su svi njegovi sledbenici pustili brkove i brade,
svakog jutra su pili mleko, jeli sir i puter kako bi imali velike mišiće.
Drugi učenik, koji je čuo istu instrukciju od gurua, razmišljao je drugačije. Pomislio je:
"Guru mi je rekao da sam vrhovno iskustvo.
Šta to zapravo znači? Kako ovo telo može biti vrhovno iskustvo? Ovo telo propada,
postaje bolesno i umire. Kako onda ono može biti to vrhovno iskustvo? Da li je guru
mislio na moj um? Da li je on vrhovno iskustvo? Ne, um je takođe podložan sreći i
nesreći, depresiji i ushićenju, tako da se i on menja. Stvar koja se menja ne može biti
vrhovno iskustvo. Vrhovno iskustvo mora biti konstantno, beskonačno, večno i uvek isto.
Ono se ne može menjati u odnosu na okolnosti, situacije i raspoloženja. Zato, um ne
može biti to." Tako je ovaj učenik razmišljao i razmišljao, dok nije ušao u duboku
meditaciju i realizovao istinu.
Gjana joga je joga u kojoj pokušavate da otkrijete svoje unutrašnje biće kroz proces
dubokog razmišljanja, racionalizacije i kontemplacije. Da biste ovo postigli, morate
uspostaviti određenu kontrolu nad umom. Da biste imali kontrolu nad umom , morate
vežbati rađa jogu . Da biste uspostavili kontrolu, morate razviti koncentraciju uma. Ako
nemate koncentraciju, ne možete imati kontrolu nad umom, a da biste razvili
koncentraciju, morate praktikovati bakti jogu, kirtan. Da biste postigli koncentraciju, vaš
um mora biti čist. Ne sme biti zatrovan kao pokvareni stomak pun gasova. Ne! Čtist
stomak, čist um. Kako imati čist um? Kroz vežbu karma joge.
Takav je hronološki redosled. Vežbajte karma jogu i pročistite um.
Zatim vežbajte bakti jogu i postignite koncentraciju. Zatim rađa jogom razvijte kontrolu
nad umom i na kraju vežbajte gjana jogu i kontemplirajte o istini. Ovo su stepenice ka
gjana jogi i ako mislite da vam samo gjana joga može dati konačno iskustvo, bez
pripreme tela i uma, bez razvijanja mentalne kontrole, bez koncentracije i slično, sa tim
se ne slažem.

P: Pošto su sve jogičke vežbe naposletku modifikacije maje i samim tim nestvarne,
kakva je onda sudbina onoga koji je na stazi joge?

O : I ovo pitanje se bazira na filozofiji vedante. U vedanti postoji samo jedna istina po
imenu Brahman, vrhovno biće, apsolut. Sve ostalo je maja. Maja je božanska iluzija koja
u stvarnosti ne postoji, ali koju vidite i osećate. To se naziva maja, nepostojeći princip
koji doživljavate, kao snove. U snu vidite slona, ali u stvarnosti on ne postoji. U snu
vidite zmiju kako gamiže preko vas ili vas čak i ujeda, ili u stvari nema nikakve zmije.
Ovo iskustvo koje u stvari ne postoji, ali ga vi ipak doživljavate kao stvarno, naziva se
maja.
Po vedanti, ceo univerzum je maja. Kao takav, univerzum ne postoji. Sunce, Mesec i
sunčev sistem ne postoje, Zemlja ne postoji, vi i ja ne postojimo, jer stvarnost je samo
jedna; ona je apsolutna. Sve što vidite i doživljavate kroz um i čula je iluzija; sve je san.
I savremena nauka takođe govori više ili manje slično. Dolazi se do zaključka da kreacija,
ovakva kakvu je vidimo ne postoji. Sve što vidimo na bilo koji način, Sunce, Mesec i
zvezde, vas, mene, moju majku, vašu majku; sve je to vreme, prostor i objekat - dakle,
halucinacija. Kada se vreme, prostor i objekat spoje na poseban način, dešava se iskustvo.
To iskustvo zavisi od uma, a um nije ništa drugo nego kombinacija vremena, prostora i
materije.
Kada bi mogli da izdvojite vreme, prostor i materiju iz uma, on ne bi postojao, kao što
zlatna ogrlica ne bi postojala ako biste iz nje izdvojili zlato. Nema zlata - nema ogrlice.
Na isti način, bez vremena, prostora i materije - nema uma, a ako nema uma, nema ni
kreacije. Kreacija ili postojanje je, po naučnicima, iskustvo. To još uvek nije ,javno
rečeno, ali ide se ka tome i možda će za dve, tri ili četiri decenije naučnici govoriti:
"Vidite ovo parče drveta, ono zapravo uopšte nije ovde; vama se samo čini da je ono tu."
To je upravo ono što se govori u vedanti.
Filozofija vedante, najdrevnija filozofija Indije, bazira se na tome. Postoji samo jedna
stvamost, apsolut, i nšta drugo ne postoji. Sve što vidite da se dešava, samo je vaš
sopstveni san, vaša sopstvena maja, vaša sopstvena imaginacija. Vedanta je veoma
uzvišena filozofija.
Vidite, istina je da sve prolazi, da se sve bazira na našim emocijama i da je usled naše
pogrešne percepcije sve u suštini neistinito, ali onda kako izaći iz toga? Ako imate trn u
nozi, morate upotrebiti drugi trn da biste ga izvadili, a onda možete odbaciti oba. Na isti
način, kroz vežbe joge ćete uspostaviti ispravno viđenje što će biti posledica ispravnog
kvaliteta uma. Kada razvijete takav kvalitet uma, onda možete reći ovo je maja, a ono
istina, ovo je stvarnost, a ono fikcija, ali ako sada kažete da je ceo svet maja, da je sve što
postoji iluzija, to neće biti tačno. Ako dobijete rak, koliko ćete samo patiti, koliko će vas
to pogoditi? Zašto ne možete reći da je i to maja?
Ako je celo postojanje maja, u redu, slažem se sa tim, ali tada su i vaše agonije maja, vaša
sreća je maja i vaš rak je isto tako maja, kao i povišeni krvni pritisak i dijabetes je takođe
maja. Vaša žena ili muž koji su vas ostavili - sve je to maja! Sve se to dešava u snu. Ako
možete doći do ove tačke realizacije, ako možete doći do ovakvog iskustva, kada sve što
se dešava u vašem životu više nema nikakvo uticaja na vas, kao u snu, onda naravno ne
morate uopšte da vežbate jogu. Ne treba da praktikujete mantru. Ne treba da tražite
gurue. Ne treba da uzmete sanjasu. Ne treba da idete u ašram. Jednostavno možete ostati
tu gde ste, jer vi ste gjani.
Čovek vrhovne mudrosti se zove gjani. Za njega su bolest i smrt samo snovi. Napredak i
siromaštvo su samo snovi. Za njega nije bitno šta, gde i ko je tu. Takvi gjaniji se ne
rađaju svakog dana. Oni dolaze samo jedanput u nekoliko hiljada godina. Smatrati da je
ceo univerzum ništa, veoma je teško, skoro nemoguće. Običan san vam je dovoljan da se
uplašite. Ako noćas budete sanjali kako vam gori kuća sutra ćete se spakovati i otići
odatle. Reći ćete: "Moj Bože, video sam svoju kuću kako gori u snu!" Iako znate da je to
samo san, samo fantazija koju je stvorio vaš podsvesni um, to i dalje veoma utiče na vas.
Ako ste toliko pod uticajem fantazije podsvenog uma, kako onda možete reći da ste izvan
maje? Vi ste u maji, bićete u maji. Vi ste u iluziji. Vi ste deo te iluzije. Da biste izašli iz
jedne iluzije, moraćete se pomoći drugom iluzijom. To je joga.

MANTRA I UM

Zvuk je prvobitna forma energije, suštinska supstanca i osnov celog univerzuma. Ovaj
univerzum sa svojim solarnim sistemima, sa svojim nevidljivim poljima energije
predstavlja ekspanziju zvučne energije. Taj zvuk je poznat kao "šabda" u jogi, "reč" u
Bibliji i "mantra" u tantričkom sistemu. Morate razumeti da mantra nije ni religijska ni
sektaška. Ona nije ni hrišćanska, ni hinduistička, ni muslimanska, ni judaistička. Mantra
je jednostavno forma zvuka.
Zvuk ima različite nivoe manifestacije. Sve vrste energije od primordijalnog do
manifestovanog stanja, prolaze kroz transformaciju, menjaju frekvenciju, brzinu itd.
Kada govorimo o mantri definitivno govorimo o jednoj od manifestacija primordijalne
energije. Svako slovo, svaki slog mantre prodire duboko u različite nivoe vaše svesti.
Savremena psihologija kaže da um ima tri dimenzije - svesnu, podsvesnu i nesvesnu. Pre
mnogo hiljada godina indijski tantrički filozofi rekli su da postoje tri nivoa svesti - grub,
suptilan i kauzalan. Ovakva podela je veoma široka i uopštena. Um koji ne poznajete ima
milione slojeva i za vreme života, u toku samo jednog dana, vi funkcionišete na više
nivoa svesti. To morate razumeti.
Tokom 24 sata, bilo da ste srećni ili nesrećni, vaša svest funkcioniše, tj. vi živite na
različitim stupnjevima ili nivoima svesti. Vi ne egzistirate uvek samo na jednom nivou.
Ne samo vi, već i životinje i biljke ne funkcionšu samo na jednom nivou svesti. Vežbom i
praksom možete razviti svoju svesnost, kako biste mogli da funkcionišete na hiljadu
nivoa svesti tokom svog života. Podela na objektivnu, subjektivnu i transcendentalnu
svest predstavlja generalnu klasifikaciju svesti. Vama je teško da funkcionišete na svim
nivoima istovremeno zbog toga što ste ograničeni. Ljudska bića su ograničena. Vi ste u
stanju da funkcionišete samo u granicama svoje svesti i ništa izvan toga nije vam
poznato. Kroz praksu joge moraćete da prevaziđete ova ograničenja kako biste bili u
stanju da funkcionišete na bezbroj nivoa uma i svesti; ali kako da odete izvan tih granica?
Kako da prevaziđete evolutivna ograničenja? To je moguće postići uz pomoć zvuka.
Zvuk je eksplozivna sila. Čak i gruba forma zvuka može potpuno razneti veliku stenu.
Mantra je najbolji dokaz ove nauke. Zbog svog religioznog nasleđa, kada dobijete
mantru, vi je prihvatate kao deo religije i smatrate da morate biti pobožni i puni vrlina da
biste je praktikovali ali mantra je mnogo više od toga. Kao što zvuk dostiže višu
frekvenciju, tako i um može da dostigne višu frekvenciju. Sa evolucijom zvuka i um
takođe evoluira. Zato je mantra koju dobijate od svog gurua veoma značajna sila, važan
elemenat u procesu vašeg spiritualnog iskustva. Zapamtite, konstantno ponavljanje
mantre direktno utiče na vašu svest.
Dok ponavljate mantru nemojte pokušavati da koncentrišete um. Oduvek sam govorio
ljudima širom sveta da poenta nije u borbi sa umom. Potrebno je da ignorišete um, jer u
stvari tako nešto kao um i ne postoji. Dok ponavljate mantru, dok ste svesni mantre,
otkrivate da se uz njenu pomoć sve skuplja u kapsulu iskustva. To iskustvo nije umno.
Halucinacije i imaginacije koje imate predstavljaju umne kvalitete. Iskustvo kundalini ili
psihičkog buđenja nije proizvod uma. Stoga, filozofija koja kaže da um treba
transformisati, uništiti, pročistiti, nije zdrava filozofija. To je filozofija religije, a ne
tantre. Religije kažu: "Pročistite svoj um. " Kako možete pročistiti um? S jedne strane
kažete da um nije ništa drugo do gomila loših misli, a s druge strane težite njegovom
pročišćenju. Vi pokušavate da pranjem očistite ugalj.
Moraćete da ignorišete postavke svog uma. Ako u vama postoje strasti, ambicije,
ljubomora, strah, nesigurnost i depresija - neka postoje! Nemojte uopšte brinuti o umu.
Jedino ga mantra može dovesti u red. Neprekidnom vežbom mantre, vi se postepeno
distancirate od mentalnih neuroza. Ja to nazivam psihoneurozom. Svi ste vi po malo
neurotični. Krajnje je neurotično kada kažete: "O Bože, zašto se ja ljutim? Ja sam
ljubomoran, a to je loše! Zašto moj um stalno misli i misli? "To je neuroza. Svi smo mi
neurotičari, opsednuti umom.
Upoznajući ljude i čitajući mnoge knjige, otkrićete da je sve usmereno ka umu.
Savremeni uslovi toliko su vas opteretili da ste potpuno pod uticajem svog uma. Zato i ne
možete da ga kontrolišete. Da li mislite da možete kontrolisati um analizirajući ga ili
intelektualizirajući o njemu? Ne! Na taj način ga nikada ne možete kontrolisati. Time ga
samo potiskujete. Kada održavate konstantnu svesnost mantre, postepeno učite kako da
se odvojite od uma.
Za to vam može biti potrebno više godina, a ne samo nekoliko dana ili nedelja. Već posle
prve nedelje možete se osećati bolje jer svako distanciranje od uma donosi dobre
rezultate, ali jedna nedelja nije dovoljna. Potrebno je vreme, pošto je odvajanje od uma
veoma spor proces. Bićete sve manje i manje poistovećeni; distanca će se povećavati. To
i jeste svrha korišćenja mantre, pošto reč mantra doslovno znači "ponavljanje kojim se
oslobađate tako što se odvajate od uma". Mantra ne predstavlja ime boga ili boginje. Ona
znači da "kontempliranjem na nju postajete oslobođeni". Na ovaj način treba shvatiti
mantru.
Kada ste početnik u praktikovanju mantre, postoje određene metode koje bi na neko
vreme trebalo usvojiti - praktikovanje mantre uz brojanicu, zadržavajući dah u različitim
čakrama duž prolaza sušumne, ponekad je izgovarajući naglas, bržim ili sporijim
tempom, a ponekad je izgovarajući mentalno. Postoji toliko mnogo načina na koje
možete vežbati mantru.
Najbolji način je pevati je naglas, zatim je šaputati, a tek onda je izgovarati mentalno. Na
kraju je vežbajte uz prirodan dah, uz dublje i veoma duboko disanje. To su četiri glavna
načina praktikovanja mantre. Glasno ponavljanje mantre ima veću brzinu i nižu
frekvenciju. Kada vežbate mantru uz prirodno disanje njena frekvencija je viša, a brzina
manja. Što je viša frekvencija, to je jača snaga, volja i vizija koju mantra donosi vašoj
svesti.
Mantra takođe predstavlja veoma važno i efikasno sredstvo za buđenje energije koja je u
neprekidnom pokretu i koja se u procesu evolucije naziva kundalini. Uvek morate imati
na umu da kada govorimo o mantri, jogi i tantri, to podrazumeva i kundalini energiju koja
pokušava da se manifestuje u različitim formama. Ona se izražavala u prošlosti kada je
duh prolazio kroz različite inkarnacije - minerale, biljke, životinje i niže vrste od ljudi. To
su sve manifestacije energije, a sada se ta energija koja se tiče vaše dalje evolucije naziva
kundalini energija.
Do sada je ova energija donosila promene, transformaciju, metamorfozu na materijalnom
planu. Na taj način ste evoluirali iz minerala u biljku, iz biljke u životinju i iz životinje u
ljudsku formu. Tako se odvijala evolucija milionima godina, dok se konačno ova energija
nije manifestovala u sadašnjoj formi u formi ovog uma, tela i ostalih planova koji nas
sačinjavaju. To se naziva ljudskom evolucijom i predstavlja stepen do kojeg smo
evoluirali.
Međutim, ovo nije krajnja tačka u evoluciji. Gledano materijalno i fizički, to jeste
poslednja tačka, ali rođenjem ljudskog bića, ceo proces evolucije započinje novi ciklus od
grubog do suptilnog. Siguran sam da će se u čoveku odvijati unutrašnja, a ne spoljašnja
evolucija i da ona neće biti na nivou materije već na nivou njegovog unutrašnjeg bića.
Kada govorim o unutrašnjem biću mislim na um, duh, svest, iskustvo, viziju, znanje, na
evoluciju koja se ne tiče intelekta. Vi možete misliti o njoj, ali je na taj način ne možete i
ostvariti. Evolucija se dešava samo uz pomoć iskustva, a to iskustvo je povezano sa
kretanjem energije kundalini.
Kada kažem unutrašnje biće, mislim na um, duh, svest, iskustvo, viziju, znanje, ali ova
evolucija o kojoj govorim nije nešto intelektualno. Vi možete misliti o tome, ali ga ne
možete imati neprekidno. Možete ga zadobiti isključivo iskustvom, a to iskustvo je u
relaciji sa kretanjem kundalini energije.
Šta je to spiritualno iskustvo? Da li je to iskustvo spoljašnjeg sveta, iskustvo bogova ili
boginja, nečega što pripada hramovima i crkvama, ili je to iskustvo celokupnog kosmosa?
Da li je to iskustvo sunčevog
sistema ili vibracije energije u kreaciji? Šta je tačno to iskustvo i da li je ono odvojeno od
ovog iskustva kroz koje trenutno prolazite? Da li je iskustvo kroz koje sada prolazite deo
sveobuhvatnog iskustva ili su ona potpuno nezavisna?
Mnogi ljudi kažu da kada se podignete visoko u svesti više nemate
ovo uobičajeno iskustvo. Tako se zaista i dešava. Postoji nivo ili tačka
u svesti u kojoj se iskustvo razlikuje od iskustva koje imate sada. Ovo iskustvo
spoljašnjeg sveta za vas potpuno umire. Ne znate za imena i forme, ne znate za sebe, za
ovu materiju, za vreme, prostor i kreaciju.
Da, u tom trenutku ne znate ništa. Međutim to nije konačno iskustvo, zbog toga što
konačno iskustvo ništa ne isključuje; ono je homogeno.
Homogeno iskustvo je ono iskustvo koje predstavlja celinu. Ovo telo nije homogeno.
Ono je kombinacija različitih komponenti. Vaš um nije homogen. On je sastavljen od
komponenti i samim tim je deljiv. Ali u homogenom iskustvu sva iskustva se
doživljavaju istovremeno i mada ste odvojeni, vi uviđate i shvatate da ste jedno sa celim
makrokosmosom. Takva je priroda homogenog iskustva koje počinje sa buđenjem
kundalini.
Za buđenje kundalini, mantra je najlakši, najsigurniji, najjeftiniji i najbolji način, mada ne
i najbrži. Nije potrebno da težite najbržim putevima jer možda nećete biti u stanju da
kontrolišete iskustva koja će vam se tada javljati. Važno je imati iskustvo, ali je još
važnije biti u stanju da njime vladate. Zato, kada krenete ovom stazom, morate se prvo
prilagoditi blažim iskustvima, a zatim nastaviti sa sve dubljim i dubljim iskustvima
postepeno se prilagođavajući i njima.
Stičući iskustva, prilagođavajući im se, a zatim dalje napredujući možete otići veoma
daleko, ali ako odmah budete imali najdublja iskustva, možda nećete biti u stanju da ih
podnesete. Možda nećete više biti u stanju da vozite svoja kola ili radite bilo šta. Stoga se
evolucija duha mora odvijati postepeno. Uz postepeni metod đapa ili mantra joge, bićete
u stanju da imate veoma bogata, postojana i trajna iskustva.
Sada, kako ući u sebe? Poznato vam je kako se svakodnevno okrećete ka spolja, tome ne
moram da vas učim. Ali kako ući unutra? Ovaj metod će vam sigurno pomoći. Izaberite
jedan zvuk. Svako ima neki svoj zvuk. Trebalo bi da ga otkrijete. Jedanput dnevno sedite
i deset minuta ponavljajte taj zvuk i vaš um će pre ili kasnije eskplodirati. Neka vaš um
bude u pokretu, ne brinite o njemu, um i Jastvo nisu isto.
Um je jedna stvarnost, a Jastvo, atma, druga. Kada vežbate koncentraciju, molim vas ne
brinite o umu. Kada vežbate mantru, ne brinite o umu. Kada radite jogu, ne brinite o umu.
Mnogi ljudi se uspaniče kada vežbaju mantru, njihove misli se lako ustalasaju kada
ponavljaju neki zvuk. Umesto da se drže mantre, oni se svađaju, prepiru, bore sa umom i
posle izvesnog vremena izgube interesovanje.
Mogu vam reći nešto iz svog iskustva. Ponavljajte mantru mentalno ili naglas.
Ponavljajte mantru u ritmu spontanog ili dubokog disanja. Vežbajte svoju mantru u
nekom od psihičkih centara u telu, ritmično ili bez ritma, deset minuta. Kada um počne
da vas uznemirava, pustite ga. Otkrićete da će već posle dva meseca stvari krenuti na
bolje. Vaša koncentracija će se poboljšati, a kada vam se koncentracija poveća, tada ćete
imati i psihička iskustva.
Ova psihička iskustva ne dokazuju da ste realizovali Jastvo, ali ti psihički bljeskovi,
psihičke vizije, ukazuju na to da napredujete. U isto vreme, treba da znate da postoje
razne tehnike meditacije, razne tehnike koncentracije u jogi i da je svaka tehnika veoma
važna za spiritualni život. Ljudi žele iskustvo. Oni žele iskustvo sebe. Žele da iskuse
blaženstvo, mir i potpunost.

P: Kako sanskritska reč mantra, čije ni značenje ne znam, može da mi pomogne u

meditaciji?

O : Mantra koju ste dobili od svog gurua, namenjena je za svakodnevno praktikovanje.

Bilo jedanput ili, ako je moguće, dvaput u toku dana treba da odvojite najmanje deset
minuta i vežbate mantru apsolutno redovno. Nije neophodno vežbati jedan ili dva sata
dnevno, ali od krajnje je važnosti vežbati svaki dan.
Kada ponavljate mantru, treba da fiksirate svoj um na jedan centar, npr. na vrh nosa ili
centar između obrva. Takođe možete fiksirati um na vrh jezika ili koren jezika ili na
nozdrve kroz koje prolazi vazduh. Ovo su samo primeri. Možete koristiti bilo koji centar
- srčani, pupčani, grleni ili temeni.
Potrebno je fiksirati um na jedan centar kako bi se postigao određeni stepen stabilnosti,
jer kada ponavljate mantru, vaše srce i pluća su uključeni, a isto tako je angažovan vaš
nervni sistem, ponekad simpatički, ponekad parasimpatički. Govorim vam ovo na osnovu
naučnih eksperimenata koji su izvedeni u mnogim zemljama. Tako, ako se koncentrišete,
ako dok ponavljate mantru fiksirate um na jednu tačku u telu ili van njega, možete postići
veću stabilnost u oscilacijima kojima se odlikuje vaš nervni sistem.
Kada zatvorite oči, primetićete da se očne jabučice pokreću. Ovi pokreti postaju veoma
brzi kada je vaš um nestabilan i uznemiren. Te brze pokrete očnih jabučica treba usporiti.
Što manje pokreta, to bolje. Kako možete kontrolisati pokretanje očnih jabučica? Da biste
to izveli, potrebno je da fiksirate um na jednu tačku. Dakle, unutrašnji ili spoljašnji centar
su od velike važnosti. Sada, ako fiksirate um na vrh nosa dok ponavljate mantru, vaš
unutrašnji pogled će biti sve vreme usmeren i vi ćete otkriti da je brzo pokretanje očnih
jabučica u velikoj meri smanjeno. Pokretanje očnih jabučica ima direktan uticaj na
mrežnjaču i na mozak. Ako možete da zaustavite ove pokrete za minut ili dva, uticaćete
kako na mozak tako i na nervni sistem. Zato u jogi postoji još jedna vežba poznata kao
trataka u kojoj zurite u jedan objekat ili tačku, npr. miran plamen sveće, crnu tačku ili
šivalingam. Kada gledate usredsređeno u jednu tačku minut, dva ili tri, bez treptanja ili
pomeranja očiju, indirektno smirujete očne jabučice. Smirivanje očnih jabučica je
indirektan način za relaksaciju uma.
Mantra se može vežbati na mnogo načina. Neke mantre su kratke, neke duže, a neke su
čak veoma dugačke. Gajatri mantra je veoma dugačka mantra, kombinacija 24 sloga.
Neke mantre su jednosložne, kao npr. Om, Klim ili Hrim. Što je mantra kraća, lakše ju je
vežbati uz dah. Vi usklađujete svoju mantru sa disanjem i osećate sa svakim udahom i
izdahom npr. So-ham. To je jedan način.
Drugi način praktikovanja mantre je mentalno ponavljanje mantre uz istovremeno
pomeranje kuglica na brojanici. Treći način je uz koncentraciju na centar između obrva,
stvaranjem fokusne tačke. Ako niste u stanju da stvorite fokusnu tačku, uzmite jedan
novčić i stavite ga na tačku između obrva neko vreme, kako biste locirali centralnu tačku
i osetili ritam pulsiranja u njoj. Možete vežbati svoju mantru u ritmu pulsiranja tog
centra. To je prirodan ritam. Ovo je još jedan način.
'I'akođe se možete koncentrisati na čakre, kojih ima ukupno šest. Možete se koncentrisati
na jednu ili na svih šest, jednu po jednu - prvi dan muladara, drugi dan svadistana, treći
dan manipura itd. Fiksirajte um na čakru, a zatim mentalno ponavljajte mantru. Možete se
koncentrisati i na vrh jezika, osetiti ritam pulsiranja tog centra i uz njega vežbati mantru.
Postoji mnogo načina vežbanja, ponavljanja, pevanja, mišljenja o mantri. Međutim, za
one koji su školovani, koji su stekli određeno obrazovanje, ponavljanje mantre na sledeći
način je veoma teško. Možda su neki od vas sposobni za to. Recimo da je vaša mantra
Om Namah Šivaja. Prirodno, kada je ponavljate, istovremeno ste svesni njenog pisanog
oblika. To je zapravo ograničenje. O-m N-a-m-a-h Š-i-v-a-j-a nije forma mantre. Možda
ste je vi tako razumeli, ali to predstavlja ograničenje. Šta je mantra? Mantra je zvuk i
kada vežbate mantru treba da postanete svesni pre njenog zvučnog talasa nego njene
forme. Ona se piše O-m na vašem jeziku; na sanskritu se piše sasvim drugačije.
Tako, kada mislite Om Namah Šivaja, u odnosu na pisani jezik, u odnosu na slova koja
poznajete, to je ograničavajuće. Treba da odvojite mantru od spoljašnje forme koja vam
se nameće u odnosu na vaš jezik i na vaše razumevanje i ograničenje. Zvuk je čista forma
i kada ne razumete zvuk, vi mu pridajete formu pomoću slova a, b, c, d. Vi
nakalemljujete tu formu na zvuk da biste sebi olakšali razumevanje. Slično tome, kada
napišete slovo "a" vi niste svesni prave forme zvuka "a". Onda, koja je prava forma zvuka
"a", koja je prava forma zvuka "b"? Tu formu nazivamo zvučnom formom i ona je
pristupačnija ljudima koji ne poseduju nikakvo akademsko znanje.
Ovo mi je postalo jasno pre mnogo godina kada sam inicirao jednog nepismenog
aspiranta u mantru Om Namah Šivaja i rekao mu da se koncentriše na nju. Ni sam nisam
znao kakvu moćnu stvar sam mu preneo. Posle nekoliko dana došao je kod mene sa
fantastičnim iskustvima. Pitao sam ga: "Na šta si se koncentrisao?" On mi je odgovorio:
"Na formu Om Namah Šivaja. Ja sam ga onda upitao: "Koja je forma Om Namah
Šivaja?" Ispričao mi je nešto što ni ja sam nisam znao. Ja sam obrazovan, tako da je za
mene O-m N-a-m-a-h Š-i-v-a-j-a forma, ali on je otišao korak dalje. Mantru je potpuno
odvojio od njene spoljašnje manifestacije i forme.
Stoga, šta je prava forma vaše mantre koju ste dobili od svog gurua? To je nešto do čega
sami treba da dođete i to kroz ovu spoljašnju, površnu formu koja vam je data. Ovu
spoljašnju formu mantre treba da koristite samo kao stepenik koji će vam pomoći da
odete korak dalje.
Zatim, uz mantru ide i simbol koji je u uskoj vezi sa njom. Svaki zvuk ima svoj simbol.
Mnogo eksperimenata je urađeno na tom polju. Pre mnogo godina kada sam bio u
Francuskoj, imao sam priliku da vidim knjigu jednog proslavljenog umetnika. On u njoj
kaže da kada se proizvodi zvuk kao što je Ooommmm ili zvuk koji se stvara dok vam ja
govorim, nastaju talasi u akaši, tj. prostoru uma. Ti talasi formiraju određenu strukturu.
Ponekad zvuci koje proizvodite uzimaju oblik cveća, ptice, životinje, deve ili rakšasa.
Zvuk i forma su međusobno povezani. Ono što vidite oko sebe, drveće, životinje, bića sve
su to forme nevidljivog zvuka. Ova teorija je veoma bliska kundalini jogi i tantri. U njoj
se tvrdi da sve forme kao što su simboli, jantre ili mandale nisu ništa drugo do
personifikacije mantre. Ako napišete Om tri polukruga, mesec i zvezdu, to predstavlja
personifikovanu mantru, personifikovani zvuk.
Dakle, za svaki zvuk, za svaku mantru postoji objekat personifikacije. Koji je vaš simbol?
Vaš simbol je vatra. Koji je moj simbol?
Moj simbol je sjajna zvezda. Taj simbol je personifikacija mantre koju vam je dao vaš
guru.
Kada hoćete da vežbate mantru, uzmite brojanicu. U vreme koje ste odredili za vežbu,
sedite zauzimajući stabilan položaj. Nemojte odmah početi sa praktikovanjem mantre.
Prvo pevajte Om naglas -Ooommmm..., tri ili vige puta. Zatim uradite neku od
pranajama, minut ili dva. Tek onda uzmite brojanicu i počnite sa vežbom.
Ne brinite o umu. Ne brinite o njegovim uznemirenjima. Dobro je ako vam um luta u
početku vežbe. To je pozitivan znak. Ako vežbate mantru veoma striktno ne dopuštajući
nijednoj misli da se pojavi u oblasti uma, kasnije kada odete korak dalje pojaviće se
problemi .To je kao da na sidnejskom aerodromu sa kojeg želite da putujete u Novi
Zeland, odjednom otkrijete da ste zaboravili pasoš. Morate se vratiti kući da ga uzmete,
zar ne?
Zato je važno dopustiti svim oscilacijama, lutanjima uma, uznemirenostima i malim,
nevažnim, pa i važnim mislima da se pojave. Pustite ih da naviru u rojevima ili
pojedinačno, pustite ih da vas napadaju. Pustite ih da se pojave u početku kako biste
kasnije imali mirnu i dobru meditaciju. Ne pokušavajte da zaobiđete kvalitet i kvantitet
prirode svoje ličnosti. To je ono što vi jeste.
Dakle, ako pri vežbanju mantre vaš um luta, počnite sa glasnijim ponavljanjem: Om
Namah Šivaja, Om Namah Šivaja.Vaš um je negde drugde, ali vi ostajete tu gde ste
vežbajući Om Namah Šivaja, Om Namah Šivaja. Odjednom uviđate da ste odlutali i da
treba da se vratite; Om Namah Šivaja, jedanput, drugi put, treći put i tada pnovo odlutate.
Ovako, sa velikim strpljenjem, treba praktikovati sadanu i na taj način postići bolje
razumevanje sebe.

P:Kakvo je značenje i važnost mantre? Možete li objasniti šta mantra znači?

O : Mantra je zvuk koji oslobađa um od njegovih opsesija. Baš kao što svoju prljavu
odeću perete praškom, na isti način zvukom možete očistiti um od njegovih impresija.
Mantra je veoma stara reč u sanskritu. Sastoji se od dve korenske reči : jedna znači
"ponavljanje", a druga "sloboda", tako da je doslovno značenje reči mantra "ponavljanje
pomoću kojeg um postaje slobodan". Ono što mi zovemo umom, nije čist um. Naš um je
obojen. Recimo da imate belu posteljinu i ako je dugo upotrebljavate ona će promeniti
svoju boju. Na isti način različite impresije menjaju boju uma. Mi akumuliramo ove
impresije iz života u život.

P: Koje je značenje inicijacije u mantru?

O : To je veoma bitna inicijacija u životu svakog tragaoca. Kao što je seme posejano
kako bi se dobila biljka ili drvo i mantra je, na isti način, kao seme unutrašnjeg iskustva
posađena na dan inicijacije. Srce, um, svest učenika su kao plodno tlo. Kada težite
spiritualnom životu, kada se trudite i tragate za unutrašnjom svesnošću, višom svesnošću,
tada ste već pripremili svoje tlo. U to plodno tlo treba posaditi seme.
Mantra je to seme. Posle nekog vremena seme proklija, izraste i urodi plodom. Kao i to
seme i mantra treba da preraste u formu unutrašnje svesnosti. To je veoma moćan i divan
početak spiritualnog života, zato što mantra stvara unutrašnja iskustva koja vas
približavaju vašem unutrašnjem biću. Mantra transformiše kvalitet uma. Grubi um
postaje suptilan, sve profinjeniji. To donosi relaksaciju, mir i stabilnost.
Kada od gurua dobijete ličnu mantru, trebalo bi da pokušate da praktikujete svakodnevno,
najmanje jedanput. Važno je da održi minimalnu redovnost u svojoj mantra jogi. U
početku mantru treba praktikovati prosečnom brzinom koju treba postepeno smanjivati.
Mantru ne treba nikada ponavljati brzo. Niste dali obećanje da će te upotpuniti jedan krug
brojanice svaki dan. Jedino što ste obećali je da ćete svaki dan raditi mantru, makar i
samo deset minuta, tri minuta ili jedan minut.
Redovnost je vaše obećanje. Ispunjavanje kvote nije vaše obećanje. Nemate nikakvu
kvotu. Iskrenost, težnja, ljubav, devocija, posvećenost nemaju nikakvu kvotu. Kako
praktikujete mantru, posle nekoliko nedelja ili meseci treba da usporite njeno
ponavljanje. Kako smanjujete brzinu mantre, um postaje sporiji i sporiji, a frekvencija se
povišava. Frekvencija vaše unutrašnje svesnosti postaje povišena.
Treba da razumete da je mantra veoma važan početak za unutrašnji život i morate je
vežbati svakoga dana. Naravno, i za decu je dobra vežba. Uradite je nekoliko puta, 10-12
puta. Ako ne možete da je radite ujutru, radite je uveče, možete je čak i pisati, ali je u
svakom slučaju radite svakoga dana.

MEDITACIJA

Ovde smo da bismo govorili o uzvišenijem životu. Spoljašnji empirijski život, život koji
je prolazan i podložan vremenu, prostoru i objektivnosti, dobro nam je poznat. Prema
tome, nije nam neophodan guru da bi nas tome učio. Svako zna kako da doživi ovaj
spoljašnji život putem čula i uma. Zato ovde neću pričati o tome, jer znam da niste došli
to da čujete.
Iskustvo ovog fizičkog tela, zadovoljstva i bola, iskustvo emocija, uzbuđenja i strasti,
ljubavi i mržnje, svakome je poznato. Ali postoji i drugačije iskustvo, spiritualno
iskustvo, koje čovečanstvo, osim nekoličine srećnih duša iz prošlosti, do sada nije imalo.
Ono se mora spoznati kroz sam život i izvan njega. Ovo iskustvo vam se može dogoditi
bez obzira šta radite, kako i gde živite. To je potpuno, najdirektnije iskustvo i celokupna
struktura joge zasniva se na njemu. Ako me upitate: "Šta je joga?" odgovoriću vam : "Biti
u stanju da sjedinite vašu sadašnju svesnost sa tim iskustvom, to je joga. " Svaka praksa
joge vodi do tog iskustva, kao što kaže stara poslovica "svi putevi vode u Rim". To može
biti hata, rađa, kundalini, mantra, bakti, karma ili gjana joga; jer svi oblici joge u
potpunosti razvijaju i profinjuju nižu svesnost osposobljavajući je da pojmi tu spiritualnu
svesnost. Hiljadama godina čovečanstvo razmišlja o ovome. Samo nekolicina velikih
duša, rišija, svetaca, sinova Božijih, imalo je to iskustvo. Oni su se sjedinili sa tim
vrhovnim blaženstvom. Naši preci su ih videli i pokušali da imaju to isto iskustvo, ali
nekako, verovatno zbog neodgovarajućih uslova ili sredine u kojoj su živeli, nisu uspeli u
tome. U ovom veku, svi uslovi su promenjeni, pa zato čak i oni koji ranije nisu težili tom
iskustvu, sada žele da ga imaju. Čak i skeptici ga žele i rado pričaju o njemu.
Čovečanstvo ga sada više ne može izbeći. U Giti Vedama, Bibliji zapisano je da čoveka
mora stići njegova konačna sudbina. Ovo iskustvo vrhovnog blaženstva je naša sudbina.
To je sudbina celog čovečanstva. Tako, danas nailazimo na sve veće spiritualno traganje,
spiritualnu svesnost i spiritualna otkrića.
Vi tragate za zadovoljstvom, zar ne? Da, tako je. Zašto tragate za
zadovoljstvom, zašto tragate za ljubavlju? Čovek je oduvek tragao za nečim o čemu ne
zna ništa. Njegovo traganje ga vodi kroz dimenzije zadovoljstva, ljubavi, bola, frustracije,
tragedije i komedije. Ali sada je svim tim pogrešnim putevima traganja najzad došao kraj.
Sada se zna metod, sada se zna put i suviše je nerazumno nastaviti sa traganjem za tim
iskustvom vezanih očiju. Dovoljno smo tragali kao slepci koji pokušavaju da pronađu
parče čokolade. Mi zapravo nismo tragali za zadovoljstvom, ljubavlju, strašću,
uzbuđenjem. Samo usled zaslepljenosti išli smo tim putevima. To je problem, a sada zbog
navike ne možemo da se oslobodimo prijatnih čulnih iskustava.
Sećam se jedne parabole. Jednom je jedan slepac lutao unutar neke tvrđave koja je imala
četiri kapije, želeo je da izađe iz nje, pa je upitao jednog mudraca kako da to izvede.
Mudrac mu je rekao: "Drži se jednom rukom za zid tvrđave i nastavi da koračaš. U
trenutku kada dođeš do kapije, prepoznaćeš je i moći ćeš da izađeš. "
Tako je slepi čovek počeo da korača opipavajući zid tvrđave svojom desnom rukom. Na
nesreću, baš kada je došao do kapije, počešao se i tako ju je propustio. Nastavio je da
hoda dalje držeći se zida, ali kada je stigao do druge kapije, ponovo se počešao. Na ovaj
način je promašio sve četiri kapije, iako je prošao pored njih. Mislim da smo mi slični
tom slepcu. Mnogo puta u životu smo prolazili pored kapije, ali smo počeli da se češemo
i tako je promašili.
Da se vratimo glavnoj temi; treba da znamo i realizujemo da je najvažnija stvar u jogi
meditacija. Meditacija je odgovor, ona je put. Kada ste kroz meditaciju u stanju da
transcendirate ideju o telu, kada ste u stanju da zaboravite pojmove imena i forme, ako
možete da se izdignete iznad sećanja i ako možete da imate makar i zamagljenu viziju
nečega što je nefizičko, tek tada se nalazite na stazi.
Oni koji mogu da vide svetlost, da dožive prostor ili zvuk iznutra, nalaze se na stazi. Mi
živimo u telu, svesni smo tela, ali nismo u stanju da ga transcendiramo, osim u dubokom
snu. Zato treba da otkrijemo svesnu tehniku pomoću koje ćemo postepeno moći da
transcendiramo
iskustvo dualnosti, imena i forme, i tako prevaziđemo princip ega. Ovo prevazilaženje
principa ega je samadi. To svakako nije lak posao, ali je to nesto što moramo ostvariti.
Ja verujem da je to svrha ljudskog postojanja, u protivnom nema logičnog objašnjenja.
Ako smo rođeni kao ljudska bića samo zbog onoga što smo do sada radili, onda u tome
nema smisla, nema logike. Mi vodimo samo malo kvalitetniji životinjski život. Mi smo
civilizovane životinje, zato što radimo iste stvari kao i one, samo na malo drugačiji način.
Ako životinje jedu travu, mi je kuvamo i jedemo. Ako se životinje razmnožavaju u polju
ili šumi, mi se razmnožavamo u modernim domovima. Naravno to nije loše, ja to ne
kritikujem. Samo pokušavam da napravim poređenje između našeg i životinjskog života.
Životinjski život pripada oblasti instinkta. U procesu evolucije postoje tri jasne
kategorije: instinkt, intelekt i intuicija. Instinkt pripada životinjskom carstvu. Kada kažem
da živimo instinktivno, to ne znači da imamo rep i rogove. Instinkt je kvalitet koji smo
nasledili od neevoluiranog, tamasičnog, životinjskog carstva u kojem nema spiritualne
težnje. U trenutku kada vam se javi spiritualna težnja, spiritualna glad, vi ste izvan oblasti
instinkta.
Instinktivno ponašanje će se kod nas zadržati još veoma dugo, zog toga što imamo telo.
Nema potrebe da ga odbacujemo, već uporedo sa instinktima koji održavaju telo, treba da
razvijemo intuiciju, viši nivo uma, kako bismo mogli da shvatimo svoju sopstvenu
celovitost, svoje sopstveno savršenstvo, svoj pravi identitet. Mi smo, zapravo, zaboravili
svoj pravi identitet.
Ako me upitate ko sam ja, navešću svoje ime, svoje pleme, klan, nacionalnost - ali da li
sam ja to? Ko sam ja? Da li ste ikada sebi postavili to pitanje? Ko sam ja? Da li sam ja
ovo telo, određenog imena i određenog društvenog statusa? Ako sam samo to, onda je
cela spiritualna filozofija glupost. Ako sam ja ono što mogu da pojmim u ovom trenutku i
ništa izvan toga, ako je to moj identitet, moj opis, moja definicija - ovo fizičko telo, ovo
ime, Australijanac, hindus, musliman, hrišćanin, muškarac, žena - onda nećemo pričati o
spiritualnom životu.
Spiritualni život počinje sa sumnjom u sopstvenu definiciju o sebi, pitanjem: "Ko sam ja?
Da li sam ja ovo telo? Da li sam um? Da li sam čula? Da li sam iskustvo bola i
zadovoljstva? Da li sam vreme? Da li sam prostor?" Konačno moram doći do zaključka:
"Ne, ja nisam to. Ja sam onaj koji posmatra sve to. Ja nisiam telo. Ja sam posmatrač,
svedok tela. Ja nisam um, već onaj koji posmatra um. Ja nisam bol ni zadovoljstvo, jer im
ja svedočim. Ja nisam sve to. Ja sam posmatrač svega toga. Sve što vidim oko sebe ili u
sebi, otvorenih ili zatvorenih očiju,znam, ja to nisam."
Čovek mora da odvoji sebe od svih onih elemenata koji su podložni vremenu, prostoru,
objektivizaciji i dualnosti. Iz tog razloga svako treba da doživi svu dubinu meditacije.
Početno iskustvo koje imate u meditaciji je prolazno; ono nije postojano. Iskustvo treba
da prođe kroz čitiav niz promena. Svakog dana, svake nedelje, ono može biti drugačije.
Sva iskustva kroz koja prolazite praktikujući meditaciju nisu konačno iskustvo.
Postoji čitav niz povezanih iskustava koja konačno vode do iskustva koje zovemo
iskustvo sebe, spiritualno iskustvo, iskustvo nedualnosti, iskustvo jednosti. Između
iskustava koja smo postigli do ovog trenutka i tog iskustva o kojem govorim, postoji
hiljade iskustava kroz koje spiritualni aspirant neminovno mora proći.
Iz tog razloga uspostavljeni su putevi i staze, poznati kao meditacija. Naši spiritualni
napori trebalo bi da budu posvećeni toj svrsi. Oduvek sam vam govorio da je sve u životu
ispravno, ali ne i konačno. Morate imati nešto više. Da biste to imali, prihvatite
meditaciju kao svoj put i kroz praksu meditacije razvijte moći svesti.
Postoje razni oblici joge prilagođeni svakome, ali svaki oblik joge treba da vas dovede do
iste tačke. Ona se naziva meditacija. Konačni cilj joge je da vas pripremi za to.
Meditacija je iskustvo u kojem počinjete da budete svesni unutrašnje stvarnosti, ali samo
zatvarajući oči nećete uspeti i da meditirate. Meditacija je nauka, ona je tehnika i ako
želite da uspete u meditaciji, morate slediti jogički sistem.
Šta je meditacija! Da li je to koncentracija? Moj odgovor je ne. Da li je to kontemplacija
ili proces dubokog razmišljanja? Moj odgovor je ne. Da li to znači postati nesvestan ili
ući u stanje autohipnoze? Moj odgovor je ne, šta je onda meditacija? Ja vam mogu reći
nešto malo o tome, ali konačno vi to morate sami istražiti. Meditacija je posledica
usredsređenosti. Kada vaš um neprekidno misli o jednom zvuku ili jednom simbolu ili
formi neko vreme, tada se dešava meditacija. Prema tome, postoje tri osnove za
meditaciju : zvuk, forma i simbol. Ako želite da vaša meditacija uspe, treba da izaberete
jedno od ta tri ili dva ili možda sva tri.
Zvuk koji se izgovara u sebi ili naglas može biti osnov za koncentraciju. Takav zvuk se
naziva mantra. Mantra nije sveta reč, mantra je reč. Zvuk je osnov za razvijanje
koncentracije. Kada ponavljate ovaj zvuk, mantru, frekvencija vašeg uma se povišava.
Druga osnova za koncentraciju je forma, forma čoveka, životinje, ili čoveka i životinje
zajedno. Starim Grcima je ovo bilo poznato. Oni su to imali u svojoj mitologiji. Mi to
zovemo antropomorfne i životinjske forme sa kojima možete početi koncentraciju. Treća
osnova za koncentraciju je jantra ili geometrijska formacija. Te geometrijske formacije su
poznate kao simboli.
Zvuk, formu i simbol nazivamo univerzalnim formama. Poznato vam je da nauka ima
svoje simbole, astrologija takođe; simboli se nalaze svuda. U fizici, astrologiji ili u bilo
kojoj drugoj grani nauke, uvek postoje simboli koji označavaju prirodu stvarnosti. Na taj
način su forma, zvuk i simbol u relaciji sa celim kosmosom.
U svakom slučaju, meditacija nije lak zadatak. Samo zatvaranje očiju i povlačenje
svesnosti od objektivnog domena iskustva, ne čini meditaciju. Drevni izraz za meditaciju
je dhjana, što znači "potpuna svesnost"; ne delimična, ne uobičajena svesnost, ne
hipnotička svesnost već potpuna svesnost. Snovi, na primer, ne predstavljaju potpunu,
već delimičnu svesnost. Ni psihodelična iskustva ne predstavljaju potpunu svest. Ona su
takođe u okviru delimične svesnosti.
Kada razlika između spoljašnje i unutrašnje percepcije nestane, to je dhjana. Sa istim
kvalitetom percepcije kojim opažate neki spoljašnji objekat, treba da opazite i neki
unutrašnji objekat i kada to postignete, to je dhjana. Ne znam da li reč "meditacija" za vas
ima isto ovo značenje. Zato ja kažem da je meditacija veoma težak zadatak.
Zatvaranje očiju i povlačenje uma od čula i čulnih objekata samo je priprema za
meditaciju, a ne sama meditacija. Uzvišenost i važnost meditacije su već procenjene i
istražene u svakom mogućem smislu, u odnosu na telo, um i svest. To potvrđuju stotine
knjiga koje su napisali religiozni, jogički i naučni autoriteti.
Hiljadama godina mudraci su stvarali različite tehnike koje vode do iskustva meditacije.
Ti putevi su poznati kao staza dhjana joge ili meditacije. Elementarne ili preliminarne
vežbe joge služe da u fizičkom telu stvore uslove ili atmosferu u kojoj se meditacija
dešava automatski. Moram vam reći da je onaj ko ume pravilno da meditira, gospodar
samoga sebe.
Znači, meditaciju treba razumeti kao nauku koja ima za cilj da od vas načini gospodara
samoga sebe, vaše fizičke, mentalne, emocionalne, intelektualne, a takođe i spiritualne
evolucije, čovek je kombinacija različitih sila, a svaka sila ima svoje sopstvene zakone
evolucije. Skup svih ovih sila je ono što vi jeste. Kada počnete da upražnjavate
meditaciju, vi inicirate i ubrzavate proces evolucije u svakoj oblasti vašeg postojanja i
svakoj dimenziji vaše ličnosti.
Poslednjih godina naučnici su vršili mnoga proučavanja o efektima meditacije na fizičko
telo, mentalno i emocionalno ponašanje kao i na psihu. Došli su do konačnog zaključka
da se za vreme meditacije odvijaju promene u fizičkom telu, u nervnom sistemu, u
endokrinom sistemu, u krvotoku i sl. Ti isti naučnici su napisali vleliki broj članaka u
pokušaju da nam saopšte da se za vreme meditacije, dok vam je telo potpuno mirno i
nepomično,dešavaju najveće promene, najveće transformacije od glave do pete. Ove
promene je moguće registrovati i videti na najsavremenijim instrumentima.
Kao dodatak tome, neki naučnici su dokazali da se dok meditirate ne upuštate samo u
psihološku ili subjektivnu vežbu, već unutar sebe stvarate energetsko polje slično
elektromagnetnom polju. Nastaje neka vrsta energetskog talasa koji odašilje osoba koja
meditira i taj energetski talas, to energetsko polje se može prenositi ljudima na velikoj
udaljenosti. Eksperimenti su pokazali da su dve osobe na udaljenosti od 1600 milja u
stanju da odašilju i prime ovu energiju koja se stvara tokom meditacije.
Ovo je veoma važan aspekt povezan sa našim psihičkim bićem, ne samo sa fizičkim
bićem, mentalnom ličnošću ili emocijama. Postoji vrsta energije koju stvarate za vreme
prakse meditacije i ta se energija, kao prvo, može prenositi, a kao drugo, vi je možete
doživeti za sebe. Ta energija se može spustiti na mentalni, emocionalni ili fizički nivo i
izmeniti kvalitet tela, uma i emocija. Ovo je veoma važna činjenica.Takođe je otkriveno
da redovna vežba meditacije može da poboljša kvalitet inteligencije što je veoma važno
za decu. Praksa meditacije nije fizička vežba. To je metod za postizanje potpunog mira i
apsolutne stabilnosti tela. Istovremeno unutar vas postoji nešto što funkcioniše veoma
dinamično. Možete to nazvati bilo kojim imenom. Ta svesnost, ta pažnja, taj um, ta svest
mora biti celovita. U ovom trenutku ona je razjedinjena i usmerena ka različitim
objektima.
Čovekova svesnost izlazi kroz čulne organe - oči, nos, jezik, kožu, uši. Ta energija uma
teče ka spolja, prima podražaje i na taj način doživljava čulne objekte. Iz ove oblasti
čulnog iskustva treba se povući. To je prva vežba u meditaciji. Potrebno je da odvojite
svesnost od čulnih objekata povlačeći je iz čulnih organa.
Ako treba da ugasite svetlo, šta ćete učiniti? Moraćete da prekinete dovod struje od
glavnog prekidača i tada neće biti svetla. Na isti način, svetlost čula kroz koju
doživljavate spoljašnje objekte kao što su forme, imena, zvuci, dodiri, ukusi, mirisi, mora
se odvojiti za neko vreme od svega toga kako biste mogli da vežbate meditaciju.
Vežbe koje znate su sredstva, metodi putem kojih se čulni organi odvajaju od svesnosti.
Jedan od najvažnijih i najefikasnijih načina na koji se ovo može postići je mantra. Postoje
i drugi načini. Neki ljudi praktikuju koncentraciju na plamen sveće otvorenih očiju, drugi
pevaju kirtan. Postoje mnoge metode, ali najlakša i najmoćnija vežba je ponavljanje
mantre uz ritam disanja.
Meditacija nije samo mentalna vežba. Ako za početak zatvorite oči i pokušate da se
koncentrišete nasilno, da povučete um na silu stalno iznova, to vam neće doneti
meditaciju. Pre nego što meditacija nastupi, treba da postignete jedno stanje, da izazovete
jedno iskustvo i kada se to iskustvo dogodi, vi spontano ulazite u meditaciju. Dakle,
meditacija nije napor. Kada vežbate mantru, vi stvarate određenu frekvenciju u umu i u
određenom trenutku izazivate eksploziju. Kada se ta eksplozija dogodi, dešava se
iskustvo.
Šta je to iskustvo? Iskustvo je unutrašnje znanje. Pri tom iskustvu vi počinjete da se
odvajate od spoljašnjeg plana i da vidite zatvorenih očiju. Tada počinjete da doživljavate,
da vizualizujete stvari koje nisu zaista prisutne spolja. Neki ljudi vide svetlost, cveće,
boje, okeane, planine, razna bića itd. To se naziva iskustvom. To je vrsta unutrašnje
percepcije koja se odigrava u nekoj drugoj dimenziji.
Kada se ovo iskustvo dogodi, sasvim je jasno da ste povisili nivo svoje svesti, da ste se
tako reći popeli iz prizemlja na prvi sprat ili možda sa prvog sprata na drugi ili sa drugog
na treći .Ako se iskustvo ne dogodi,onda uprkos svakom naporu koji ulažete u
koncentraciju, nećete promeniti nivo svoje svesti. Sa svakim uzdizanjem svesti, javlja se
iskustvo.
U jogi se govori da postoji sedam nivoa svesti. Prvi nivo svesti je ovaj na kojem se sada
nalazimo. On se naziva čulni nivo jer je povezan sa iskustvima koja stičemo putem čula.
Na ovom nivou svesti, svo znanje se tiče objekata koje spoznajemo putem čula. Um
doživljava cvet, zvuk, objekat, putem čula. U umu postoji doživljaj usled blizine objekta.
Um ne može doživeti objekat ako mu on nije u blizini ili ako čula ne funkcinišu ispravno.
Ovo je prvi nivo svesti i slično tome kaže se da postoji sedam nivoa. Dok prelazite sa
jednog nivoa na drugi iskustva se moraju događati. Promena nivoa svesti se ne može
desiti bez određenog iskustva. To iskustvo je veoma važno i u jogi i meditaciji postoje
različita sredstva i metode kojima ga izazivamo. Jedan od metoda je pranajama, vežba
disanja. Drugi je banda, kontrahovanje anusa abdomena i grla. Treći je, kao što sam već
pomenuo mantra i slično tome postoji još mnogo metoda.
Koja je svrha meditacije? Sve zavisi od nivoa svesti na kojem se nalazite. Mi se svi
nalazimo na istom mestu, ali se ne nalazimo svi na istom nivou svesti. Naša svest je do
sada različito evoluirala. Fizički mi možemo izgledati isto, pričati isti jezik, diskutovati o
istoj temi, ali postoji nešto u meni i u vama što se naziva duh, jastvo, čovek iza čoveka i
taj duh ili jastvo u praksi meditacije prolazi kroz sistematsku transformaciju. Kako se to
dešava? Pogledajte petrolejsku lampu koja je goreći celu noć pocrnela i zbog toga ne daje
dovoljno svetlosti. Šta ćete učiniti? Očistićete staklo. Ako očistite staklo, svetlost će
zasijati u svom punom sjaju. Na isti način, u svakom biću postoji viši kvalitet duha.
Iskustvo te svetlosti je ono što je važno. Vi ne morate da unosite svetlost unutra; ona je
već u vama. Ako otklonite velove neznanja, ako transcendirate sloj po sloj tame, otkrićete
da je osveljavajući duh već tu.
Stoga, svrha meditacije je biti u stanju doživeti to svetlo. Pod svetlom se podrazumeva
ono što može osvetliti tamu koja prekriva našu svest, ono što može osvetliti celokupno
znanje i doneti nam razumevanje, iskustvo sebe. Zato, svako treba da shvati da meditacija
nije samo okultna vežba. Njena svrha nije samo poboljšanje kvaliteta tela, već je to
sistematičan put pomoću kojeg čovek može da se približi sopstvenom biću.
Sada ću vam ovo objasniti na drugi način. Mnogi od vas poznaju hata jogu po kojoj
postoje tri važna energetska kanala smeštena u kičmenom stubu. Po fiziologiji ova tri
kanala odgovaraju simpatičkom, parasimpatičkom i autonomnom nervnom sistemu. U
hata jogi ih zovu ida, pingala isušumna ili mesec, sunce i jastvo.
Ovi energetski kanali se protežu duž kičme. Sa leve strane je ida i ona prenosi mentalnu
energiju. Sa desne strane je pingala i ona prenosi praničku ili vitalnu energiju. Ova dva
toka polaze od dna kičme i ukrštaju se u četiri tačke u kičmenom stubu. Jedno raskršće je
u krsnom spletu nerava, drugo u solarnom pleksusu, treće u srčanom spletu nerava i
četvrto u vratnom spletu nerava. Konačno ove dve energije se susreću kod produžene
moždine pored epifize na vrhu kičme.
Pored ove dve energije, mentalne i praničke energije, postoji i treća energija koja kreće
od dna kičme i penje se pravo kroz njen centar do vrha glave. Međutim, ovaj treći kanal
ne operiše kod većine ljudi u današnje vreme. On je tih. Kod jogija koji praktikuju asane,
pranajamu i koncentraciju, ova energija postaje aktivna, ali to ne važi za sve njih.
Energija koja teče levom stranom kontroliše sve vaše mentalne funkcije. To je svesna sila
pomoću koje mislite, osećate i znate. Energija koja teče desnom stranom kontroliše sve
fizičke kretnje. To je životna sila na osnovu koje hodate, jedete, varite hranu, izlučujete
otpadne materije i izvodite aktivnosti. Ove dve energije nam pomažu da vodimo život
koji nam je podarila priroda. Ako nastane bilo kakva neravnoteža između ove dve
energije, nastaje bolest, bilo psihosomatska ili somopsihička. Zato, da biste poboljšali
zdravlje i stanje svog organizma, mora se uspostaviti balans mentalnih i vitalnih sila. To
je hata joga.
I više od toga, energija poznata kao sušumna, koja egzistira u centru kičme se mora
probuditi. Sušumna je važna spiritualna energija koja se pominje u mnogim spisima, ali
je ona sada uspavana, neaktivna. Kako probuditi ovu silu? Kaže se da je možete probuditi
pomoću meditacije, kada su um i objektivna iskustva povučena i fizičko telo
zaboravljeno. U tim trenucima, vi ne znate gde se nalazite. Vreme, prostor i objekat su
poništeni. Ispred vas stoji samo svetlost. U to doba se dešava buđenje i vi počinjete da
doživljavate mnoge stvari. Ova iskustva su toliko duboka da mogu da transformišu vaš
celokupan život, vašu filozofiju i vaš sistem vrednosti i da vas približe vašoj pravoj
prirodi. Stoga, ja kažem da je svrha hata joge da vas pripremi za meditaciju. Ponekad se u
pogledu ovoga javlja pogrešno razumevanje. Ljudi misle da mogu da meditiraju čak i u
ležećem položaju. Ne. U jogi postoje određeni položaji namenjeni za meditaciju i njih
treba da proučite i naučite od vašeg učitelja joge.
Za vreme meditacije kičma mora biti uzdignuta, uspravljena i prava. Ovo je prvi veoma
važan princip. Drugo, kada zauzmete ispravan položaj za meditaciju, možete da
kontrolišete svoje fizičko telo i u dubokoj meditaciji. U protivnom, ako meditirate ovako
kako sedite sada, kada povučete um, kada transcendirate svesnost, možete pasti jer telo
nema oslonac. Zato, klasičini meditativni položaji - sidasana, padmasana i vađrasana su
veoma važni. Oni među vama koji ozbiljno žele da krenu stazom meditacije moraju pre
toga da ovladaju položajima.
Konačno, meditacija je povezana sa evolucijom ljudske svesti. Vi poznajete zakone
prirodne evolucije, kako je nastalo fizičko telo, kako se razvilo i transformisalo. Pojavom
čoveka, rođenjem čoveka, fizička evolucija se završila, a spiritualna započela.
Stoga, mi smo sada u prvom poglavlju spiritualnog života i u ovoj ljudskoj inkarnaciji,
jedini cilj za nas trebalo bi da bude spiritualni napredak. Spiritualno napredovati znači
biti u stanju da razumemo šta leži unutar nas -izvan tela, izvan čula, izvan uma i izvan
uobičajenog razumevanja.
Ova svesnost, znanje, razumevanje i poimanje kojeg ste sada svesni nisu konačni. Postoji
nešto više od toga. Osim imena i forme subjekta i objekta, čula pomoću kojih ste u stanju
da razumete, vidite i prepoznate pojavni svet, postoji nešto više. Vi ne postojite samo radi
spoljašnjeg života. Ovo spoljašnje postojanje i ovo spoljašnje iskustvo nisu krajnje stvari.
Postoji nešto izvan toga. Da li vi mislite da su gledanje, slušanje, dodirivanje, mirisanje i
kušanje jedine forme znanja? Zar ništa ne postoji izvan toga?
Oni koji misle da ne postoji ništa izvan ovog spoljašnjeg života su poznati kao
materijalisti. Kada je čovekovo iskustvo, znanje i razumevanje ograničeno na nešto
objektivno, to se naziva materijalizam.
Kada nema objekta, nema ni iskustva. Ovakvo gledište naziva se materijalizam, međutim
postoji i nešto izvan materije. Čak i ako nema objekta, iskustvo može postojati. Tada ste
transcendirali filozofiju materije, a sa tim se javlja potreba za spiritualnim znanjem u
čoveku.
Mnogi veliki ljudi su rekli da čovekovo ograničeno iskustvo nije krajnje iskustvo. Postoje
nivoi i nivoi iskustava i vi možete da doživite skoro svaki nivo svog postojanja kroz
proces meditacije. Nauka meditacije je krajnji cilj joge i instrument u čovekovim rukama
za njegovu višu evoluciju kako bi pomoću njega kanalisao i polarizovao energije u celom
univerzumu i celom čovečanstvu.
Došao sam do zaključka da čovek mora praktikovati meditaciju svakodnevno. Ako ne
možete da je praktikujete ujutru, molim vas praktikujte je uveče, praznog ili polupraznog
stomaka. Sedite uspravno, prave kičme. Oči vam mogu biti zatvorene i fiksirane na vrh
nosa ili na tačku između obrva. Koncentrišući se na dah ili na ličnu mantru pokušajte da
doživite prvo iskustvo, zatim drugo, treće, četvrto, peto, šesto i konačno sedmo. Niko ne
zna šta je to iskustvo, jer na nivou sedmog iskustva, iskustvo i onaj koji ga doživljava
postaju jedno.
U višim stanjima meditacije vi niste povučeni od spoljašnjih doživljaja. Postoji
istovremeno i spoljašnja i unutrašnja svesnost koja se naziva jedinstvenom svesnošću.
Spoljašnjost je manifestacija svesti i prema tome ne možemo stvarati jaz između
takozvane spoljašnje i unutrašnje svesnosti. Svesnost je jedna, mada mi poznajemo samo
spoljašnju, ali ne i unutrašnju svesnost. Svesnost je u tom pogledu slična ledenom bregu.
U početku vidite samo vrh brega, ali ne i ono što je ispod površine okeana. U višim
stanjima meditacije možete da doživite celokupnu svesnost.
U dubokoj meditaciji postoji svesnost totalne svesti. U početnim stanjima meditacije
svesni ste samo unutrašnje svesnosti jer zaboravljate na spoljašnju. U preliminarnim
stanjima meditacije spoljašnja iskustva su zaustavljena. Vi ne čujete zvukove, ne vidite
oblike, niste svesni spoljašnjosti. Ali kako dublje zalazite u viša stanja meditacije, vaša
svesnost počinje da se širi. To je isto kao kada biste stajali na ulaznim vratima neke sobe i
istovremeno gledali i njenu unutrašnjost i ono što je izvan nje.
Samo neki ljudi su u stanju to da shvate, jer za većinu ljudi stanje meditacije predstavlja
svesnost unutrašnje svesti. Sa napretkom u meditaciji život postaje jedinstven, a ne
podeljen. Tada nemate teškoće u
održavanju kontakta između unutrašnjeg i spoljašnjeg života. Prestajete da budete kao
riba koja može da živi samo u vodi i postajete kao kornjača koja može da živi kako u
vodi tako i van nje. Postajete sposobni da doživljavate unutrašnji duh i spoljašnji
objektivan svet istovremeno. Samo kada se to desi javlja se samadi, nikako pre.
Meditacija je put evolucije čitavog čovečanstva. Kada jedna osoba meditira, ona je
sposobna da stvara vibracije i u drugim umovima. Ako naštimujete pet violina i zasvirate
na jednoj od njih, zvučne vibracije će uticati na preostale violine i njihove žice će takođe
zavibrirati. Eto kako se približavate svom postojanju i svojoj stvarnosti. Spoljašnji život
nije nerealan i unutrašnji nije utopija. Ali spoljašnji život sam po sebi nije celovit;
unutrašnji život je upotpunjenje spoljašnjeg života. Čovekova obaveza i dužnost je
postignuće ove jedinstvenosti, a to se postiže meditacijom.

P: Već duže vreme tragam za svojom pravom stazom u mnogim filozofijama i

religijama. Ne nalazim sebe ni u jednoj od njih. Šta treba da učinim da bih stekao veru
u sebe?

O : Staza je u vama. Kada uspete da povučete svoj um od spoljašnjeg iskustva i vaša

unutrašnja svesnost procveta u ovoj ili onoj formi, to je staza. Put je jedan i odredište je
jedno, mada definicija može biti mnogo. Religija je puno, ali put je jedan.
Kada pogledate spoljašnji svet, to je svet čula i uma kroz koje možete doživeti grubu
manifestaciju božanskog, kreaciju, spoljašnje objekte poimanja; to je ono što sve vreme
radite. Ali kada pokušate da pojmite misao, osećanje, emociju ili strast, vi to ne možete
da učinite. Vi možete da osetite nalet tih manifestacija, ali ne možete da ih shvatite. To je
vaše prvo ograničenje. Treba da prođete kroz njega, a onda na isti način treba da
sagledate šablon mišljenja.
Šta su jantre i mandale? Šta su slike talentovanih umetnika koj ste videli? Šta je
apstraktna umetnost? To je forma osećanja, emocija straha, ljubomore, ljubavi saosećanja
koju treba da sagledate u sebi. To je prolaz koji vas vodi ka unutrašnjoj stazi. Kada
možete da posmatrate svoje mentalno i emocionalno stanje u konkretnoj form kao što
posmatrate spoljašnju sliku, tada ste se povukli od spoljašnjeg ka unutrašnjem. To je cilj.
Do tada ste bili na nivou grubih stvari. Boravili ste samo u spoljašnjem, tumarali po
instinktivnom, životinjskom nivou nikada ne bivajući izvan njega. On je bio odraz vašeg
unutrašnjeg stanja. Kada vidite duha na groblju, Šta je to? To je apsolutno i potpuno vaš
manifestovani strah. To je njegova forma. Na isti način ljubav i saosećanje takođe imaju
forme. Vi možete videti njihove forme i kao što sam već rekao, jantre i mandale su forme
viših dimenzija stvarnosti.
Posle toga, vi ulazite sve dublje i kako napredujete u tom smeru, objekat vaše
koncentracije počinje da sjaji unutar vas. Na početku on sija samo na kratko, kao svitac.
Zatim počinjete da ga zadržavate sve duže da bi konačno bio neprekidno ispred vas. Ta
forma će sijati i osvetljavati mračne predele vaše svesti. To je staza.
Da li ćete se koncentrisati na gurua ili na određeni simbol, nema razlike. Staza je samo
jedna. Ja se mogu koncentrisati na šivalingam, a vi na Krišnu, krst ili plamen vatre; sve je
to isto. Vi doživljavate razlike zbog svog sektaškog načina razmišljanja, ali staza je
zapravo jedna. Meni se dopada šivalingam, to je sve. Vama se dopada plamen sveće,
Krišna ili neka jantra. To ne čini staze različitim. Cilj je isti i sve staze su iste. Nema
različitih staza.
Dakle, ono što bi trebalo da pokušate da učinite je da istovremeno povučete i probudite
svesnost; nikako jedno pre ili posle drugog. Ako se buđenje dogodi pre povlačenja ka
unutra, postaćete šizofreni, a ako se povlačenje dogodi pre buđenja, tada će to biti
hipnoza. Bićete u meditaciji tri sata bez ikakvih iskustava i ništa se neće dešavati zato što
ste se samo povukli od spoljašnjeg sveta percepcije, od sveta čula.
Samo povlačenje nije dovoljno. Ako želite da se isključite možete uzeti LSD, hašiš ili
neku drugu drogu, ali to nije dovoljno. Morate se povući, okrenuti, ali istovremeno
morate probuditi taj tanani plamen vaše svesnosti kroz objekat koji ste izabrali za svoju
meditaciju, a to recimo može biti plamen sveće.
Taj tanani plamen sveće je odraz vaše svesnosti. Plavi lotos, crveni lotos, šivalingam,
krst, simbol Om-a; sve su to odrazi ili simboli svesnosti i te simbole morate neprekidno
održavati. Neprekidno buđenje svesnosti i sistematično povlačenje spoljašnje svesnosti -
to je staza.

P: Molim vas objasnite nam nešto više o osećanju svesnosti u meditacji?

O : Jedna od koncepcija je da u svakom ljudskom biću postoji svesnost i da je ta svesnost

prisutna i sada. Zahvaljujući toj svesnosti, vi znate da slušate. Vi činite nešto, vi mislite
nešto i u isto vreme ste svesni toga, vi svedočite tome. Ovu svesnost ne možete naći u
životinji jer na tom stepenu evolucije, svesnost nije razvijena, ona je uspavana. Tako,
životinja radi mnoge stvari, ali to ne zna.
Kada ova svesnost, koja se od samog početka razvijala u čoveku, napusti kapije tela i
uma, ona postaje potpuno čista. Kada su telesna svesnost i mentalna svesnost aktivirane
posredstvom čiste svesti, to se naziva kosmička svest. Ova kosmička svest nema formu.
Ona nije u formi pažnje niti u formi misli. Ona je samo vrsta svesti, ako tako smem da
kažem.
Na primer, vi sada sedite ovde. Svesni ste mnogih stvari i vaša svesnost sve osvetljava.
Međutim, ako bih ja sada od vas zatražio da zadržite ovu svesnost takvu kakva je, na
istom nivou, a u isto vreme na neki način uklonio sa vašeg vidika sve glavne objekte, kao
kada bi nekim čudom sve pred vama nestalo, ostala bi samo svesnost, istog intenziteta,
istog nivoa. To je forma svesti u jogi i ona se obično pogrešno razume, zato što mi
nemamo ispravno shvatanje reči "svest". Kada ja koristim tu reč, pod tim podrazumevam
da je ta svest postojanje i da je ona prisutna čak i noću kada ste u dubokom snu. Ujutru
kada se probudite, ako vas upitam : "Kako ste spavali?" vi ćete reći : "Divno sam spavao,
jako dobro." Tada se postavlja pitanje : ako ste spavali, kako znate da ste dobro spavali?
To znači da je onaj koji doživljava, svedok sna, bio takođe prisutan u snu. Prema tome, u
jogi je ova svest veoma uzvišeno i suptilno stanje.

P: Kada praktikujemo tehnike meditacije, da li mi zaista meditiramo ?

O : Mi koristimo reč meditacija, ali u suštini, koji god sistem da sledimo, mi ne

praktikujemo meditaciju, već se samo pripremamo za nju. Meditacija predstavlja svesnost
jastva, ne svesnost meditanta ili procesa meditacije. Svesnost objekta meditacije,
meditanta i procesa meditacije treba transcendirati i tada se meditacija dešava spontano.

P: Koji je značaj kama joge na stazi meditacije ?

O : Karma joga je osnov spiritualnog života. Čovek je ograničen karmom, ali

upražnjavanjem karma joge on može da izrazi svoju karmu na ispravan način i da je
prevaziđe. Bez karma joge, meditacija ili bilo koja druga spiritualna praksa, vodi čoveka
u tamu.

P: Da li je moguće prestati msliti? Kako je moguće postići to stanje ?

O : Moguće je prestati misliti, ali taj proces nije nimalo bezopasan. U naprednijim
stadijumima, kada ste postigli potrebnu kontrolu nad umom i svesnošću, možete vežbati
zaustavljanje uma. Ali sada, ako pokušate da zaustavite um, stvorićete unutrašnju
napetost i te tenzije će se odraziti na vašu ličnost i ponašanje.
Vežbe te vrste mogu izazvati momentalnu prazninu ili šunjatu, ali ovakva trenutna i
prolazna praznina, po mom mišljenju, nije dobra za početnika. U stvari, na višm
stupnjevima joge, kada ste postigli potpunu koncentraciju uma i kada ste u stanju da
vizualizujete, svoj objekat koncentracije za duži period bez prekida i remećenja, tada
treba da pokušate da zaustavite um. Tada će zaustavljanje uma za vas biti veoma
jednostavno, kao kada vozite kola - pritisnete kočnicu i kola se zaustavljaju, ali ne
pokušavajte da to izvedete sada.

SAMADI

U jogi postoji veoma uzvišeno stanje koje se naziva samadi. Kada praktikujete
meditaciju, vežbate jogu, dešava se, mada veoma retko da za jedan trenutak ovaj mali ego
nestaje, a više jastvo se manifestuje. Da bi se postiglo ovo stanje samadija, ljudi moraju
da ulože ogroman napor. U jogi se ono zove samadi, a Buda ga je nazvao nirvanom. Ono
traje vrlo kratko; pojavljuje se kao prolazni bljesak. U tom trenutku spoljašnja svetlost se
gasi, a unutrašnja pali. Ovo predstavlja cilj joge za predane i ozbiljne ljude. Bez obzira
koji oblik joge vam je potreban ili koji ste u stanju da prihvatite, praktikujte ga i pomoći
će vam.
Pre nekoliko godina došao sam u Atinu i osnovao malu školu joge, a danas hiljade ljudi u
Atini i po celoj Grčkoj vežbaju jogu po sopstvenoj želji i potrebi. Jedina stvar koju žele i
kojoj teže je iskustvo unutrašnjeg Jastva.
Bez obzira na vaše želje i potrebe, uvek možete početi sa jogom. Uspravnog tela,
zatvorenih očiju - ako svakodnevno posvećujete tome deset do petnaest minuta sa
apsolutnom redovnošću i ako u umu zadržavate jedan princip, jedan objekat, jedan zvuk,
jednu jantru, uspeh je zagarantovan pre ili kasnije. Živeli smo spoljašnjim, materijalnim
životom i on nam nije pružo ono što je obećavao. Pokušajmo sada da živimo svojim
unutrašnjim životom.

P: Juče sam vas pitao o tome koliko daleko neko može da ode, odnosno koji spiritualni
nivo ili dimenziju može postići jogom ?

O : Do samadija, do samorealizacije - postoje različita imena, ali ono što je bitno je samo
jedna stvar, a to je postati svestan svoje prave prirode; to je krajnji cilj. Imena su različita
: mi ga zovemo samadi, neko drugi ga može zvati mahasamadi, neko nirvana, neko
oslobođenje, a neko realizacija Boga. Sve je to isto.

P : Šta je večno prosvetljenje?

O : Unutar čovekove svesnosti postoji tačka koja je svetlost. Kada u mračnoj sobi
izgubite vredan ukras, vi uzimate baterijsku lampu i
pretražujete svaki ugao sobe. Na kraju otkrivate mesto gde se nalazi ukras. Ako uperite
lampu u ukras, on postaje osvetljen i vi ga možete jasno videti. Na isti način u samadiju
viša svesnost se fokusira na jastvo. Jastvo se ne može videti umom ili doživeti bilo kojim
spoljašnjim čulom. Mi nemamo ništa pomoću čega ga možemo shvatiti Da biste shvatili
jastvo, morate iskočiti iz uma.
Postoji stupanj na kojem nemate um, gde se um zaustavlja na trenutak. U tom trenutku,
vaša kreacija je uništena jer je vaša kreacija koncept vašeg uma. Kada je um uništen, s
vašom kreacijom je završeno. Tada nastupa šunja. Buda je govorio o ovoj šunji, Biblija
govori o tome i prorok Muhamed je takođe govorio o tome. To je stanje svesti u kojem
nema ničega; ceo proces kreiranja se zaustavlja. To je predivan trenutak u čovekovom
životu. Odjednom se pojavljuje veliko iskustvo iznutra koje nazivate božanskom vizijom,
u kojem postajete svesni božanskog. Buda je to nazvao nirvana, a jogiji to zovu
nirvikalpa samadi. To je večno prosvetljenje.

P : Molim vas, objasnite različite stupnjeve samadija

O : Postoji knjiga o jogi od četiri poglavlja poznata kao Patanđalijeve Joga Sutre koja
detaljno govori o samadiju. Patanđali govori da samadi nije statičnost već polje nadsvesti
sačinjeno od tri odvojene oblasti. Prva oblast je savikalpa samadi relativno stanje u kojem
um i dalje funkcioniše sa neznatnom vribracijom. To liči na vibraciju koju možete
primetiti na harmonijumu kada je jedna dirka pokvarena i vibrira izvan tonaliteta ostalih
dirki. Slično vibriranje svesti se zadržava u savikalpa samadiju. Patanđali je ocrtao
teritoriju savikalpa samadija veoma podrobno ostavivši nam dobru mapu. Savikalpa
počinje sa stanjem dhjana joge u kojem se ujednačeni, nepomućeni tok koncentracije
održava prema objektu ili fokusu meditacije. Što je samadi dublji, aspirant ulazi u finije
predele svesti, a objekat meditacije ostaje suptilniji i sve vise kosmički, dok naposletku
potpuno ne nestane. Posle dhjane dolazi savitarka samadi - stanje u kojem postoji samo
jedna misao u umu i ništa više; ovde je objekat meditacije predstavljen rečima, znanjem i
čulnim opažanjima. Zatim nastupa savičara samadi, stanje duboke kontemplacije koje je
odvojeno od jezika i mišljenja u kojem funkcionišu samo imaginacija i vizija. Sledeći je
sananda samadi u kojem je prisutno osećanje apsolutnog mira i blaženstva. Konačno
nastupa asmita samadi u kojem postižete potpunu svesnost i znanje o sebi. Ovo su
stupnjevi savikalpa samadija.
Za vreme svih stupnjeva savikalpe, mogu se javiti različita iskustva psihičke prirode. O
mnogima ste mogli pročitati u knjigama: iskustvo svetlosti koje ulazi u telo, iskustvo
neobičnih mirisa, iskustvo munje, vatre, Sunca, Meseca, iskustvo anđela, deva i
božanstava. Mnogi ljudi zamenjuju ova psihička iskustva sa konačnim iskustvom. Oni
mogu imati neku fantastičnu viziju i pomisliti da je to potpuno prosvetljenje, ali to je mali
zaostatak ega u umu koji doživljava sve ove stvari. Stoga, ovakva iskustva ulaze u oblast
savikalpa samadija.
Druga oblast samadija opisana kod Patanđalija jeste asampragjata samadi prelazno stanje.
Ovo je nesvesno, ali dinamično stanje. Ovde nema iskustva jastva, niti bilo kog događaja,
pa čak ni nesvesti, ali svest ipak funkcioniše veoma dinamično. Kao što riba može da
pliva neprimećeno ispod površine vode, unutrašnja svesnost može biti veoma aktivna
ispod površine ljudske svesti. Asampragjata samadi je prelazno stanje u kojem svest
pokušava da pređe na drugačiji nivo. To liči na putovanje avionom; pošto ste izašli iz
kola na aerodromu, morate čekati neko vreme pre nego što se ukrcate u avion.
Da biste dostigli treći i najviši nivo samadija, morate prvo preći veliku prepreku
asampragjate. Ovo stanje vakuuma je takođe poznato kao praznina ili šunjata. Ovde
postajete potpuno nesvesni, potpuno bespomoćni. Nije u vašoj moći da se krećete u bilo
kom pravcu u kojem želite. Isključivo vaša karma, sadana, spiritualni život i svetlost vaše
duše određuju kako ćete proći kroz ovo prelazno stanje šunjate. Iz ove praznine možete
izaći u viši stupanj samadija ili se možete vratiti u savikalpu. Kada ste u ovom stanju
nesvesti, nemate nikakvo iskustvo. Vi samo znate da ste ušli i izašli iz njega. Iskustvo
savikalpe se može opažati, ono se može znati, ali ne i iskustvo praznine u asampragjati.
Pošto ste prošli ovu oblast, ulazite u treći stupanj, nirvikalpa samadi, oblast
beskonačnosti. To je potpuno subjektivno stanje u kojem postoji samo iskustvo, ali ne i
onaj koji doživljava. To je ono što vi jeste, a ne ono što vi vidite ili znate. Vi ne
posmatrate dramu, vi ste ta drama. Ni Patanđali, ni bilo ko drugi nije mnogo rekao o
tome. Jedino što je rečeno jeste da je to savršeno, apsolutno stanje Jastva u kojem se
oslobađate inkarnacije i u kojem imate potpuno znanje i ništa drugo osim toga.
Sada dolazimo do veoma važne tačke. Savikalpu mogu postići mnogi ljudi, ali odlazak
izvan nje nije predmet ličnog ili individulanog napora. Nemoguće je reći šta određuje
uspeh ili neuspeh u konačnom pokušaju dostizanja nirvikalpa samadija.
P: U kakvoj je vezi buđenje kundalini sa iskustvom samadija?

O : Po tantri, samadi se može postići buđenjem kundalini. Kundalini boravi u muladara

čakri u uspavanom, latentnom stanju. Kada se probudi i podigne kroz različite čakre,
čovek ima mnoga iskustva koja su povezana sa buđenjem čovekovih viših sposobnosti.
Ona sama po sebi ne moraju biti transcendentalna i božanska, ali ukazuju na evolutivnu
prirodu svesti. Ovo je teritorija savikalpa samadija - ponekad osvetljena, ponekad mračna
i nesigurna.
Od muladare do agja čakre, svest doživljava više stvari, ali nije oslobođena ega. Kada
kundalini dostigne agja čakru počinje transcendiranje. Ovde ego eksplodira na milione
delova posle čega sledi iskustvo smrti. U tom trenutku savikalpa se završava i počinje
nirvikalpa. Odavde se energije stapaju i zajedno teku do sahasrare, najviše čakre gde se
dešava prosvetljenje.

P: Da li u stanju samadija postoji gubitak svih želja za posedovanjem ?

O : Mnogi ljudi se pitaju šta se dešava sa čovekovim životom posle iskustva samadija.
Naravno, on će se razlikovati u odnosu na stepen postignuća. U jednom stadijumu se čini
da postoji netrpeljivost prema željama, dok se na sledećem stupnju javlja prihvatanje
želja, ali uz razumevanje želje u odnosu na viši život, pre nego u odnosu na sebe.
Na određenom stupnju evolucije, čovek ne brine za sebe, ali odmah nakon toga, na višem
stupnju, on poklanja veću svesnost ovom telu, ne kao individualnoj jedinici odvojenoj od
svega ostalog, već kao delu kosmičkog tela.
Na određenom nivou u spiritualnom životu možete osetiti potrebu da se odreknete svega
što posedujete jer vam je sve to suvišno. Ali onda na još višem nivou, ponovo počinjete
da sakupljate sve kao što ste to činili u porodičnom životu. U tom periodu ste sakupljali
stvari instinktivno; tada vam nije bio sasvim jasan njihov značaj i njihova svrha, jer ste
bili potpuno utopljeni u neznanje. Međutim, kada postanete prosvetljeni možete i dalje da
imate imovinu, prijatelje, znanje ili želje, ali sa nesebičnim stavom. Tada razvijate
saosećanje prema svim živim bićima, a ne samo prema svojoj ženi i deci.

P: Da li je moguće postići sahađa samadi u toku jednog života ?

O : Sahađa samadi je izraz koji se često pominje. Sahađa znači "spontan, bez ikakvog
napora". Samadi je stanje u kojem grubi um potpuno nestaje. U samadiju nema
empirijske, objektivne svesti. Možda u početnim stupnjevima postoji izvesna svest o
iskustvu i procesu sticanja iskustva, ali konačno u stanju samadija personalni um koji
zavisi od ega, od individualnosti, potpuno nestaje. To znači da u samadiju ne postoji
egocentrična individualna svest.
Međutim, u samadiju se unutrašnje iskustvo nešto razlikuje. Oni koji idu isključivo
stazom bakti joge, imaju iskustvo koje zovemo trans. Trans je vrsta samadija u kojem se
dešava utapanje individualnog uma kroz vežbu kultivisanja emocija i devocije. U rađa
jogi, vi kontrolišete um, šablone uma. Kontrolišete svaki vriti ili oblik misli i
suzbijanjem, blokiranjem ili zaustavljanjem manifestacija uma, dolazite u stanje šunjate
ili praznine.
Ovde se napredak postiže putem suzbijanja, blokiranja svakog vritija ili šablona uma. To
je rađa joga, dok u bakti jogi nema suzbijanja. U njoj vi budite svoje emocije, ekstatična
osećanja ili bavu. Bava predstavlja ekstatično osećanje koje se zasniva na devociji.
Devocija je emocija usmerena ka božanskom. Kao što je strast emocija usmerena ka
empirijskim stvarima, devocija je isto emocija, ali usmerena ka božanskom. Ova devocija
ili emocija mora biti izražena i kada je probudite, vi ulazite u stanje transa. To se zove
bava samadi pomoću kojeg budite emocije kroz devociju.
U rađa jogi se govori o savikalpa samadiju i nirvakalpa samadiju. Savikalpa samadi je
samadi koji se postiže kontrolisanjem fluktuacija uma. Kada su sve fluktuacije pod
kontrolom, to je nirvikalpa samadi. Kada je veći deo fluktuacija pod kontrolom, ali neke
od njih i dalje opstaju, takvo stanje se naziva savikalpa samadi. To je rađa joga.

P: Zbog čega ja i dalje doživljvam sebe kao individuu?

O : Ne samo vi, već je svako na ovom svetu pod kontrolom ega i taj ego nas odvaja od
drugih. Svi smo mi jedna ista energija, jedna ista materija, jedna ista svest. Suština svega
je jedna ista tvar. Nas nema hiljadu, milion ili milijardu; mi smo jedno, ali pošto imamo
ovaj individualni ego (ahamkaru), mi funkcionišemo kao odvojene individue.
Iako je električna struja koja dolazi u ovu salu jedna, vi vidite mnoštvo sijalica; čoveku u
neznanju se one čine međusobno različitim, jer ako pritisnete samo jedan prekidač, neće
se ugasiti sve sijalice, već samo jedna. Ako pritisnete dva prekidača, ugasiće se samo dve,
ali ne i ostale. Samim tim, logično je da je svaka sijalica posebna jer svaka ima svoj
individualni prekidač. Kada ne bi bilo pojedinačnih prekidača, već samo jedan za sve
sijalice, onda bi se pritiskanjem tog prekidača, sve sijalice ugasile.
Na isti način, u toku procesa evolucije, individua je u sebi razvila ego koji predstavlja
ostatak njene životinjske inkarnacije. Sada, pošto smo postali ljudska bića, mi
pokušavamo da sagledamo ovaj ego i na taj način razumemo da se upravo kroz taj ego
doživljava odvojenost. Stoga, da bismo se izdigli iznad ove individualnosti i postali jedno
sa univerzalnim postojanjem, sa svakim poljem iskustva, moramo vežbati različite vrste
joge i tako transcendirati ovu ahamkaru ili individualnost.

P: Možete li nam objasniti šta je "Jastvo"?

O : Jastvo je ono što ja jesam, osnova mog postojanja, pozadina moje svesti i dokaz mog
trajnog postojanja. Jastvo je jedino trajno u pozadini svih promenljivih stvari. Telo se
menja, um se menja, iskustva se menjaju, koncepti, vrednosti i filozofije se menjaju, ali ja
sam isti kao i pre trideset ili četrdeset godina. Sve su to samo spoljašnje manifestacije
duha.
Sada, ovaj duh se mora realizovati u samadiju. Treba da dođete do tačke u kojoj ne
doživljavate ime i formu. Treba da dođete do tačke svesnosti u kojoj niste svesni ni imena
ni forme. U tom trenutku se dešava spiritualno iskustvo. Možete diskutovati koliko god
hoćete o Jastvu, ali ga na taj način nećete spoznati. Jastvo se može spoznati samo kroz
iskustvo, a takva spoznaja se dešava jedino u samadiju.
P: Kako to ostvariti?

O : Postoje mnoge spiritualne prakse. Među njima postoji jedan metod koji je postao
veoma popularan širom sveta i taj metod se zove spontana svesnost svesti; spontana svest
o svesnosti, to je metod. Pokušaću da opišem ovu praksu što je jednostavnije moguće.
Neka onaj ko je zainteresovan za razvijanje svesnosti zauzme stabilan, meditativan
položaj zatvorenih očiju. Neka njegov um za neko vreme postane svestan fizičkog tela od
glave do pete. Neka svoju svesnost zadrži na telu dok ne otkrije da izlazi izvan tela, da
gubi telesnu svesnost.
Sada, ono što se obično dešava kada nam se u umu javi telesna svesnost je da
pokušavamo da je odstranimo, a ona se stalno vraća! Međutim, u ovoj metodi mi znamo
da razmišljamo o telu, mi smo svesni tela i svega što je s njim u vezi. Uporedo sa tim,
koncentracija postaje toliko duboka da posle nekog vremena prelazimo sa tela na um i
postajemo svesni misaonih procesa koji se odvijaju negde u polju svesti i podsvesti.
Telo je nestalo, um ostaje, a šta je taj um? On se pojavljuje u formi misli, u formi
emocija, u formi određenih suptilnih procesa što takođe morate sagledati. Svaka misao
koja se pojavi iz podsvesti, svaka misao koja se javi u formi simbola, u formi vizije, u
formi ideje, sve to morate sagledati što jasnije možete. Potpuno se odvojte od tih
sadržaja, tako da se na trenutak ne identifikujete sa misaonim procesom. Nakon nekoliko
dana prakse otkrićete da ste otišli i izvan uma.
Iako ste bili svesni tela, iako ste bili svesni uma, vi ste izgubili ideju o telu i umu. Šta se
posle toga dešava? Pojavljuje se svest o "ja", samo "ja" i nšta više, odvojeno od ideje tela,
odvojeno od ideje uma; samo "ja" bez imena, bez određene kaste, vere, pola ili formalnog
imena. Ništa ... samo svesnost "ja". Ova svesnost se toliko proširuje, toliko uzdiže da se u
jednoj tački gubi razlika između mene i tebe, njih i njega... sve se gubi.
Ovo je konačna tačka u spiritualnoj realizaciji. Kada meditira, spiritualni aspirant treba da
razvije svoju svesnost do najvišeg stepena. Mala svesnost treba da se rastopi u vrhovnoj
svesti, tako da naposletku ništa ne preostane osim tog Jednog. Kada se postigne to
vrhovno stanje, dolazimo do tačke koja se zove "otkrovenje" ili napuštanje svakog
znanja. To je tačka oslobođenja, tačka slobode i tačka izdvajanja svesti.

P: Kako neko zna da je doživeo samadi?

O : Samadi nije stanje ekstaze, transa ili nesvesti, kako neki misle. To je stanje
subjektivne svjesnosti, izvan vremena i prostora u kojem mentalno telo više ne
funkcioniše. Stanje koje sada doživljavamo nije samadi, jer postoji istovremeno svesnost
više stvari. Mi vidimo, kušamo, mirišemo, čujemo, osećamo, mislimo i znamo. Ova
svakodnevna iskustva su izražaj uzajmanog odnosa čula, uma i objekata.
Iskustvo se dešava usled dulanosti, a ego stvara ovu dualnost. Transcendiranje dualnosti
je osnovna svrha spiritualnog života. Dualnost ne podrazumeva samo dvojstvo, već i
mnoštvo. Ona podrazumeva opažaj za opažajem, gde doživljaj, onaj ko doživljava i
doživljeno funkcionišu uporedo.
Mnogi ljudi imaju fantastična iskustva koja zamenjuju za božanska. Na primer, neko
može biti u stanju da jasno čuje muziku i to bez upotrebe čula sluha. To jeste iskustvo,
bez sumnje, ali ono nije konačno. Vama se mogu javiti hiljade sličnih iskustava za vreme
meditacije, ali ni jedno od njih nije apsolutno, jer ga vi doživljavate. Sve dok postoji
doživljaj i onaj koji doživljava, postoji i ego; a tamo gde je ego, ne može biti apsoluta.
U vezi spiritualnog života je rečeno da onaj ko, doživljava, taj ne zna, a onaj ko zna, ne
doživljava. Zasigurno, konačno i apsolutno prosvetljenje nije predmet iskustva. To je
nešto nalik stanju postajanja. Ti postaješ to, ti živiš to, ti si to. Ti nisi posmatrač,
spoznavalac ili svedok tog iskustva i ti ga ne možeš vežbati. Iz tog razloga su mnogi
sveci živeli kao ludaci. Ljudi ih zovu mističnim vizionarima ili ludacima. Za takve ljude
postoje mnoga imena. Na Zapadu su ih nazivali cinicima, a na Istoku avadutama.
Ako probate med reći ćete da je sladak, jer postoji dualnost. Ali, ako postanete med i ja
vas onda upitam šta se desilo, reći ćete: "Ništa." To je vrlo važan trenutak.
Transcendentalno iskustvo nije predmet iskustva i zato se o njemu ne može diskutovati.

REČNIK

advaita - doslovno "ne dva"; monistička filozofija koja govori o tome da postoji samo
jedno stanje čiste svesti i da je svaka dualnost iluzorna
ačarija – spiritualni vodič ili učitelj
agja čakra – psihički komandni centar smešten u centru glave, takođe poznat kao treće
oko
agočari mudra – tantrička vežba u kojoj se pogled fiksira na vrh nosa
aham – ego, "ja"
ahamkara - ego; svest o postojanju "ja"; centar individualnog, mentalnog, psihičkog i
fizičkog funkcionisanja
asana - stabilan i opušten položaj, takođe treći stupanj u Patanđalijevoj rađa jogi
avatar - božanska inkarnacija
atma - čisto jastvo izvan tela i uma
bakti joga - postizanje jedinstva putem predanosti
banda - psihomišićni energetski blok koji preusmerava energije u telu
bastrika pranajama - tehnika disanja u kojoj se vazduh voljno udiše i izdiše što podseća
na pumpanje
meha bindu - tačka ili kap u kojoj je sadržan ceo kosmos, sedište celokupne kreacije
brahmaćarija - kontrolisanje i preusmeravanje seksualne energije ka spiritualnom
buđenju; stanje življenja u konstantnoj svesnosti Brahmana
Brahman - etimološki "večno ekspandirajuća, bezgranična svest ime za vrhovnu svest po
filozofiji vedante; monistički koncept za apsolutnu stvarnost
brahmin - pripadnik najviše kaste u Indiji
budi - intelekt, razlučivanje, aspekt uma najbliži čistoj svesti
čakra - doslovno "točak" ili "vir"; glavni psihički centar u suptilnom telu odgovoran za
specifične fiziološke i psihičke funkcije; tačka gde se seku nadiji
čapati - vrsta hrane u indijskoj kuhinji slična hlebu
ćin mudra - "stav svesnosti" u kojoj kažiprst dodiruje koren palca; preostala tri prsta su
odvojena
ćita - individualna svest, uključuje podsvesne i nesvesne nivoe uma; njene funkcije su
pamćenje, mišljenje, koncentracija, pažnja i ispitivanje
dal - vrsta hrane koja se pravi od mahuna
darma - dužnost; kodeks harmoničnog ili ispravnog življenja; spiritualna staza
deva - doslovno "prosvetljeni"; viša sila ili moć
Devi Puđa - obožavanje Šakti
dhjana - meditacija; jednousmerenost uma kroz koncentraciju na formu, misao ili zvuk;
sedmi stupanj u Patanđalijevoj rađa jogi
dhjana joga - postizanje jedinstva putem meditacije
doti – sanjasinska nešivena odeća; parče tkanine koje se obmotava oko struka i visi do
članaka slično suknji
Durga - hinduistička boginja; jedna od manifestacija Šakti
đapa joga - postizanje jedinstva neprekidnim ponavljanjem mantre
đivatman - individualna duša
Gajatri mantra - doslovno "ona koja osvetljava"; višesložna mantra iz Veda
geru - oker boja sanjasinske odeće
gjana joga - postizanje jedinstva putem znanja
gune - tri kvaliteta prirode -tamas, rađas i satva
guruđi - obraćanje guruu od milja
Guru Purnima - praznik na koji se slavi guru
hata joga - postizanje jedinstva pročišćavanjem fizičkog tela uz pomoć šatkarmi, asana,
pranajame, mudri, bandi i konccntracije
ida - glavni psihički kanal kojim prolazi mentalna energija, smešten na levoj strani
psihičkog tela
Išvara - kosmičko kauzalno telo zvuka, takođe poznato i kao parabindu, parašabda,
vrhovno biće, Bog
išta devata - lični simbol; oblik ili vizija božanstva
jantra - simbol za koncentraciju i oslobađanje skrivene potencijalne energije i svesti;
vizuelni oblik mantre
joga nidra - doslovno "jogički san" u kojem svesni um spava, mada svesnost ostaje
prisutna
Joga Vašišta - drevni tekst u kojem svetac Vašišta prenosi mudrost učeniku Rami
joni mudra - zatvaranje sedam vrata percepcije na glavi prstima obe ruke
kapalbati pranajama - tehnika disanja u kojoj se voljno naglašava izdah
karma joga - postizanje jedinstva putem nevezane akcije
karma sanjasin - vrsta inicijacije u sanjasu bez napuštanja sveta
kirtan - pevanje mantri
krija joga - praktični deo kundalini joge; sistem od dvadeset vežbi za buđenje skrivenih
potencijala kreativne snage i svesti
Krišna - osma inkarnacija Višnua, kosmičkog zaštitnika; glavni lik Bagavad Gite
kumbaka - zadržavanje daha
kundalini - često se naziva zmijskom snagom; čovekova spiritualna energija, sposobnost
i svest koja kod većine ljudi leži uspavana u muladara čakri
kundalini joga - postizanje jedinstva buđenjem potencijalne energije i inherentne
svesnosti
kutir - prebivalište nekog gurua
laja joga - postizanje jedinstva pranajamom ili posvećenošću; doslovno znači jedinstvo
kroz apsorpciju
mahasamadi - doslovno "veliki ili konačni samadi"; trenutak kada svetac napušta telo
mahatma - doslovno "velika duša"; drugo ime za sveca
mandala - tantrički dijagram koji se koristi kao objekat za meditaciju
manipura čakra - treći praničko - psihički centar duž kičmenog stuba povezan sa
solarnim pleksusom
mantra joga - postizanje jedinstva putem ponavljanja mantre
mantra nijasa - čin posvećenja tela korišćenjem mantri
mudra – fizički, mentalni, psihički stav uma i tela koji kanališe kosmičku energiju
muladara čakra - najniži psihički i pranički centar u ljudskoj evoluciji
muni - doslovno "onaj koji boravi u tišini"; drugo ime za sveca
nada joga - postizanje jedinstva putem zvuka
nadi - doslovno "tok"; pranički tok Šakti ili energije u suptilnom telu
nijasa - čin koji uključuje mantra nijasu i spoljašnje služenje
nirvana - prosvetljenje, samadi; harmonija između individualne i kosmičke svesti
padmasana - "položaj lotosa"; klasični meditativni položaj u kojem sedite sa desnim
stopalom na levoj preponi i levom stopalom na desnoj preponi
pandit - učeni čovek
paramhamsa - doslovno "veliki labud"; četvrta ili najviša kategorija sanjasina
Patanđalijeve Joga Sutre - tekst koji je napisao Patanđali, sistematizujući osmostruku
stazu rađa joga koja kulminira iskustvom samadija
pingala - glavni psihički kanal kojim prolazi vitalna energija smeštena na desnoj strani
psihičkog tela
prana - životna sila, psihički ekvivalentna fizičkom dahu
pranajama - jogička vežba manipulisanja i kontrole nad tokom prane u suptilnom telu
kontrolisanjem disanja; četvrti stupanj u Patanđalijevoj rađa jogi
pratjahara - povlačenje čula, takođe peti stupanj u Patanđalijevoj rađa jogi
puđa - ceremonija ili ritual obožavanja
rađa joga - postizanje jedinstva putem koncentracije; osmostruki put joge koji je
postavio Patanđali, poznat i kao aštanga joga
rađas - drugi kvalitet prirode i uma; dinamizam, pokret ili oscilovanje rađo
guna - guna koja predstavlja nemir, aktivnost i ambiciju
rakšas - demon, negativna sila
riši - prorok ili svetac: onaj ko je direktno realizovao istinu
rupi - novac u Indiji
sadana - spiritualna disciplina ili vežba
sadu - sveti čovek
sahađoli mudra - praksa vađroli za žene u kojoj se kontrahuju donji urinarni mišići
samkja - ateistička filozofija koja pretpostavlja postojanje dve večne stvarnosti: puruše
(svesti) i prakriti (energije/materije u manifestovanom obliku)
samskara - latentna impresija uskladištena u suptilnom telu podsvesnom umu kao
arhetip
sanjasa dikša - inicijacija u sanjasu
satguru - istinski, unutrašnji guru
satsang - razgovor sa mudracem
satva - treći kvalitet prirode ili uma; stabilnost, čistoća i harmonija
sida joga - postizanje jedinstva putem razvijanja psihičkih praničkih sposobnosti
sidasana - "savršeni položaj ";klasični položaj za meditaciju u kojem se levom petom
održava neprekidan pritisak na perineum
smriti - sećanje; deo Veda u kojem učenici opisuju svoje sećanje na velike gurue po
pitanju istinitosti unutrašnjeg iskustva, ekspanzije svesnosti i evolucije uma
so-ham - doslovno "ja sam to"; psihički zvuk, mantra disanja; "So" predstavlja kosmičku
svest, a "Ham" individualnu svest
sušumna - glavni psihički kanal koji prolazi sredinom kičmenog stuba
svadistana čakra - drugi psihički centar smešten u trtičnoj kosti
svami - doslovno "onaj koji gospodari sopstvenim umom"; sanjasin, učenik iniciran u
sanjasu od strane gurua; onaj koji se odrekao svetovnih ciljeva i iskustava u životu
svamiđi - obraćanje svamiju od milja
svara joga - postizanje jedinstva putem posmatranja i tumačenja ciklusa disanja
šakti - moć, energija; ženski aspekt kreacije; sila izražena kroz sve manifestovane pojave
šambavi mudra - tantrička vežba u kojoj se pogled fiksira na centar između obrva
šankaprakšalana - metod pročišćenja celog probavnog sistema
Šiva - čista svest; najviša stvarnost
Šiva puđa - obožavanje Šive
šivalingam - ovalni kamen koji simbolizuje Šivu, svest ili astralno telo
Šri Ćejtanja - bengalski svetac iz petnaestog veka
šunjata - stanje apsolutnog ništavila ili praznine; mentalni vakuum
tamas - prvi kvalitet prirode ili uma; inercija, lenjost, odlaganje
tamo guna - kvalitet neznanja ili inercije; tupo, inertno stanje uma i prirode
Upanišade - doslovno "sedeti blizu i učiti"; delovi Veda, po tradiciji ih ima stotinu i
osam; sadrže znanje o vrhovnoj stvarnosti i prirodi individualne svesti
vađroli mudra - "stav munje" u kojem se pomoću kontrakcije mišića muškog seksualnog
organa i donjeg urinarnog trakta seksualna energija usmerava na gore
vađrasana - "položaj munje" ;klečeći položaj
Vede - najstariji poznati tekstovi Arijevaca napisani pre vise od pet hiljada godina
vedanta - doslovno "kraj znanja" vrhovna filozofija Veda
vriti - modifikacija koja se javlja u svesnosti, slična kružnom talasu koji se podiže posle
bacanja kamena u mirnu vodu
Vrindavan - sveto mesto za hinduse u kojem je Šri Krišna proveo svoje detinjstvo