Matematika ispit

Razvijanje pojmova i imenovanje prostornih dimenzija i velicina predmeta

Mozemo govoriti o dve vrste velicina: PREKIDNE (diskontinualne) i NEPREKIDNE (kontinualne).
Diskontinualne velicine se sastoje iz pojedinacnih elemenata, jedinica od kojih je svaka celina za sebe i
ako se od nje otkine deo-ona prestaje da bude to sto jeste. Ako se od kontinualne velicine uzme deo,
ona je opet velicina iste vrste kao i prvobitna velicina.
Osnovne fizicke velicine su: duzina, masa, vreme, jacina elektricne struje, temperatura, jacina
ssvetlosti i kolicina materije.
Velicina se javlja kao objekat matematickog misljenja-procesa u kojem se uspostavljaju odnosi
celine i delova, jednakosti i nejednakosti i osnovnih karakteristika tih odnosa.
Opazanje i razlikovanje velicina predmeta, veliko i malo
Dete vrlo rano pocinje da opaza (globalnu) velicinu predmeta i da razlikuje veliko i malo. Mladja deca
ne razlikuju posebne dimenzije predmeta zbog nediferenciranosti misljenja, a i zbog nerazvijenosti
govora. Razvoj osecaja za dimenzije ide uporedo sa razvijanjem operacije klasifikacije, serijacije,
reverzibilnih operacija i operacija konzervacije.
Dete sa prvim recenicama u svom govoru, intuitivno, ali sasvim tacno primenjuje termin veliko,
odnosno malo. Deca mladjeg predskolskog uzrasta uce da razlikuju velike i male predmete u
svakodnevnim aktivnostima.
Prostorne dimenzije-Razvijanje pojma duzine. Dugacko-kratko i uporedjivanje predmeta po
duzini
Deca najpre upoznaju i opazaju duzinu, opazaju i razlikuju sta je dugacko, a sta kratko. Da bismo kod
dece razvili ove pojmove, kao didakticki materijal najbolje ce posluziti predmeti koji imaju izrazenu
samo jednu dimenziju-duzinu. To su stapovi, prutici, trake, kanapi..
Serijacija predmeta po duzini, najpre tri predmeta, vrsi se vec u mladjoj grupi, mada to deca cine
intuitivno, a u srednjoj to postizu i sa 5 predmeta, uz odgovarajuca obrazlozenja. Broj predmeta kojji
se uporedjuju u starijoj grupi povecava se do 10, a medjusobne razlike predmeta po duzini se
smanjuju.
Kada deca ovladaju pojmovima dugacko-kratko na “duzima”, sledi primena tih pojmova na predmete
iz neposredne okoline:olovka je dugacka ili kratka, suknja je kratka.. U starijoj grupi zahtevi se
povecavaju. Vrsimo klasifikaciju i serijaciju po vise kriterijuma i vecim brojevima elemenata. Deca
tog uzrasta su vec na prelasku iz preoperacione u operacionu fazu, tako da kod njih su vec razvijeni
pojmovi konzervacije materije i konzervacija duzine. Dok mladja deca serijaciju po duzini vrse na
nivou figuralnih kolekcija.
Razvijanje pojmova visoko-nisko
Duzina u sirem smislu podrazumeva i : sirinu, visinu i dubinu, u zavisnosti od polozaja predmeta. Ako
je predmet dvodimenzionalan ili trodimenzionalan, on pored duzine ima i sirinu i visinu.
Pojmovi visoko-nisko razvijaju se na predmetima koja imaju izrazitu visinu u odnosu na ostale dve
dimenzije. Pri razvijanju pojmova visoko-nisko, pokazivanje rukama ima znacajnu ulogu. Pojam
visoko vezujemo najpre za decu poznate stvari.
uporedo sa razvijanjem pojmova visoko i nisko vrsi se komparacija po visini, visoko-vise, nisko-nize i
jednako po visini. Sa razvojem ovih pojmova moze se poceti jos u mladjoj uzzrasnoj grupi (3-4
godine) na aktivnostima upoznavanja okoline i fizickog vapitanja. U srednjoj uzrasnoj grupi moze se
vec ici na serijaciju, najpre tri objekta. Operacija serijacije razvija se istovremeno i na isti nacin kao i
serijacija po duzini. Sa starijom grupom broj elemenata koji se porede je od 3 do 10.
Razvijanje pojma debelo i tanko
Debelo i tanko su pojmovi koje deca takodje intuitivno shvataju u ranom uzrastu. Decu zanimaju
igracke, zato ce nam one posluziti kao didakticki materijal. Tu su i predmeti sa kojima se deca susrecu
iz neposredne okoline. U srednjoj i starijoj grupi deca su sposobna da izvrse serijaciju po debljini,
debelo-deblje-najdeblje ili tanko-tanje-najtanje.
Razvijanje pojmova duboko-plitko
Deca se najpre sa ovim pojmom susrecu u svakodnevnom zivotu. Postoje specijalizovane didakticke
igracke, posude koje se uklapaju jedna u drugu, zalicitih dubina za pravljenje rastuce serije.
Ovi pojmovi se formiraju najkasnije od svih ostalih pojmova koji su vezani za duzinu, negde u starijoj
grupi. Tada se mogu organizovati aktivnosti u kojima je ispoljena visoka korelacija kako ostalih
matematickih sadrzaja sa prostornim dimenzijama, tako i sa ostalim oblastima.
Konstruktivne igre koje mogu koristiti za usvajanje znanja o dimenzijama i velicinama
jesu :Gradjevinski kutak sa raznim kockama i plastelin. Imitativne igre koje mogu koristiti su: Igre
u kutku kuhinje i kutku krojaca.
Razvijanje pojmova tesko-lako i poredjenje po tezini. Razvijanje pojma mase.
Osnove programa predvidjaju razvijanje opazanja tezine i uporedjivanje predmeta po svojstvu tesko,
odnosno lako. Deca vrlo rano shvataju znacenje reci tesko ili nije tesko.
Jedan od ciljeva postavljenih Programom je da deca opazaju lake i teske predmete, da vrse procenu
“odoka” kao i uporedjivanjem tezina podizanjem predmeta rukom.
Vec u srednjoj grupi deca su sposobna da vrse serijaciju grupe predmeta po tezini i pravilno imenuju
rastuci i opadajuci niz.
Ono sto dece vizuelno opaza je masa tel, a njegovu tezinu moze da proceni “vagajuci” u rukama.
Pojam mase deca veoma sporo shvataju. Tek na operacionom nivou, kada se razvije konzervacija
mase, deci ovaj pojam postaje malo blazi. To se dogadja u skolskom uzrastu, tek oko 8-9 godine.
Veoma je vazno da se pojmovi masa i tezina diferenciraju pre nego sto se predje na merenje jer mi ne
merimo vagom tezinu tela vec masu.
Ispitivanja Pijazea,Inheldera i Brunera pokazala su da se operacija konzervacije mase kao i
reverzibilne operacije razvijaju znatno brze ako se deci, najpre, omoguci da sticu fizicka iskustva
manipulaciijom predmetima. Najpogodniji materijal za to je plastelin.Kada dete uoci da promena
oblika ili polozaja neke materije (bez dodavanja i oduzimanja) ne menja njenu kolicinu i masu, tad
mozemo govoriti o postojanju konzervacije mase. Pogodno didakticko sredstvo za opazanje i
razvijanje pojma mase je klackalica.
Razvijanje pojma zapremine
Svako telo zauzima, zaprema deo prostora tj. ima svoju zapreminu. Sva deca se rado igraju u pesku ili
sa vodom. Pune manje ili vece posude peskom, prenose ga sa jedne gomile na drugu, bez odredjenog
cilja ili sa namerom da izgrade neke objekte. Deca starijeg uzrasta vec zapazaju da za vecu kolicinu
peska treba uzeti vecu posudu, da se veca posuda moze napuniti manjom..
Veoma pogodne posude razlicitih dubina i precnika dna, za razvijanje konzervacije zapremine tecnosti
i uporedjivanje kolicine tecnosti. Sa razvoje konzervacije zapremine razvija se i sposobnost sve tacnije
procene poredjenja zapremina tecnosti.
Provera poredjenja “odoka” moze se vrsiti neposredno (presipanjem tecnosti iz jednog suda u drugi) ili
posredno ( nekom manjom, trecom posudom).
Razvijanje opazanja vremena, vremenske orijentacije i povezivanja prostorno-vremenskih
odnosa
Jos u preoperacionoj fazi razvoja deteta javlja se intuitivno i opazajno shvatanje vremena. Kada se
govori o vremenskim operacijama, misli se na:
 Operacije sredjivanja-koje se sastoje u nizanju dogadjaja prema njihovom redosledu
 Operacije deljenja-uocavanje jednog vremenskog intervala vremena i uklapanja manjih
intervala u vece
 Metricke operacije-uocavanje jednog vremenskog intervala kao jedinice i uporedjivanje sa
drugim vremenskim intervalima.
Razvijanje pojma vremenskih odnosa kod predskolske dece
Za razvijanje pojmova prostornih relacija moze se uvek poci od konkretnih predmeta, detetu poznatih,
bliskih, opipljivih stvari. Termin prostornih relacija dete veoma rano shvata.
Dete vreme shvata posredno, preko nekih dogadjaja koji se nizu, ali cesto netacno interpretira i
procenjuje duzinu vremenskog intervala, redosleda tih dogadjaja, a narocito proslih. Za izgradnju
pojmova vremenski relacija i duzine vremenskih intervala neophodno je da je dete izgradilo i pojmove
skupa, broja, prostornih relacija. . Istrazivanja su pokazala da deca najranije shvataju pojmove za
sadasnjos, zatim buducnost i na kraju proslost. Delove dana deca imenuju oko 4 godine, dok mesece,
godisnja doba, sate, dane u nedelji tek oko 7 godine.
Put osecaja za vreme mozemo razdeliti u tri etape:
 Prva etapa je instiktivni osecaj za vreme, koji se javlja kod svakog deteta vec oko 6-8 meseci,
izazvan potrebama deteta.
 Druga etapa do osecaja za vreme savladjuje se uz pomoc ustaljenog redosleda obavljanja
svakodnevnih aktivnosti u kuci i vrticu.
 U trecoj ettapi stize se konacno do intelektualnog poimanja i razumevanja vremenskih relacija,
procenjivanja i merenja vremenskih intervala.
Razvijanje pojmova vremenskih relacija i intervala
Za razvijanje pojmova vremenskih relacija i intervala veliki znacaj imaju spontane i prirodne
aktivnosti deteta kao i decija igra. Deca vrlo lako shvataju sta je dan, sta je noc- dan je kada sija sunce,
noc je kada je mrak. Pojam DANAS dete svata oko 3 godine, pojam SUTRA oko 3,5 godine, a JUCE
oko 4 godine.
Merenje
Mogucnosti razvijanja pojma merenja kod dece predskolskog uzrasta
Postupak kojim se saznaje vrednost neke fizicke velicine zove se mjerenje. Mjeriti znaci uporedjivati
dve istovetne velicine.
Pritom se jedna velicina koja se uporedjuje odabira kao polazna (referntna) i ona predstavlja mjernu
jedinicu. Rezultat uporedjivanja je mjerni broj.
Deca treba omogucciti sticanje prakticnog iskustva u merenju, a pravo razumevanje merenja desava se
tek kasnije izmedju 5 i 10 godina, kada se kod dece razvijaju konzervacije mase i zapremine i misaone
operazije neophodne za razvijanje logickog pojma merenja i mere velicine.
Sa mjerenjem treba poceti u starijoj grupi jer se konzervacija duzine razvija tek izmedju 6. i 7. godine,
a konzervacija ostalih velicina kasnije.
Eksperimentalno je dokazanao (Galjperin) da su deca od 6 do 7 godina sa kojima je organizovao
merenja duzi, mase i zapremnine pokazala vidan napredak u razvijanju operacija konzervacije fizickih
svojstava materije.
Merenje i broj
Merenje je odredjivanje velicine, kolicine ili iznosa u standardnim jediinicama pomocu
sredstava za merenje(merila). Da bi se izvelo merenje, mora se najpre izabrati jedinicna velicina,
standardna jedinica: Jedinicna duz, jedinicna masa, jedinicna zapremina, jedinicno vreme i
slicno.
Izbor jedinice merenja se odredjuje tako da to bude prirodno odredjena velicina, koja ne zavisi od toga
ko meri i gde se meri. Kada je izabrana jedinica merenja, onda se data velicina uporedjuje sa jedinicom
velicine. Rezultat tog uporedjivanja jeste broj-merni broj velicine, koji pokazuje koliko se puta
jedinicna velicina sadrzi u velicini koja se merila.

Bitne oznake u sadrzaju pojma merenja su:

 Merenje je uporedjivanje istovetnih velicina
 Merenjem se velicini pridruzuje broj-merni broj
Svaka fizicka velicina se moze meriti. Skup osnovnih jedinica merenja cini sistem mera. Medjunarodni
SI-sistem se zasniva na sedam osnovnih jedinica i dve dopunske, medjusobno nezavisne jedinice:
metar, kilogra, sekund, amper, kelvin, kandel, mol, a dopunske su radijan i steradijan. Sve ostale
jedinice se mogu izvesti iz osnovnih mernih jedinica mnozenjem i deljenjem dve ili vise medjusobno.
Izgradjujuci pojam merenja velicina,do polaska u skolu kod dece se izgradjuju sledeca saznanja :
 Merenje je postupak uporedjivanja dveju velicina iste vrste- duzine sa duzinom, masa sa
masom..
 Merenje je postupak kojim se svakoj velicini pridruzuje broj-merni broj
 Istoj velicini (duzi, masi, zapremini..) pridruzuju se razliciti brojevi ako se meri razlicitim
jedinicnim velicinama
 Deca se osposobljavaju za prakticno izvodjenje merenja velicina i prakticnu primenu stecenog
iskustvaa snalazenjem u svakodnevnim situacijama.
Merenje duzi
Razvijanje pojma merenja duzi pocinje jos u mladjoj uzrasnoj grupi uporedjivanjem dva stapica,
vrpce, trake ili slicno. U mladjoj grupi deca saznaju mogucnosti uporedjivanja velicina, u srednjoj o
odnosima medju velicinama, a u starijoj o izmerljivosti. Sa prvim mjerenjem djeca se detaljnije
upoznaju u predšk. grupi, najprije se koriste relativne (korak, lakat, pedalj), a potom standardne
jedinice ( metar).
Decu treba usmjeravati na pravilnost mjerenja duzi. Mjeri se tacno od jednog do drugog kraja, treba
mjeriti po pravoj liniji, oznaciti mjesto gdje se zavrsava mjerna jedinica i od toga mjesta nastaviti.
Rezultat tog uporedjivanja jeste razvijanje pojma dugacko-kratko ili duze-krace.
Duz je matematicki pojam, a velicina duzi, ili njene materijalizacije, jeste njena duzina.
Posle upoznavanja djece sa pojmom duzi, djeca se upoznaju sa pojmom metra, kojim mjerimo duzine,
sirine, visine i dubine realnih objekata.
Merenjem duzi doprinosi se zavrsavanju razvoja operacije konzervacije kod predskolske dece starijeg
uzrasta i boljem shvatanju brojevnog sistema.

Ono sto deca, prije nego pođu skolu, treba da shvate jeste da, ako su predmeti istih duzina i ako
se mjere istom mjernom jedinicom, dobija se isti broj.
Ako se predmeti razlikuju po duzinama i ako se mjere istom mjernom jedinicom, mjerni brojevi
su razliciti. Veci je broj kod duzeg predmeta.

Merenje mase. Kilogram

Sa merenjem mase se pocinje u najstarijoj grupi. Merenje mase u sirem smislu je svako
uporedjivanja (posredno i neposredno) mase dva tela, pri cemu se konstatuje da tela imaju
jednake mase ili ne. Najpre se ta procena vrsi odoka, odnosno rucno, a zatim se moze iskoristiti
“klackalica” ili vaga sa dva tasa, ako je vaga u ravnotezi tela imaju jednake mase, a ako nije u
ravnotezi onda onaj tas sa telom manje mase ide nagore i tek dodajuci neku masu moze se spustiti na
nivo prvog tasa.
Instrumenti za mjerenje mase su vage, terazije, kantari, elektronske vage bez tegove..
Usvajanje pojma merenja mase i mere mase tece kroz organizovane i slobodne imitativne igre dece.
Kroz igru deca sticu iskustvo, sto im omogucava da steknu predstavu o velicinni mase-1kg i sve
tacnije procene mase nekih njima bliskih predmeta. Merenje mase pomaze razvijanju pojma
konzervacije mase i uopste kolicine materije kao i razvijanju pojma broja i brojanja.
 Merenje zapremine tecnosti
Pojam zapremina tecnosti i sipkijih materijala izgradjuje se na predskolskom uzrastu, polazeci od
potreba stvarnog zivota, tj. vezujuci za neke zivotne situacije bliske i razumljive deci tog uzrasta.
organizujuci odgovarajuce aktivnosti merenja. Neposredna okolina i realni odnosi u njoj su izvor i
polaziste u formiranju svih pojmova pa i merenju zapremine.
Razvijanje pojma merenja zapremina tecnosti podrazumeva usvajanje sledeceg saznanja:
 Merenje zapremine kao uporedjivanje zapremina tecnosti
 Merenje kao pridruzivanje broja zapremini (merni broj)
 Upoznavanje pojma jedinicne zapremine i mogucnosti primene ovih elementarnih znanja o
merenju zapremine u svakodnevnom zivotu.
S toga metodski postupak u razvijanju ovih pojmova i usvajanju izvesnih saznanja ima sledeci tok:
 Uporedjivanje kolicine (zapremine) tecnosti u sudovima razlicitok oblika, procenjivanjem
odoka
 Neposredno (presipanjem iz jednog suda u drugi)
 Posredno uzimanjem nekog treceg suda kao relativne jedinice
 Uvodjenje jedinicne zapremine ( jedan litar)
Aktivnosti merenja zapremina tecnosti se ponavljaju uvek sa novim, izmenjenim sadrzajem, ali sa
istim ciljem-da decca shvate sustinu merenja kao uporedjivanja zapremine sa jedinicnom zapreminom
i da je rezultat merenja broj-merni broj.
Svaki predmet ima svoju zapreminu (zaprema deo prostora) i na primeru manjih predmeta moze se
izmeriti preko zapremine tecnosti. Merenje zapremine doprinosi razvoju konzervacije zapremine i
razvoju pojma broja.
U organizovanim aktivnostima merenja najcesce se postavljaju problemske situacije prakticne prirode.
Kao kod svakog matematickog problema i ovde postoje faze u resavanju:
 Postavljanje, identifikovanje problema, koji treba da bude izazov za decu
 Deca se aktivno ukljucuju u resavanje, predlazu resenje, koriguju se, obrazlazu ili prakticno
proveravaju-mere
Merenje vremena. Cas, dan, sedmica, mesec i godina
Kako je vreme apstraktna kategorija ono se ne moze osetiti nijednim culom, a njegovo proticanje se
moze posredno opaziti preko drugih pojava i procesa te se merenju vremena ne moze pristupiti na isti
nacin kao merenju velicina koje se mogu osetiti direktno tj. culima. Osecaj za duzinu vremenskog
intervala razvija se postepeno i sporo i deca predskolskog uzrasta nisu u stanju da izgrade mehanizam
na priblizne procene vremena. Deca mogu da nauce da odredjuju vreme pomocu casovnika i da vreme
izrazeno u casovima vezu za odredjeni deo dana. Prema SI sistemu jedinica vremena je sekund (1s) sto
se deci moze objasniti kao vreme koje protekne dok izgovorimo jedan ili dva itd. Ipak je dovoljno da
deca shvate da je jedinica za vreme jedan cas.
Dete najpre nauci da cita na casovniku cele sate, zatim na pola sata i najzad oko 6 godine sposobno je
da odredjuje vreme i u minutima.
Pri razvijanju pojma merenja vremena kod dece predskolskog uzrasta treba ukazati:
 Da je vreme velicina koja se moze meriti
 Da se vreme meri vremenom (jedinicom vremena)
 Da je rezultat vremena broj