Социологија, Габриела Божић

Поп–арт
Умјетнички правац масовне културе

Поп-арт је форма умјетности која је осликавала важност материјалних

ствари у животу појединца и њиховим свакодневним активностима, које су
им пружале ужитак. Покрет се ослањао на извлачење материјала из
контекста, самостално га приказујући или га повезујући са другим сликама.
Дефинисан је темама изведеним из популарне, масовне културе, са акцентом
на баналност и иронију.
Поп–арт као умјетнички правац први пут се јавља средином 50-их
година прошлога вијека, а највећи успон достиже 60-их година. Индепендент
Гроуп из Лондона се сматра главним покретачем идеје која је касније постала
поп-арт. Иако је настао у Великој Британији, поп-арт је стекао популарност и
прославио се у Америци, одакле и долази већина главних представника
правца. Амерички поп-арт се развио као реакција против апстрактног
експресионзима, којег су тадашњи поп-арт умјетници мрзили. Најпознатија
лица овог умјетничког правца били су Клаус Олденбург, Рој Лихтенштајн и
наравно, Енди Ворхол.

Клаус Олденбург био је умјетник који се понајвише користио

скулптуре као средство комуникације са публиком. Током 60-их учествовао
је у многим импровизованим умјетничким догађајима, у којима је учешће
публике било важније од самог производа. Инспирацију је проналазио у
стварима које су људи најчешће куповали како би задоваљавали своје
потребе. Нјегова умјетност је углавном била контрадикторне природе, често
је мале предмете правио великима и обрнуто, а све у циљу истраживања
праве вриједности премета.

Рој Лихтенштајн је створио поп-арт стил који се базирао на

стриповима. Инспирацију је налазио у темама насиља и љубави, које је
проналазио у стриповима. Често је увећавао појединачне дијелове стрипа и
дорађивао их како би се правилно уклапале са новом величином. Нјегов стил
карактеришу иронија и хумор, али задржао је традиционални начин употребе
линија, боја и облика. Придавао је и велику важност дисциплини у свом раду,
и остављао је мало мјеста емоцијама.

Енди Ворхол је оличење поп-арта и његов најпознатији представник.

Каријеру је започео као традиционални умјетник. Представљао је дух
америчке популарне културе и уздигао га до нивоа музејске умјетности.
Најчешће је користио је туђе фотографије познатих личности. За разлику од
других умјетника, много пажње је посвећивао сопственом публицитету.
Створио је властити имиџ као пословни модел и заштитни знак своје
умјетности. Сматрао је да способност сликара није важна у свијету
умјестност, већ сам умјетник и његова личност.